Linux i DRM na video on demand servisima

Prešao na Windows 10 (doduše licenciran LTSC 1809, od "negde").



Konkretno jer je sa poslednjim kernel-om toliko zabrljan OS da 1) svako drugo paljenje dovodi do ugašenog ekrana, 2) ventilator na 100% konstantno, 3) wifi OPET ne radi, 4) ne radi sleep mode, 5) ne radi GPU acceleration za video, 6) random zakucavanje, 7) ne radi touchpad.

Za većinu ovih stvari sam otvorio bug-ove na kernel bugzilla i na launchpad.

Koga interesuje:

HP 15 sa Ryzen 5 3500U i NVMe SSD (koji se nekad ne vidi iz grub-a)

Amazon DRM nije bio presudan, ali je MSFT ugurao svoje prste u OEM procese pa sada više ni PC ne radi kako treba OOB.

Ironično je što taj laptop radi samo sa 1809 Windows 10, ako je 1803, 1903, 1909, ili bilo šta drugo, dobijam BSOD.

BIOS update-a nije bilo, dok su svi ostali laptopovi drugih proizvođača dobili BIOS update koji ispravlja svakave probleme, uključujući i neispravan HRNG/TRNG na AMD Ryzen 3xxx.

A da stavis Windows u virtualku? Mozes da gledas Stream tu ili kvalitet nije zadovoljavajuci?

Mislim da MSFT nije nigde ugurao svoje prste, vec su i oni i OEM-i QA troskove, dakle manje testova, kraci razvojni ciklusi i mnogo kraca duzina podrske za neku verziju sw-a.

Zasto?

Iz istog razloga - MSFT-u je Windows daleko manja stavka danas u ukupnom profitu nego nekad (jasno je da je Azure buduci glavni izvor prihoda), dok su OEM-ima PC margine nikad tanje.

Bukvalno da bi bio profitabilan nije samo neophodno da sve sklapas u najjeftinijoj zemlji (to se podrazumeva) sa najjeftinijim komponentama, nego da su ti svi ostali poslovni procesi maksimalno optimizovani (ne za kvalitet :-), sve sto je moguce autsorsovano itd.

Iskreno, pravo je cudo da jos sve to i radi.

A radi najvise zahvaljujuci tome da su hw. platforme manje-vise standardizovane od Intel-a i AMD-a (OEM-i bukvalno dobijaju na gotovo funkcionalni referentni hw. dizajn sa kompletnim firmware referentnim kodom, i onda vecina verovatno gleda da sve pojeftini nekako, samo najjaci OEM-i imaju svoje timove koji rade potpuno sopstveni hw. dizajn, takvi su skoro pa nestali iz skoro svih trzista osim high-end serverskih, mislim WTF to je toliko skupo da niko vise to nece raditi za konfekcijski hardver).

Ako ti se desi neki BSOD to je verovatno posledica "pojeftinjenja", neki levi WiFi radio ili NIC cip ili tako neka glupost ili neka OEM genijalnost tipa custom firmware / kontroler za power management sa sopstvenim drajverom koga je, pogadjas, pisao najjeftiniji kontraktor pod rokovima gde si morao da odaberes jednu od dve stvari: kvalitet ili spremnost na vreme.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Ok, ne znam kako radi taj deo MSFT sveta. Ono što znam je da Intel procesori nisu imali drastičnih promena u skorije vreme kao AMD kada je prešao sa "Bulldozer/Piledriver/Steamroller/Excavator" na "Zen/Zen+".

Problemi koje ja imam sa svojim računarom su više vezani za drastične promene kod AMD CPU-a, u pogledu "sporednih" delova (dakle, x86_64 je ostao isti, ali je dodat SMT -- a ukinut "modul" sistem ranijih generacija, promenjen je način rada L1 keš memorije, [polu-]implementiran HBM, skoro ceo southbridge je integrisan u SOC) a dodata je i nova generacija GPU-a (Vega 8 vs Radeon HD), nego za konkretne poteze Microsoft-a.

Moja "teorija zavere" za koju nemam dokaze, je da je Microsoft "motivisao" OEM-e da rade sve "the Microsoft way" gde god je moguće, nauštrb Linux kompatibilnosti. To su često bili potezi koji su OEM-ima još lakši, jer ne moraju da dodaju određeni standardizovan API već mogu da hardver urade što traljavije, a onda drajverima poprave te probleme. Drajveri su, naravno, zatvorenog koda, a za izradu Linux-specifičnih drajvera bez saradnje OEM-a bi bilo neophodno dosta testiranja konkretnog uređaja i reverse engineering od strane ljudi koji imaju pametnija (i bolje plaćena) posla.

Sam problem sa Ryzen laptopom je izazvan prirodom platforme, koja je "izašla" ove godine (Zen+ mobile APU), i biće rešeno u budućnosti, ali je jasno da AMD nije morao da radi sve nestandardno, niti da potpuno (!!!) "zaboravi" objavi (vlasničke) drajvere za Ryzen 3xxx mobile seriju (do dan danas ih nema) za Linux, a jasno je da je open source drajver veoma loš za taj konkretan SOC/CPU.

Intel nema takve probleme na Linux-u, jer je sama arhitektura ustaljena i postepeno ažurirana, uz ulaganje u kompatibilnost sa Linux-om (01.org projekat) na svakom koraku. Naravno, Intel laptop koji košta kao ovaj ima CPUMark score od ~1500, dok ovaj laptop sa Ryzen procesorom ima ~8500 -- što je razlog zašto sa izabrao ovaj laptop a ne Intel ekvivalentnih performansi.

Intel laptopovi u tom cenovnom rangu su kliše, dakle 1366x768 ekran, 4GB DDR4 RAM, 1TB HDD ili 120 GB SATA SSD, 100 Mbps Ethernet (doduše imaju 802.11ac WiFi), 2-cell Li-Po baterija siromašnog kapaciteta, i naravno neizostavni Intel Pentium Gold SoC sa Intel UHD grafikom.

Moj laptop je 1920x1080 sa 8GB DDR4 RAM, 256 GB NVMe SSD, 1 Gbps Ethernet* (i ac WiFi), 4-cell Li-Po baterija (takođe siromašnog kapaciteta**) i Ryzen 5 3500U sa Vega 8 grafikom.

* Neverovatno mi je smešno da je prednost laptopa u 2019. da ima Gigabit Ethernet, što su svi laptopovi od ~2006 do ~2010 imali kao obaveznu stavku.
** Netbook koji sam imao 2011. je imao ~40 Wh bateriju sa procesorom koji troši 5 W. Današnji laptopovi imaju procesore koji troše od 5 do 15 W, ali su im baterije po pravilu <20 Wh, jer thin&light>truly portable.

Dakle, slična priča kao i sa Amazon Prime Video -- kako uticati na proizvođače laptopova i procesora (tj. AMD) da se malčice više potrude oko Linux podrške za nove proizvode.

Odgovor -- nikako. Zato ću sledeći put da platim 50% više para i kupim Intel, i ne brinem. Sati koje sam potrošio na rešavanje problema su mogli da se iskoriste za "koristan rad" a novac uloži u Intel laptop

Nije to nikakva zavera, vec prosta selekcija prioriteta - Intel ima bogat Linux ekosistem zato sto su njihovi procesori prakticno standard N godina i koriste se u razne WS/serverske svrhe duze vreme tako da je sam Intel raspisao gomilu Linux koda iz ciste koristi.

Ali Intel ima SSG grupu koja ima hiljade i hiljade developera. Mislim, samo zamisli tu cinjenicu - firma bukvalno ima hiljade sw. developera na raspolaganju za pisanje drajvera, toolkit-ova i sl. To nisu inzenjeri koji rade na procesorima/platformama, vec buklvalno podrska koja pise softver, drajvere, biblioteke i alate.

AMD nije u toj poziciji - daleko su manja firma i moraju resurse da alociraju daleko pazljivije, tako da za desktop/laptop sisteme sigurno ne uzimaju Linux za neki prioritet. Serveri su druga prica, ali serveri imaju sasvim drugaciji ekosistem, a i tu je AMD dugo vremena mucio muku, mislim i dalje prakticno nemaju konkurentan AI/ML toolkit iako su im GPU-ovi sasvim konkurentni sto se tice cistih performansi, NVIDIA jednostavno ima drasticno vise resursa.

Nije lako ugurati se u igru kada si ispao iz nje dugo vremena. AMD-u svaka cast na povratku i preokretanju situacije na serverskom polju, ali to je samo pocetak. Potrebno je jako puno posla da obezbedis sw. podrsku za sve zivo sto je ljudima potrebno.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Treba znati kupiti !

Ako ne znas da kupis trebao si da pitas za savet na forumu , a ne da svoje greske , predstavljas kao Aksiome trzista !

Koliko vidim taj tvoj Laptop je na rasprodaji .

Intel sa Boljim , brzim procesorom i duplo vecim SSD-om , ekran isti itd. je skuplji 50 Eura ! i5-8265U

Ovi Pentiumi koje pominjes su trenutno i po 220 Eura , ceo laptop . Cenovno poredjenje sa R5 3500U je Neozbiljno . Pentium najnoviji za sada 5405U .

U stvari HP od 14 inca je jeftiniji . HP od 15 inca ekran je Skuplji od intela !

i5-8265U nije bolji od Ryzen 5 3500U, svejedno.

Ja sam HP kupio za oko (manje od) 50 000 din. Pentium Gold 5405U i 4417U se mogu naći između 28 000 i 63 600 din.



Nerealno je očekivati da je neophodno konsultovati se sa forumom povodom kupovine x86_64 laptopa u 2019. kada ciljam Linux kompatibilnost.

Laptop u cenovnom rangu mog HP-a košta 47 000 din i ima Intel i3-7020U, čiji je CPUMark ~3500.

Christopher Domas, npr :D https://www.youtube.com/watch?v=lR0nh-TdpVg

Potpis

oligofrenolog

Definitivno jedna od osoba koju ne zelis da imas za neprijatelja :)

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Nije mi baš najjasnije koga je ovde Srđan Pavlović citirao. Link nije naveden, a ni pretragom nisam probašao.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

@Nedeljko: https://www.elitesecurity.org/p3926667

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

O tome koliko ovaj sadašnji "funkcioniše", govori stepen piraterije. Ljudi se dele na "budale" koje poštuju zakon i "pametnjakoviće" koji ga krše.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nedeljko, hajde navedi kako bi drugaciji sistem bio bolji, i doneo vise para autorima.

Sistem koji predlažem autorima donosi isto onoliko para ako je ukupan iznos poreza onoliki koliko se ukupno troši na tu vrstu autorskih dela. Ako bi porez bio veći od toga, autori bi zaradili više, a ako bi bio manji od toga, autori bi zaradili manje.

Već sam naveo kako bi se merila zastupljenost softvera po segmentima, kako bi se određivao broj segmenata i kako bi se vršila merenja i klasifikacija, ali su neki krenuli da troluju i stavljaju mi u usta nešto što nisam napisao - špijunažu i komitete.

Prvo, ne bi ljudi bili u nepoštenom odnosu, podeljeni na "budale" koje poštuju zakon i "pametnjakoviće", koji ga krše. Sistem bi se sprovodio onako kako može da se sprovodi, a ne ovako, gde se ne sprovodi, već ostavlja korisnicima na "savesti" i "dobroj volji".

Drugo, sorsevi svih objavljenih programa bi bili dostupni. Bilo bi manje izmišljanja točka, studenti bi više mogli da nauče, a korsinici ne bi bili vezani za jednog proizvođača u vezi izmena i prilagođavanja, niti za jednog pružaoca podrške. Takođe, ne bi mogao tek tako da se uvaljuje backdoor.

Koristili bi se najbolji programi za datu namenu, a ne jeftiniji od najboljih.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Besmisleno. Softver nema autora, sve ozbiljnije stvari pisu firme koje imaju na stotine zaposlenih. Program je proizvod u cijem je vlanistvu firma koja iznajmljuje radnu snagu.
Ako mislis da ce firme sad da to da daju na uvid drugoj firmi grdno se varas.

Svako autorsko delo ima jednog autora ili više koautora. U slučaju da softver proizvodi preduzeće, onda su autori zaposleni koji su pisali softver, a vlasnik je preduzeće u čiju su se korist zaposleni odrekli kopirajta. To je sadašnji sistem.

Ako se zakonom propiše da je plasaman softvera dozvoljen samo zajedno sa sorsevima, nema tu šta preduzeće da hoće ili neće, nego po sili zakona može ili da softver ne isporučuje, ili da ga isporučuje zajedno sa sorsevima. Ako ga protivzakonito isporučuje bez sorseva, onda navuče nadležne organe na vrat, pa oni zaplene sorseve i objave ih i plus naplate kaznu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nedeljko, ti zaista mislis da je kapitalizam real socijalizam? U liberalnim demokratijama tako nesto je nezamislivo. Izmedju ostalog da neke vece firme nemaju interes da
ulazu u open source to bi zamrlo.

Baš me briga da li će se sistem zvati ovako ili onako, već da li funkcioniše i da li je dobar ili loš.

Nije važno koje je boje mačka, već da li lovi miševe. Kineska poslovica.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ovo nije sistem, ovo je nacionalizacija autorskih prava i ukudanje kopirajta kao koncepta. Bilo koja pamet koju ja imam pripada drzavi i ja sam duzan da prepustim drzavi odluku da li cu ja moju pamet da delim ili ne? Ovo se zove diktatura. Mozda je diktatura proleterijata, ali je diktatura.

Zauzvrat je tu obecanje da ce drzava da sve naplati i posteno podeli. Posto je drzava poznata po postenju, naravno. Usput ce drzava i da prati ko sta koristi i za koje svrhe, naravno, sve posteno i bez da te informacije zlopupotrebi, jer kad je drzava zloupotrebila ....

Ne mogu vise. Ne znam sta je smehotresnije. Ovakav sistem bi za godinu dana doveo do NULA inovacija i totalitane diktature.

Potpis

Please do not feed the Trolls!

Blasphemy? How can I blaspheme? I'm a god!'

Nedeljko

Dakle, ko bi vrsio evidenciju ko koliko upotrebljava autorska dela, recimo muziku i film, pa da razreze taj porez? Mislim, nije ok da ja placam isto koliko i neko drugi koji je veliki filmofil i ima na stotine DVD i Bluray sa filmovima, zar ne?

Dakle, ili ce drzava da spijunira, ili ce taj porez biti odredjen nepravicno.
Da li bi po tvom sistemu autori zaradjivali vise, nisi odgovorio na pitanje, i zasto? Ma strasno je sta predlazes, gori sistem od sadasnjeg.

Branimir

Autor je onaj ko ima copyright, tj autorska prava, ako je (C) by Microsoft onda je ta kompanija autor, a autorska prava su programeri preneli na firmu.