Linux prebacio 4.5%

Aj' sto ste fanboy-i i religiozni (linux) fanatici , nego ste i funkcionalno nepismeni ...

Burgos


Podsećam te šta si napisao

http://www.elitesecurity.org/p3685982



Postavlja se pitanje koji su to "oni". Je li to rukovodstvo iz tvoje firme ili neka druga firma i ko tu šta pravi.

Ako je druga firma napravila aplikaciju za Linux, a tvoja koristi tu aplikaciju, onda napravite svoju aplikaciju za drugi ciljni sistem na kome će biti bolje i konkurišite im.

Ako je to vaša firma koja pravi Linux aplikaciju za druge, onda ste vi ti koji niste dovoljno razmišljali ili tvoje mišljenje nije bilo uvaženo.

Trebao bi da pojasniš koji su to "oni" i ko tu šta pravi, a ko šta koristi.



Homer J. Simpson


Obzirom da si pismen, daj nama neukima neko potkrepljenje svoje tvrdnje. Lako je pričati "ono razvaljuje".

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ja cu da sacekam 21. i Ubuntu 16.04.1 pa ako se stanje ne popravi stavljam Mint 18 Mate, tamo mi odgovara sve sem Caje.

Nedeljko, potsećam te šta je bila tema - nepostojanja AIO-a u Linuxovom kernelu. Mislio sam na rukovodstvo u firmi, i rekao sam da to nije problem Linuxa, istina, već rukovodstva firme koje je (godinama pre nego što je firma postala velika), izabralo Linux kao ciljnu platformu.

I dalje ne razumem kakve to ima veze sa nepostojanjem aio podrške. Nije ni važno. Prijatan vikend!

Dakle, to je firma u kojij si ti. OK.

Ima veze jer sve tehnikalije koje im pričaš oni vide kao neki broj $ u plusu ili minusu.


Ako je to moguće uraditi pod Linux-om, samo teže, to je neki broj čovek sati, odnosno $ više u izradi.

Ako to kad se uradi pod Linux-om posle radi lišije nego što bi pod Solaris-om ili FreeBSD-om, koliko je to bitno klijentima i koliki je rizik prelaska klijenta sa tog rešenja na konkurentsko, odnosno koliko je to $?

Ako je to nemoguće implementirati pod Linux-om, koliko je to bitno klijentu i koliki je onda rizik prelaska klijenta na konkurentsko rešenje, odnosno koliko je to $?

Ako se radi pod solarisom, da li je klijentu potreban komercijalan solaris, koliko to $ podiže cenu korišćenja i koliko bi se klijenata zbog toga opredelilo za neku jeftiniju varijantu?

Ako je pod FreeBSD viša cena održavanja, koliko je to USD?


Kad za svaki sistem naprave računicu broja $ profita, odnosno sve saberu i oduzmu, onda biraju rešenje koje donosi najveći profit.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Bolje i sve to što si napisao nego da 10 godina (od kada si prvi put instalirao Linux ) ne naučiš isti. To je funkcionalni manjak nečega...

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

Burgos

Sad vidim da je AIO asinhroni ulaz/izlaz.

Vidi, problem sinhronizacije konkurentnih procesa/niti je fundamentalan i postoje metode kojima se rešava, a koje moraju negde biti implementirane, u jezgru ili van njega. Nije mi baš najjasnije zašto bi ista stvar u jezgru radila efikasnije nego van jezgra, ali nema veze. Ja sam mislio da je mutex mutex, pa bio ruski ili japanski. Znam da nije isto da li su process wide ili system wide, ali opet mora ista stvar da se obavi, pa radilo to jezgro ili neko drugi.

Opet, u konkurentnom programiranju ne bi trebalo da poenta efikasnosti bude u što dužem izvršavanju niti (izbegavanjem sukoba), već u tome da imaš optimalan broj niti da procesor uvek bude uposlen. Naravno, context switch ima neku cenu, kao i lock/unlock, ali ako toga nema previše u poređenju sa onim što je nit do tada uradila, nije presudno.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ha ha , pa sve to nabrojano i jeste funkcionalni manjak necega ...
A sto se tice ucenja , uci se samo ono sto je korisno i/ili isplativo (dakle kod linux-a administracija/konfiguracija i kompajliranje). Ucenje besmislenih stvari i resenja problema koji ne bi ni trebali da postoje je uzaludno trosenje vremena koje je veoma ograniceno (ne planiram da zivim 1000 godina).
A prepravke i budzenja su ipak posao za nadobudne-ignorantne-narcis-pametnjakovice/developere koji ce se u dogledno vreme ili opametiti i konacno resiti gluposti ili ce postati irelevantni i otici u istoriju sa sve svojim distribucijama.
Sto se mene tice - moj doprinos je kritika (njima direktno i ovako po forumima) i saveti korisnicima da potpuno izbegavaju problematicne distribucije/DE-e (npr. za kucne korisnike i neki kanc. posao samo gotovo i samo Ubuntu jer jedini radi kod svih ; za slabiji/stariji HW uvek pre XP umesto budzenja i kobasicijada s LXDE/XFCE i sl. a samo gde nije bitan desktop/video/audio (za posao) savetujem RHEL/Debian minimal/net + sta treba)

Eto, tvoj doprinos je kritika.

Međutim, za kritiku takođe treba imati kredibilitet, tako da ako nisi ništa postigao, postavlja se pitanje kredibiliteta kritičara i kvaliteta kritike. Isto važi ia za savete.

Tvoje pisanje se svodi na nepotkrepljene tvrdnje i omalovažavanje neistomišljenika.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

@Homer J. Simpson
Ti bre blage veze nemaš sa Linux-om, ali bože moj ovo je forum i svako može da napiše šta hoće. To što ti učiš samo ono što je korisno/isplativo govori o tebi koliko imaš bilo kog znanja i koliko si površan ,a to što smatraš da su tvoje "kritike" pametne i utemeljene to je neka druga priča za neke druge ljude.
i ostaje to da 10 godina koristiš Linux i još uvek ga ne znaš.

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

vinted

Homer J. Simpson je po onome što piše na profilu ušao u osmu deceniju života, tako da nisam siguran da je za omasovljavanje nečega bitno prilagođavati to njemu. Nemoj ga osuđivati što ima osobine koje priliče starosti. I oni su ljudi i treba da prožive ostatak života što lepše.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Po onom sajtu sto je Nedeljko linkovao na pocetku teme, Linux se vratio na 1,56% ... ili ja ne gledam dobre brojke.

A wikipedija kaze 1,46...

Potpis

oligofrenolog

Ne gledas dobro.
Koliko vidim, statistika se vrsi na mesecnom nivou, i za Jun iznosi 2.02%. Videcemo za mesec Jul. Tipujem na celih 2.1%.

Potpis

(c) 1982 sinclair research ltd

Uglavnom, dokazah sebi da je Centos 7 sasvim sposoban da bude i desktop računar. Namesto sam xfce po svom ukusu, morao sam da budžim onaj compiz kako ne bih imao tearing, ali nakon isključivanja milion i jednog efekta, liči na nešto. Skype radi, Viber radi, RealVNC server i viewer rade, OpenVPN mi radi, Seamonkey/firefox šljaka ko zmaj, vlc šljaka, Libre office je tu. Doble commander je dostojna zamena Total Commanderu... Fontovi jesu malo bangaviji, ali stvar navike i u suštini sam dobio potpuno funkcionalan desktop.

Bilo je tu muka oko codeca i smb: pristupa preko file managera, i dalje je muka mountovati mrežne resurse jer ide kroz besmislene kobaje, za onaj bvfs sam morao da dodajem i x64 i x86 verzije kako bi mogao normalno da pokrećem stvari direktno sa mrežnih uređaja i tako.

Da li ću ga koristiti? Teško. Da li ću ga koristiti kada jednog dana budem imao izbor ili spyware ili Centos? Svakako.

P.S. Double Commander postoji i za Windows i poprilično je dostojna zamena Total Commanderu.

_{[Ovu poruku je menjao bachi dana 17.07.2016. u 10:27 GMT+1]}

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

Srđane,

prvo idi na https://www.netmarketshare.com/

Onda iz menija "Operating Systems" izaberi "Desktop Trend". Zatim iz menija "TIMEFRAME" izaberi "Enter Date Range". Za "Start Month" izaberi što raniji mesec ("July 2014"), a za "End Month" što kasniji ("July 2016"). Naravno, sve u tabu "Month Range". Potvrdi sa "OK".

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Tako se i radi bachi. Dokazuješ sebi, a ne drugima. Svaka čast. Inače moj ti je savet da probaš još par nekih drugih distribucija, pa da izvagaš koji ti bolje leži za konfigurisanje i ostalo.
A šta ćeš da koristiš za sebe Windows ili Linux to je neka druga priča. Koji ti sistem u datom trenutku bude dobrodošao upališ ga i to je to.

Potpis

https://sigurnostnamrezi.wordpress.com/

Može li neko da mi objasni ovo

https://www.microsoft.com/sr-l...software-download/windows10ISO

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Šta ima da se objašnjava? ISO je besplatno dostupan i isprobavanje izvesno vreme, nakon toga treba imati product key, dakle legalno kupiti OS. To je odavno tako. Mene zabrinjava to što će uvući težak spyware u OS da bi mogli da vrše profajling korisnika i služe odgovarajuće reklame. To Google radi odavno. Ko zna šta sve imaju o meni. :(

Gde da se informišem o uslovima? Koliko traje probni period?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ovo nije trial vec besplatna nadogradnja (mislim da je u ponudi do kraja ovog meseca).
Sto se uslova tj. privatnosti tice, na toj web strani koju si linkovala imas link "privatnost" pa mozes videti uslove. Jedino je malo bez veze sto, ako su vec prevodili sajt, nisu preveli i uslove.

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac