Rešavanje zadataka iz Fizike

Pokrenula sam temu u nadi da će svi stavljati svoje probleme vezane za zadatke u samo jednu temu, a ne da stvaraju nove iznova i iznova (što sam ja sad učinila haha). Poenta je napisati tekst zadatka, konačno rešenje (ukoliko je poznato) i sliku u koliko je moguće. Hvala!

Pa bih ja onda krenula prva sa svojim problemom vezanim za fiziku:

1. Koliku količinu toplote treba utrošiti da bi se dužina čelične šine poprečnog preseka 2cm2 povećala pri zagrevanju za 6mm? Koeficijent zapreminskog širenja čelika je 3.6•10-5 K-1, gustina (pre zagrevanja) 7800kg/m3, a specifični toplotni kapacitet 460J/kgK.

Uradila sam zadatak, ali treba da dobijem rešenje tačno 3 puta veće, tj. Q= 3588 kJ.

Postupak:

Poznate formule:
𝑐=𝑄/𝑚Δ𝑡 | 𝑆*𝑙₂=𝑆*𝑙₁ (1+𝛽Δ𝑡)

Primena:
𝑆Δ𝑙=𝛽𝑆*𝑙₁*(𝑄/𝑐𝑚)= 𝛽*𝑆*𝑙₁ * (𝑄/(𝑐*𝜌*𝑆*𝑙₁ ))

𝑄= (𝜌*𝑐*𝑆*Δ𝑙)/𝛽= 1196kJ

Ako bi neko mogao da mi ukaže na grešku, bila bih zahvalna.
Hvala!

Nisam bas strucan da ti kazem gde si pogresila ali imam jedno pitanje: sta se desilo sa promenom povrsine poprecnog preseka ? >

Pa data je površina S= 2cm2 tekstom zadatka. Razumem šta pitaš, ali u pitanju je linearno širenje, a ne zapreminsko, te je poprečni presek ostao isti. Sem toga, ovo je zadatak za srednju školu, u kojoj se ne radi površinsko širenje tela.

Nema menjanja površine sigurno. Hvala ipak:)
Nadam se da će neko rešiti ovu moju dilemu.

Za izotropne materijale, i za mala toplotna istezanja, linijski koeficijent toplotnog istezanja je dovoljno tačno jedna trećina zapreminskog koeficijenta toplotnog istezanja.

Nasao sam ti ovo :)

Potpis

Shoutcast striming za online radio stanice
http://shout-cast.tk
Rešeni zadaci sa prijemnih ispita
http://matematika-012.tk

Glupa sam!!! Izvinjavam se duboko, ne znam šta mi bi. Jeste zapreminsko širenje, pa zato površine nisu iste pre i posle širenja.



Hvala! Sad sam sve shvatila. Trebalo je da zapišem β= 3α, da radim preko linearnog širenja i time izbegnem promenu površine.

Hvala svima na pomoći!

Joj... Sad sam zabola kod ovog zadatka...

2. U hermetički zatvorenom sudu, zapremine 10l, iz kog je evakuisan vazduh, nalazi se 10g vode. Kolika masa vode će ispariti ako se voda zagreje do 100°C?

Jedino što shvatam je da je V= const i da se traži Δm.
Ne razumem kako utiče pojam "iz kog je evakuisan vazduh".

Rešenje u zbirci je: 5.9g.

Hvala najlepše:)

Nijesam fizičar ali si sama napisala da je u sudu zapremine 10 litara "evakuisan vazduh" što znači da vlada vakum kao i u onoj cevčici za merenje temperature termometru pa se para može širiti a da vazduh ne pravi problema i pritisak. Znači treba ti samo odgovarajuća formula.

Važi, hvala onda... Ako sam razumela, i pre i posle prelaska vode u paru vlada atmosferski pritisak (samo) p_a. Uradila sam zadatak tako i ispalo je tačno, mada ne shvatam ja ipak ovaj deo oblasti o faznim prelazima no nebitno... Hvala Vam svakako:)

Ja ne shvatam šta nisi shvatila.

1. 1 mol gasa na 0 stepeni Celzijusa i na normalnom atmosferskom pritisku (101.325 kPa) zauzima 22.4 l
2. voda isparava na 100 stepeni Celzijusa samo ako je atmosferski pritisak normalan

Da bi u sudu u kojem je prethodno bio vakuum voda ključala na 100 stepeni, tada pritisak vodene pare treba da bude normalan (101.325 kPa).
Masa jednog mola vodene pare je 18g.

Prema tome masa vodene pare u sudu od 10 litara na 100 stepeni Celzijusa (373 K) na normalnom atmosferskom pritisku je

m = 18g*(10[l]/22.4[l])*(273[K]/373[K])=5.88g

Hvala:)

Samo mala ispravka.

Ključa umesto isparava.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Da, to sam pogrešno napisao - na drugom mestu sam ispravno napisao ključanje...

Rešila sam problem... Hvala ipak

Nemam ideju ni kako da počnem ovaj zadatak... Ne shvatam šta je sa ovim iskošenim kondenzatorima, jesu li redno povezani ili kako već???


Zadatak: Odrediti ekvivalentni kapacitet, ako je kapacitet svakog pojedinačnog kondenzatora C.


Neka mi neko objasni bar kako da počnem. Hvala unapred:)

Rednu vezu od dva kondenzatora (gore levo i dole desno) zamenis jednim ekvivalentne kapacitivnosti, sada je tom ekvivalentnom kondenzatoru taj iskoseni paralelno vezan, tu vezu zamenis novim ekvivalentnim. Kada nacrtas ovu sliku videces da imas rednu vezu tog novog ekvivalentnog sa preostalim kondenzatotom(gore: kondenzator desno, dole:kondenzator levo) u toj (i u gornjoj i u donjoj ) grani, "odradis" tu rednu vezu i ostaje ti paralelna veza gornje grane, donje grane i kondenzatora u sredini.

Crtaj svaki korak

Ovako nekako:

Potpis

Shoutcast striming za online radio stanice
http://shout-cast.tk
Rešeni zadaci sa prijemnih ispita
http://matematika-012.tk

Tačno... Sad sve ima smisla:)
Hvala Vam na trudu:)

Moze li neko da pomogne u resavanju ovog zadatka ?
Bakarna cijev kroz koju struji fluid se nalazi u drugoj cijevi kroz koju takodje struji fluid te se na taj nacin izmjenjuje toplota izmedju dva fluida posredstvom povrsine manje bakarne cijevi
-cijev bakarna duzine 20 metara, debljina stijenke 0.5 milimetara, vanjski precnik 6 milimetara,
-temperatura na ulazu u cijev 60C stepeni,
-temperatura na izlazu iz cijevi (usled prenosa toplote na drugi fluid (vodu)) 35C stepeni,
-kolicina grejnog fluida je 100kg/h
-kolicina grejanog fluida je 200kg/h
-ukupna povrsina bakarne cijevi je 0.3768kvmetara

Pitanje: koliko energije (u kW) moze da prenese navedena bakarna cijev sa grejnog fluida na grejani fluid u datim uslovima ?

Puno pozdrava, Boro

Boro, nema dovoljno podataka, odnoso ima nepotrebnih podataka, a ono što je bitno nedostaje.

Ono što nedostaje je koji je fluid u unutrašnjoj (grejnoj) cevi. Ako je to voda, njen toplotni kapacitet je 4184 J/kgK, pa je onda sve poznato.

Količina toplote koju grejni fluid preda računaš kao:

Q=c*m*dT, a snagu kada to podeliš sa vremenom (1 sat je 3600 s)

P=4184*100*25/3600=2.9 kW

Dakle prostim merenjem razlike temperature i količine grejne tečnosti imaš sve što ti treba, sve one podatke o dimenzijama i vrsti cevi koje si dao možemo zanemariti.
Drugi problem je ako želiš da projektuješ grejač pa se pitaš koliko cevi treba da postaviš...

Ono što je zanemareno je rad (snaga) koji se potroši na elastičnu deformaciju sistema (svih cevi), ali to u nekom stacionarnom stanju možemo da zanemarimo.

Muči me jedan zadatak pa se nadam da neko može da mi pomogne... Naime glasi ovako:
"U cevčici prikazanoj na slici nalazi se tečnost (γ= 0.03N/m, ρ= 800kg/m³). Unutrašnji poluprečnici cevčice su poluprečnika 0.9mm i 0.5mm. Kolika treba da je razlika visina tečnosti u cevčicama, da bi površina meniska užeg dela cevi bila: a) ispupčena, sa poluprečnikom krivine 0.5mm, b) ravna, v) udubljena, sa poluprečnikom krivine 0.5mm. Kvašenje je potpuno.


Hvala najlepše na odgovoru:)