Citat:
Ok probao sam punkt sa kondezatorima, radi sasvim lepo ako se koriste limcici za spajanje od nikla, spoj je odlican. Inace elektrode sam stavio na stalak za stubnu busilicu, koji sad ima svagde da se kupi, a obe elektrode sam stavio na opruge tako da uvek imam spoj sa limcicom. Ja sam doduse koristio kondezatore od 10000mikro i spajao ih po cetri u grupu, a takvih pet grupa sam doveo provodnicima od cetri kvadrata na elektrode, verovatno ovo i nije neko naj srecnije resenje al za baterije sa limcicima od 0,2mm radi super, doduse koristio sam i stare elektrolite od po nekoliko godina mozda i deset skinute sa napajanja nekih uredjaja, interesuje me koliko cu dobiti mozda na struji ako ih zamenim sa novim jer ovo moje cudo opak nece da spoji dva lima od po 0,5mm
Poz
U pitanju je impuls sa strmim čelom porasta, gde nije dovoljan samo omov zakon.
Energija nabijena u kondenzatorima kvadratno raste sa porastom napona na njima a linearno sa kapacitetom.
Dalje, ti veliki elkos od 10000uF imaju mnogo puta veći ESR i ESL od grupe 10 x 1000uF jer su u grupi od 10 x 1000 ti ESR i ESL vezani paralelno i njihova vrednost se deli sa brojem komada.
Ono što će ti ograničiti maksimalnu struju i produžiti vreme trajanja struje je ESR, ESL, prelazni otpori kablova, spojeva i elektroda, i kao jedan od kritičnih parametara induktivitet tih putanja.
Sve konture koje zatvaraju strujna kola moraju imati što manje površine. Ako je moguće na što više putanja izvesti predenu paricu, a kod krutih vodova (šina) te vodove izvesti blizu jedan drugom i kratko.
Sva filozofija termootpornog zavarivanja (punktovanja) se svodi na to da se za dovoljno kratko vreme u samu tačku spoja "izruči" dovoljna količina energije koja će napraviti rastopljeno kupatilo na osnovu Džulovih gubitaka u tom spoju, a da za to vreme ta količina toplote ne "iscuri" termičkim provođenjem kroz materijal koji zavaruješ.
Ako je struja nedovoljna, bez obzira na njeno vreme trajanja, neće se zavariti mesto.
Zašto?
Toplotno provođenje materijala koji punktuješ odvede glavninu energije kroz materijal. Sve bude vrlo vruće a zavara nema.
Nedovoljnom strujom koja dugo traje možeš istopiti mesto koje želiš zavariti, čak i rupu probušiti kroz materijal, ali zavara neće biti. Samo ogromna količina beskorisno bačene toplote.
Rastopljeno kupatilo u zavarnoj tački se ostvaruje velkom strujom za kratko vreme.
Pritisak elektroda "drži" zarobljenom tu tečnu "lopticu" materijala između dva predmeta koje zavaruješ.
Dok teče struja ta tečna "loptica" se naglo širi i ako je pritisak nedovoljan materijal eksplodira napolje i u tom prostoru ostaje šupljina, odnosno nema punkta. Kada kažem "materijal eksplodira" to nije nikakva prava eksplozija već nalik jačem prskanju varnica iz zavarne tačke. Ono što što prska napolje su u stvari mikrokapljice materijala koje napustaju tečno kupatilo!
Kada je premali pritisak materijal isprska napolje i ostavi šupljinu! Kada je preveliki pritisak onda termogena otpornost bude mala, Džulovi gubici takođe mali i nema zavara.
Tačnije, zahteva se tačan odnos pritiska i gustine struje po jedinici površine, za konkretan tip zavara.
Sa porastom pritiska elektroda raste i kvalitet zavara, ali takođe naglo rastu potrebe za gustinom struje po jedinici površine, takođe i potreba za kraćim vremenom toka struje.
Kda struja prestane da teče ili izgubi kritičan intenzitet, ta tečna lotica se naglo skuplja sa težnjom da opet ostavi šupljinu. Pritisak elektroda mora još uvek da deluje i elektrode moraju da "prate" to skupljanje sve dok se "loptica" ponovo ne vrati u čvrsto agregatno stanje. Dakle nema tvrdog graničnika stezanja elektroda.
Čini mi se da sam negde, u nekom od starijih postova na ovoj temi, priložio tabele tehnologija za crne limove (<0.3%C) i legirane limove (CrNi).
Tehnologija za CrNi se može primeniti za te limove kojima se spajaju baterije.
Odnosi gustine struja i pritisaka važe u dosta širokom rasponu debljina materijala i površine zavarene tačke.
Odatle možeš steći dosta dobru orijentaciju o tome i sa malo varijacija parametara doći do kvalitetnog zavara.
Kako izmeriti struje koje si ostvario sa CDW? Veoma teško bez potrebne opreme.
Potrebna je Rogowski petlja za 10-tak KA sa pripadajućim pojačavačem i storage osciloskop (vrsta strujnog transformatora bez jezgra, i sa velikom brzinom odziva).
Bez toga ti se procena jačine struje svodi na uspešan zavar dobrog kvaliteta sa određenim odnosima: debljina materijala, površina zavarenog mesta, gustina struje, njeno trajanje i pritisak elektroda i poređenje sa listama tehnologija.
Takva procena je sasvim ok kada dobiješ zavar kome se kida materijal pored spoja a ne na spoju i ima minimalnu zonu termičkog uticaja oko zavara (materijal koji potamni oko zavarene tačke). Pogledaš listu tehnologija, uporediš i znaš koju si struju ostvario sa greškom od 20-tak % levo desno (što nije ni malo loša procena, posebno ako je zavar odličan).
Ne znam kako? Malo podataka si dao i ovako jedino mogu da ti odgovorim i pomognem.
Previše parametara je istovremeno u igri, a od tebe ni podataka o naponima, ni o pritisku, ni o površini elektroda, ni o njihovom razmaku, ni fotki naprave da procenim induktivitet putanja...
Znam sigurno da se sa manje od 250 Džula mogu zavarivati skoro sve vrste uobičajenih NiCd i Litijum jonskih baterija.
Sa 500J može sasvim normalno zavrtanj od fi 6mm na lim (stud welding sa zavrtnjm predviđenim za to).
Ostaje problem isporuke tih nakupljenih Džula u kondišima. Problem kratkog vremena i mnogo struje.
Pozz
[Ovu poruku je menjao macolakg dana 28.02.2015. u 00:13 GMT+1]
Re: Spajanje baterija - PUNKTOVANJE
Re: Spajanje baterija - PUNKTOVANJE
Re: Spajanje baterija - PUNKTOVANJE