Citat:
chupawt:
Sad nam nije jasno da li je povoljnije registrovati tzv. ogranak stranog privrednog drustva ili d.o.o.? Koje su vrline i mane jedne i druge tipe?
Odgovor na gornje pitanje ne zavisi samo od para (troškova) već i od određenih pravnih stvari, kao i dela koji se tiče radnih odnosa.
Poreski propisi za ogranak stranog lica i za d.o.o. u Srbiji su istovetni, tako nema nekih ušteda / troškova u vezi sa porezima i doprinosima.
Kod nas u firmi imamo nekoliko primera koji mogu pomoći.
Primer 1.
Imamo klijenta ogranak stranog pravnog lica iz Kanade. Klijent se odlučio za ovaj oblik, jer se prema kanadskim propisima radnici zaposleni u ogranku Beograd smatraju i radnicima matične firme u Kanadi. Na taj način lakše mogu da dobiju radnu vizu i da u toku godine odrade neke poslove u matičnoj firmi (što je u ovom slučaju bilo potrebno). Bitno je znati da se ogranak stranog pravnog lica ne može baviti poslovima izvan delatnosti kojima se bavi matična firma. Takođe matična firma se obavezuje da plati sve troškove poreza i doprinosa ukoliko to ne može sam ogranak.
Primer 2.
Matična firma klijenta u inostranstvu se bavi prodajom licenci za korišćenje softvera. Ovde je vlasnik registrovao d.o.o. na lično ime (jer je tako jednostavnije) i zaposlio programere. Sva autorska prava za softver drži njegova treća firma u stranoj zemlji gde je on procenio da je najbolja zaštita autorskih prava. Firma u Srbiji mu je vrsta progamerske radionice. Ovde nema preuzimanja obaveza za neplaćene poreze od strane vlasnika (fizičkog lica ili firme) osim pod uslovima predviđenim zakonom (na primer. do visine upisnanog a neuplaćenog kapitala, ili ako se sudski dokaže da je vlasnik namerno doveo firmu u probleme i time oštetio državu i druge firme itd).
Primer 3.
Firma je registrovana na fizičko lice rezidenta Srbije, u dogovoru sa stranom firmom. Domaći d.o.o. obavlja poslove kao programerska radionica i programerska podrška za matičnu firmu koja nije vlasnički povezana sa domaćim d.o.o. Razlog je što je strana firma prevelika organizacija i komplikovana je interna procedura za osnivanje firmi u inostranstvu i ne žele da preuzmu takav rizik. Ipak, odgovara im angažovanje programera iz Srbiji zbog nižih troškova, tako da su našli navedeno rešenje.
U primeru 1 i 2 postoji jedna specifičnost u vezi sa porezom na dobit, a to je izveštaj o transfernim cenama. Taj izveštaj se predaje zajedno sa završnim računom i može uticati na iznos obaveze za poreza na dobit. Svrha izveštaja o transfernim cenama je da se utvrdi da li su cene po kojima su 2 povezane firme imale transakcije (fakturisale jedna drugoj) "prave" cene, ili je bilo "štimovanja" koje se ne priznaje poreskeim propisima. Na taj način se može uvećati osnovica za plaćanje poreza na dobit.
Tokom vanrednog stanja - registracija doo elektronskim putem -
www.mena.rs
Pitanje u vezi otvaranja firme u Srbiji
