AC switch sa MOC3083 i triacom

Započinjem realizaciju AC switch-a koji bi trebao da uključuje monofazni kapacitet izmedju dvije faze 400VAC na bazi MOC3083 i triaca od nekih 50A 1000V.
Naime, ideja je da aparatu za zavarivanje na primaru ukljucujem kapacitet za kompenzaciju reaktivne snage 12kVAr. Aparat je monofazni 400V ulaz, snaga 12kW.
Planiram koristiti MOC3083 kao detektor prolaza kroz nulu.
Da li iko ima iskustva sa ovim?
Pozdrav svima na forumu.

Tako je kolega, mislio sam na linijski napon 400V na koji je spojen aparat za varenje. Mene interesuje zero crossing funkcija da cuva kondenzator od udaraca jer ovaj aparat radi oko 2sec., pa pauza 5sec.i tako stalno.
Ja bih iskoristio kontakter koji upravlja radom aparata da mi pali ovaj SSR.

Grešite žešće kolege...

Zero crossing se u ovom slučaju ne koristi.
Razlog je što kondenzator pomera fazu struje za -90, pa zero crossing ne pomaže, osim toga, trijaci su osetljivi na dI/dt, što znači da ispred trijaka treba staviti zasitivu prigušnicu.

Čemu onda kondenzator? Njegov efekat će biti veoma umanjen.

Moj predlog je da staviš samo malo bolji kontaktor (bitno manja investicija sveukupno) i taj kondenzator povežeš pravo na primarni namotaj.

Ako pravilno dimenzionišeš C, imaćeš cos-fi=1 za neko tipično opterećenje mašine, pri čemu će i kontaktor biti dodatno pošteđen habanja.

Kontaktoru daleko više razara kontakte luk, koji potiče od induktivnog opterećenja kada isključuje, nego udarna struja punjenja C kada zakačiš trenutak vrha mrežnog polutalasa.

Šta više, ako kontaktor ima kvalitetne kontakte duže će trajati od prethodne verzije bez C kompenzatora.

Ušteda energije će biti ozbiljna sa kompenzatorom i po pravilu je najbolje C staviti tik do reaktivnog potrošača, nego one koji po firmama rade kompenzacije to mrzi da rade, a i više im se isplati da vam prodaju ormar sa gomilom automatike uz kompenzatore...

Pozz

Vidiš ovu šemu što je postavio Trick Fix, nije zero crossing, već se mora naći povoljan ugao napona potenciometrom.

Hvala macolakg, bilo mi je cudno da je u krugu SSR RC kombinacija. Sto se tice Tvog prijedloga za kontaktor, bolje mi je "zrtvovati" kontaktor nego se zezati sa zero cross funkcijom koju je tesko izgleda uganjati sa capacitivnim teretom. Koliko sam shvatio Ti predlazes kontaktor u primarnom krugu da ukljucuje/iskljucuje condenzator. Da li imas ideju sta bi se desilo da fiksno vezem sapacitet u primarnom krugu, a rad aparata je impulsni?
pozdrav

Nije uopste pametno fiksno povezati kondenzator.
Dolazis u opasnost da napravis oscilatorno kolo izmedju tvog kondenzatora i nekog induktiviteta u mrezi.
Struje koje mogu proteci obicno budu (beskonacno) velike.
Inace, kontakter je dobro rjesenje, jos ako uzmes neki kao sto je Snajderov LC1-DMK xx koji ima pomocne zrtvujuce kontakte to ce raditi korektno.

Veselinović i Trick Fix,

Oscilatorno kolo na primaru transformatora imamo u bilo kom slučaju.
Formirano je od parazitnih kapacitieta primara mašine za zavarivanje i preslikanih zapornih kapacitieta ispravljača na sekundaru.

Odzvonjavajuća pojava na tom kolu formira višestruko ponovljen luk na kontaktoru prilikom rastavljanja.
Frekvencija te pojave je reda kiloherca.

Q faktor LC kola sačinjenog od primara trafoa i bilo kakvog kapaciteta paralelovanog njemu, pored preslikane otpornosti kola, zavisi i od veličine C.

Tipičan izraz za Q faktor u rezonansi = kvadratni koren, pod kojim je L/C * 1/Rac.

Što je C veći, Q faktor će biti manji.
Dodavanjem veće kapacitivnosti paralelno primaru Q faktor se smanjuje a prenaponska pojava je manje amplitude.

-------------------------------------------------------------------------------------------

gorosaurus,

Sasvim jasno sam napisao i citiraću rečenicu iz mog posta, a kako si je protumačio to je pitanje:

"Moj predlog je da staviš samo malo bolji kontaktor (bitno manja investicija sveukupno) i taj kondenzator povežeš pravo na primarni namotaj."

---------------

Kontaktor inače rastavlja primar (sada sa paralelnim kondenzatorom) od mreže, te kondenzator nije sve vreme priključen na mrežu već je sve vreme na krajevima primara.

On je na svom potrošaču koga kompenzuje, te biva uključen na mrežu istovremeno sa njim.
Tim se dobija uvek korektan cos-fi sa aspekta mrežnog dovoda.
Lokalna reaktivna kompenzacija je uvek najbolja metoda jer štedi potencijalno veći presek provodnika koji se dovode do mašine.

Nije to ništa neobično jer postoje stariji TIG AC/DC aparari za zavarivanje, koji za potrebe zavarivanja obojenih legura gde je neophodna AC struja, a za šta se koristi namerno dimenzionisano masivno oscilatorno kolo sa visokim Q faktorom, na primaru ili na sekundaru (najčešće na sekundaru), gde kontaktor bez problema rastavlja takvu strukturu decenijama.

Koliko sam shvatio, kod tebe je u pitanju MIG/MAG mašina, koja inače sve vreme ima priključen pogon žice na ispravljaču.

E, taj pogon žice će biti sasvim dovoljno prigušenje za LC na primarnoj strani pa se ne treba bojati nekih "opasnih" oscilacija...


Pozdrav

Hvala svima na komentarima. Još sam imao nešto na umu da zaštitim kondenzator. Imam namjeru postaviti malu prigušnicu paralelno ovom kondenzatoru, na način da se ponaša kao mali otpor u DC krugu kondenzatora kada se isključi kontaktor. Ovo sve iz namjere da se kondenzator brzo isprazni, da ne bi zadrzao preveliki napon u sebi (npr -Um), a recimo u momentu uključenja kontaktora da bude +Um. Ova prigušnica će imati veliki otpor u AC krugu.
Šta mislite za to?
pozdrav

Uuuuuh,

Kao da govorimo različite jezike...

Evo ovako, sada ću biti ultraprecizan:

-Imate 12KW MIG/MAG aparat za zavarivanje, čiji se transformator uključuje postojećim kontaktorom na mrežu.

-Postojeći kontaktor se aktivira svaki put kada stisnete taster na "pištolju" za zavarivanje.

-kondenzatore za kompenzaciju samo povežete na postojeće priključke primara, koji su već na izlaznim priključcima postojećeg kontaktora.

-Ako je kontaktor star, ili lošeg kvaliteta, treba ga zameniti malo boljim, a ako je kvalitetan i u dobrom stanju onda ništa.




Dakle, nikakav dodatni "cirkus" nije potreban, samo stavite kondenzatore na postojeće stanje.

Kondenzator nemate od čega da štitite, ništa dodatno kondenzatoru ne treba.
Primar je uvek povezan sa njim i po isključenju će taj kondenzator za delić sekunde biti totalno prazan.

Udarne struje takođe ne treba da vas zabrinjavaju.

Imate ih i sada zbog remanentnog namagnetisanja trafoa, i to ozbiljne, što se povremeno i čuje kao tup udarac kada se pogodi trenutak uključenja sa trenutkom vrha mrežnog polutalasa.

Do sada vam to nije smetalo, a ni kontaktoru, pa neće ni od sada.

Ništa posebno se neće tu povećati oko te pojave kad dodate kondenzatore. a pojava je stihijske prirode i povremena jer ne možete prstom "zanišaniti" da stisnete taster i da kontaktor zatvori baš u trenutku prolaza kroz nulu.

Kontaktor je predviđen za takav rad, ništa ne brinite.

Pozz

Kolega Macolakg, nisam bas precizno objasnio uredjaj pa se izvinjavam zbog toga. Sutra cu otici da uslikam taj uredjaj. On u sekundaru ima 100A kontaktor, a primar je fiksno vezan za napon. Taj "aparat" sluzi za kaljenje celicnih opruga. Vec formiranu celicnu zicu zagrijava do usijanja za 1sek, pa onda sledeca za 5sek itd. uglavnom 4000kom za 10sati.
Tesko da se otpornikom za 5sek moze moze isprazniti kapacitet.
pozdrav svima

Moram da priznam da mi nije baš najjasnije zašto vam je kontaktor u krugu sekundara. Zar nije mnogo jednostavnije ovo što Macola predlaže.

Potpis

gorankg

Oslonio sam se na ovo boldovano iz tvog prvog posta.

Bilo bi dobro dati na početku korektne podatke.

Jedino tako se može dobiti ispravan odgovor a ne uzalud gubiti vreme.

Sad je odjednom postao uređaj za kaljenje opruga???

Macolakg, nemoj da se ljutis. I meni je kompletnu namjenu kolega masinske struke izlozio i prikazao kao aparat za varenje. U sustini on i jest klasicni aparat za varenje samo sto radi impulsno kako sam i opisao. Dakle kratko da ne spali materijal od celika. Meni je ova diskusija jako pomogla i zahvaljujem se svima na ucescu. Kontakter cu prebaciti u krug primara i kapacitet spojiti paralelno namotu primara. Hvala jos jednom svima.
pozdrav