Ispravlac sa 723

:) Pocetni_k ,

Ovo je dosta fleksibilna konstrukcija i lako se prilagodjava za razlicite napone / struje izlaza

Tebi granicne vrednosti postavlja trafo sa kojim si realizovao konstrukciju , napajanje elektronike je 2 X 12 volti i tu drasticno ne treba menjati vrednost od 9 do 13 14 volti je Ok

Sto se tice napona / struje izlaza , u orginalu Elektor je koriscen trafo sa 33 V i 4 A a limiti su postavljeni na 30 V za napon i 3 A za struju

u tom svetlu

1. multimetar na opseg 30 V ili vise jednosmernog napona prikjuci na izlaze ispravljaca
pontenciometar za napon na maximum P1
trimerom / odpornikom podesi tih 30 V R4 i R5
pontenciometar za napon nekoliko volti (npr 10 V) podesi

iskljuci ispravljac , prebaci multimetar na opseg 3 A ili vise jednosmerne struje ukljuci ispravljac (ne iskljucivati multimetar sa ispravljaca)

2. pontenciometar za struju maximum P2
trimerom / odpornikom podesi tih 3 A R15 i R16

I to je to , ako sam dobro razumeo pitanja

Pa bravo majstore Tomam, to je pravi detaljan odgovor, zahvalan sam ti na opisu za dete, ali da me ne tretiras kao debila :)

Prva polovica oko podesavanja max voltaze mi je bila jasna, no da sumiram ovu drugu polovicu oko podesavanja max struje.

S obzirom da je ovo i ispravljac sa regulacijom struje to znaci da ce pokusavati odrzati zeljenu struju kroz cijelo podrucje
izabranih voltaza sa vecom ili manjom disipacijom na tranzistorima.

Ako sam dobro shvatio, sa orginalnim upotrebljenim vrijednostima (prema shemi) transformatora (33V / 4A) i komponenata,
kada spojim multimetar (podesen na ammetar za dc) na izlaz iz ispravljaca sklop ce pokusati dati max struju koju moze dati,
znaci na ammetru ce se prikazivati max struja koju sklop moze dati(mozda i vise od 3A),
a to bi trebalo fino smanjiti na neku sigurnu (zeljenu) vrijednost.

Naravno potenciometar za voltazu bi bilo pozeljno postaviti na max radi manje disipacije na tranzistorima prilikom podesavanja,
s obzirom da je Pd=(Uul-Uiz)*Iiz ?

Izvori NAPONA napajanja na izlazu daju željeni (izabrani) napon a OGRANIČAVAJU struju potrošača. Ulogu ograničavača može imati topljivi osigurač ili posebno elektronsko kolo kao u ovom slučaju. Podešavanje maksimalno dozvoljene struje potrošača dobro dođe prilikom puštanja u rad el.kola koja mogu biti oštećena ako , zbog neke greške, propuste preveliku struju.

Ako ja dobro shvacam nakon čitanja engleskog teksta - operaciono pojacalo IC3 je zaduzeno za regulaciju izlazne struje.
Voltaza kroz emiterski otpor Rs (R21 + 18,19,20) tranzistora T (T3,T4,T5) je proporcionalna struji opterecenja izlaza.
Proporcija referentne voltaze je izvedena podešenjem P2, a operaciono pojaćalo (IC3) to uspoređuje s voltazom kroz Rs.

Kada voltaža krot Rs postane veca od voltaže određenev sa P2, operaciono pojačalo (IC3) smanjuje struju drajvanja
baze tranzistora T2 (BD241 - koji dalje drajva T3,T4,T5) dok razlika nije jednaka nuli.

Jesam to ja dobro skonto ili?

R18; 19 i 20 sluze da ujednace struju kroz pripadajuce tranzistore. Tako se ukupna struja deli na tri jednaka dela.
Ako nema njih struja kroz tranzistore nece biti jednaka i jedan po jedan ce zavrsiti karijeru. IC3 prati razliku
izmedju napona podesenog sa P2 (preko R15 je doveden ref napon za koji je zaduzen IC1) i pada napona na R21 pa po potrebi vozi T2.
Usled proticanja struje kroz R21 stvara se pad napona na njemu (omov zakon) i on fakticki sluzi za merenje struje.
Ovo je po semi koju je okacio zeon na prvoj strani.
Ne znam dal sam ti sta pojasnio ovako ukratko?
Za max napon i struju ti je vec objasnjeno.
Ako smem da pitam jesi li napravio vec ovo sokocalo?

Potpis

Sinan Hasan Jašar Šaban...

Nisam jos Cekam djelove iz kine :) a to bi moglo potrajati.....

Ok, recimo da mi je jasno, pa sad dalje pitanje, ako se uzima trafo sa vecom ili manjom snagom,
treba li mjenjati Rs i emiterske otpore, naravno uz greatz ?

S obzirom da je logika odvojena na drugom napajanju, ako se uzime druga voltaza za T2 bilo veca ili manja,
nebi smjelo biti problema svedok je < od Ce za 2n3055 60V ?
Odnosno na sekundaru T2 ne bi smjelo biti vise od 40V ac?

Preciznije pitanje:

Ako se uzima trafo sa vecom ili manjom snagom, i zeli se izvuci vise ili manje A,
treba li mjenjati Rs i emiterske otpore, naravno uz greatz ?

Jasno da za vecu amperazu treba staviti paralelno vise 2n3005 radi vece disipacije.....

Pa delovi za ovo samo na trafici sto jos nema da se kupe a ti cekas kosooke :).
Ne znam koliko ce ti trebati visi napon i jaca struja u radu da bi pravio nesto "jace". Mozda ti zatreba dva puta godisnje i to je to
a natrpaces tranzistora da stoje nako u kutiji. Sve to treba hladiti lepo pa onda mora i dobar hladnjak...

Ako ides na slabiju varijantu nema potrebe za izmenama. Za vise struje i napona treba jos tranzistora ali moras pogledati ds i videti koliko struje na kom naponu za koji tranzistor
je dozvoljeno. Emiterske otpornike nema potrebe da menjas al ovaj schunt (R21) treba. Pri max naponu i struji disipira oko 2W pa bi mozda svakako trebalo staviti otpor vece snage.
Za jacu struju i manji otpor. Za svaki dodati tranzistor po jedan emiterski otpornik.

Moda da prvo napravis ovako kako jeste pa testiras malo, vidis dal ti treba vise ili ne.

Potpis

Sinan Hasan Jašar Šaban...

Cuj tu kod nas su cijene presmijesne, za cijenu 1kom. dobijes 10kom kod kineza a ista kvaliteta....
Ako pogodis NOS komad on 2-3 puta skuplji od onog koji nije prema tome idiotarija,
i to i za ic-e i za tranzistore,potove....

Ma dok cekam, malo pokusavam shvatiti kako sloziti ako mi zatreba nesto jace...

To za snagu tog R21 mi je jasno, no s obzirom da on stvara pad napona i sluzi za mjerenje struje mislim da se ne moze
mijenjati samo njegova vrijednost nego i nekih drugih otpora.

Mene zanima kojim principom se dodje do novih vrijednosti komponenata,
odnosno kojom formulom, kako to izracunati.... ako netko moze navesti primjer izracuna...
Moze i za konkretan slucaj 30V/3A.....

Samo mi nemojte odgovoriti R=u/i....

Ovdje ima nesto o tome, ali ne i proracuna...
http://www.elitesecurity.org/t450062-Laboratorisko-napajanje

Znam da mozda davim, ali mislim da ce netko i kasnije citati i imati koristi....

Nazalost ostacemo u tom domenu.
Eventualno uz opciju U=RxI

Zeljeni napon uz zeljenu struju definise otpornik. E sad, sta sa "zeljenim" naponom, da li sluzi za regulaciju, neki prag..stvar je pozicije na semi i funkcije sklopa.

E Vladd, pa sad si sve rekao.... nista nisam shvatio....mislim na kako proracunati :)

Zasto bi ostali u ovoj domeni, pa valjda je netko koliko dugo postoji taj projekt vec shemu prozvakao i izmjenjao 1000 puta.
Pa netko valjda moze objasniti, da se nesto nauci...

Konkretno ako sklop radi pouzdano i ok, a pretpostavljam da radi, zanima me zasto ga u nekom trenutku nebi pojacao sa
jacim trafom,jacim grecom,vecim kapacitetom kondenzatora radi ripl-a, proracunao otpore, dodao koji 2n3055 vise...
i vozio na recimo npr. 5A max izlazne struje?

do sada , kolko je meni poznato, elektorac se razvlačio (pravljeno prema potrebama)
do 20 ampera (do 24 volta i do 20 ampera) sa jedne strane i u drugom slučaju do 350 volti (do 350 volti i do 0,4 ampera)
to su bile do sada krajnosti, brdo njih je pravljeno za napone i struje "između"...

ne postoji turbo-univerzalni ispravljač koji jednom napravljen pokriva ama baš sve potrebe, ali se može uvek napraviti takav koji
zadovoljava dobar deo slučajeva.
tako da prvo osmisliš šta ti stvarno treba, megalomaniju makneš u stranu, prevelik ispravljač ima i cenom prevelike delove a upotreba
npr ne traži ni peti deo.

koraci kojim se obično ide:
-megalomaniju odbaci, budi realan.

- ne padaj na udicu "jao našao sam trafo od npr 30 volti ili 20 ampera...koliko mogu maksimalno da izvučem?" pravi ono što ti stvarno treba.

- elektorac je jako matora šema ali toliko elegantno koncipirana da to jednostavno mora da radi dobro.

- štampana ploča je pravljena sa idejom da na njoj bude baš sve što te ograničava, uradi samo kontrolni sklop kao univerzalnu pločicu
ukoliko radiš nešto jače.

- pošto znaš (uglavnom) razumne potrebe dc napona i struje, biraš elemente "jačeg" dela ispravljača, znači trafo, grec/diode, elektrolit/e.

- vidiš koji ti je najgori slučaj na rednom/rednim tranzistoru/tranzistorima pa prema tome biraš količinu i tip.

-odluči ako će biti puno grejanja da li ćeš staviti veliki hladnjak ili staviti manji a sa ventilatorom.
npr komercijalni kinez 0-30v i 0-3 ampera ima samo jedan snagaš tranzistor na parčetu 2mm aluminijuma 10x10cm i 12icu ventilator.
retko trapavo rešenje ali to radi (a žutaći su poznati kao fušeri i cicije). jedan plus im je što je trafo sa 2 sekundara pa preklapa prema
postavljenim vrednostima...


sumarum, prvo se odlučiš šta hoćeš pa tek onda matiš

Ma ne nikakav Kinez, ima ona grcka izvedenica (sr..je) u kitu za cca. 4usd presmjesno, a sa toliko mana.
A ako taj/ti kinezi daju 3A kontinuirano, pogotovo sa tim hladnjakom odnda jelte ... (da budem fin)

Sto se tice konstantacije "koliko mogu maksimalno da izvucem" nikako i nikad ne treba odn. bar ja ne pristupam tako...
treba ostaviti bar ili minimalno 20% ako ne i vise tolerancije....

Treba mi solidno pouzdano napajanje, cca 30-tak volti,cca 2.5 - 5A, sa malim riplom, relativno otporno na pi.....je koje se mogu dogoditi nepaznjom :) (ne postoji totalni bullet-proof :) a to je upravo elektorska shema koliko ja kontam, ima raznih izvedenica sa 723 ali ovo mi se bas dopada sto ima odvojenu kontrolu, bez
ijedne šumovite zenerice, dizajn koji je prozvakan i radjen nebrojeno puta (da ne valja ne bi ga ljudi radili)...

Switcherska rjesenja hm...nekako su mi odbojna...

Uglavnom tih 5A ili vise bi mi trebalo ako jednom godisnje npr. odlucim puniti akumulator do 50Ah (ok to bila zlo uporaba ali zasto ne...)

Uglavnom cijeli ovaj gore sklop ili bolje receno tzrazene karakteristike mogu se izvesti i upotrebom raznih lin. regulatora i eventualno takodjer par izlaznih tranzistora...

Neznam,nisam pametan,vjerojatno me ipak ta elegancija privlaci....

haha Guja, nisi odgovorio kako da proracunam otpore za 5A:)

A koji napon zelis da postignes na nekoj lokaciji sa 5A?
Kada budes razumeo ovo pitanje, samo ce ti se reci.

Znaci, npr, ako radis neku strujnu zastitu, pa je prag okidanja 0,6V.... trebace 0,12E otpornik...koji ce pri 5A proizvesti toliki pad napona...bla bla...

Pa sve je vec receno samo sklopiti kockice i to je to :). Ima jos vremena dok stigne "roba" iz Kine.

Potpis

Sinan Hasan Jašar Šaban...

E ljudi fakat me zbunjujete. Vladd ti stalno mislim govoris o slucaju gdje se koristi samo ua723
i gdje je taj otpornik spojen izmedju pinova CL(2) i CS(3) kao na ovoj shemi tipicne izvedbe iz datashita 723...

Konkretni otpornik Rsc ograničava izlaznu struju ispravljača na maksimalnu željenu vrijednost.
Kada pad napona na Rsc, izazvan strujom kroz njega, dospije do 0.65V, limiter počinje djelovati.
Smanjuje se izlazni napon ispravljača tako da struja ne prijeđe struju I određenu sa Rsc.

Gdje je: Rsc = 0,65V / Imax





Ali u elektorovoj shemi operaciono pojacalo 741 radi komparaciju....pa sadja ne kontam jel
to identična situacija ili?

nije.
741 poredi zadati napon sa potija (strujne regulacije) sa onim na mernom otporniku ( 0.22R).
taj napon može biti i par milivolti i opet će da radi lepo.
naravno, "deda-741" se može zameniti nekim boljim "običnim" opom npr OP07 koji je jeftinoća.

U ovom slucaju taj 723 posmatraj kao izvor referentnog napona. Taj napon je 7.15V i dolazi na R15 i R16 (vec su ovde pomenuti).
E, sada, da se opet vratimo na ono sto rece da ti ne ponavljamo U=RxI
A to znaci da ce na R21 (0.22E) pri struji od 3A imati pad napona 0.66V. Posto smo vec skontali da sa R15 i R16 treba da namestimo
maksimalnu struju (u ovom slucaju 3A) pitam se koliko ce to da bude napona na izlazu iz P2?

Ako hoces na izlazu da dobijes maksimalnih 5A onda lepo procitas sta ti napisa vladd u prethodnom postu. Mislim na onaj deo oko 0.12E otpornosti.
Onda opet U=RxI (opet ponovih) pa vidis sta dobijas i treba li sta da mozgas jos i cackas. Ima malo veze i disipacija na tom R21...

Malo kasno a vise ne mogu da gledam pa nastavljamo sutra.

Potpis

Sinan Hasan Jašar Šaban...

, ok, koliko ce to da bude napona na izlazu iz P2?