elektrostatika, provodnici, ekvipotencijalna povrsina, naelektrisanje, indukcija

Kada provodnik stavimo u elektrostaticko polje, dolzi do indukcije naelektrisanja na povrsini provodnika, koji je pre toga bio elektro neutralan. Posto sa jedne strane imamo pozitivno naelektrisanje, a sa druge negativno (posledica indukcije), nije mi jasno kako onda ta povrsina moze da ostane ekvipotencijalna, jer potencijal zavisi od znaka naelektrisanja i potencijal bi trebalo da bude razlicit, valjda. Ocigledno potencijal krije nesto vise od onog sto sam mislila.
Da li to ima veze sa tim sto je rezultujuce elektrostaticko polje u provodniku jednako nuli? Mada ne mogu to da prepoznam kao uzrok!
Da li neko moze da objasni?

Naelektrisanje u provodniku se slobodno krece - zato i jeste provodnik.
Kad bi potencijal na razlicitima djelovima provodnika bio razlicit - postojalo bi elektricno polje polje izmedju ta dva dijela koje bi onda pomjeralo ta slobodna naelektrisanja u takav raspored da poniste postojanje tog polja.
To se ustvari i desava dok unosis provodnik u elektricno polje ili ga pomjeras u njemu.
Kada stanes - naelektrisanja se rasporede tako da poniste spoljno polje i kreiraju ekvipotencijalnu povrsinu. Tada vise nema kretanja naelektrisanih cestica u provodniku.
Ako provodnik opet pomjeris ili mu promjenis orjentaciju - slobodna naelektrisanja u njemu ce se opet ispomjerati u takav raspored da kreiraju ekvipotencijalnu povrsinu i onda ce opet stati.

Znaci za provodnik je, u momentu kada je unutrasnje elektricno polje jednako nuli, ne bitno kojeg su znaka naelektrisanja na povrsini, bitno je da je njihova apsolutna velicina jednaka?

Tu je i jos jedna stvar koju nisam sasvim rascistila. U kojoj tacki mi odredjujemo potencijal provodnika? Mislim, na samoj povrsini bi potencijal bio beskonacan, jer bi se onda obuhvatila sama naelektrisanja ili lose rezonujem provodnike...
Iz samog odnosa izmedju E i (), za E = 0, dobijamo da je , ali kad bi, ne obaziruci se na taj odnos, odredjivali potencijal, gde bi to bilo?

Pa nisu ti baš najbolje objasnili, ili nisi slušala na času. Elektromagnetika se bavi MAKROSKOPSKIM pojavama. Uzmi, kao neko grubo pravilo, da elektromagnetika koju ti učiš važi ako se primenjuje na najmanje milijardu slobodnih nosilaca naelektrisanja ili na prostor koji zauzima milijardu atoma/molekula.
Naravno, ovo nije potpuno tačno, ali kad dođeš na nivo pojedinačnog atoma, elektrona ili razmatraš svojstva kristalne rešetke materijala, Maksvelove jednačine ne važe, primenjuje se kvantna elektrodinamika (QED). Maksvelove jednačine, takođe ne važe ni kada su u pitanju izuzetno velike vrednosti elektromagnetskog polja, erlativističke brzine itd.

Dakle, teoriju polja ne možeš da primeniš za "linijski" provodnik, jer tako nešto ne postoji, postoji samo provodnik konačnih dimenzija koje u nekim razmatranjima možemo da zanemarimo, a ako pokušamo "slepo" da primenimo teoriju polja, tada dolazi do paradoksalnih situacija.

Potencijal se meri u odnosu na tačku u beskonačnosti u kojoj je potencijal nula.

Koliko sam naucila iz literature (posto sa casa nisam mogla mnogo, jer imam relativno loseg profesora), potencijal polja npr. tackastog naelektrisanja u nekoj tacki (koja je na rastojanju r od izvor) je jednak radu koji je neophodno izvrsiti da se probno naelektrisanja ( koje je malog intenziteta i cije polje ne remeti samo polje referntnog tackastog naelektrisanja) iz beskonacnosti dovede do rastojanja r od izvora polja. Mislila sam da treba neko odredjeno rastojanje r, u kojem se onda nalazi probno naelektrisanje, da se definise u kojem je povrsina provodnika ekvipotencijlna. Mada, kad malo bolje razmislim, i nemamo polje u odnosu na koje bi na odredjenom rastojanju mogli da odredimo potencijal ili indukovana naelektrisanja, sem sto stvaraju polje unutar provodnika koje ponistava spoljno polje, stvaraju isto takvo polje i izvan provodnika? Ocigledno ovakva definicija potencijala nije primenjiva kod provodnika ili ...?