Linux prebacio 4.5%

Koje su prednosti Ubunuta u odnosu na Slekver? Evo, ja se mlatim sa Ubuntom samo zato što je gomila servera na njemu, ali i dalje ne vidim šta je to bolje na njemu? Kada mi treba recimo Asterisk na Ubunutu, a ja uzmem pa apt-getujem nano nmap build-essential libncurses5-dev mysql-server mysql-client libmysqlclient-dev fail2ban (sve sem fail2ban već imam na Sleku u full instalaciji), a zatim uzmem željeni sors/verziju Asteriska i kompajliram ga jer dotični treba da radi ono što sam ja zamislio sa verzijom koju ja želim a ne ono što je neko zamislio da meni treba.

Slackware je jedini Linux koji je hteo da se instalira na mom kompjuteru kada sam ja počinjao sa Linuxom? Zašto? Zato što je jednostavan. Sve druge distribucije (suse, debian, redhat, ubuntu, mandrake) su nešto pokušavale samostalno da brljaju i particionišu i tupe, glumile neko grafičko okruženje, user friendly trte-mrte i na kraju useru motku i pukne instalacija. Jedino je Slekver odmah na početku ispljunuo konzolu i brutalno objasnio da ti moraš sam da particonišeš disk kako želiš i sam aktiviraš setup, a ako ne znaš uzmi pa pročitaj prvo help. I to je radilo, jedina instalacija od svih tadašnjih distribucija koja je stvarno odradila svoj posao.

Ne radi se to tako. Ako stvarno misliš da je grožđe kiselo i da *BSD ima prednosti u odnosu na linux za kućno korišćenje, onda to i napiši. A ne kao bači, linux ne valja, windows 10 ne valja i ajd zdravo. ;) Napisao sam da je zapelo u startu, *BSD neće na logičke particije (čak i windows to ume ako ima gde da se umetne deo za boot) i sada da menjam strukturu harda da bih ga probao? Na laptopu neće ni da se startuje, na virtuelnoj je takođe negde zapelo (mada sam to samo jednom probao i nisam pogledao o čemu se radi) i onda je potrebno nešto masno bolje od linuxa da me ubedi da je i to neki izbor. Ja sam godinama pokušavao da pređem na linux i nije mi išlo. Instalacije su uglavnom prolazile a to uglavnom se odnosilo da ponekad poneka nije umela sa nekim delom hardvera a od početka sam rešio da mi to bude OS koji će meni da služi a ne ja njemu i da nema kompajliranja i kobasičarenja. Verovatno je svaki linux mogao da prođe uz ručnu instalaciju i neko kompajliranje ali da ja veći deo provodim u takvim poslovima ... jok.

Od kako sam prihvatio da je linux (za mene) upotrebljiv, svaki uglavnom radi pa ih biram prema nekim sitnicama. Prvih nekoliko meseci sam probao sve i svašta i našao i neke programe kojih nema u osnovnoj ponudi a sviđaju mi se, posle su oni bili reper za druge distroe. Ne mogu da instaliram neki od njih (naravno da može uz neko uputstvo ali to neću) i distro automatski otpada. Ako mi već svi rade slično, zašto bih koristio neki koji svaki put kad instaliram moram ručno da čačkam ako drugi to sami odrađuju?

To oko instalacije ... mislim da je Arči jedan od retkih koji nema default rešeno nego ide ovo što si napisao. Slack valjda ima instalaciju, Arči nema. Konzola pa onda ređaš sve procedure. Ni to ne volim, još na GCOS-u sam pravio .ec fajlove koji su odrađivali neke posliće. Zašto bih peške particionisao pa radio sve ostalo ako je neko napravio install program (ili u slučaju Arčija skriptu) koja će to isto da uradi? Mislim, kao kada bih (nekadašnji) dos koristio bez autoexec.bat pa kada se startuje, onda ručno unosim sve ono što je u njemu ... umesto da on to sam uradi. Mada možda i to neko voli.

E da, ni serveri ni asterisk me ne zanimaju pa ne mogu da to postavim kao neko merilo. Svako po potrebama, moje su lagano kućno korišćenje. Arči je trenutno na prvom mestu zbog onoga što nudi AUR. Nema šta nema, skoro pa da kažem da ako nešto negde postoji, AUR će da reši. Alternetiva mi je Kubuntu, ne vidim razlog da koristim bilo šta drugo ako od Arčija odustanem.

Šta kao Bachi? Sve što sam pisao sam pisao argumentovano i sa problemima sa kojima sam se ja lično susretao tokom korišćenja Linuxa i sve je to isprobano u ličnoj praksi i lično sam udarao glavom u zid.

A najbolje se uči nešto kada udaraš glavom u zid. :D Sad sam i skinuo neku knjigu za RHEL 7 pa ću malo dublje da se udubim u priču oko Centosa kao servera i centos/rhel/fedora radnih stanica jer neće to znanje da se baci u poslovnoj primeni.

Dok ne mogu da zamislim sebe da centralno upravljam Linux radnim stanicama, mogu da zamislim sebe da pokraj Windows servera održavam i par Linux servera sa nekim specifičnim ulogama i koji će biti integrisani u AD i biti centralno upravljani.

Već razmišljam o tome da centralni file server u firmi sa Windowsa prebacim na Centos.

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

pisac,


E, pa vidiš, malo sam čuo slekverovaca koji imaju smislena objašnjenja zašto koriste baš njega. U stvari, do sada nisam čuo nijednog ko ima šta smisleno da kaže o tome, osim da mu treba distribucija za čačkanje.

Ja sa particionisanjem nisam nikada imao problema, a prva distribucija mi je bila RedHat 6.2, 2000-te godine. Ova priča mi je zaista čudna. Uspešno sam instalirao

1. Red Hat, razne verzije,
2. Caldera Open Linux,
3. Best Linux,
4. Mandrake, razne verzije,
5. Slackware, razne verzije,
6. Fedora,
7. Slax,
8. Knoppix (na disk),
9. Mandriva, razne verzije,
10. Mageia, razne verzije,
11. openSuse, razne verzije,
12. Ubuntu, razne verzije,
13. LinuxMInt, razne verzije,
14. Trisquel Linux,
15. Scientific Linux,
16. Manjaro,
17. Zorin OS...


Tvoja priča mi deluje čudno.

Kažeš da je Ubuntu ponudio kroz repo samo jednu verziju programa koji tebi treba, baš kao i Slackware, samo da je tebi odgovarala verzija koju je Slackware ponudio, s tim da si istu verziju mogao da instaliraš i na Ubuntu-u, ali ručno.

Dobro, to jeste neka minimalna prednost, ali pre ovoga nisam čuo baš ništa smisleno.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

To oko particionisanja je verovatno ponuda na početku instalacije pa može da bude i čudno dok se ne pređe na ručno particionisanje koje nema nikakve mane, osim što poneki distro to radi malo drugačije i mora da se pazi. Prvih godina probe linuxa sam probao sve i svašta, povremeno imao po 26 linuxa istovremeno na kompu i imam iskustvo sa instaliranjem a bogami i korišćenjem. Uglavnom su svi radili OK pa su detalji odlučili.
Nekome je prednost da se koriste starije verzije programa, neki distro ide korak ispred što može da zabrlja ali ne mora pa kako kome odgovara.

Upravo probam PC-BSD kao virtuelni, nije loše i možda bih odvojio malo više vremena u realnom obliku da nema onu manu sa logičkim. Jedino što i dalje niko da kaže koja bi to bila prednost u odnosu na linux pa da ipak krenem. ;) Ako jednom naiđe hard koji nije prepunjen, možda i probam. Hm, imam jedan koji ne koristim, možda on bude rešenje. :)

Ja recimo baš volim rc skripte , a ne podnosim onaj system V sa onim brojevima i budalaštinama.

Što se tiče sofvera iz repoa na kojekakvim distribucijama (debian, ubuntu, centos), imao sam par puta problema sa softverom koji je neko izmenio ili je druga verzija koja radi nešto drugačije, tako da mi je mnogo jednostavnije i pouzdanije da kompajliram iz sorsa sa verzijom za koju znam šta i kako i koliko dobro radi.

Kao sto sam i rekao, Linux ima vise dostupnih paketa. Evo primer za Debian:


FreeBSD ports:


FreeBSD binary packages:


Kao sto se vidi iz primera, razlika izmedju port-ova i paketa nije bas velika, tako da u vecini slucajeva i nema potrebe za kompajliranjem.

Instalacija preko BSD port-ova ima nekih prednosti. Na primer, mogu da se omoguce ili onemoguce neke opcije sto je na primer korisno prilikom konfigurisanja servera. Kod instalacije prekompajliranih paketa tako nesto nije moguce vec se dobija konfigurisano tako kako je zapakovano. Naravno, moze i na Linux-u da se kompajlira ali je postupak mnogo komplikovaniji, dok je kod BSD-a to jednostavno:

Nema potrebe za kompajliranjem programa AKO ga ima u repou. Evo, LinuxMint 18 Cinnamon x64 ima 54247 paketa.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ajmo drugačije. Kaži ti meni zašto bih ja trebao da koristim Ubuntu umesto Slekvera?

Ja to uopšte ne kažem. Za mene korisnik koji je dobro upoznat sa stanjem na tržištu može sam da napravi najbolji izbor.

Takođe, govorio sam o desktopu, a ne o serveru.

Ima onih koji ga koriste za desktop i nikad niko nije dao nijedan valjan razlog za to. Imao sam lično iskustvo od godinu dana sa slackware-om 9.1 i 10. Znam sve šta se trabunjalo i ne vidim nikakav smisao u svemu tome.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa ja ga koristim za sve, i za dekstop. Evo pišem sa njega. Kaži mi šta bi mi bilo bolje na Ubuntu?

Kada sam imao Slackware 9.1 i 10.0, nije radio točkić miša bez da u xorg.conf-u nešto kucam. Takođe sam morao da editujem /etc/fstab za ono što je na ostalim distroima radilo iz prve. Ne znam danas šta se dešava kad ubodeš flešku u USB. Da li je potrebno bilo kakvo petljanje nakon instalacije. 2012 sam video neke ljude iz Slackware Srbija organizacije, pa su mi rekli da upravljač paketima ne razrešava zavisnosti automatski. Sam si rekao da nema automatskog particionisanja. Koliko paketa ima u repou?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Eto samo da napišem da sam prošle godine instalirao Slacware 14 i radio sam na njemu jedno pola godine i baš je bio problem sa pojedinim USB memorijama, kod mene na primer sa externim hardom, da sam morao u fstab-u nešto da menjam,kucam, dodajem... medjutim generalno Slackware je dobra distibucija, ali mora da se mnogo više podešava nego druge distribucije.

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

@nedeljko
Jeste, tada nije ni meni radio točkić dok to ne izmenim. U kasnijim verzijama je to proradilo. Stvar je tu tome što to uradim jednom, a sistem koristim godinama.
Što se tiče /etc/fstab, ja to redovno menjam ručno (na svim distribucijama) i ne vidim tu nikakav problem. Kod mene je gomila mountovanih lokalnih i network foldera i iso fajlova unesenih u fstab, i gde to da menjam nego tu? Ima li nešto lakše i bolje na Ubuntu od ručne izmene fstab?

Što se fleša tiče, ja ga aktiviram i koristim samo iz konzole a za desktop treba user da bude član neke grupe, ne znam sad napamet koje.

Što se tiče upravljača paketa, nemam pojma o čemu pričaš (tj. na koji to upravljač misliš) pošto ja sve ručno instaliram. Ima neki Slackpkg koji sam neko vreme koristio da apdejtujem sistem, ali sam od toga odustao jer mi apdejtovanje jednostavno ne treba. Eventualne zavisnosti među paketima na Slekveru (ako ne uradiš full instalaciju) su uvek lakše rešive nego na Ubuntu jer su paketi manje usitnjeni i ne moraš da instaliraš gomilu sitnih gluposti za svaku drugu sitnu glupost, već 1-2-3 paketa i kraj, a kad pičiš full instalaciju nemaš skoro nikad problema.

Mislim, pričaš kao da ja sad svaki dan nešto da instaliram i deinstaliram i kompjaliram i brišem, a u stvari to (na kućnom sistemu) radim najviše par puta godišnje i nije mi nikakav problem da sve ručno odradim pa zato čak i ne znam na koji to upravljač paketima na Slekveru misliš. Ovaj na kome sada pišem sam instalirao, pa ne pamtim koliko davno... onomad pre neku godinu kada je izašao Slackware 14. Tada sam napravio i skriptu koja mi je instalirala QEMU/libvirt (tj. automatizovao sam instalaciju virtualizacije za slučaj da mi zatreba opet, da ne gubim vreme ručno, ali mi nije zatrebala), dodao Vlc i još par sitnica, i odonda skoro ništa ne instaliram (mada evo baš sam pre neki dan kompajlirao lame, bez problema naravno, trebalo mi da endokujem neki wav)

Dobro, ovo što ti pričaš definitivno ne spada u prosečne desktop korisnike niti vidim poentu u tome.

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

Pa čovek se čudi zašto neko koristi Slekver, a ja pokušavam da utvrdim zašto bih koristio nešto drugo kada mi ovo savršeno odgovara. Ima nekih mana (recimo za tu virtualizaciju se treba dosta pomučiti), ali prednost jednostavnosti dugoročno daleko prevazilazi te mane.

Pa, eto, na drugim distroima jednostavno ubodeš fleš i on se vidi. Kakve bre korisničke grupe! Za takve stvari da ovi korisnici mogu ono da izvrše pod tim privilegijama služi /etc/sudoers, što su sve normalne distribucije podesile kako treba da korisnik ne mora da zna za taj fajl, osim ako je neka vrlo specifična potreba.

Uvek se može smisliti neka napredna potreba za uređivanjem /etc/fstab-a, ali aman, standardne stvari na drugim distroima rade iz odma. Što se paketa tiče, eto, sam kažeš da sve instaliraš ručno, a razrešavanje zavisnosti je na drugim distribucijama jednostavnije jer je automatsko, pa je savršeno nevažno koliko je usitnjeno. Ne moraš to nikad ni da saznaš. Tu skriptu ne bi morao nikad ni da pišeš, nego bi ih dobio na klik.

Takođe, ne vidim šta je tu jednostavno u postu koji si napisao. Ne želim ja da mi sistem bude jednostavan, već da moj rad pod njim bude jednostavan.

Ako je tebi to sve super, nemam ja ništa protiv, ali ne vidim nigde poente za tim.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Što se, bre, odmah osećaš prozvanim?

Uopšte nisam odgovarao na tvoj post, nego me navukli talibani.

BSD ja bar ne vidim da je bolji, samo drugačiji. Ko što je drugačiji Solaris, OS X, Windows. Ispod haube, mislim. Za šminku ima (skoro) sve ko i lindža. Ovo za logičku particiju časna pionirska nisam pojma imao, probam ovih dana. Ako ti se baš 'oće da ga probaš, otvori novu temu. Ovde izgleda Gojko prepisao nekome u amanet dva kvadrata, postavio ga za branitelja, pa sad i pogani slek postade neprijatelj.

Potpis

Kako se dele racunarski programi?
Na bagovite (sa greskama) i ispravne (bez gresaka). Ovi drugi su hipoteticki.
***GPL-ovano by @Shadowed

"Ja za email koristim outlook express u virtualnoj mašini, tako da s te strane nijedan linux nije
dorastao XP-u." - pisac

BSD je odličan sistem. Meni ovaj novi TV radi na BSD-u

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

@nedeljko
Ja se uopšte ne sećam da li je fleš u dekstopu radio sam od sebe kada sam instalirao sistem, mislim da jeste. Međutim to mi je zadnja rupa na svirali jer sve ionako radim iz konzole u kojoj imam najviše kontrole nad svime. Recimo slike sa sd kartica i telefona kopira moja shell skripta i odmah preimenuje fajlove tako da odgovaraju exif vremenu i da se sortiraju pravilno u folderima, i odatle i linkujem slike tako da ih organizujem po folderima/temama/sadržaju iako su sve na jednom mestu. Neverovatno prosto, a za to bi mi iz grafike trebalo kliktanje do besvesti.

Ne znam ni na kakve "standardne" stvari sa fstab misliš? Daj neki primer, šta to radi na Ubuntu automatski a na Slekveru ne radi dok ne edituješ fstab, a da ti treba više nego jednom godišnje? Možda na neke druge "standardne stvari" misliš? Ne razumem te uopšte. Zar standardne stvari nisu surfovanje i email i kucanje dokumenata? Ja za email koristim outlook express u virtualnoj mašini, tako da s te strane nijedan linux nije dorastao XP-u.

Ti imaš utisak da ja stalno nešto treba da instaliram i deinstaliram (možda ti to radiš), ali to uopšte nije tačno. Ja sistem instaliram jednom i zatim ga koristim godinama, dok god mogu (tako sam radio i sa Windowsom dok sam ga koristio). Ne bih nikada ni prešao sa Slekvera 12.2 (KDE 3.5) da mi nije zatrebao 64bitni sistem radi virtualizacije, a tada sam imao više dana testiranja, instalacije, i podešavanja (i mnogo dana žaljenja za nikad prežaljenim KDE3.5), i to je to. Do sledeće instalacije 128bitnog sistema u dalekoj budućnosti... :D

Meni je rad pod slekverom jednostavan, ne znam kako to nekapiraš. Nekada apt-get update, apt-cache search | grep ..., apt-get install... traje duže nego da odem na internet, skinem sors, i kompajliram.