Utrosak energije uz stepenice i niz stepenice

Lepo rekoh da samo Salec razume i fiziku i problem. Pridodajem i FilMila. Pctel, teorijski, a i prakticno je moguce udesiti da tramvaj zaista proizvede neku struju (energiju) i da je ubaci u mrezu. Sta bi se desilo sa mrezom, ja ne znam, ali verujem FilMilu. ne verujem da se to ikada i radilo, ali eto, moguce je. Da se to ne bi desilo, verovatno vozac otkaci ili iskljuci motor. Fino, tramvaj ce da ide nizbrdo sam od sebe. Medjutim, ako vozac ne bi kocio, tramvaj bi ubrzao poprilicno i zavrsio negde iza zgrade zeleznicke stanice, na peronima. Znaci vozac mora da koci. A kocenje trosi energiju. Tramvajska kocnica je verovatno hidraulicna, a za to treba pumpa, a za pumpu struja (energija). A koliko energije treba za kocenje? Kao sto rece Salec, zbog usporavanja pad, verovatno bar onoliko koliko potencijane treba da se ubije, plus neki gubici u samom kocionom sistemu.

Nije lako spustiti onoliko tramvaj niz Nemanjinu :-D)

Ali ovo jednostavno nije tacno. Da li mozes da postavis jednacinu?

Ovo je super! Postavis jedno "glupo" pitanje i sto pametnih pokusava da nadje odgovor. Izvinjavam se ZZZZZZ sto ga nisam dodao na lsitu onih koji znaju fiziku i istovremeno razumeju i postavljeno pitanje. Njegov post od malo gore, 31.05.2004 u 19:26 odgovorio je sve, cak je i razumne formule dao. I ne protivreci nicim onome sto je Salec rekao i FilMil a to je energija se trosi i kad se penjes i kad silazis, ali manje kad silazis jer ti pomaze gravitacija pa samo moras da kocis na neki nacin. Dobro, manje negio kad se penjes, dakle ne moras da ubijes kocenjem celo mgh nego samo jedan deo. To verovatno zavisi od brzine. Sto sporije ides, vise kocis i kocnica trosi vise enrgije koja odlazi u toplotu.

A sad svi na pivo i da zavrsimo diskusiju, inace su opet nesto 'glupo' da pitam i onda ste obrali bostan.

;-D)

Evo i ja malo da zadajem.Recimo ovako:Popeo se čova mase 80 kg na visinu h
i sjeo u korpu.Korpa je preko užeta i koloture vazana za drugu korpu koja je na
tlu (h=0).U tu drugu korpu sjedne neki mršavko mase 79 kg.Zanemarimo trenje!
Za koliko vremena će onaj debeli doći do zemlje ako je "g" poznato?

Ako je ovo lako pitanje za većinu,onda ću idući put zadati nešto teže.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Cini se da si zaboravio da kazes kolika je masa konopca. Ili se masa zanemaruje? U svakom slucaju zadatak je lak, daj nesto drugo.
E da, da li je to neka uzbrdica gde se penjao covek od 80 kila ili se penjao liftom (merdevinama) i uze je vertiklano? Ako je uze vertikalno i masa se zanematruje ubrzanje coveka a=g/159.


[Ovu poruku je menjao srki dana 08.06.2004. u 13:06 GMT]

E ZZZZZZ svaka ti cast za pitanje. Samo me Srki zbunio malo. Ono 159 pod korenom izgleda da dolazi od 80+79, kao sabrale se mase. Posto su mase sa razlicitih strana koturace, zar nece da se oduzimaju? Meni neukom lici da u ovom zadatku u stvari masa od 1 kg pada sa zadate visine, jer mrsavko od 79 kila deluje kao kontra teret onome od 80. Moze li neko da resi zadatak postupno, korak po korak? E kad bi racunali naprezanje u uzetu, verovatno bi sabrali mrsavog i debelog...

Momci, svaka vam cast. Ovo je do sada najzabavniji forum na kome sam bio :-D)
A i naucim nesto svaki put ;-)

Ako zanemarujemo masu konopca onda sile na oba kraja konopca moraju da budu jednake.
Sila na jednom kraju je F=80(g-a) a na drugom kraju je F=79(g+a). Iz toga sledi da je a=(80-79)g/(80+79).

Srki, jel moze da nam das i postupak, red po red?

Zadatak lepo kaze dve korpe na koturaci sa dva strane. Masa konopca je 0.

I cini mi se da ono 159 je dobijano kao 80+79=159, kao da se mase sabiraju i telo od 159 kg pada sa visine H. Posto su mase na dve razlicte strane konopca, zar se one ne oduzimaju, to jest mrsavko od 79 kg usporava pad onoga od 80 kg, pa sve iagleda kao da masa od 80-79=1 kg pada sa visine H?

:-D)

Ehm, tebi baš treba da se crta? Pokušaću da okačim gif sa slikom i formulama. Ako ga ima, skini i gledaj, drukčije izgleda da ne ide.

Elem, zanemarimo činjenicu da su sile i ubrzanja vektori, nas zanima krajnja cifra :) Neka »Olio« ima masu M, a »Stanlio« masu m. Masa M ide na dole, a masa m ide na gore. Uz određene aproksimacije, sile zatezanja konopca (označene sa T) deluju onako kako je nacrtano i istog su intenziteta.

Na masu M deluju dve sile: težina i sila zatezanja konopca, suprotnih smerova. Imajući u vidu da M ide na dole, pišeš drugi Njutnov zakon za »Olija«, jednačina (1). Na masu m isto deluju težina i sila zatezanja, suprotnih smerova, i drugi Njutnov zakon za »Stanlija« dat je jednačinom (2). Sabereš (1) i (2) i dobiješ (3), otarasio si se nepoznate sile zatezanja T. (3) rešiš po a i dobiješ (4), traženo ubrzanje. Dalje je, verujem, lako.

Imaj u vidu: na tela deluju sile zatezanja konopca i težine, a ne jedno telo na drugo (bar ne neposredno). Ako baš hoćeš, za domaći ;) izračunaj koliko je T.

Inače, aproksimacije koje posteri koriste su da kanap nema masu, da je neistegljiv, da je masa kotura zanemarljiva i da je poluprečnik kotura zanemarljiv, da nema vetra koji bi kvario računicu, da je g poznato, da nema Klingonaca da za*ebavaju... :)

Drugi Njutnov zakon u popularnoj formi glasi:
»Mala moja, stavljam ti na znanje:
sila masi daje ubrzanje« :)
a u matematičkoj, u principu: F = ma (F je rezultanta svih sila koje deluju na telo; za ovaj slučaj vidi (1) i (2)).

E sad malo teže pitanje!
a):Konopac ima masu 0.5 kg.Stanlio ima masu 80 kg,a Olio 79.Olio je na tlu,a Stanlio
na visini h.Opet zanemarimo trenje i veličinu koturače.Za koliko vremena će Olio
stići do tla?(Ovo bi Ishac Newton riješio za manje od 60 min.)
-Malo objašnjenja.Koturača je na visini h.Stanlio u korpi na visini h.Olio u korpi na
tlu.Korpe povezane konopcem preko koturače.Olio propada dole (ne troši energiju
u mišićima tj. ćevape),a Stanlio ni kriv ni dužan ode gore (takođe bez ćevapenergije).

Ali evo i nešto lakše pod b):
Ako konopac nema masu (zanemariva),kojom brzinom je Olio tresnuo o tle?Ili ljepše:
Do koje visine je zapravo stigao Olio?

Ko nezna riješiti ono pod a) priznaćemo i ovo pod b).

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Ako nije neki »trik-zadatak«, ista je priča kao i kada je masa konopca nula. Koliko se na jednom kraju oduzima od težine, toliko se na drugom kraju dodaje.

However, ako je konopac od nekoliko kilometara, obojica će završiti na zemlji :)

Nije trik.Još uvijek je tu mnogo idealizirano (zanemareno).Nije ovo isto kao
što je sa konopcem mase nula,a srki riješio.Problem je pojačan jer je na
početku kompletan konopac na strani Olija a onda se postepeno prebacuje
preko koloture na stranu Stanlija.Očito da sada ne ide ono:Sila u užetu je
stalno ista.
Zato sam dodao ono pod b) jer se ovdje traži nešto više od srednje škole.

Pomoći ću ja ako bude interesovanja i nekih pokušaja.Samo da dodam i ovo.
Njutn je ovakve stvari rješavao kad je imao dvadesetak godina,a u to doba
nisu bili izmišljeni čak ni prvi izvodi a kamoli neke glupe dif.jednačine od kojih
većinu nas normalnih ljudi zaboli glava.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

A sto bi Njutnu trebalo 60 minuta da resi zadatak?
A i on je izmislio integrale tako da je imao potrebno znanje. Nemam vremena sada da racunam ali mi ne izgleda kao preterano tezak zadatak. Iz zakona odrzanja energije mozemo naci brzinu u zavisnosti od puta. v=f(s). Posto je v=ds/dt onda dobijamo ds/f(s)=dt. Integralimo levu stranu od nula do h i desnu od nula do T (trazeno vreme). Dobijamo da je trazeno vreme jednako integralu ds/f(s) od nula do h. Ne znam da li se dobija neki integral koji se moze resiti nenumerickom metodom.

zzzz., sledeci put napisi za datak kako treba




Nula, jer je vec na zemlji.

Čestitam!Stanlio je teži od Olija,ali šta ćeš kad ja ovo tipkam tek kad dođem
iz birtije pun piva.
Ali gledam nešto ono srkijevo rješenje pa vidim da je i on zabrljo.Fali dvica
u brojniku podkorjene vrijednosti.

Ajmo sada (uvažavajući McKracken primjedbu) riješiti onaj zadatak gdje konopac
ima masu 0.5 kg.

Uslov ko ima pravo rješavati:Položen ispit matematike iz trećeg semestra ili urođena
Njutnova logika.Ostali neka gledaju,ili probaju numerički na comp. napraviti program
pa polako uzeti delta t=0.01 ići od tačke do tačke.(Neka i ono h bude 10 m)

Pa neka ja počnem analitički:
-Početno ubrzanje izračunam kao i srki (a i konačno).
-Na putu h to ubrzanje linearno raste.
-Ubrzanje je drugi izvod puta po vremenu.
-Možemo napisati dif. jednačinu drugog reda:s"=a(na toj visini s)
-ovo a se izrazi pomoću onog iz prva dva reda.

Za sad dosta pomoći!

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

Da, slucajno sam zaboravio da napisem dvojku.
A sto se tice ovog novog zadatka, da li si procitao moju prethodnu poruku? Ne znam zasto upste moras da racunas ubrzanje kada iz zakona odrzanja energije mozes direktno brzinu da dobijes (cini mi se kao neki koren iz necega gde ti je u brojiocu neka konstanta puta s + neka konstanta *h)
posle za vreme opet dobijes tako neki koren ili razliku korenova. Ovo pricam napamet bez papira i olovke ali mi deluje kao sasvim dobar smer za resavanje zadatka. Zato mi nije jasno sto bi Njutnu trebalo cak 60 minuta?

Nisam pročitao srkijevu prethodnu poruku jer me je McKracken zbunio.
Izvinjavam se.Baš sad razmišljam koji od one dvojice je debeli,a koji
mršavi.Valjda je Stanlio debeli?Čini mi se da sam čuo da je bar jedan od njih umro.

A sad ovo:Početna potencijalna energija=trenutna potencijalna energija+trenutna
kinetička energija.Odatle v=f(s).Pa onda ds=f(s)dt.Integriramo.Konstanta int.iz
početnih uslova.
Netreba numerika!

To je ono isto samo drukčije napisano.Probaj.

A onaj Njutn je sam izmišljao razne diferencijale i integracije jer su mu trebali
da nešto riješi.Slaba je literatura o tome tada postojala.Ono 1h sam napisao
jer ga cijenim.Trebalo je tu malo više vremena jer se radi o razvoju matematike.
Zapravo nisam siguran da je baš ovakav tip zadatka ikad rješavao,ali ako nije
onda jeste dosta donekle sličnih.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]