Hrana u USA vs Hrana u Evropi

Ćao,
studiram u USA, konkretno u New Yorku, i moram da kažem da sam iznenađen (ne)dostupnošću kvalitetne hrane.

Nisam od onih kod kojih sve što se jede mora da bude certified organic i slično(nemam problem da u Evropi jedem u MC donaldsu i sl),
čak mislim da ljudi neretko preteruju sa time, ali poredeći dostupnost kvalitetne hrane u USA i u Evropi(znam za Nemačku, Francusku,
Srbiju i Hrvatsku) primetio sam dosta nelogičnosti.

Npr, sastojci nekih evropskih namirnica nisu isti u Evropi i u USA. Npr rafaelo kugle u USA kao sastojak imaju artificial flavors, dok u Evropi toga nema
a i ukus je (u ovom slučaju samo neznatno) drugačiji.

Mars, snikers, milky way i slični slatkiši imaju drugačije sastojke, ali je i ukus neverovatno drugačiji.
Sećam se kada sam prvi put išao u stop and shop sa devojkom i stavio gomilu tih čokoladica u korpu, ona me ubeđivala da ti slatkiši nisu naročito
ukusni, a ja se u sebi nervirao zbog njenog izmišljanja i filozofiranja, da bih na kraju ostao sa kilogramima čokoladica koje niko u kući neće da jede.
Mislio sam da je onaj nugat u Mars čokoladici nešto najukusnije na svetu... e u USA nije.

Stekao sam utisak da su sve čokolade made in USA junk u odnosu na nemačke čokolade(koje možeš da nađeš u NYCu, naravno, ali moraš da se
pomučiš da bi došao do njih-nisu dostupne u većini radnji).

Posle par meseci provedenih u Kelnu i posle redovnog posećivanja Minhena(jednom do dva puta mesečno), "sa suzom u oku" se prisećam onog
izobilja mlečnih proizvoda svih vrsta i "orgija ukusa" koje red voćnih jogurata, milk šejkova, pudinga, banana milk-a pruža. Toga u NYCu ne da nema
nego čak paleta imlekovih proizvoda deluje kao nestvarni san. Jedino što može da se kaže da nije baš loše od mlečnih proizvoda je greek yogurt, ali
nemaš neki veliki izbor proizvođača i ukusa. Ali mi nikada neće biti jasno da se prodaje sir u listićima sa 1000 sastojaka, ni jedan od tih nije mleko ili
bilo šta slično, da bi na kraju pisalo:
*may contain traces of milk
hahaha, moooožda ima mleka u tragovima-U SIRU!?
naravno, to je neki najjadniji sir, za dolar dobiješ 10 listića, ali ipak :)

Sladoled-svi ga jedu, izbor ogroman a loš je. imaš izbor 1000 vrsta srednje jadnog sladoleda.
Hvala bogu pa se prodaje neka kalifornijska verzija Häagen-Dazs-a što vadi prosek, ali se često desi da onih dobrih ukusa nema na policama.

Sledeće-meso.
U Srbiji sam najveći zaluđenik za KFCom i kada sam odlazio za USA, radovao sam se jer ću moći na svakom ćošku da ih kupujem, ali kada sam
došao i prvi put jeo u KFCu, to je bilo toliko razočarenje, da sam ga pripisao tome da sam ili bio bolestan ili veoma sit pa da verovatno zbog toga
nisam mogao da pojedem skoro ništa. Posle par dana sam opet otišao u KFC da dokažem sebi da je ono prethodni put bila samo neka moja epizoda,
ali je došlo do reprize. Od tada, jednom mesečno odlazim u KFC sa nadom da ću dobiti onaj stari dobri chicken strips iz novosadskog KFC-a i baš
kao majmun svaki put doživim isto razočarenje.
Što se tiče piletine u marketima, to je skroz ok. Kupujem u trader Joes-u i Whole foods-u organic piletinu(zbog devojke, mada da se ja pitam,
mislim da mi ništa ne bi smetala ova obična, 30% jeftinija).

Sledeći šok-BEEF. Šta je to što se ovde zove beef, što dobiješ u tortiljama kada naručiš beef tortilju? Mi toga u Srbiji nemamo, a u USA se samo
to i prodaje kao beef. to je neko crnkasto meso, uglavnom sečeno na kockice, prilično začinjeno, ima teksturu gume, ukus odvratan i tvrdim da to
ne može da se nađe kod nas. Taj njihov beef sam jeo u chipotleu, po arapskim restoranima, u studentskoj kafiteriji, kod uličnih prodavaca i svuda
je podjednako odvratno. Ne znam u čemu je fora!?

Dalje, hleb.
Ne znam kakav je to hleb koji ako ga zaboraviš u fioci, posle više od mesec dana, on se ne ubuđa, ne pretvori se u kamen i ne zasmrdi. Ne verujem
da je to normalno stanje, a da je ovaj hleb po Evropi neki loš hleb jer ne traje čitavu večnost. Ono što mi se ne sviđa u tom hlebu je i to što se uvek
oseća neki slatkasti ukus. Kao da stavljaju šećer i u hlab(ne znam da li je to uobičajeno i kod nas, ali ako jeste, oni stave dosta više šećera ili nekog
drugog zaslađivača)

Da li je u ostatku Amerike situacija drugačija? Razmišljao sam da je ovo možda slučaj samo sa NYCom, zato što je možda udaljen od mesta gde se
hrana uzgaja. Da li je na jugu ili na zapadu drugačije?



Da se razumemo, ja ne kažem da je sva hrana loša. Nikako! Ja sam sada, posle pola godine našao gomilu stvari od kojih se rasturam i više nemam
problem sa izborom hrane. Obožavam japansku i kinesku kuhinju koja je ovde za red veličine bolja nego u EU, da ne poredim sa Srbijom gde je dobra
kineska hrana prava retkost, a japanska nemoguća misija.
Chipotle-vrhunac fast food industrije što se mene tiče. jeste da im je beef podjednako bljak kao i svaki drugi beef koji sam probao, ali je zato piletina
vrh, obilje priloga, imaš izbor u tortilji, takos, salad bowl i sl. Obožavam chipotle!
Onda, tex-mex hrana je verovatno razlog zbog kog su amerikanci debeli :)
Red Mango sladoled/jogurt, smooties i slično je prava poslastica koja, nažalost, nije toliko rasprostranjena u Evropi. Imaju 1001 vrstu pahuljica u kojima
uživam sa dosta vrsta bademovog ili sojinog mleka raznih ukusa.

Dakle, nije da ja ne mogu da nađem ništa normalno da jedem u USA, već da mi je bilo potrebno skoro pola godine da otkrijem normalne proizvode,
a za tih pola godine sam se najeo ko zna kakvih otrova, junka i sl. Poenta je da takav problem nisam imao kada sam se selio po Evropi.
Da li još neko ima slične utiske? Koja su vaša iskustva sa hranom u USA?

Kad ne padoh sa stolice!!!

Jel ti nas ovde ložiš ili si ozbiljan?



Razlika je u zakonskin normama i načinu na koji sastojci namirnica moraju biti deklarisani.


To ti je ko kad lik iz Leskovca ode u Italiju i kaže da je pica sr*nje i da Italijani ne umeju da naprave picu...

Navikao si na jedan tip ukusa, u USA je drugi tip, i to je to... Ako ti se ne sviđaju lokalni brendovi, ti kupuj onda evropske...


Daj ne zajebavaj, možda nećeš naći jogurt ili kajmak na kakav si navikao u Srbiji (verovatno možeš u nekoj ex-YU radnji), ali da nema voćnih jogurta i sl. pizdarije je čisto preterivanje...


Opet kažem, razlika između USA i EU je u načinu deklarisanja proizvoda. Ne bi me čudilo da neko kupi tost sir pa da posle tuži tu kompaniju jer ima alergiju na laktozu, pa iz tog razloga i taj disclaimer..



Najbolji sladoled koji sam jeo je upravo Haagen-Dazs, a googlanje od 5 sekundi mi pokazuje da samo na Menhetnu imaju 10 lokacija...


Meso?

Misliš na ovo u Srbiji kad odeš u mesaru i kupuješ ovo sirotinjsko meso gde se ceni da je samo krtina... Znaš ono, bogato, krtina.. Samo sirotinja jede masnoću...

A onda u New Yorku odeš u neku radnju pa USDA Prime/Choice/Select, pa Wagyu, pa Angus, pa Kobe style, pa kakvo god hoćeš... Piletina, free range, uzgajana, pačetina, ćuretina...


To je hleb koji amerikanci vole i na koji su navikli... Generalno nije loša stvar jer uvek imaš relativno 'svežeg' hleba u kući, bez da moraš da ideš u radnju svakog dana..

A ako ti ne smeta da svakog jutra ideš po hleb, imaš kolko hoćeš fancy pekara, pa bageti, ficelle, chiabate... pa ako hoćeš imaš i jermenski i uzbekistanske lepinje da kupiš, a ne ove obične evropske...


Moje iskustvo je da bi dao dupe četi crnaca da u Beogradu postoji i 1% izbora hrane koji sam viđao upravo u NYC-u... Marketi... Chinatown za morsku, Chelsea za meso, Greenwich sirevi/vino/peciva... Restorani... Mali restorani... 3* Michelin restorani... Radnje... Lokalni fast foodovi... Izbor je da padneš u nesvest, i pored svega ti kukaš na sve to...

Stvarno.. mesto na zemlji, kao što je "opština" NY .. .. 3 srbije možeš da smestiš i fazon bi bio da ne postoji izbor svega. Svih kvaliteta hrane.

Potpis

about:networking

Naravno da ne.
Ako se ne slažeš, mogu ti reći da si više izuzetak nego pravilo, jer imam gomilu kolega, drugova na faxu koji su što iz Evrope, što sa Bliskog ili Dalekog Istoka i to je neki zajednički utisak.... a niko od nas nije došao ovde da bismo bacali hejt na ono što USA nudi i sl, tako da ta vrsta pristrasnosti ne dolazi u obzir.
Koji bi mi bio motiv da sada ovde lažem?

Sa druge strane, moja devojka, Amerikanka koja je bila na razmeni godinu dana u Nemačkoj takođe ima utisak da je hrana u Evropi neuporedivo bolja. Roditelji su joj doktori tako da ideja da se možda hranila junk foodom u USA pada u vodu.

Drago mi je da sam našao nekog sa drugačijim iskustvima.. Nadam se da ću shvatiti šta mi to promiče.


Palo mi je to na pamet, ali nisam našao nikakav zvaničan izvor da potkrepim tu tvrdnju.
To ipak ne menja činjenicu da su mars čokoladice istog proizvođača u Americi i Evropi kao dupe i oko.
To ne tvrdim samo ja, šta više, kao što sam rekao, bio sam skeptičan kada su mi amerikanci to pričali, ali sam doživeo veliko razočarenje kada sam video da su bili u pravu.


Hahaha,
ajde da pojasnim.
Bio sam u Kelnu na kursu jezika par meseci, u isto vreme kada je preko programa za razmenu studenata stotinak Amerikanaca došlo u istu školu.
Pošto sam tada upoznao curu sa kojom sam još uvek i zbog koje sam rešio da nastavim studije u USA, u kontaktu sam ostao sa velikim brojem Amerikanaca koji dolaze iz svih krajeva USA. SVI se oni bez izuzetaka slažu da su čokolade u Evropi praznik za usta u poređenju sa čokoladama koje se kupuju u USA. Glavni pokloni koje su nosili kućama u USA su bile baš preukusne evropske čokolade.
Tako da je 100% netačno da je to samo do mene jer sam navikao na određeni tip ukusa.

naravno da znam da u svakom većem gradu u USA možeš da nađeš neki euro market, ili Aldi i sl gde ćeš verovatno uspeti da izbunariš tvoju omiljenu čokoladu, ali je poenta to što ćeš možda morati da voziš 2 sata da bi došao do nje. u 99% marketa one nisu dostupne.



Tačno je da možeš da nađeš kajmak u ex-YU radnjama, ali ja ne patim zbog nedostatka kajmaka. Šta više, nisam ja naročiti ljubitelj srpske domaće kuhinje(iako ne kažem da je ne volim...jedna je sarma) ali jogurti i razne 'pizdarije' koje imaš u svakom marketu u Nemačkoj nisu toliko rasprostranjeni u USA. kažem, greek yogurt je ok, ali oni voćni jogurti koje možeš da piješ su stvarno loši ČAK u poređenju sa našim, a da ne pričam o nemačkim.
Nisam rekao da ih nema, već da ih ima mnogo manje, znači 2 vrste, a ni jedna od te dve nisu ni blizu ovom kvalitetu ovde.
A i nije ni sve u jogurtima. pričam o mlečnim proizvodima svih vrsta, od namaza koji često mogu da imaju izuzetno neprijatan miris(??) do nepostojećeg banana milka i sl. ma nema dileme da je izbor daleko manji.


Nije to.
Imaš znači jedan sir za 99centi, sa 1000 sastojaka a jedan od tih je MOŽDA mleko i to u tragovima, a pored njega možeš da kupiš istu količinu predobrog sira za 25$ koji ima 3,4 sastojka. Ne žalim se na sireve, već sam to naveo kao jednu interesantnu informaciju.



Slažem se da je to najbolji sladoled, ali je fora što je to JEDINI dobar koji sam našao, što znači da kada odem u prodavnicu, samo taj i tražim, ali se često desi da onih najboljih nemaju(npr sa pistaćima) ali zato imaju čokoladne(jedine koji su loši) ili sa ukusom vanile :/

vidiš, rođena sestra mi živi u Parizu, i tamo sam često i znam šta je dobro meso i dobra hrana i ne ložim se na te priče koje mi poturaš :)
u Francuskim restoranima ćeš dobiti dobro meso, dobru pačiju paštetu, tartufe, kavijar, pačetinu na 101 način, extra sos, umak, vina i sireve, i sve to za neku normalnu cenu od 40ak eura. To verovatno isto ima i u NYCu, ali treba to naći jer je veoma overpriced, na takvim mestima se isključivo buržuji hrane i srednja klasa skoro da nema šta tu da traži jer su cene besmislene, daleko veće od evropskih, jer se prodaje prestiž a ne hrana, pa su takva mesta i dosta ređa u odnosu na Evropu.



Vidiš Ventura, ti mašiš jednu stvar.
Ja ne kažem da toga nema u NYCu. bilo bi apsolutno nenormalno reći tako nešto, ali je podjednako nenormalno reći da je to dostupno svuda.
Pa neću ja svakog dana da idem metroom 45 minuta da bih kupio hleb. ja to govorim o hlebu koji se kupuje u običnim marketima koje možeš ta nađeš u većini komšiluka.
Kada bi neko pratio ovo o čemu ti pričaš, morao bi 15 sati nedeljno da provede u kupovini hrane.
Lako je tebi kada dođeš u NYC kao turista, malo se zajebavaš, pokupuješ garderobe, odeš do Chealsea u restoran, kupiš nešto od tehnike, pa u Gramaldies pizzeria i sl.
Ja ovde govorim o životu čoveka koji živi, studira ili radi u gradu, ima obaveze i često je u stisci sa vremenom, a želi da se hrani normalno bez nekih velikih kompromisa i bez potrebe da se potroši više od pola sata po obroku.




Hehe, a zašto bih poredio Beograd sa NYCom??? Tema je USA vs Europa u pogledu hrane, a pošto je NYC po mnogima možda najbolje što USA ima da ponudi, onda daj da poredimo nešto najbolje što Evropa ima da ponudi, a to svakako nije Beograd.(recimo Pariz, ali i tu može, jako retko da se desi, da nabasaš na neko njesra. u Italiji takođe možeš jako jako lako da se shebeš...možda bolje neki veći Nemaški grad gde mi se još nije desilo da ne dobijem vrhunsku i hranu i uslugu, bila to indijska,japanska,kineska hrana ili običan wurst sa hlepčićem). Moje je Iskustvo da u Evropi moraš baš da nemaš sreće i da se zahebeš pa da kupiš nešto baš loše, dok u NYCu moram da izbegavam 90% proizvoda kako bih dobio porediv kvalitet hrane.



Na kraju, ja sam naveo gomilu prednosti NYCa koje sam u međuvremenu otkrio(iako sam zaboravio da kažem da na primer imaju i neverovatno dobre pice kakve nikada u evropi nisam jeo, onda shake shak burgers su najbolji, a i izbor indijske hrane je za pohvalu) ali stoji zapažanje da sam mnogo junka morao da pojedem, mnogo grešaka da napravim da bih našao nešto odgovarajuće, dok mi je u Evropi prilagođavanje na druge gradove, kulture trajalo do dva dana.



kao sto sam rekao, apsurdno je tvrditi da nema svega sa kugle zemaljske, i za turiste je raj, ali za coveka koji ustaje, ide da jede, odlazi na fax/posao, na pauzi za rucak nema vremena da sedne u kola i otputuje 2 sata da bi kupio hranu.
ti ovde hrane imas na svakom koraku, na svakom cosku, jako mnogo hrane, ali je problem sto je dobar deo te hrane za izbegavanje, ili kosta 100$ obrok. tesko je naci onu zlatnu sredinu ako hoces da se hranis zdravo a da ta hrana bude i ukusna u isto vreme. o tome ja pricam kada poredim neki veci evropski grad i NYC.

Poredjenje IMHO odprilike stoji ovako:

Sto se tice samog kvaliteta:

Raspon kvaliteta je znatno siri u USA nego u Evropi.

Najnizi nivo cena i kvaliteta + najveca dostupnost tradicionalno pripada tipicno americkom konceptu 'fast food'-a.
Taj najnizi nivo se prilicno popravio u poslednjih 10 godina, jer je nekad bilo nezamislivo u McDonalds-u ili Burger
King-u videti bilo kakvu salatu, ili bilo koji obrok sa ribom ili shrimp-ovima.

Od tog najnizeg nivoa kvaliteta za kojim se poseze u zurbi ili krajnjoj nuzdi (kasni sati, sve je zatvoreno), pa do
najboljeg nivoa je ogromno rastojanje u kojem ima strasno puno toga.

Negde od polovine tog dijapazona pa sve do nekih 85-90% skale se pruza celokupna evropska ponuda. Kvalitet
evropske hrane je uvek prilicno visok, ali je kvalitet relativno ogranicen na tradiciju kontinentalne kuhinje/hladnijih
podneblja (mleko, buter, mlecni proizvodi, meso, poslastice bazirane na mleku itd, dzemovi, itd). Evropska pakovanja
su u principu skromnija, kalorijski obazrivije pakovana, ukusi su cesto umereniji/neutralniji, bez onog ubitacnog smeka
koji moze da pruzi neka dobro odabrana kolekcija zacina.

Dijapazon hrane, obilje tropskih i subtropskih ukusa, obilje nacionalnih kuhinja sa svih strana sveta i odomacenost
upotrebe iste u svakodnevnoj ishrani je definitivno na strani USA. Morska hrana svih vrsta je daleko, daleko kvalitetnija,
dostupnija, pristupacnija nego bilo gde u Evropi (cije juzne obode svako leto overim u tom pogledu na ovaj ili onaj
nacin). Ono sto se u Evropi tretira kao nesto jako specijalno i hoce da se shodno tome naplati, u USA je dostupno
gotovo svakome ko ima bilo kakav posao - nije nikakva retkost videti debeljusne meksikanke kako sa buljukom dece
cepaju Maine lobster-a (jastoga) u radnjama tipa 'fish market' - ono gde mozes da pazaris ribu ali i da sednes i da
nesto pojedes.

Sam vrh kvaliteta (sto nije obavezno praceno dzakom para) - pripada USA. Najboljli rizoto ikad sam pojeo upravo u
NYC u italijanskom restoranu blizu Radio City Hall-a.

Kad je rec o mesu, Balkan (Srbija/Crna Gora/Grcka/Bugarska) kvalitetom tuce i Evropu i USA. Na drugom mestu je
Nebraska (Omaha steak), tek posle ide sve ostalo.

Neki evropski artikli su tradicionalno bez premca (cokolade iz Svajcarske i Belgije, croissant i macaroon-i iz Francuske, itd).

Evropske implementacije USA fast food recepata su po pravilu jestivije od originala. McDonalds u Beogradu ima bolji
kvalitet nego bilo gde u USA. Ne iznenadjuje me da je to slucaj i sa KFC, koji je ovde rezervisan za one najvece redneck-ove
koji tradicionalno uzmu koficu masnih i neukusnih chicken nuggets pre baseball utakmice i tradicionalno je likvidiraju iz gepeka
na parkingu stadiona.

Sto se tice cena:

Hrana (i ona najlosija i ona najkvalitetnija) je u proseku znatno jeftinija u USA nego bilo gde u Evropi. Odnos cene
spram kvaliteta je znatno u korist USA. Verovatno najskuplji i najporediviji sa evropskim cenama je NYC.

Sto se tice dostupnosti:

Kao i sa masom drugih stvari u USA, princip 'grlom u jagode' je jako neisplativ. Malo toga pravog je direktno dostupno,
ono tipa 'izadjes iz kuce, pa dva bloka dalje eto ti resenja'. Treba vremena da se pronadje kombinacija gde je sta dobro
i gde se sta isplati. Studenti i uopste ekipa koja zivi u egzistencijalnoj stisci + zurbi, imaju nezgodnu poziciju u poredjenju
sa svim ostalima, najvise sto ne postoji koncept unifikovanog snabdevanja po jedinici povrsine - nema malih samiski na
svakom cosku u kojima ce da se nadje sve sto treba u pristojnim nivoima kvaliteta, nego najcesce treba ici kolima ovde,
pa onde, sto ostatku populacije i inace predstavlja svakodnevnu rutinu.

Cak i u skupljim/ekskluzivnijim radnjama vrlo cesto imaju manager's special za po sto-sta, treba samo pratiti oglase koji
stizu u posti.

Kalifornija zbog podneblja + poljoprivrednog zaledja + pacifickog zaledja ima prilicno bolji izbor svega nego bilo koji
ostali region (izuzev naravno ogranicenih fokusa hrane za koje je za neke stvari bolja Florida (karipski repertoar), za
neke Aljaska (velike ribe severnih mora + kraba), za New Orleans (cajun), za neke Nebraska, Montana, Kanzas (govedina,
divljac), za neke Idaho (krompir) itd.

Neka krajnja ocena - uz malo iskustva i rutine, dobija se i vrhunski kvalitet koji bez problema match-uje i/ili prestize evropski,
za cenu koja je vrlo cesto do umereno sigurno bolja nego u Evropi.

Nabasao sam na Ukuse Balkana jednu stranicu preko koje prodaju sve prehrambene proizvode od Vardara pa do Triglava.
Kad je žena videla poručila je dva paketa čokoladi, bombonjera, pašteta, pa neke kozmetike kao jeftinije je nego u store.
Samo da ne moram da idemo po shoping molovima ovo stigne na kućnu adresu!

Zanimljiva tema. Kakvi su ovi ostali "burgeri"? Znaci da nisu ovi veliki lanci poput Meka.

Jos da trosis pare u Pecenjevce, a da zaradjujes u Silicon Valley gde bi ti bio kraj :D

Potpis

Stane Dolanc: "Bavljenje tehnikom treba da postane svakodnevna potreba coveka.."

Treba te zaposliti kao probera hrane za Queen of England :P Ne vidim kakva je razlika u ukusu Big Maca u McDonaldsu u BG ili u Springfieldu Il..iskreno :)

Potpis

Stane Dolanc: "Bavljenje tehnikom treba da postane svakodnevna potreba coveka.."

Sta tebe tera da izvlačiš ovu temu iz naftalina i odgovaraš na komentare od pre 4-5 godina?

Potpis

Use Your Mind. Or someone else will.

Nemam pametnija posla? :)

Potpis

Stane Dolanc: "Bavljenje tehnikom treba da postane svakodnevna potreba coveka.."

nema lepseg paradajza nego jabukara! nema boljeg i rajskog krompira i bostana nego Sremskog, da ti voda na usta podje! vruca pogaca i slanina

Tako je brate, mi imamo dusu.. ;-) Ako je necije dete tesko bolesno + mora vani radi operacije (gde da ga operises u lokalnom Lazaretu?? ) odmah smo tu da SMS donacijama priskocimo, dok "drzava" od najnizeg i do najviseg nivoa mora da ima precha posla, oni vode visoku politiku, nemaju vremena da se z*jebavaju takvim sitnicama...

Potpis

Stane Dolanc: "Bavljenje tehnikom treba da postane svakodnevna potreba coveka.."

Tema je hrana a ne dnevno politicka zbivanja.

Ako te mori situacija u Srbiji onda nije fora da imas izlive gorcine na svakoj temi.



Ima jedna divna scena u filmu "Indijski zacin na francuski zacin" kada 2 indijca top kuvara jedu domacu hranu iz plastice posude u najelitnijem restoranu u Parizu i ta hrana im je najsladja, jer ih podseca na Indiju. Nostalgija.