Pomozite maloj Tijani Ognjanovic

Allexxandar: Ovaj "slučaj" je mogao biti rešen na, ugrubo, 3 načina:
1. novac je odmah prosleđen deci kojoj je pomoć najpotrebnija
2. novac nije prosleđen drugoj deci i nikada se ništa nije saznalo
3. novac nije prosleđen drugoj deci (za sada) i sa celim slučajem se izašlo u javnost

Epilog sve tri varijante je sledeći:

1. deca bi dobila preko potrebnu pomoć, a donatori bi nastavili sa pružanjem pomoći jer su sigurni da su učinili pravu stvar
2. deca ne bi dobila novac sa računa male Tijane, ali bi donatori nastavili sa pružanjem pomoći uvereni da rade ispravnu stvar
3. deca ne bi dobila novac sa računa male Tijane, a ni donatori više ne pomažu kao ranije jer više nisu sigurni gde će novac završiti.

vilil1:



Ti jesi za resavanje ovoga, a ne svidja ti se ovaj, Kurirov, nacin. U redu. Ako si znao za bolji, zasto nisi otisao u redakciju, rekao im o cemu se radi, zasto ne bi trebalo ovako, kao i kako bi to moglo da se zavrsi, da se u ovolikoj meri mobilise javnost (bilo da su za, bilo da su protiv Kurira)...a da se ne uspore, zaustave donacije drugoj deci?

vilil1:

Koliko razumem, iz tvog dosadasnjeg pisanja, ti si za varijantu br.2. Hm, pa dobro. Da nisi ti neki rodjak Ognjanovicima?

Allexxandar: Nisam. Samo sam imao posredan kontakt sa Laninim i Uninim roditeljima i znam koliko teže prikupljaju sredstva otkako je ovo izašlo u javnost.
Ali, tebi to ništa ne znači. Važno je samo da se istera pravda. "Cenu" ionako ne plaćaš ti i tvoja deca. Plaćaju neka druga.

Citat:
Allexxandar: Nisam. Samo sam imao posredan kontakt sa Laninim i Uninim roditeljima i znam koliko teže prikupljaju sredstva otkako je ovo izašlo u javnost.
Ali, tebi to ništa ne znači. Važno je samo da se istera pravda. "Cenu" ionako ne plaćaš ti i tvoja deca. Plaćaju neka druga.


cekaj.. a jel ti mislis da su samo novinari krivi zbog toga ili deo krivice snose i Ognjanovici?

mondexx: ja ne znam da li je tebi poznata informacija da je otac od preminule Danice iz Kragujevca dan posto je sahranio svoje dete novac dao u humanitarne svrhe da bi se neka druga deca lecila..

a znas li da Ognjanovici cak i nekoliko meseci posle smrti svog deteta nisu se oglasavali o preostalom novcu sve dok novine nisu pocele da pisu o tome..

necu da ulazim u to sta je kurir pisao a sta ne, svi mi znamo kakva je to novina, ali cinjenica je da se javnost alarmirala tek posle njihovog pisanja i da se cela stvar oko preostalog novca pokrenula nakon njihovog teksta..

sami Ognjanovici su sebe doveli u takvu situaciju jer su mesecima cutali, umesto da su se sami oglasili o preostalom novcu i pokrenuli to pitanje kako bi se u sto kracem roku to resilo i tako afirmisali javnost da se i dalje nastavi sa doniranjem novcane pomoci bolesnoj deci..

tako da mislim da su sami Ognjanovici njihovim neoglsavanjem vise stete naneli, nego neki novinari koji su pisali na ovaj ili onaj nacin..

Allexxandar: Sve mi je poznato.

Samo jedno pitanje (a i za člana vilil1):
smatraš li da, ovo što je uradio kurir, uradio je:
1. baš kako treba,
2. trebalo je da to uradi vodeći malo više računa o drugoj deci kojoj je pomoć neophodna?

Allexxandar:
Nažalost, ja nisam znao da je posle tragične Tijanine smrti na računu ostala značajna količina novca.

Nije komplikovano, renomirani kolega, pošto sam, kao novinarka Kurira, gotovo svakog dana u kontaktu s roditeljima na čijim srcima su već stvoreni ovakvi ožiljci, ili se, nažalost, tek stvaraju. Porodice čija deca su užasno, užasno bolesna i pitanje je hoće li preživeti čak i današnji dan s nadom gledaju u Kurir, koji im je obećao da će alarmirati javnost, koji im je obećao da će umesto njih, za njih, da traži, da moli, da apeluje na ljude dobrih namera, kako bi se spasao makar jedan dečji život.

Dakle, jasno je, slažemo se kad je reč o opravdanosti postavljanja pitanja "šta se desilo s parama koje su prikupili građani Srbije i ljudi iz celog sveta u nadi da će pomoći Tijani".

Renomirani kolega Dušane, ja sam, kao i moji saradnici koji su pisali o ovom slučaju, pitanja uputila svim relevantnim i kompetentnim sagovornicima. Advokatima, lekarima, bankarima, ljudima koji su učestvovali u prikupljanju novca za Tijanu... I, što je najvažnije, porodici Ognjanović.

Ne postoji čovek koji je relevantan za ovu temu, a da nismo pozvali. Ne postoji čovek koji nam nije odgovorio na pitanja i čiju izjavu nisam stavila u tekst.Osim porodice Ognjanović. Od njih nikad nikakav odgovor nismo dobili. Otac se, međutim, oglasio u drugim medijima, i to tvrdnjom da "nema moralnu obavezu da polaže račune o tom novcu".

Kritikujete me da "nisam svoj posao uradila u skladu sa standardima koji važe u BBC". Nisam, eto, priznajem. Ali ne zato što nisam htela, ili zato što sam loš čovek, ili zato što nisam pokušala, ili zato što sam loš novinar, niti zato što je to način na koji mi u Kuriru radimo. Nego, Dušane, zato što Srbija nije Engleska, a Beograd nije London. U Londonu, dragi kolega, ne bi ni bilo potrebe da cela nacija skuplja pare za transplantaciju srca teško bolesne devojčice, a pogotovo ne uz pomoć medija. U Srbiji, nažalost, i te kako ima potrebe za ovim. To najbolje znaju roditelji bolesne dece.

U Engleskoj, Dušane, kad se pokrene bilo kakva humanitarna akcija, javnost bude obaveštena gde je svaka funta - odakle je došla, gde je uplaćena, kako je potrošena.

U Srbiji, nažalost, kako se videlo u slučaju Ognjanović, nije se znalo ni koliko je novca uplaćeno, ni na koji račun, ni ko je i zašto prebacivao novac s jednog na drugi račun, ni zašto, ni na šta su pare potrošene, ni koliko je para ostalo posle tragedije, ni koja je sudbina preostalog novca. U Srbiji, nažalost, mediji moraju da dignu naciju na noge da bi se spasao jedan dečji život. Što je još žalosnije, mediji moraju da pitaju i teško, najteže pitanje "gde je novac, koliko je novca ostalo, šta ćete uraditi s tim novcem, znate li da druga deca umiru čekajući taj novac".

Neko je, nažalost, morao postaviti to najteže i najbolnije od svih pitanja. Bio je to Kurir. Ne zbog Kurira, niti zbog Ognjanovića, nego zbog bolesne dece. Mnoga od njih mogla bi biti spasena novcem koji je ostao na računu Ognjanovića.Tijana je umrla sredinom 15. jula. Čekali smo mesec dana. Dva meseca. Tri meseca. Za to vreme dvoje dece koja su čekala na taj novac nije izdržalo. Ova deca su umrla jer nije bilo para za njihovo lečenje.Tek onda smo postavili ovo pitanje. Prerano? Prekasno? Vi odlučite, Dušane.

Ali znam, recimo, da u Engleskoj ne bismo ni morali da tražimo i molimo za podatke o tome koliko je novca i na koliko računa ostalo posle jedne humanitarne akcije u kojoj je učestvovala cela nacija.Da ponovim: da, kontaktirali smo s roditeljima. Uljudno, preko rođaka, advokata, na kraju i lično. Odgovor nikad nismo dobili. Četiri meseca? Možda, po vašim standardima, prekratko.

Ali za ta četiri meseca umirala su druga deca, kojoj je taj prokleti novac bio jedina nada da će odrasti. Da sam u Londonu, čekala bih i četiri godine, pošto sam uverena da tamo životi mališana ne zavise od ostatka novca na računu porodice koja je izgubila dete. Ali, Dušane, u Srbiji, nažalost - zavise.Sve ovo smo uradili, naravno, pre nego što je i jedno slovo objavljeno.Pokušala sam da pronađem i sličan slučaj u inostranstvu, kao što ste preporučili. Ima. Devojčica iz Hrvatske Nora Šitum, "strašni lav", umrla je 20. marta ove godine. Njena sudbina je bila slična Tijaninoj. Cela nacija je sakupljala pare za malu Noru. Nora je izgubila bitku. Iako je bila "strašni lav koji će pobediti bolest".

Dušane, znate li šta su njeni roditelji prvo tražili? Da se hitno ustanovi koliko je para na računu i da se sav novac što pre preusmeri drugoj bolesnoj deci, "jer i od kamate je dosad mogao biti spasen neki dečji život".

Dušane, da li vam to liči na izjavu: "Nemam moralnu obavezu da nekome polažem račune o novcu"? Ovu rečenicu je izgovorio, upitan za taj novac, Tijanin otac.

Ono što još želim da vam kažem, sasvim iskreno, jeste ovo: možda se nisam držala standarda na koji se vi pozivate. Ali meni je jedino važno, poštovani kolega, da sam se držala ljudskih standarda, koji prethode svim ostalim, pa i novinarskim. Ja nemam druge domovine osim Srbije, živim u Beogradu, a ne u Londonu ili Ženevi.

Nebojsa Milanovic:

Ehhh, no comment... Vodi glavnu reč u temi - a ne poznaje elementarne stvari o tome šta priča. Klasičan Srbin...

Nebojsa Milanovic:
Evo još nešto u svrhu konkretizacije, razbijanja nepotrebne mistifikacije i smanjivanja divergiranja u ovom, meni veoma jasnom slučaju:

Videli smo da je menadžer BBC-ja Dušan Mašić objavio otvoreno pismo novinarski Kurira koja je prva izašla sa informacijom koliko enormna suma je posle koliko meseci ostala na privatnim računima Ognjanovića, i to neokrnjena za bilo koji iznos koji je mogao da spasi mnogo koje bolesno dete.

Danas je objavljen i odgovor te novinarke dotičnom Mašiću, a ko je propustio, oba pisma može da pogleda ovde.

Citiraću deo iskaza ove žene:

Neko je, nažalost, morao postaviti to najteže i najbolnije od svih pitanja. Bio je to Kurir. Ne zbog Kurira, niti zbog Ognjanovića, nego zbog bolesne dece. Mnoga od njih mogla bi biti spasena novcem koji je ostao na računu Ognjanovića.Tijana je umrla sredinom 15. jula. Čekali smo mesec dana. Dva meseca. Tri meseca. Za to vreme dvoje dece koja su čekala na taj novac nije izdržalo. Ova deca su umrla jer nije bilo para za njihovo lečenje.Tek onda smo postavili ovo pitanje. Prerano? Prekasno? Vi odlučite, Dušane.

Una (2) kritično: Zbog afere Ognjanović Srbija diže ruke od humanosti!

- da se angažuju na osnivanju jedinstvenog transparentnog humanitarnog fonda za pomoć deci oboleloj od najtežih bolesti,
- da se utvrde pravila i uslovi pod kojima će se novac iz fonda dodeljivati i da javnost ima sve potrebne informacije da samostalno izvodi zaključke,
- da se angažuju na animiranju javnosti i podizanju svesti građana da doniranjem u humanitarni fond pomažu one kojima je pomoć i najpotrebnija,
- tek tada da se porodica Ognjanović kontaktira i predloži im se da novac doniraju u pomenuti humanitarni fond.

Rosental: citajuci o ovom slucaju nabasah i ovde.

Bio sam svedok jednog slicnog slucaja. Imao sam komsije, on je radio, imao je neku svoju firmicu, ona ne. Vremenom je poceo da se i zapija iako mlad. I... jednog dana dete im se gadno povredi. Ispalo je sa terase. Srecom prezivelo je, ali sa veoma teskim posledicama. Bilo je strasno, par nedelja su hodali kao senke. Prepolovili se. Mi smo ih pozdravljali, tesili, saosecali se - ipak, dete je u pitanju.

Sve je bilo u novinama, zainteresovao se grad, pokrajina svi. Od tada nase komsije se menjaju.

Kljucni preokret bio je prvi odlazak na prvu terapiju u inostranstvo. posle povratka oni menjaju garderobu, auto i menjaju ponasanje. Izgledaju potpuno bezbrizno iako je dete nepokretno i nazalost jos je (vec 5-6) godina. Njegova zena pocinje da se sali, malte ne ona nas tesi. Naravno mi smo obicni ljudi i nismo ni pretpostavljali sta moze da se desi, sve dok se bas tih dana nije desio slucaj koji je meni upalio lampicu.

Naime, skupljan je prilog za jednu devojku i ona je otisla u Pariz na terapiju i sa njom otac. Bili su 10 dana, a on je dobio cini mi se 5000 evra za put bez da ih pravda ! To je 500 evra dnevno samo za njega. Dzeparac za gospodina. Mislim, sve mi je bilo jasno.

U medjuvremenu moje komsije su nastavile da idu na terapije, reahbilitacije, SLO, kina, Moskva i svaki put su se vracali sve u$u$kaniji. Tacno sam video da nam se smeju u brk. Prestao sam bilo sta da ih pitam u vezi deteta. Ipak toliki magarac nisam.

Allexxandar:


I posle svega što si napisao, da li misliš da ne postoje deca kojima je pomoć zaista potrebna?

Nebojsa Milanovic:
Da li se neko zapitao zašto je tekst povučen sa B92?

Da nije zbog toga što se urednici ne slažu sa njim?