Projektovanje i izvođenje električnih instalacija, propisi, standardi, zakoni, norme

Dzennana, koliko sam ja upoznat minimalno rastojenje kablova od dimnjaka je 5cm. Pozdrav

Veselinovic vidi se da se dugo bavite ovim poslom. meni sa 0 % iskustva, svako vaše 'trivijalno' objašnjenje dođe ko' nauka :S.
kada je u pitanju gromobransko uzemljenje, koje se najviše praktikuje u praksi? ako se radi o temeljnom uzemljivaču, to znači da se trake odvoda gromobrana samo spoje na glavni temeljni uzemljivač? ili se spajanje mora vršiti samo preko ormara za izjednačenje potencijala? pretpostavljam da se to radi samo kad se naknadno stavlja gromobranska, valjda u vidu prstenastog da se tada zvodi?

Gromobran se izvodi tako da se najkracim putem, sa sto manje krivina, struja odvede u zemlju.
Znaci spust ide na uzemljivac, nikako preko SIP-a.
Gromobranski uzemljivac je po pravilu prstenasti, s tim sto se mogu dodati i sonde.

Može li mi neko pojasniti ove pojmove: teretna sklopka, AS sklopka,glavna učinska sklopka i rastavna sklopka. Kod nas za svaki zaštitni element ima 2 i više naziva, a da ne pričam o katalozima. Jesu li ovo iste sklopke a samo drugi naziv? Baš sam gledala nedavno projekat stambenog objekta gdje se u GRMO stavio jedan NV osigurac i ta glavna učinska sklopka a prije osigurača brojila. U drugom je opet isto NV osigrač ali AS sklopka. Htjela bih da dimenzionišem NV osigurač i tu "glavnu" sklopku za svoj projekat (vršna struja cca 400A) ali me nervira ovoliko naziva. Lako je definisati NV osigurač, ali me ta sklopka buni.

Hvala vam unaprijed.

P.S. Zahvaljujem se na svim odgovorima koji su mi upućeni nekada prije.

Lijep pozdrav

Teretna i rastavna sklopka nisu isto. Obje mogu trajno voditi nazivnu struju (kratkotrajno i struju KS a), ali teretne mogu uklapati i isklapati struje do 3In (za razliku od rastavnih koje uklapaju samo struje manje od nazivne). Zbog toga teretne sklopke imaju komoru za gašenje luka, pretpostavljam da se mogu koristiti i kao rastavne.

Možda ti ovo može pomoći
https://www.fer.unizg.hr/_down...Definicije_pojmovi_tablice.pdf

Hvala na odgovoru. Upravo sam pronašla jedan katalog u kojem piše "glavna teretna rastavna sklopka". Tako da se vraćamo na početak. ;o)

http://www.etib.rs/files/userfiles/PDF/SRB-HR/ETISWITCH09/LA.pdf

Preporučio bih ti da što manje (ako možeš) koristiš proizvođačke i
majstorske nazive a što više nazive iz standarda.

Termini: teretna sklopka, AS sklopka, učinska sklopka jesu uobičajeni nazivi ali
je bolje da ih ne koristiš, jer si sama rekla da takvi termini (razni za istu stvar) samo prave zabunu.

Preporučio bih ti da koristiš za početak JUS N.A0.441
tu imaš terrnine na jezicirna po sledećern redosledu:
srpskohrvatski, hrvatski književni, makedonski i slovenački
a imaš iste termine i na engleskom, francuskom, ruskom i nernačkom jeziku.

99% posto naziva termina iz JUS se nije menjalo u odnosu na današnji SRPS. Ne znam kako je u okruženju.

Postoji:
prekidač, rastavljač i sklopka i njihove kombinacije

Teretna sklopka je sklopka, AS sklopka je u stvari prekidač, naziv grebenasti prekidač recimo nije tačan... to je u stvari grebenasta sklopka ...
i najčešća greška: automatski osigurač nije osigurač ... ispravno je automatski prekidač.

Pročitaj taj JUS pa ako treba da se konsultujemo dalje.

pozdrav

Mnogo hvala na odgovoru. Nažalost, nemam tog standarda. Morala bih pronaći odgovarajući BAS novijeg datuma. Pretpostavljam da se nije Bog zna šta promijenilo u odnosu na JUS. Što se tiče termina..malo je nezgodno gledati tuđe projekte. Npr. imam projekte stambenih objekata (30-40 stanova) i u jednom je korišten NV osigurač sa AS sklopkom a u drugom NV osigurač sa glavnom učinskom sklopkom. Doslovno tako. A u trećem imam NV zaštitni osigurač ali u jednopolnoj shemi nacrtan zaštitni prekidač sa 0-1?! Zbog toga sam postala jako zbunjena. Još kada sam uzela kataloge..nigdje kraja.

Kada budeš u situaciji
da pregledaš tuđe projekte u smislu glavne tehničke kontrole
slobodno to stavi kao primedbu naravno uz komentar da je termine potrebno usaglasiti sa
standardom ... (tim i tim).

Kako da postavim sliku ili atačment u ovaj odgovor? ... da postavim te strane standarda ovde.
OK našao...

Opet, mnogo hvala na pojašnjenju i savjetima.

Zbog čega me ovo sve interesovalo..imam stambeni objekat sa jednim GRMO u kojem se nalaze sva brojila. Proračunata vršna struja je cca 400A. U tom ormaru sam mislila staviti jedan (glavni) NV osigurač poslije onog koji se nalazi u KPO. Buni me ova sklopka. Da li bih je trebala imati poslije ovog osigurača kako bih mogla isključiti cjelokupnu instalaciju.

400 A je bas bas velika struja za GMRO. MRO bi trebao da ti vec bude definisan u Tehnickim uslovima
ili Odobrenju za prikljucenje nadleznog elektrodistributivnog preduzeca, tj po novom zakonu snabdevaca kojeg si odabrala.
U Srbiji se ne prihvata tolika struja za MRO.

MRO obicno idu sa sklopkom 125 ili 250. Zavisi za koliko je brojila.
Koliko stanova imas? Proveri jednovremenost.
Ne znam da li imas u vidu da MRO za veliki broj stanova (visespratnice) ne moze biti samo jedan u prizemlju,
vec vise MRO na svakom drugom ili trecem spratu visespratnice sa otcepnim kutijama za glavnog voda?

Ne treba ti ''glavni'' NV osigurac (tacnije visokoucinski nozasti osigurac) u MRO.
Predvidja se samo sklopka u tom ormanu i to je tzv. glavna sklopka ormana
i pomocu nje iskljucujes ceo orman, a ako je potrebno i nju menjati onda se iskljucenje vrsi u
kablovskoj prikljucnoj kutiji (KPK) ispred zgrade.

KPK je limitirana postoljima za visokoucinske nozaste osigurace max 250A,
tako da ne moze orman da ti zahteva 400A, vec predvidjas drugu KPK i
drugi MRO ... al rekoh to treba sve da ti pise u Tehnickim uslovima snabdevaca.

Predviđeno je 40 brojila u vjetrobranu zgrade samo na jednoj strani jer se na drugoj strani predviđaju instalacije grijanja i vode. Dakle, 40 je stanova. Neka je instalisana snaga svakog pojedinacno cca 17 kW i faktor istovremenosti 0,35 dobije se tolika struja. Moja sklopka bi trebala biti 500 A.

Radi kako hoces ... ali ostaje .... nije ti dobro resenje MRO sa sklopkom od 400 ili 500A ... To ti garantujem.
Ne samo zbog propisa i toga da li ce ti proci ili ne.

Radim dosta sa propisima i tvrdim da niko nije napisao te propise tako sto ih je izmislio i propisao onako,
vec su to na neki nacin zapisana dobra resenja iz prakse, cak i ako ih mi sami korisnici propisa u prvom trenutku i ne vidimo.

Zato to treba da su 2 MRO A-21 (21 ploca za brojila.... 3 u visinu x7 u sirinu) sa po 20 brojila. Sigurno imas i +1 brojilo za opstu potrosnju,
+1 za lift (u posebnom ormanu), a mozda i za jedno za toplotnu podstanicu (to moze u jedan od MRO) i jos ponesto.

MRO moze jedan do drugog, ali dve KPK ... za svaki MRO posebna KPK + sigurno posebna KPK za lift.
I naravno posebni napojni kablovi od svake KPK do pripadajuceg MRO.

Dzenana,
poslusaj dvp, napravi to kao dva nezavisna ( ali fizicki spojena) ormana.
2 KP i to je to.
PS Jesi li razmisljala o kablu izmedju KP i GRO, a za 400 A?

Ma znam ja da je to najpravilnije za uraditi. Možda i mogu imati na toj jednoj strani dva MRO (imam cca 3,5m), ali nisam sigurna da mogu imati dva KPO vani. Što se kabla tiče, ja sam već predvidjela dva 4x150 mm2.

Za Beograd postoji normativ koji kaže doslovce:
- Najveći presek unutrašnjeg kućnog priključka može biti 3x95+50+50 mm2
bakarni ili odgovarajui aluminijumski.

On je iz 88. godine je ali je i dalje u većini stvari dobar.

Recimo u međuvremenu je zabranjeno da se od KPK do GMRO postavlja i peta žila (uzemljenje).
Sada se razdvajanje PEN na N i PE, vrši u GMRO (a ne u KPK), pa se od KPK do MRO predviđa četvorožilni kabl 3x95+50 mm2
i najčešće se radi o bakru za takav tip stambenog objekta.

Ko god je radio u održavanju i imao prilike da rukuje sa kablom preseka većeg od 95 kvadrata ... zna da je
to je baš nezgodno i teško. Naročito kada ga je potrebno savijati i polagati kroz objekat, bez
obzira da li je rastojanje čak i vrlo kratko (od KPK do hodnika). Često je to i neizvodljivo da se uradi,
naročito s obzirom na dozvoljene poluprečnike savijanja kabla.

potrebna mi je pomoc .
treba na vikendici da odvucem struju do bunara i do neke supe e sad u pitanju je duzina oko 35metara od brojila do te supe gde bi je razveo cisto na neku sijalicu i jednu do dve monofazne uticnice ,i od te supe bi vukao drugi kabel u duzinu jedno 15 do 20metara do bunara gde bi u nekom ormaricu montirao dve monofazne uticnice za pumpu za vodu u bunaru.e sad zanima me koji kabel je najbolje odvuci da bude napojni za to posto ima duzine a i pare su u pitanju.potrosnja iskreno ne znam al pumpa je 500 il 600w a ovde bi se koristila jedna sijalica i uticnice po potrebi cisto za on da ima posto su tu neukljucuje nista posebno mozda eto neka busilica brusilica i tako to .ako se neko bas razume u to eto nek mi pomogne.

neko

SKS X00-A 2x16
košta negde oko 60ak din/m. Ta varijanta ti je ubedljivo najpovoljnija u odnosu na bilo koju drugu.
Treba ti i nešto kao pomocni stub ... drvo, šipka od jedno 5m min. jer na tu dužinu će trebati malo da digneš taj sks
jer će ugib biti prevelik.
Daleko ti je ta šupa od vikendice ... Oko te šupe bi trebao da uradiš i uzemljivač... prsten ili barem dve sonde da pobiješ.

U razvodnu tablu u šupi par automatskih prekidača i obavezno fid sklopku ... monofaznu diferencijalne struje 30mA.

Informacije koje sam ti dao su čisto informativne.
Navedene radove je potrebno da izvodi ovlašćeni električar.

Potrebna mi je pomoć vezano za drugu temu. Ne radi se samo o elektroinstalacijama, nego općenito pregledu i ispitivanju (CNC) alatnih mašina. Ako iko ima neku skriptu ili bar faze ispitivanja mašina puno bi mi pomoglo. Unaprijed hvala.