Simulator okidanja El Dizni sa regulacijom

Nisam ni najmanje ljut već samo iznosim jasne argumente oko ovog slučaja, a osnovna polemika se svela na raspravu oko toga da je klampovanje kalema na dizni maltene nebitno i da mu je funkcija samo zaštita tranzistora od proboja.
To nije tako i pošto sam bio prinuđen da svojevremeno do detalja izučim te pojave onda sam to izneo ovde.
Shvati to samo kao neki vid naučne rasprave bez emocija prema učesnicima.

Ono što je inicijalno bilo u pitanju je da sem hteo pomoći čoveku da ispravno pobuđuje dizne i da pri tom ima korektne uslove rada dizni.
To je bilo na onom prvom pdf i zadržao sam se samo na osnovnom principu klampovanja izvršnog tranzistra, ne ulazeći u to da li će ga pokretati iz MCU ili NE555.

Pošto imam značajnih iskustava u toj oblasti, znam da je Vclamp od ključnog značaja za vremena dizni i to sam samo ovde naglasio.

Zatekao sam toliko test stolova koji su izrađeni od strane nadri stručnjaka (i stranih i domaćih) da mi se već pomalo gadi od toga šta se sve prodaje kao uređaj za validni test dizni...

Nismo samo mi preplavljeni falš robom, i ne rade to samo kinezi koje jadne za sve i svašta okrivljuju a treća su država koja je nešto lansirala u kosmos posle USSR i SAD :-).
Većina test stolova koji su na ponudi a da nisu od najvećih renomiranih firmi su obično s*anje koje ne samo da ne radi dovoljno tačno, nego ni približno čak.
To me malo "jedi" -što bi rekle Lale :-)


Poslednjim postom sam dao dovoljno podataka i argumenata čak i za one koji nameravaju napraviti najmodernije test stolove, a da pri tom ne pogreše osnovnu postavku.

Pozz

Nisam hteo da polemišem i samo sam dodao moje neprijatno
iskustvo sa zaboravljenom diodom i releom koji je generisao
svoim kalemom dovoljan pik da pobije cmos. To je bilo sve bez
upuštanja u veće razmatranje problematike. A nadrljah

Siguran sam samo u jedno - elektronika treba da bude indentična
kao i na kolima. Jer ako se dizna drugačije ponaša na stolu nego
u kolima, jer si je naterao da brže zatvori onda nećeš imati dobre
rezultate. Na stolu će raditi super, a na kolima će štucati. To je
kao kad kupim haljinu gledajući je na nekoj devojci, pa je poklonim
nekome od 60 godina i čudim se što super haljina loše stoji.

I ne bih ja da budem između čekića i nakovnja, ni kriv ni dužan.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Kolega Macolakg ja vam se najiskrenije zahvaljujem na ovako opseznom i vrlo jasnom objasnjenju jer vidim da ste dosta sistema prezentovali i upoznat sam sa tekucom problematikom rada sistema vi ste to nama na forumu bas opsezno objasnili, sada nemojte zameriti sto neko od nas i pomalo ne razume,nebitno ali da rezimiramo nadam se da ce dosta kolega shvatiti i razumeti o cemu ste pisali... Iskreno vam zahvaljujem na ulozenom trudui nadam se da je puno njih razumelo vase izlaganje jer nismo svi upoznati pogotovu sa konvertorima pretvaranja napona dizni novijih generacija . Sa velikom paznjom sam citao vas post i rezimirajmo da za sve mora postojati poznavanje(pogotovu teoretsko) a vidim da ste dosta vremena i truda ulozili u ovu oblast izucavajuci raznorazne testere i simulatore tako da se nadam da dosta prakse imate. Iskreno vas pozdravljam i zahvaljujem na pomoci i sugestiji ...

Potpis

D.B.Golubovic-Klinja

Branko,

Niti si bio između čekića i nakovnja, niti će dizna brže zatvarati nego na kolima.

Dovoljno je da prikačiš osciloskop na diznu bilo kog benzinca i videćeš da je naponski premašaj na dizni približno 2 x Vcc.

Upravo takav sam način sam i predložio. Dizna će zatvarati baš kao na kolima.

Što se tiče prenaponskih pojava iz kalema savršeno si u pravu. Svaki kalem kome nije napravljena putanja pražnjenja i određena veličina prenaponskog premašaja, izazvaće havariju na okolnoj elektronici.

Ono u čemu greše mnogi "pravitelji" testera za dizne je što diznu uklampuju paralelnom kontra diodom kao relej.
To je katastrofalna greška i produžava vreme zatvaranja oko 17 puta.
Onda im se greju tranzistori i "pravitelji" se čude zašto.
Pa zato što im struja u dizni traje traje i traje... :-)

Pozz

De macola, ne preteruj, nismo mi bas zlikovci.

Svi cenimo tvoj trud i strpljenja, naravno, ali neke stvari prosto nisu 100% "elektronicarske"

Niko ne spori uticaj snabera, klampova, pa mozda i zenamic tranzijent supresora, ali previse "kicenja" drajva za TESTER je krajnje nepotrebno.

Sa elektronicarske strane nemam zamerki, ali sa prakticne, inzzenjerske, je nepotrebno.

Dizna se otvara i cisti, i proverava se MAKSIMALNI protok, sto je znak njene kondicije i cistoce. Naravno, meri se i zaptivenost zatvorene dizne, da ne razliva gorivo, logicno.

I tu je KRAJ prica o remontu dizne, niti ce joj biti znacajan snaber, niti ima komponenti kojima snaber moze da ukloni ostecujuci spajk, niti se meri energetska efikasnost sistema, tesera vec se dizna drzi otvorenom.
Neki vole da im se "ciklusira" dizna nekom frekvencijom, ali je i to nebitno za remont.
Bolje da imaju tajmer za jedan minut, to je parametar kapaciteta dizne..a ne spektakularno "cvakanje"("razradjivanje").

Na vozilu ce inace dobiti svoje radne uslove, ako poseduje sposobnost prekida goriva i isporuke odredjenog maksimuma goriva(tako ih entuzijasti jure, ako zele pojacanje snage motore, po MAX protoku), dizna je u funkciji.

Ako dizna ne zaptiva, ili se ne moze ocistiti, ili je kalem u nekom prekidu, spoju grupe namotaja ili sa nekim defekto, takva dizna ide u reciklazu, i zamenjuje se novom.

Razumem ja tvoju elektronicarsku perfekciju, ali je glavni glumac dizna, a ne perfektni drajv.

Za razne dizne treba raditi razne uredjaje za ispitivanje, ali sam tester nakon remonta ne mora da pokrije sve radne uslove.

Ako je ovo komplikovan drajv za diznu, onda sam ja Merlin Monro.

A provera protoka izgleda na primer ovako i ne da je vreme kritično važno nego ne može biti kritičnije, a to vrlo zavisi od V clamp.

Taj drive je pusla, odlican i "univerzalan".

Piezo drive treba da ima specificnije uslove. Kao i GDI i poneke dizel dizne.

Problem je sto postoji preko 100 vrsta injektora, najvise ima pazlicitih klasicnih benzinskih(non GDI), koji su i najlaksi i najpogodniji za rad..

Sa otpornostima od 1,7 oma do 16 oma, sa induktivnostima od par mH do preko 10mH(sto iskljucuje "univerzalni" snaber u testeru"), za koje se iprave diy testeri i cistilice...

GDI dizne, kao i neke dizelke, zahtevaju 12, 15A za otvaranje i drzanje, ali je veci problem u "okolini", kada treba obezbedit stotinak bara pritiska goriva...


Zato su "klasicne" dizne najzgodnije za remont, najlakse i najcesce..specijalne dizne..su specijalne dizne, s obzirom na prisutnost, tesko da bi se nekom isplatili testeri za GDI, povoljnija je situacija za CR ili multijet..

Malo sam pročitao o električnim diznama za ubrizgavanje goriva i mogu samo
da izjavim da nemam blage veze. A evo zašto: nisam ni znao da postoje i
elektromagnetne i piezo dizne, a kamoli da postoji i nekoliko koraka u okviru
samo jednog otvaranja dizne. Da bi se smanjila potrošnja goriva:
https://www.youtube.com/watch?t=29&v=d_LahS5T3DM

Za nekoga ko hoće ozbiljno da se bavi pričom mislim da bi ova knjiga bila jako
dobra :https://sites.fastspring.com/a...omotive_actuators_evap_testing

Evo i malo iz nje:http://www.autodiagnosticsandp...ture/fuel-injector-testing.htm
Vremena su izuzetno kratka, što se vidi sa fotografije.

Postoji i IC koji je pravljen baš za kontrolu dizni i mislim da je on pravo rešenje.
http://www.ti.com/lit/ds/symlink/lm1949.pdf
Još ako se primene aplikacije, biće super. Sigurno da ima još raznih IC, ali ja sam
našao samo ovaj i nisam više tražio.

A one piezo dizne to je tek posebna priča. One rade na visokom naponu, kao i
svi piezo elementi: http://m.eet.com/media/1072889/FC-2s.gif

Evo jednog takvog kupovnog drajvera: http://www.drivven.com/visitor.../Manuals/DI_Driver_UM_RevE.pdf
i malo teorije: http://scl.hanyang.ac.kr/scl/d...7/data/papers/2007-01-3537.pdf

Evo i cena drajvera: http://www.skynam.com/category.php?id_category=21
Verovatno su pozlaćeni!

I za kraj, verovatno ona ekipa koja sedi po razvojima nešto zna.

Macola jedan off, znaš li šta je bilo sa projektom onog motora sa
elektroventima umesto bregaste?

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Branko,

Tojota je napravila neko zatišje, posle bombastične vesti o tom projektu sa elektromagnetskim ventilima.
Teoretski i na prototipu je to verovatno radilo i nudi stvarno fantastične osobine kontrole razvoda gasova.
Tom metodom ako doživi uspešnu serijsku proizvodnju će se rešiti veliki broj problema u razvođenju gasova, koji i dan danas pored više tipova varijabilnih razvoda i dalje ima ograničenja. Praktično jedan isti motor može raditi sa neograničenom paletom performansi, od trkačkih za pistu do teretnog programa, i to samo "pametnom" kontrolom ventila osim do sada unapređenih ostalih uslova.
Sve je u jednom paketu: od nagiba zatvaranja i otvaranja, preko dubine do konačno uglova i zahvata po uglu.
Fantastična zamisao i nadam se da će kad-tad ući u serujsku produkciju.
Još kad bi se to prikrpilo na motor sa varijabilnom kompresijom od našeg Dr Radivoja Pešića, gde bi mu bio kraj?


Pretpostavljam da će to pričekati još bolje materijale, poput nesrećnog Wankel-a i keramičkog motora.
Moguće je da imaju neke prepreke oko temperatura, podmazivanja ili slično. Ujedno snažne vibracije su neprijatelji permanentnih magneta, to je opšte poznata stvar.

Jeste off, ali ideja je toliko masivna da zaslužuje pominjanje.

Pozz

Pravili su tvoji kragujevčani svojevremeno motor, valjda od keca.
Čini mi se da je išao do 11000 obrtaja. Valjda je to pričao Bane
Jeremić ( dr ili prof ), i on je vaš. Nisam dugo bio u KG.

Bukvalno pre nekoliko dana je neka ekipa iz Pazove nabacivala
keramku u neki motorčić, na koje delove nisam zapamtio. Svašta
ljudi rade, i imaju još uvek volje.

Potpis

Blago onome ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje

Vladd,

Uvek postoji univerzalno rešenje koje poklapa najveći broj svetskih dizni.
Bez razlike bile piezo ili elektrodinamičke, dizel ili benzince.

Daću u prilogu blok šemu takvog i to je stvarno dovoljno od mene jer baš gubi smisao da priložim čitav projekat koji ima ekonomsku podlogu još uvek.

Evo blok dijagrama:

P.S.

Naravno kada se radi sa dva ili više fluida, onda postoji i toliko sistema za njihovu kontrolu.

Dr Radivoje Pešić je napravio motor sa 8 klipova, 4 komore sagorevanja i 2 kolenasta vratila.
Patentirao je to kao motor sa varijabilnim stepenom sabijanja.

Inače, svašta se pravilo po ovom našem provincijskom KG.

Pozz

Nekada se svuda radilo, i za znanje nije bilo "provincije"...sada..?

Moze se napraviti ekstremno slozena i univerzalna instalacija, ali je test dizni, ekonomski, u zoni "krpeza" na kolima, ozivljavanje mrtvaca zaa sitne pare, da se ne bi kupovala nova dizna.

Sto je u nekim slucajevima i opravdano.

Stoga, jeftin posao zasluzuje jeftinu opremu, ali upotrebljivu, a mehanicarima je vec ionako otezana "univerzalnost", ostalom opremom,alatima i softverom.