Odredjivanje induktivnosti i kapacitivnosti za neku datu frekvenciju

Eh nemam ja laboratoriju kuci, hehe. Trudimo se mi ovako da bude sve u maksimali, ovako amaterski. Gledao sam i ove PDF formate prilagodjenja na impedansu, sve je bitno.Dobro ono sto ne znam, ucim, citam knjige literature, guglam. Dalje to LC kolo kad se prikljuci na sve tacke u kolu, onda od drugih elemenata menja svoje karakteristike, pa opet mora da se vrse korekcije podesavanja. Nije to velika razlika, ali bitan je i 1 om. Koliko sam mogao da uvidim iz mojih ovako rezultata, velika je razlika struje u samo 1 om, cak duplo.Hvala na tim podacima.

Potpis

SokoL

To je laboratorija za plazmu, ali je jedna tema RF plazma, na 13,56..sa svim "problemima" koje rf tehnika nosi. Snage su najcesce nekoliko stotina w, retko do 1 KW...

Neophodno je znati koje su energije u pitanju, pa je to razlog merenja i napona i struje, i faznih pomeraja...

Inace derivativne sonde ne uticu na signal vise nego sto uticu par konektora, s tim sto postoji i merenje struje sa feritnim torusima, koje deluje manje invazivno, ali sve te merne sprave se moraju bazdariti...

- Jasno mi je sve bez kontakta merenja, samo iz el.magnetnog polja.Ono tako je najbolje ali treba da se prilagode instrumenti, bazdare sto kazes za tu svrhu, kapiram nesto slicno kao sto radi "dip-metar" samo ne na hladno podesavanje nego pri strujama i naponima. Slazem se sa tobom ali opet zavisi u kom je spoju i taj stepen, primera sa elektronskom cevi ili tranzistorom: zajednicka katoda ili emiter, zajednicka resetka ili baza, zajednicka anoda-kolektor, jer u svakom spoju ima odredjene mane i prednosti u pojacanjima i dobivenim snagama, a ujedno i prilagodjenjima.
- Pa nije isto ni ista snaga kad se poveze sa "jednim" ili kad se povezu "dva" pojacavacka stepena, opet zavisi u kom spoju: redno, paralelno, push-pull. Mozda je dobijeno toliko snage nekoliko stotina sa jednim elementom pojacanja.

-Ta dobijena snaga nekoliko stotina wati, interesuje me sa kojom spregom (licno koristim samo induktivnu) je to testirano i u kom spoju? Najverovatnije od jednog elementa,(jedan tranzistor ili jedna elektronska cev), mada pre ce da budu cevi?!

Potpis

SokoL

Kakav god da je spoj, mora se dobiti produkt energije na nekoj frekvenciji...

Produkt napona i struje, pa sad, da li ce biti veliki napon a manja struja, ili nizi napon a veca struja, to je stvar konfiguracije i prilagodnog kola.

Plazma ima kompleksnu impedansu, pa joj nije toliko vazno, ali i antene ne moraju da budu 50-omske

Slazem se u potpunosti sa svime napisanom.Naravno da mora da se dobije neka snaga, neko pojacanje ali nije u svim spojevima isto, a nije ni ista "pobudna snaga" ako gledamo da struje i naponi ostanu u svim spojevima isti. Da dobija se produkt napona i struje, u svakom slucaju kad je impedansa mala, ako je velika prelazi u toplotnu energiju. E sad u ovim mojim proracunima vidim da moze da se dobije ta mala impedansa u nekoliko razlicitih primera da kazem "ISTO". Interesuje me sta se dobija kad je u igri velika induktivnost mali C i mala induktivnost veliki C, a opet smo sa tom impedansom na istu vrednost?
- Po meni logicno je da veci otpor L utice na nize i vise frekvencije od rezonantne, gde ih vise slabi, a u ovom drugom primeru vise ih propusta, veca je i struja logicki, a u onom prvom primeru onda obrnuto?
- Dalje vidim spominjes rec "plazma" do sad u radio tehnici nisam se susreo sa tim izrazom? Ili je to neki izraz iz laboratorije? Da li mozete da mi pojasnite malo poblize to znacenje reci na sta se odnosi, da bih i bolje razumeo na sta ste mislili? Hvala unapred.

Potpis

SokoL

Nisu iste impedanse, nikako, moze da im bude ista rezonantna frekvencija, ali nikako impedansa.

U tome je i deo sustine, posmatranja karakteristika "potrosaca", da bi se kompenzovala dominantna karakteristika.

Inace mi je radno mesto u grupi za nonequilibrium plazmu.
http://mail.ipb.ac.rs/~cep/lge/Research/rfplasmas.htm

@SokolSokol, u pretrazivac koji koristis ukucaj kljucne rijeci "plazma fizika"-nije ni krvna plazma a ni "plazma" keks.
Po ovoj pretrazi na razumljivom jeziku mozes dobiti osnovna saznanja o plazmi o kojoj je rijec. Kad to proucis, ista pretraga
ali na engleskom , mozes dobiti vise podataka.-

pOz

Potpis

Nebom stupa, nebom lupa moja generacija., jedan po jedan, srest ćemo se svi...

Testirao sam na 1.5KHz, uzmem vrednost veliku L i mali kapacitet C i dobijem impedansu 300oma. E sad uzmem kontra za istu frekvenciju 1.5Khz, malu vrednost L, a veliku vrednost C i izracunam dobijem impedansu 5oma. Definitivno si u pravu VLADD REZONANTNA frekvencija je ISTA ali impedanse su razlicite. Dalje sam uvideo da ako sa smanjenim L, a vecim C, Q se povecava odnosno sirina propusnog opsega se suzava, ako pak povecavam L, a smanjujem C ide u sirinu propusni opseg je veci, Q je manji. Ovo je ludilo i otpor koji sam hteo sam dobio ali zato mi C otisao 3 puta u vecoj vrednosti. Hvala na LINKOVIMA, idem sad da vidim tu PLAZMU o cemu je rec. Pozdrav.

Potpis

SokoL

Zato postoji Smitov dijagram, da se bar vizuelno suocis sa karakteristikom imaginarnog dela impedanse, kada je vise induktivna a kada kapacitivna.

Pa tu korelaciju uskladjujes sa "potrosacem", bila to plazma, antena, ili recimo sledeci stepen pojacanja...

Sto se tice propusnog opsega, kombinovanjem LC elemenata u kolu dobijas mogucnost da pravis nisko ili visoko propusne filtere.
Ako redno vezes L a C paralelno dobijas niskopropusni (low pass) filter ili atenuacija/slabljenhe visokih frekvencija
Kad je obrnuto C redno L paralelno dobio si visokopropusni (high pass), slabljenje niskih frekvencija

Potpis

Viva lollapalooza