Linux prebacio 4.5%

Pa, baš tako. Kompjuter valjda služi meni, a ne ja njemu?

Za navigaciju, imaš FF ESR izdanje, u fazonu stabilno izdanje , samo sigurnosne ispravke dobija.
Za xubuntu, ja bih ti rekao da se iscimaš, pa ili da vratiš na 14.04 ili da pređeš na 16.04, samo zbog podrške i zakrpa.


PS
Ja odgovarao @bachi-ju

Potpis

Kako se dele racunarski programi?
Na bagovite (sa greskama) i ispravne (bez gresaka). Ovi drugi su hipoteticki.
***GPL-ovano by @Shadowed

"Ja za email koristim outlook express u virtualnoj mašini, tako da s te strane nijedan linux nije
dorastao XP-u." - pisac

dejanet

Korisnici su neminovno uvučeni u proces testiranja jer svi koriste isti metod testiranja budući da bolji trenutno nije poznat.

Najpre proizvod mora da prođe automatske testove ili test jedinice. To su fabrički testovi koji proveravaju funkcije programa u konačnom broju slučajeva. Ako neki test pukne, onda funkcija nije u skladu sa testom, tako da nešto od toga svakako nije u redu.

Međutim, mada je to dosta dobar način da se dokaže da nešto nije u redu, takvi testovi svakako ne mogu da dokažu da je sve u redu. Kada proizvod prođe sve automatske testove, onda to samo znači da nema poznatih grešaka i da je taj metod testiranja iscprljen.

Onda se prelazi u beta fazu testiranja. Određen broj korisnika klikće po programu na više načina, nego što je ugrađeno u testove, tako da onda počinju prijave problema da pljušte kao kiša. Kada se isprave sve greške prijavljene i uočene u beta fazi, onda je i taj metod testiranja iscrpljen.

Tada se na proizvod stavlja oznaka "final", čime se privlači još širi krug korisnika, koji klikću na još više načina i uočavaju se problemi koji do tada nisu bili uočeni, pa se ispravljaju i oni.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Apsolutni rekord sa 3.37%!

Ima li neko objašnjenje za ovo?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

https://news.ycombinator.com/item?id=15147497

Što se tiče linuxa Mint naprednjači zestoko. Uvek prvi sve podesi u opdosu na novi kernel i zakrpe.

Evo prethodnih nekoliko dana sam probao nekoliko linuxa, svi imaju problem sa nvidia legacy drajverima, a ne mogu bez njih. Mint misli i na stare kartice i koliko toliko je u trendu.

Zacudio sam se kad mi je debian non-free pukao sa nvidia legacy,a open source rešenje zamrzava ekran. Tako da je sad trenutno tajac, dok ne pokrpe te rupe.

Malo mi je dosadan taj Linus Torvalds sto stalno nesto budzi kernel koji inace dobro radi. Dokon covek.

Izgleda da su se momci malo poigrali da naduvaju statistiku.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Kada u oktobru Windows 10 dobije novi update, eto novog rekorda za Linux. ;)

Ima, NMS računa i ChromeOS u linux :) Ne znam kakva je to statistika kad jedan izvor pokazuje duplo veću vrednost od drugog. Kome verovati sad :)
http://gs.statcounter.com/os-market-share/desktop/worldwide/
https://www.phoronix.com/scan....p;px=August-2017-Steam-Decline

Koliko god da je procenat znam da će u budućnosti sve biti na linuxu, od automobila do ves masina i kompjutera. Kernel je neizbezan.

Inače na temu da je Mint popularniji od Ubuntu-a, malo je nepravedno da se svaki Ubuntu distro računa kao odvojen, a da se sve vezano za Mint grupiše u jednu celinu Mint.

Na statcounter-u postoji dosta pod unknown, a chrome os jeste klasičan distro. Na njemu rade isti programi, drajveri i hardver.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Libreoffice, Opera, Draftsight, Steam... rade na ChromeOS-u kao i na svakom drugom OS-u? Je l' se skida sa sajta i klikće install -> next ili se nalaze u repoima/prodavnicama?

Da, rade. rpm i deb nisu programi, nego načini pakovanja. Isti program se može zapakovati na razne načine. Možeš napraviti rpm koji neće raditi na svim distroima, a možeš da napraviš i agnostički instaler koji radi na svim distroima ili možeš napraviti oboje. Na autoru/proizvođaču je da se opredeli. Ako se opredeli da napravi agnostički instaler, naravno da će raditi i na Chrome OS-u. Ako to ne učini, nego napravi pakovanja specifična za određene distribucije, onda problem nije do nekompatibilnosti sistema, nego do proizvođača softvera.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ako isključiš kernel verification i secure boot onda može, tako radi onaj Crouton i slični, uđeš u developer mod, skineš neku skripticu curl-om i onda pozoveš sa sh, i ona skine sve što joj treba, čak i na arm platformi, tako da očigledno da može, ali to inače nije u "duhu" ChromeOS-a, kako je Google to zamislio.

Ko je počeo priču sa Chrome OS-om. Čista amaterija. Jel to google planira da nas oguli do gole kože i posle prodaje naže obnažene slike :)

Space Beer,

eric zaista ne radi pod KDE okruženjem. Iskreno, sa KDE okruženjem sam i ranije imao sumanutih problema, pa sam prešao na Cinnamon. No, ovo tvoje pitanje je čudno:



1. Kernel je sinonim za jezgro OS-a, tako da ne ratumem pitanje zašto je kernel vezan za jezgro OS-a.

2. Drajveri i kernel su sistemski, a ne aplikativni softver.

3. DE je aplikativni softver i zaista se ne vezuje za jezgro OS-a. Jezgro nije neophodno ažurirati da bi se ažuriralo DE, osim ako je previše stara verzija jezgra, pa nema potrebnih mogućnosti koje traži nova verzija DE.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ok, nisam lepo formulisao. Ajde ovako - Zašto se ažuriranje aplikativnog softvera veže za ključne komponente operativnog sistema (a to su kernel, drajveri, DE..), posebno u situacijama u kojima nova verzija aplikatovnog softvera ne zavisi od verzije kernel-a, drajvera, DE-a...? Odnosno šta to sprečava Cannonical da na 16.04 danas ubaci u repo LibreOffice 5.3 (ili koja je već verzija aktuelna)?

Na temu ChromeOS-a, opet mašiš poentu - To što nekom gimnastikom (Crouton) može da se instalira određen program ili što postoji način da proizvođač podrži tu platformu, korisnicima ne znači ništa. Korisnicima treba OS da bi ga koristili za rad, a ne da bi znali da u teoriji taj OS može da gura npr. LibreOffice. OS i programi postoje zbog korisnika, a ne obrnuto. Long live 2% :D

Kernel se tu ne menja mnogo, tj syscallovi se ne menjaju. Ono sto se menja su biblioteke, tako da neka verzija aplikacije trazi ovu neka onu verziju biblioteke. Kada bi biblioteke bile bundlovane uz aplcikaciju ne bi bilo problema ali onda bi se trosilo vise memorije posto onda pada koncept shared bilbioteka. E sad na macOS sve aplikacije se bandluju sa bibliotekama, ne znam kako je na Windows-u, a Steam za Linux ima sve potrebne biblioteke u svom diru posto closed source igre ne mozes da rekompajliras.
Trece svaka nova verzija aplikacije nosi nove bagove tzv 'regressions', tako da se distribucije drze proverenih verzija, pa cak i tada dolazi do iznenadjenja.
E sad ako volis iznenadjenja imas Arch i distroe bazirane na njemu.... medjutim manje problema imam sa Arch derivatom nego sto sam imao sa Ubuntu-om u pogledu stavljanja zadnjih verzija ovog onog....

Ma, i biblioteke mogu da se ažuriraju, nije to problem.

Niko ne sprečava Canonical da nadograđuje sve živo. Zašto LO 5.3 nije u Ubuntu 16.04? Pa, upravo zato što su sveže verzije programa manje ispeglane od starijih. Zato se ne ubacuju u LTS. On namerno ide sa starijim verzijama paketa jer cilja na korisnike kojima su stabilnost i pouzdanost važniji od najnovijih mogućnosti.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nece biti da je tako. Onda bi Ubuntu bio rolling release kao Arch. Najvece slamanje Ubunt-u sistema se desava onda kada neki PPA apgrejduje neku bitnu biblioteku.....