|
macolakg
Dragoljub Aleksijevic
Kragujevac
Član broj: 301424
Poruke: 3227
*.adsl.eunet.rs.
|
Poslednje generacije capstan motora na VCR, imale su kompletan servo kontroller na samom motoru.
Motor je uobičajeno bio trofazni BLDC koji se napajao često naponom od 12VDC i imao analogni ulaz za brzinu.
Najčešće je izvođen kao vrlo pljosnati dizajn i kao direkt drajv (bez prenosa sa kajišem). Sam rotor je izveden istovremeno kao i zamajac i iz njega je izlazila capstan osovina. Stator je se nalazio unutar rotora.
Princip njegovog rada u VCR je relativno složen:
Iz mikrokontrolera je izlazio kvarcno referisan referent, koji je potom išao u fazni diskriminator.
Fazni diskriminator je učestvovao u radu PLL petlje koja je zaključavala brzinu i fazu sa dve povratne veze.
Jedna povratna veza je bila dužna da precizno održava brzinu motora prema referentnoj frekvenciji iz servokontrolera.
Druga povratna veza je zaključavala fazu motora (relativni ugao) prema pilot signalu očitanom sa same video trake.
Fazni stav (relativni ugao) je se kod nekih VCR mogao korigovati ručno ("tracking"), dok kod savremenijih u to vreme i automatski ("autotracking").
Sve u svemu, kontrola brzine tih sa integrisanim kontrolnim IC na samom motoru najčešće se svodila na tipičan analogni signal od 0-5V.
Kod nekih je postojao poseban izvod za definiciju smera, dok kod nekih drugih je referentna vrednost za nultu brzinu bila 2,5V, a signal od 2.5-0V bio brzina za jedan smer rada, dok od 2.5-5V za drugi smer.
Dakle, upravljanje brzinom i smerom tih motora je krajnje jednostavno, dok je servo petlja vrlo složena ako se želi precizna kontrola po brzini i fazi.
-------------------------------
Prvo zapisivanje video i audio signala na traku je još davne 1956. ostvarila firma "Ampex" na mašinama "Quadruplex". To su bile ogromne profesionalne mašine koje su imale u svom priboru vakuum pumpu i mnogo ostale glomazne mehaničke opreme.
Quadruplex je se izuzetno dugo održao "u sedlu" u mnogim profesionalnim studijima.
Čini mi se da je Toshiba po tom patentirala helikoidalni zapis na traku i to je praktično ostao usvojen način do kraja životnog veka svih narednih video rekordera.
Već negde kada sam rođen (1965.) pojavile su se prve kućne mašine, koje su za razliku od džinovskog studijskog Quadruplex mogle biti i prenosive.
Razvili su se Sonijev "U-matic", Philipsov "VCR", potom "VHS" i "Beta" sistemi "LVR" i tako dalje, i kao najmoderniji i najkvalitetniji po mnogim osobinama, Video 2000, koji je veoma kratko "živeo" na tržištu.
Taj Video 2000 je bio najmoćnija mašina od svih njih. Razvio ga je Philips kasnih sedamdesetih godina, i zbog pogrešnih markentiških poteza i visoke cene, taj sistem je opstao svega nekoliko godina.
Proizvodio ga je takođe i Grundig i razvijao na svoj način.
Jedna od ključnih markentikih grešaka koja je "usmrtila" Video 2000 na tržištu je bila količina kaseta na tržištu sa već snimljenim materijalom.
Naime, Video 2000 je se mogao lako naći u prodaji, kao i prazne kasete, dok nije bilo kaseta formata Video 2000 sa već snimljenim filmovima, a u to vreme VHS i Beta kaseta bili puni video klubovi.
Ta na oko sitna greška je orijentisala kupce ka rekorderima kojima su mogli gledati filmove, a ne samo snimati kod kuće.
Tako je stvarno najsuperiorniji format izgubio trku na tržištu i propao.
Naime, obe firme koje su proizvodile Video 2000: Philips i Grundig (bilo je i još par po licenci od te dve), stvarno nisu žalile na kvalitetu komponenti unutra.
Video 2000 je imao Philipsov patent "DTF" (Dinamic Track Folowing), odnosno rotacione video glave su bile namontirane na piezo aktuatore i mogle su menjati putanju u toku jednog poluobrta bubnja video glave (oko 20mS).
Taj metod je jedini od svih ostalih video formata obezbeđivao perfektnu sliku bez ijedne linijice, pri svim brzinama reprodukcije: od "zaleđene slike", preko "slow motion", pa do čak "play x 5".
Na Video 2000 je se kaseta prevrtala poput one na kasetofonu, i mogao je stati dvostruki sadržaj od onog na Beta ili VHS, zato što je Video 2000 sve to radio na jednoj polovini šitine trake.
Rezolucija je takođe samo za nijansu zaostajala za tada najsuperiornijim Beta formatom.
Unutrašnja građa tih Vdeo 2000 je bila fascinantna posebno u mlađim i boljim modelima. Uglavnom je sve bilo direkt drajv sa motorom na svakoj obrtnoj osovini (uglavnom je bilo 4-6 motora u jednom).
Često su korišćeni fascinantni "Maxon" švajcarski motori sa ultralakim rotorom bez gvožđa.
To su inače najbolji mali motori sa četkicama, koje sam u svom životu video.
Hod tih motorića je bio bez ijednog trzaja, bešuman, i mogao je menjati smer pri punoj brzini koju desetinu puta u sekundi, zahvaljujući neverovatno maloj masi rotora koji je se sastojao samo od namotaja bez "trunke" gvožđa.
Ako vam trebaju vrhuski mali DC motorići, iskopajte negde rashodovan Video 2000 ili neki od boljih trakaša magnetofona iz te generacije i izvadite "Maxon" motore. Nećete zažaliti.
To je takvim kvalitetom bilo napravljeno da vam pamet stane.
"Maxon motors" i dalje postoji i ima sličan proizvodni program, i na osnovu viđenih stvari iz tadašnjeg vremena, mogu tvrditi da se radi o vrhunskoj firmi za te stvari. Tradicija i iskustvo su dobra garancija za to...
---------------------------------
"Pobedu" je konačno ipak odneo VHS format i postao je jedan od nazastupljenijih na svetu i pored relativno najlošijeg kvaliteta zapisa.
Ali bio je relativno jevtin dostupan ljudima sa manjim primanjima i takođe je gotovih snimaka bilo na svakom ćošku.
Kasnije su i njega solidno osavremenili i poboljšali mnoge mane, ali niko nikada nije dostigao mogućnosti sistema Video 2000.
--------------------------------------
Mnogo je se tada pričalo o "neuništivosti" zapisa na kompakt disk, i njegovih prednosti u odnosu na mangnetsku traku...
Međutim, još uvek posedujem čak i par traka starijih od 1980. koje imaju savršeno očuvan video zapis, dok sam u međuvremenu bacio na desetine CD koji su prestali da rade i zapis je oštećen.
Čini mi se da je bilo dosta "rupa" u toj priči o "neuništivosti" zapisa...
-----------------------------------------------------------------------
Te sjajne osamdesete godine su zauvek prošle i taj kvalitet gradnje u bilo kojoj zoni, od elektro uređaja do automobila i slično, nikad se više neće vratiti.
Danas je tehnologija neuporedivo savremenija i moćnja, ali tad je se radilo bogato, raskošno, sa vrhunskim kvalitetom komponenti i izuzetno dugim upotrebnim vekom.
Ostaje nam samo da se sećamo tih sjajnih "mašinčina" iz kasnih sedamdesetih i celih osamdesetih.
Kvalitet gradnje i dugovečnost uređaja su počeli vidno da "odumiru" otprilike posle '88.
Kvalitet tehnologije je porastao, ali sa snažnom tendencijom namernog ograničenja upotrebnog veka proizvoda.
Malo sam se raspričao ali se nadam da neće smetati.
----------------------
Što se tiče korišćenja capstan motora, dovoljno je naći pdf od čipa na motoru i biće sve jasno.
Pozz
|
capstan motor iz starog vcr-a samogradnja
