Neobična povisilica (#)

U knjizi http://imslp.org/wiki/Early_Keyboard_Music_(Oesterle,_Louis) naišao sam na ovo



Koja je uloga one male povisilice? Treba li je uzeti u obzir ili ne? Po meni lepše zvuči bez nje.

U kontekstu prethodnog takta, gde ima u Bas deonici i F# i G# note, logično bi bilo da se odsvira taj G#.
Međutim, to je neobavezno, pa se nudi mala povisilica, kao mogućnost, koju će odabrati izvođač, ali nije greška i ako je ne odsvira.
Nekad je ta mala povisilica u zagradi --> (#).

Pozdrav

Potpis

Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument
will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Hvala puno :)

Kada je povisilica (snizilica, razrešilica) u zagradi, u pitanju je podsetnik da od novog takta prethodna ne važi, a ne da se ostavlja izvođaču da odluči. Posebno sumnjam da se u komadu iz 16. veka dozvoljava improvizacija. ;)

U trećem taktu se, na četvrtom taktovom delu svira G# (jasno obeležen povisilicom) kao vođica za naredni akord u četvrtom taktu kompozicije.
Mala # je ipak neobavezna, pogotovo ako dobro zvuči, kao prolazni ton, koji na kraju takta dobija svoju vođičnu funkciju.

Nije mi poznato da u notnim zapisima postoje podsetnici (za naredni takt), kada je za izvođača lakše da prati/uočava konkretne note sa #-om, b-om ili razrešilicom.

Zašto sumnjati da u XVI veku nema improvizacije?
Pa, uvek ih je bilo, preciznije - odstupanja od originala i mogućnost individualne interpretacije, što u krajnjem slučaju samo može doneti pozitivan pomak, pa i stvaranje novih muzičkih formi.

Pozdrav

Potpis

Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument
will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Improvizacija je uvek postojala, sa raznim razlozima od kojih su dva primarna. Nemogucnost izvodjena autorovog komponovanog (prebrzo, neukost, povrsnost, "otaljvanje jer autor nije tu", tehnicka nespremnost...) i solo deonica a od autora zamisljeno tako. Improvizacija je moguca uvek ako je Muzicar koji improvizuje tehnicki i kreativno na dovoljno visokom nivou da bi to bilo uspesno - smisleno. Po pravilu (nepisanom ali i teoretski) neuk i/ili tehnicki los Muzicar ne moze da improvizuje uspesno i cesto se desava da takvi (neuki, tehnicki nespremni, "loši"...) muzicari "upropaste" deo ili celu kompoziciju. Sa druge strane, improvizacija moze da oplemeni kompoziciju u svakom smislu - ako je uspesna, sa preduslovom da je Muzicar koji improvizuje dobar/odlican kako tehnicki tako i kreativno.

Individualna interpretacija je nesto drugo i iako je na prvi pogled prisutno dosta slicnosti sa improvizacijom radi se o potpuno drugacijoj formi. Tu je rec o licnom izvodjenju cele kompozicije ne menjajuci osnovne postavke zadate od strane autora, po pitanju tonova, aranzmana i (uglavnom) tempa. Odlican primer za to je Pogorelic koji je to radio maestralno, jedinstveno i veoma uspesno. ... Pozitivan pomak svakako ali ne i stvaranje novih muzickih formi jer se kreacija povezuje samo sa interpretacijom postojeceg dok se odstupanje od originala vec moze uzeti kao osnova za stvaranje novih muzickih formi.

U svakom slucaju, i za improvizaciju i za individualnu interpretaciju a narocito za odstupanje od originala je preduslov da Muzicar bude na visokom nivou.

(post je kombinacija naucenog iz muzicke teorije i dugogodisnje prakse u radu sa Muzicarima kao i licnog iskustva, svirackog)


Pozdrav!

Potpis

"Grand Magus and Supreme Wizard of professional
audio applications in the known universe and beyond"
E-Mail: [email protected]
Home Page: http://www.linkedin.com/in/sceka

:) "Nije ti palo na pamet da nekom inteligentnijem postu daš lajk?" (By Nebojsa)

Pravi biser: „Sada sumnjam da bih ucestvovao u poboljsavanju Nebojsinog foruma.”

Da ne odemo u OFF.

Put od rukopisa kompozicije do izdatog (štampanog) notnog teksta je poprilično dug i podrazumeva puno stručnog rada - raznog profila.

Treba razlikovati i Izdavačke kuće, čija su štampana dela respektabilna i od vrhunskih (svetskih) umetnika i vrsnih pedagoga...pa i ona neretko budu "dopisivana" i dopunjavanja raznim oznakama, već u zavisnosti od tehničkog nivoa izvođača, pa do idejnog koncepta same interpretacije (agogika, dinamika, prstored, akcentovani tonovi, legato-non legato etc. etc....)

A ima i štampanih dela, koji su samo informacija, napisani notni tekst, koji tek treba doraditi, ali će svaki izvođač na svoj specifičan način to finalizirati, prema svom subjektivnom osećanju date mu kompozicije.

O improvizaciji drugom prilikom i u drugoj Temi.
Nešto je već i @Sceka nagovestio.

Pozdrav

Potpis

Vladimir
It´s easy to play any musical instrument:
all you have to do is touch the right key at the right time and the instrument
will play itself.
Johann Sebastian Bach
(1685 - 1750)

Sa prvom konstatacijom velikog i malog predznaka i improvizacije se slazem, mada ne pamtim da sam imao neki slucaj u praksi dok sam svirao.

Zagrada (u ovom slucaju sa povisilicom) kod notnog zapisa nema veze sa improvizacijom...

Potpis

Ja sam svestran...sve mi je strano...