Kako se dobija ekvivalentna sema za MALE SIGNALE a kako za VELIKE SIGNALE . Koje elemente na semi treba kratkospojiti a koje otvoriti
Mali i Veliki Signali
Zaključano
Zakačeno
Za koje potrebe.
Termini su relativni. Kod malih signala je linearna aprosimacija nelinearnih ponasanja komponenti, u malom opsegu signala, dok se kod vecih (raspona) signala u analizu ukljucuju i nelinearni delovi jednacine.
Nema proste margine u velicini signala, ako se na to mislilo.
Termini su relativni. Kod malih signala je linearna aprosimacija nelinearnih ponasanja komponenti, u malom opsegu signala, dok se kod vecih (raspona) signala u analizu ukljucuju i nelinearni delovi jednacine.
Nema proste margine u velicini signala, ako se na to mislilo.
Procitao sam cele knjige OSNOVI ELEKTRONIKE od Spasoja Tesica i od Vanca Litovskog onu debelu knjigu i to nigde ne pise .... Mislim na otvaranje i kratkospajanje generatora , kondenzatora , kalemova kod pojacavaca sa stepenom sa zajednickim emiterom i drugih pojacavaca
Imaš npr. u knjizi "Microelectronic Circuits - Sedra and Smith" kompletnu analizu osnovnih konfiguracija pojačavača sa BJT i MOSFET, a možeš tonu informacija naći i guglajući "Basic BJT Amplifier Configurations"...
Potpis
Pjevac i muz gospodje Branke Sovrlic
Termin mali signali se koristi za modelovanje kola.
Krece se od seme, zatim smenjuju delovi kola po Teveninu (ili Nortonu), da bi se dobio uprosceni model modela, gde se recimo baza tranzistora predstavlja kao polarisani otpornik.
Slicno je i za "velike signale", gde se razmatraju nelinearne pojave inverzne polarizacije, zasicenja..
Mora setemeljno,sistematicno krenuti u izucavanje od prapocetka, od peleta, PN spoja, Erlijevog efekta, ponasanja elektrona i nosilaca pri pojavi elektricnog polja...
Pa se tek tada krece u modelovanje kola, tada je jasnije..
Neophodnaje dodatna literatura, cesto su skripte i predavanja poprilicno suzeni, problematika iseckana na jednosemestralne kurseve, rastavljena po izbornim predmetima(mikroelektronika), i to sve se mora integrisati u ukupnu sliku.
Krece se od seme, zatim smenjuju delovi kola po Teveninu (ili Nortonu), da bi se dobio uprosceni model modela, gde se recimo baza tranzistora predstavlja kao polarisani otpornik.
Slicno je i za "velike signale", gde se razmatraju nelinearne pojave inverzne polarizacije, zasicenja..
Mora setemeljno,sistematicno krenuti u izucavanje od prapocetka, od peleta, PN spoja, Erlijevog efekta, ponasanja elektrona i nosilaca pri pojavi elektricnog polja...
Pa se tek tada krece u modelovanje kola, tada je jasnije..
Neophodnaje dodatna literatura, cesto su skripte i predavanja poprilicno suzeni, problematika iseckana na jednosemestralne kurseve, rastavljena po izbornim predmetima(mikroelektronika), i to sve se mora integrisati u ukupnu sliku.