Uzemljivac - uzemljenje

6 oma je super ...
U gradskim uvjetima gdje ima mnogo metalnih cjevnih instalacija u zemlji,temelja sa tonama armature i ko zna cega jos provodnost zemlje je aproksimitivno bolja nego inace.

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Kako dobiti uzemljenje prelaznog otpora daleko manjeg od 1 Om, ili kako sam to izveo na vlastitom objektu. U pitanju je temeljni uzemljivac. Kako na trzistu
u vrijeme gradnje nije bilo pocincane trake 50x5mm koja ide u temeljni uzemljivac, u temelje sam stavio dvije trake dimenzije 40x4, jedna vodjena vanjskim
obodom a druga unutarnjim obodom temeljne grede 60x60cm, na svakih 3-3,5 metara uredno zavarene za armaturu. <paralelovanje pregradnim zidovima
kako uzduznim tako i poprecnim, svuda gdje prolazi temeljna greda izvrseno je standardnom 25x4mm pocincanom trakom, s tim da su gdje god su izvrsena
paralelovanja izvodi traka ostavljeni van temelja. kako je objekat ukopan 1,5 metara u odnosu na tlo, oko cijelog objekta je polozen prsten takodje od
trake 40x4mm i spojnicama vezan za one izvode iz temelja. Preko svega je dosla drenazna cijev Fi 300 mm koja je na dubini 2,5 metara odvedena do
obliznje rijeke-potoka i cijelom duzinom ispod drenaze polozena standardna 25x4mm traka. Sve vidljivo na slici 1.
Sad nastaje igranka. Ispred objekta, prilaz garazama povrsina je cca 150m2 preko koje je polozena mreza standarnih 25x4mm traka, a preko toga
mreza armatura-potroseno 15 mreza 8mm i sve su zavarivanjem povezane sa mrezom uzemljivackih traka ispod i sa temeljnim uzemljivacem, poslije
betonirano i na kraju asfaltirano, vidljivo na slici 2.
Mimo svega, prekoputa, preko ulice je industrijska zona sa dosta objekata tekstilne, farmaceutske i ostalih "tihih" pogona ciji uzemljivaci su svi povezani pa
tako i moj na cijelu mrezu uzemljivaca.
Kod atestiranja instalacije i uzemljenja covjek iz "Elektroinspekta" nije mogao da vjeruje u rezultat mjerenja, a kad sam mu objasnio o cemu se
radi, prestao sumnjati u mjerne instrumente.

pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

Kada sam zidao halu u temelj sam postavio oko 100 metara trake 35x4, sa dva
izvoda od oko 15 metara prema potočiću, a koji su još spojeni na potporni zid
od 20 m u kome te jedna traka. Mislim da je trake potrošeno sa usponima min
200 kg. Nemam pojma kolika je otpornost uzemljenja jer sam bio u bolnici kada
su primali objekat, ali znam da je primljen bez ikakve primedbe.



Hala i tri plastenika. Jedan je bez folije. Potočić ide uz put.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Branko, kada spominješ uspone pretpostavljam da govoriš o usponima gromobranskog uzemljenja.
Zanima me kako se spajaju zaštitno i gromobransko (na jednom mestu, na više mesta npr. na ovim spoljnjim izvodima koje kod temeljnog uzemljivača spominje emisar ili nešto treće..).
Hvala vam puno obojici na opisima, stvari su jasnije kad dobiješ opis realno izvedenog objekta. Ovo se sve inače učilo davno a kad se ne baviš nečim onda to brzo izvetri. Na kući koja je prilično stara nemam gromobransko pa je i to razlog zašto pitam.

Potpis

gorankg

Haha, kada je Kostunica dolazio da otvori novi pogon, pajseri su posekli trake gromobranskog uzemljenja do zemlje, oko objekta, da 'ne strce'.

Potpis

Low-level high-standard engineering.

Mom kupatilu.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Ovo izjednacavanje potencijala me podseti na pricu o nponu kortaka,
kad je profesor pitao studentkinju koliki jed napon izmedju njenih nogu,
a ona mui odgovorila da on nema instruent kojim bi to izmerio :).

Gosha_Nish



pisac, čuti tu, tebi ni akumulator ne može da se digne do 12 V!

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Danas sam se malo raspitivao za materijal.
U jednoj firmi koja je specijalizovana za trgovinu elektromaterijalom,
nemaju specijalne sonde za uzemljivace (mada su culi da to postoji)
vec su mi preporucili da koristim pocinkovane vodovodne cevi od 5/4.
To mi je OK ali malo me zbunila preporuka jednog njihovog kolege koji mi je preporucio da u cev uspem kuhinjsku so
zbog zadrzavanja vlage i bolje provodljivosti. To mozda ima logike ali pitam se da li ta kuhinjska so mozda vremenom hemijski reaguje
sa cinkom pa napravi veci problem nego benefit.
Slabo stojim sa hemijom i hemijskim reakcijama, pa ako neko ima neku preporuku........

:)

Potpis

Ja sam iz BiH sporo "kontam"pa molim za razumijevanje!

Gosha, ovo sa solju zvuci zanimljivo. Elektro hemijske osobine vodenog rastvora soli treba malo izguglati ali u tvom slucaju mogu ti reci da natrijum hlorid (NaCL) iliti kuhinjska so spada u slabo reaktivna jonska jedinjenja sa kristalnom strukturom a to znaci da je to jedinjenje nastalo ranijom reakcijom kiselina sa nekim solima, kiselina sa nekim bazama, baza sa nekim solima i baza sa nekim kiselinama. To u prevodu znaci da kuhinjska so nece reagovati sa cinkom kojim je presvuceno zeljezo a ni sa samim zeljezom ukoliko dodje u dodir sa njim. Obzirom da ima kristalnu strukturu i da natrijum sa hlorom gradi jedinjenje jonskog tipa (natrijum otpusta jedan elektron i postaje +1 a hlor prima taj elektron i postaje -1) u vodenom rastvoru se ponasa kao elektrolit.
Za malo detaljnije osobine malo proguglaj.

So deluje kao katalizator na hemijsku reakciju oksidacije. To znaci da bi zeljezo korodirali u svakom slucaju kad dolazi u dodir sa vodom i kiseonikom, ali u prisustvu soli to ce se dogoditi znatno ranije.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Gošo, to sas so je baš glupo jako. Biće dobro godinu il dve, a posle curc.
Mangupi razmute kilo soli u kantu, pa zaliju sonde, i kada dođu da prime
uzemljenje ono savršeno. Evo ga jedan članak o poboljšanju uzemljenja:

http://www.c-g.si/wp-content/uploads/2016/05/SO1-15.pdf

Sonde imaš da kupiš gde hoćeš u Bg, ali su 1500-3000 din kom.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Branko
i saam sam predpostavljao da je tako. Hvala na sugestiji.
Sto se tice sondi, pocinkovana vodovodna cev 5/4 od 6m kosta 3000 din. Od nje mogu da se naprave tri sonde po 2m sto mislim da je povoljno.

Mislim da upotreba kuhinjske soli nije bas toliko nerazumna. Mala količina soli će poboljšati provodnost zemlje. Jer je vodeni rastvor NaCl-a elektrolit. Pa će u ovom slučaju usmereno kretanje naelektrisanih čestica (struja) biti realizovano preko jona elektrolita. Dakle poenta je da zemlji koja okružuje sondu poboljšamo provodljivost, odnosno smanjimo otpor. Naravno da će so ubrzati proces oksidacije, ali obzirom da je sonda ukopana u tlo dostupnost kiseonika nije prevelika pa sumnjam da će pocinkovani sloj nestati tako brzo. Inače to može da se uradi i sa nekim drugim elementima kao što je ugljenik. U praksi se u zemlju unosi ugalj, pa u njega polaže sonda ili ploča za uzemljenje. A cevi mogu izuzetno lako da se pobiju uz pomoć vode.

Slazem se ali imam 4 primedbe:

1) Gore je napisao "da u cev uspem kuhinjsku so". Sta ce so u cevi? Ako treba da se dodaje so, onda treba par metara okolo cevi, a ne u samu cev.
2) Zemlja je u opstem slucaju sasvim dovoljno provodna. Ako bez soli sve radi kao svajcarski sat, onda od soli moze biti samo stete. Problem nastaje ako je u pitanju neki kamenjar pomesan sa sasvim malo zemlje, tu eventualno mozemo razmotriti so.
3) Dodavanje soli koliko mi je poznato nije dozvoljeno nijednim tehnickim standardom. To se radi kako bi se postigli prihvatljivi rezultati merenja i dobio papir da je sve OK a pitanje je koliko pomaze dugorocno (nakon nekoliko godina). Ako ne pomaze, da li dugorocno steti - cev sa mnogo korozije ce losije uzemljiti cak i ako oko nje ima soli. U opstem slucaju kad vidis nekog da ti sipa so oko uzemljivaca to znaci da hoce da te prevari, a ne da ti je prijatelj.
4) Mi smo ovde pominjali koroziju samo u smislu pocinkovane cevi i obicne hemijske reakcije. Potpuno smo zanemarili cinjenicu da je je ta cev elektroda kroz koju protice mrtva struja koja non stop obavlja elektrolizu. Moze se izvesti jedan eksperiment, ne znam da li je to nekad neko probao, ja nisam, ali negde u glavi imam viziju kako bi to moglo da izgleda. Zaroniti dve pocinkovane zice u lavor, prikljuciti na neki nizi napon tipa ~12V, ostaviti 24 sata i videti ima li znakova koriozije. Potom isto to, samo u lavor dodati soli. Ja sam sklon misljenju da ce se radni vek te elektrode skratiti za 90%, a ako neko zeli da proba nek me ispravi ako nisam u pravu.

Potpis

Samo ti sinko (administratore) radi svoj posao.

Pronašao sam ovu temu pa imam par pitanja u vezi uzemljena. Rade se prepravke na starom objektu i ima uzemljenje (razvučen jedan pocinkovani flah pod zemljom dužine 12m na dubini oko 1,5m). Zbog prepravki sada se nalazi na nezgodnom mestu i mora se pomeriti. Dali sa spojnicama može pod zemljom da se produži flah i dali dodati još neku sondu ili flah već kada se radi? vidim da se sada preporučuju tri sonde.

Prvo izmeri otpornost tog starog uzemljenja, pa ćeš onda znati malo više.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje