Kamata na pozajmicu na tekućem računu

^

Koliko vidim, potpuno su isti (funkcionalno isti, što je i logično - isto Sagino rešenje, šminka je drugačija) osim što kod AIK-a nemaš tab-ove "HOV" i "Finansije".

Ja ti napisah u drugoj temi, meni je Halcom-ovo rešenje bilo odlično, po mom ukusu i krajnje funkcionalno. Ne mogu da kažem, ovo novo ima nekih prednosti, ali mi i dalje fali par stvari koje sam kod Halcom-a imao...

Novi pass. Ako si imao pristup trebalo je da ti user ostane isti i da dobiješ samo pass.

Evo i ja da kazem koju rec.
Imam racun u AIK banci nekih 3 meseca, e-bankarstvo i debitnu master karticu. (dugo sam razmisljao dali da otvorim, dali vredi i mogu reci da vredi)
Prezadovoljan sam, nikakvih problema nisam imao u radu.
Apsolutno je sve besplatno, odrzavanje, sms izvestaji, placanja preko e-bankarstva, nista nekosta a radi savrseno...
Cak sam pre par nedelja koristio karticu u inostranstvu, prolazi bez problema a konverziju vrsi iz dinara na racunu (devizni racun nemam).
Radi i provera stanja u inostranstvu, na bankomatu izbacuje preracunato u lokalnu valutu (ne znam zasto, za to mi nisu nista skinuli iako pise u tarifniku da se ta usluga naplacuje).

P.S. Inace paket koji imam i u Socite Banci me kosta 555din mesecno a mnogo je manje upotrebljiv od ovog koji je free. Udaraju po usima i bukvalno sve naplacuju, svaki sms kosta, svaki nalog na e-bankarstvu (a moze se placati samo na racune koje prijavite svom bankaru) katastrofa....

^

Provera stanja ne bi ni trebalo da se naplaćuje, samo podizanje gotovine.

To ja pričam ovde (i ne samo ovde ;) odavno... Pored ovakvog besplatnog paketa ne vidim ni jedan razlog da se negde plaća bilo kakvo održavanje računa, provizije na koješta i slično.

Resenje Aik banke po logici je gotovo isto kao kod Intesa-e i Raiffeisen banke tj. sam pravis svoj user i pass, nakon sto uneses LIB koji si dobio i broj racuna (ili partije).

Ova verzija Saginog resenja organizacijom menija neodoljivo podseca na resenje implementirano u Intesa-i, dok su widget-i manje vise slicni kao i kod resenja u Societe Generale, Raiffeisen i Intesa banci.


@kalimero 011
Imao sam priliku da vidim demo verzije novih Halcom-ovih web-based aplikacija (rade preko web servisa a nude i staru Halcom varijantu razmene fajlova),mobilnu aplikaciju, e-banking za fizicka lica kao i za mala i srednja preduzeca. Moj prvi utisak je da izgledaju svetski, sto se i ocekivalo jer se poslednje dve godine pricalo o njihovom lanisranju, koje se stalno odlagalo. Mislim da ce ove aplikacije biti pravo osvezenje i da ce podici lestvicu u standardima koja jedna aplikacija treba da zadovolji u danasnje vreme. Naravno konacna funkcionalnost ce umnogome zavisiti i od banaka tj. od odabira funkcionalnosti koje ce ponuditi klijentima.





Nisam siguran koji paket imas, jer je prema tarifama najskuplji "prestiz" paket koji kosta 470 dinara. Notifikacije o provlacenju karticama su free, dok se naplacuju izvestaji o uplati (po sms poruci). Inace od polovine novembra nema provizije za placanja kroz e-banking (bilo eksterni, bilo interni nalozi) a placanja mozes da vrsis i uz pomoc tokena koji omogucava slobodna placanja (funkcionise kao potvrda sms-om kod Raiffeisen banke). Vise o tokenima mozes da procitas klikom na baner u odeljku transferi kada se ulogujes.

Potpis

Mrav radi, tegli, i od njega nije postalo ništa,
a majmun se zezao po drveću i od njega je postao čovek.

Brana Crnčević

^

Vidi, nije ovo Sagino rešenje loše, daleko od toga (uzgred, ista je to aplikacija kod svih koji koriste Sagu, samo je šminka drugačija). Meni je Halcom-ov e-banking odgovarao po filozofiji i po funkcionalnosti i zaista mi ništa više od toga što su nudili nije trebalo, ali to sam samo ja... Elem, ne verujem da će se AIK vraćati na Halcom sad kad su prešli na Sagu, a da bih ja prešao u drugu banku trebalo bi nešto drastično da se promeni kod AIK-a. Nadam se da do toga neće doći.

Nisam rekao da je lose (oslobodili smo se Active X kontrola i zavisnosti od IE i Windows-a), radi posao, ali uvek moze bolje. Naravno za nekoga ce to biti suvisne opcije a za nekoga novina koja olaksava koriscenje aplikacije, u svakom slucaju treba podrzati tehnoloski napredak i olaksavanje svakodnevnih poslova.

Posle uvodjenja novog resenja Aik banka nece sigurno u skorije vreme menjati resenje, jer implementacija kosta, kosta i kasnije odrzavanje, zahteva resurse i pri implementaciji i pri eksploatisanju resenja.

Potpis

Mrav radi, tegli, i od njega nije postalo ništa,
a majmun se zezao po drveću i od njega je postao čovek.

Brana Crnčević

Samo ne kapiram zasto nisu uzeli neko vec uradjeno i provereno resenje iz sveta. E-banking banaka u Nemackoj, koje sam imao prilike da koristim pre nekih 10+ godina, je bilo bolje odo svega sto kod nas postoji sada i postojalo je uopste. (AIK je bio najblizi, mada ipak konfuzniji i tezi za rad)

Jedino sto mi je smetalo su bili TAN-ovi na listu koje salju svaki mesec, ali to je prevazidjeno raznim drugim metodama.

Dinarski racun, devizni racun, visa electron iternational, maestro, olala visa kreditna i e-bankarstvo sve ukupno 555din (i to je sa popustom jel mi izvod stize na mail umesto postom)
Ja se ne uklapam u ove nove pakete jel sam klijent preko 10god a stare klijente vole najvise da deru.... :)
Uzimanje tokena kod Societe kosta 800din.
To za proviziju da su ukinuli nisam znao posto mi Aik banka u tom delu odradjuje posao.
Racun u societeu drzim samo zbog olala vize (ako trosim sve prvog u mesecu neide kamata ako sve potroseno uplatim do kraja meseca).
A ne moze se zadrzati olala viza ako plata neide preko banke.
To mi sluzi nesto hitno ako iskrsne a nemam pa da se poslepam do kraja meseca.
Mada cu mozda i tu prelomiti pa da ugasim sve komplet da skiem harac sa vrata.

Jos neke stvari koje me poseno iritiraju kod Socite Geerale banke.
1. Posle treceg upita stanja na bankomatu u mesecu dalji upiti stanja se naplacuju (izgovor za uvodjenje je bio, puno ljudi gledaju stanje pa se opterecuje sistem)
2. nemogu vrsiti prevremenu otplatu duga na kreditnoj kartici preko e-bankarstva nego se moram maltretirati i svaki put ici licno u banku.
3. Podizaje gotovine sa kreditne kartice 300din + procenat. Malo li je ako se uzme u obzir da je kamata na gotoviu automatski veca.

banka sa ubedljivo najskupljim uslugama u Srbiji.

Samo da dodam u vezi inteze, ja kad sam se raspitivao letos u vezi e-bankarstva provizija po nalogu je bila 45din ukoliko plata neide preko njih.

Nije sve u copy-paste varijanti ima nesto i u svesti ljudi, tehnickoj pismenosti, ciljnoj publici od cijeg broja zavisi opravdanost troskova uvodjenja neke funkcionalnosti...Ono sto radi posao negde na zapadu ne znaci nuzno da se moze u takvom obliku primeniti i kod nas.

Primer ovoj tezi je odluka drzave da se cela administracija prebaci u elektronsku varijantu (prijava poreza, prijava radnika), neki od knjigovodja i ljudi koji znam iz te branse su se pomucili da shvate sta treba da rade, sta je kvalifikovani sertifikat...sta ocekivati od prosecnih korisnika?

Drugi primer je e-commerce i cinjenica da je do juce samo jedna banka bila acquirer za prihvat kartica prlikom placanja putem interneta iako je to u svetu odavno normalno. Troskovi, nedovoljan broj transakcija i jos poneka stvar je sprecavala druge banke da udju u tu pricu. Tek ove godine se cifra povecala na 2.

Takva je donekle situacija i sa e-banking resenjima.


@madmax-wifi

OK :)

MIslio sam da imas prestiz paket u okviru kojeg nemas troskove koje sam pomenuo i u okviru kojeg je token besplatan.

Potpis

Mrav radi, tegli, i od njega nije postalo ništa,
a majmun se zezao po drveću i od njega je postao čovek.

Brana Crnčević

Kod raiffeisen je 150 din mesecno održavanje a sve ostalo je besplatno.

Nije debitna kartica, niti placanje istom u devizama, niti dozvoljen minus, niti bilo koja kreditna kartica. Mislim da su cekovi (10/mesecno) jedino besplatni i placanja preko e-bankinga.

Tako nekako. Prvi put čujem da neko nudi tekući račun bez debitne kartice koja inače košta 940 dinara godišnje + 40 dinara mesečno.
Ako bih uzeo ovaj jeftiniji paket od 150 dinara (ima i od 250) prve godine bih plaćao samo tih 40 din mesečno, bez godišnje članarine.
Za početak samo ću da otvorim TR i uzmem telefon, a kasnije možda i karticu, bitno da je ebanking besplatan i da radi.

Uzmi telefon nakon prve plate, i onda begaj :)

Kojih 40RSD mesecno? Juce citam u tarifniku, Visa Electron je besplatna skroz prve godine, a druge 9?? dinara. (bila je 600, bre!)

Ne znam, ni ja nisam video tih 40 din na sajtu, u ekspozituri su mi rekli da je to neko osiguranje kartice.
Ma ostaću god dana za 150x12.

To ja vidim samo za Visa kreditnu i MasterCard installment:
"
30. Mesecna naknada na ime osiguranja korisnika kartice od posledica nesrecnog slucaja RSD 20,00
31. Mesecna naknada na ime kmbinovanog osiguranja finansijskih gubitaka korisnika platne kartice RSD 40,00
"

Sta sve ne izmisli ova banka...

Jel ja moram da gasim tekući kod AIK, ako otvorim drugi kod Raiffeisen za primanje plate?

^
Ne moraš, ali ne možeš da koristiš pozajmicu (dozvoljeni minus), čekove ni kreditnu karticu (možeš onu na bazi štednje) bez redovnog priliva na tekući.

Nesto mislim da je to opet samo AIK :)
Imam u 2 banke kartice, minus, mogucnost cekova, a nemam platu uopste, niti depozit, duze od 12 (i mnogo vise) meseci.

^
NINJA kredit, a? ;) Vidi, meni se baš sviđa poslovna politika AIK-a, ne zaboravi - radi se o paket tekućem računu sa 0 (nula) dinara godišnjih troškova i provizijama od 0 (nula) dinara za sva elektronska plaćanja (+ 3% odnosno 1% kamate na pozitivan saldo na računu). Drugo, banka koja ti da ovo što si naveo (čekove, kredit) bez ikakvog kolaterala ne vodi baš računa o rizicima poslovanja. (A cenim da ti nisi naveo da si im ipak ostavio neko obezbeđenje ;)

Rizik poslovanja tj. kreditiranja je bitan za onog ko posluje sa parama čiji se vlasnik zna. Kako se posluje sa državnim kapitalom, imali smo prilike da vidimo, više puta.

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji