Google buys French company FlexyCore to make Android more buttery

Atari ST je imao posebnu video memoriju na posebnom čipu, pogledaj prethodnu poruku.



Nisi se profesionalno bavio prelomom, tako da ne znaš kako se radilo: najgore što može da se desi je da dođe matorac pisac koji je upravo napisao knjigu i donese ti je već "prelomljenu" u nekom njegovom softveru, najčešće je to bio Chi Writter. A onda tehnički urednik hoće da promeni nešto, ili se radi korektura ili se dodaju slike, fusnote, ko zna šta na šta pisac nije mislio. Svako ko se profesionalno bavio DTP-om će ti reći da je najbolje dobiti plain text fajl. Kasnije se tolerisalo da stigne osnovno tagirano (bold, italic, naslovi, podnaslovi i slično), nikako slike ili tabele, u Wordu jer je skoro svaki vodeći paket za DTP umeo to da uveze.

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Kuku, kuda vi odošte. :D

Ivane, nemam ja ništa protiv da po defaultu nemam pristup file sistemu, ali imam protiv da to ne mogu ukoliko to zaista i poželim. Generalno i na ADroidu slabo idem po folderima iz root explorera ili "običnog" file managera, i ja uglavnom kačim fajlove iz samih aplikacija, ali mi je par puta zatrebalo.

Inače je myphoneexplorer keva za ADroid i stvarno ne mogu da zamislim sebe kako me neki proizvod tera da koristim isključivo njihov program kako bih mogao da prebacujem muziku na telefon. A da ne govorim što ne možeš telefon da povežeš na komp kao flash... Misliiiiiiiiiiiiiiiiim... A što je najgore, Šljamsung je isto krenuo tim stopama i isto S4 nisam mogao da povežem na komp kao mass storage, a da bih to ipak mogao da uradim, treba mi 3rd party program i ROOT(!) privilegije.

Dakle, paljba iShit i paljba Šljamsung iz moje kuće.... Mnogo je to debilno i ograničavajuće za mene, nije to za moju kuću.

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

To je subjektivna stvar.

U mojoj kuci imam dual-Xeon 2697 v2 sa 128 GB RAM-a i 24 jezgra (i par NVIDIA TITAN-a for good measure) za najozbiljnije poslove , i max-ovani Retina Macbook Pro 15" za "obicne" poslove.

iPad koristim samo za pregled PDF-ova, web sajtova i filmova u krevetu i sl...

Tako da nisam jos primetio ogranicenje na iPad-u, a probao sam Android i Windows tablete. Android mi je previse bagovit i frustrirajuce krzav a Windows tablet ne bih preporucio ni najgorem nepriljatelju (najbolja rec koja bi opisala moje iskustvo sa Win-om na tablet form faktoru je: pateticno). Drugim recima, dodatni feature-i tih uredjaja su mi apsolutno nepotrebni a, sa druge strane, imaju neke druge mane koje mi smetaju.

Moj moto je - right tool for the right job.

Mozda sam mator za "tablet revoluciju" ali meni tablet jednostavno ne ide za bilo kakav rad (za sta bi mi, eventualno, trebao pristup FS-u). Moj utisak u "radu" sa tabletima koji pokusavaju da imitiraju nesto drugo je ekvivalent pokusavanju zavrtanja srafica sa konjskim kljestima. Drugim recima - moguce ali vrlo mucno, i apsolutno neprikladno.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Prvo, izdavač nema pravo da bez saglasnosti autora menja ni najmanji deo. Nikakve korekture, dodavanja slika i slično nisu dozvoljene bez saglasnosti autora. Te izmene mora da vrši autor.

Drugo, ti jednostavno ne znaš šta su teh i lateh. Imaš fajl sa komandama koje opisuju dokument, a program na osnovu opisa generiše prelomljen izlazni fajl koji se može prikazati na ekranu i štampati na štampaču. U programima u kojima se prelom vrši ručno, naravno da posle svake promene sadržaja mora opet ručno da se prelama. Kada je prelom automatski, onda tog problema nema. Nov prelom je automatski urađen za par sekundi.

teh/lateh dokumenti se mogu izmeniti samo izmenom izvornog koda dokumenta i njegovom ponovnom obradom pomoću teha/lateha. Nikakve venture i kvak ekspresi nisu potrebni i vrlo ih je pogrešno koristiti za to.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Hah, kao da su autori imali mogućnost izbora gde će da prelamaju knjigu. Pa štampari su ih gledali kao da su im pobili pola familije ako su doneli tekst na 3,5" disketi a ti sada o formatima zapisa.

Elem, Nedeljko, pročitaj ovu raspravu iz 1990, o Atariju, PC-u, disketama, GUI-u, našim slovima, štampanju, memoriji, Mariji Tereziji i DTP-u a mi da se vratimo na temu.
http://retrospec.sgn.net/users...=&page=40&all=RA_90_06

Ovo je ok, kupiti drugu firmu jer je kao manja uspela da reši problem koji glomaznija kompanija nije jer je jednostavno glomaznija. Mene samo brine trend gde ti treba četvorojezgarni uređaj da bi čitao tekst. Hoćemo li za par godina imati 16-jezgarne prenosne uređaje da bi mogli da gledamo UHD video? Čemu sve to?

Onda neka autor sam izdaje knjigu, a naravno da autor po tom pitanju sarađuje sa tehničkim urednikom. Prvo, i slovne greške su korektura, da ne govorimo o ostalim pravopisnim greškama, dešavalo se da se promeni deo teksta u poslednjem trenutku. I sad ćeš od DTP operatera da očekuješ da zna da radi u Chi Writeru, Word Perfectu, Wordu, PageMakeru, FrameMakeru, Venturi, nekom alatu koji barata TeXom, i da ima tvoje ko zna od koga budžene fontove po YUSCII rasporedu i odgovarajući kodni raspored. A onda ako baš takvog nađeš ili obučiš ostaje da rešiš dodatne tehničke probleme. Recimo, kako ćeš iz ChiWritera da pustiš nešto na osvetljivač?

Znam ja šta je TeX, ne brini, znaš li ti šta je PostScript i koliko je on značajan bio i ostao u profesionalnoj pripremi za štampu? Čak i to što si uradio u TeXu ne može direktno na štamparsku ploču ili na digitalnu štampu, mora pre toga da se od toga napravi PostScript fajl ili u današnje vreme PDF fajl.

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Negde do 1991. je posao bio potpuno odvojen, tj. pripremu radi jedna firma ili čovek, osvetljivač ima druga firma, štampa treća. Pojeftinjenjem računara i pojavom Windowsa 3.11, tj. onda kada su Aldus i još neki svoje DTP alate portavali na Windows počinju i štamparije da formiraju svoje studije za pripremu, dok pojedine firme koje su se bavile isključivo pripremom sredinom devedesetih nabavljaju osvetljivače. Onda su to učinile i neke štamparije.

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Tastatura ti se pozlatila za ovaj link!

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Dimkovic


Da da, render na tabletu, pa onda ako bi u krevetu da kuvas kafu (trebace vremena da izrenderuje , obzirom na presmesnu proc. snagu, za razliku od bruteforce desktopa) , slobodno kupi iDzezvu :)

Potpis

Hmmm , na VIP-u 3G preko iphone-a 2,6 Mbps DL i 1,4 UP ...

bigvlada, madamov

Očigledno da ne znate šta su teh i lateh.

Ja ni sekunde nisam radio ni u kaj rajteru, ni u vordperfektu, a u vordstaru sam kucao bejzik programe u školi. U vordu sam dosta radio i pošteno se namučio. No, rekao bih da su kaj rajter i vordstar imali istu filozofiju kao vord - da budu WYSIWYG (iskustvo mi govori da je ta filozofija jednostavno pogrešna, a slede je i rajteri iz librofisa i openofisa) i ne prelamaju tekst, tj. rade "prelom" po najjednostavnijem algoritmu ne vršeći optimizacije.

Teh i lateh su potpuno druga vrsta programa. Poređenje sa knjigom "prelomljenom" u kaj rajteru jednostavno nije na mestu. Oni nikada nisu imali WYSIWYG filozofiju i prelamali su tekst, a ne "prelamali", tj. vršili su tipografsku optimizaciju.

Znam da se njihov izlazni dvi format mogao pretvoriti u .ps, a danas i .pdf (naravno da znam šta su), a znam i da je Donald Knut napisao taj program da bi u njemu napisao seriju knjiga "The Art of Computer Programming" i da je ta serija (tj. njena prva tri toma) ugledala knjižarske police mnogo pre pojave postskripta, pa objasnite Knutu da je to bilo nemoguće.

Upravo tako! I slovne greške su korektura, a nikakve izmene, pa ni korektura, se ne smeju vršiti bez autora, već u saradnji sa autorom. E, onda može npr. da se odštampa to što je autor radio u tehu, pa da se na papiru naznači šta treba izmeniti, pa da on unese izmene.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Za bigvladu ne znam, ali ja znam dobro šta je tex, a ti očigleno nikada nisi imao dodira sa profesionalnom pripremom za štampu, tamo jednostavno nema autor šta da prelama, a pogotovo ne da radi korekturu (to uvek treba da radi neko drugi, kao što softverske kuće imaju Q&A, tako i korekturu u pripremi radi neko drugi) to bi bilo isto kao kada bi trebalo da zoveš molera, pa si ti malo skidao stare slojeve kreča i preterao i onda majstor mora da gletuje, dok da je on skidao stari kreč ne bi moralo da se gletuje.

Tex i Latex su OK za naučne radove koje ćeš odštampati na štampaču ili za skripte, nešto što radiš u ličnoj radionici, ali nisu dobri kada pripremu treba da radi neko drugi, kada je izlaz štamparska ploča za ofset štampu, kada pripremu treba da radi prepress studio. Pošto reče da znaš šta je PostScript, pretpostavljam da ćeš znati da u tvoj izlazni PS koji si konvertovao ili generisao uz pomoć nego tex utility softvera treba da embeduješ fontove, niko ti ne garantuje da je Helvetika koju si ti koristio ista kao i ona u RIP-u pomoću kojeg se osvetljavaju ploče, onda se ta tvoja Helvetika koju je budžio našim slovima mali Pera iz komšiluka za Corel pa si ti recimo konvertovao u PostScript font onim Corelovim konverterom "potuče" sa nekim fontom u RIP-u jer je mali Pera stavio ID koji ima i neki od tih fontova. Problem ćeš da rešiš kako? Ako uopšte budeš mogao da znaš u čemu je problem.

Još je jedna tu stvar važna, ti pretpostavljaš da svi autori znaju bolje od dizajnera i tehničkih urednika da izaberu format knjige, fontove, layout i slično. Mislim, njihovi fakulteti nisu dovoljno dobri, šta li?



Koliko tu može da ima problema nisi ni svestan. Na primer, koliko autora ume da tumači korektorske znake? Umeš li ti da ih tumačiš?

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Slažem se da teh i lateh "nisu dobri" kada pripremu za štampu treba da radi neko drugi. Čuj, mašina je odradi, ali treba naknadno da ga "radi neko drugi". Da, za one koji uzimaju kintu na tim programima za pripremu za štampu teh i lateh definitivno ne valja, jer sve dolazi pripremljeno, pa nemaju na čemu da uzmu kintu.

Opet neznanje.

Teh i lateh ne rade sa standardnim fontovima (mada lateh može uz određeni makro paket, ali ne znam nikoga ko to praktikuje), već imaju svoj sopstveni format za fontove, koji se zove metafont i tu nigde nema nikakve helvetike. To su vektorski fontovi, gde se krive ne zadaju preko koeficijenata parametarskih krivih (kao kod trutajp fontova, što je naravno bolje), već se slova zadaju kao programi za njihovo iscrtavanje u metafont interpreterskom jeziku. Postoje i alati za konverziju trutajpa u metafont, ali ne znam nikoga ko to zaista koristi. U svakom slučaju, kada se izvozi u PS ili PDF, fontovi se automatski rasterizuju i kao takvi ugrađuju u dokument. Nijedan od tih alata čak i nema opciju za generisanje PS ili PDF fajlova bez ugrađenih fontova kao bitmapiranih, tako da se o tome ne razmišlja uopšte.

Naravno da su njihovi fakulteti dobri. Dizajneri i tehnički urednici će reći format i to će se ubaciti u preambulu i na jedan klik će opet biti pripremljeno u tom formatu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ovde je neznanje samo tvoje, čuj njega, "fontovi se rasterizuju", pa poenta PostScripta u osvetljivačima je da možeš da menjaš broj linija (čitaj: rezoluciju) po potrebi. Šta ćeš ti sa radiš, da uključiš bitmap font u svakoj mogućoj veličini u PS fajl? Da ti otkrijem tajnu, jedini fontovi koji se priznaju u štampi su PostScript fontovi, u modernija vremena i u modernijim osvetljivačima su to OpenType fontovi.

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Ne vredi se raspravljati ovako kada pišeš napamet. Prvo si pominjao nekakvu helvetiku u kontekstu teha, pa pitao da li znam da treba da je ugradim, pa govorio o nekoj naknadnoj pripremi posle teha i lateha.

U tehu i latehu, kad god upotrebiš neki font u nekoj veličini prvi put, rasterizuje se taj font u toj veličini i pamti negde da bi se brzo koristio. U PS i PDF se ugrađuju svi korišćeni fontovi rasterizovani u svim korišćenim veličinama. Možeš možda uticati na dpi u tim alatkama, ali da isključiš ugradnju fontova nikako, kao ni da utičeš na to da se ugrađuju vektorske verzije fontova. Jednostavno, konverzija iz metafonta u trutajp i tajp1 nije moguća, jer su trutajp i tajp1 ograničeni na tačno određene familije parametarskih krivih trećeg reda (splajn, odnosno bezijeove, zaboravio sam u kojem su koje). Sinusoida nije tog oblika, pa se može takvim krivama samo aproksimirati. Metafont omogućava iscrtavanje bilo čega čije je iscrtavanje algoritamski rešivo. Zato se metafont može samo aproksimativno pretvoriti u trutajp i tajp1 i nije mi poznat alat za to, dok obrnuto može vrlo lako. No, to je prenost trutajp i tajp1 formata jer postoje vrlo brzi algoritmi za takve krive. Kada je Knut pravio metafont sedamdesetih, jednostavno nije imao iskustvo iz osamdesetih. Ugradnja vektorskih oblika u PDF i PS nije moguća jer ti formati ne znaju šta je to metafont. Pritom se svaki font u svakoj korišćenoj rezoluciji rasterizuje na dva načina - optimizovano za prikaz na ekranu, odnosno za štampu na štampaču. Sad me uči da je rezolucija štampača veća od rezolucije ekrana. Ne, ne znam za to.

A što se pripreme za štampu (veličina papira, geometrija, izgled i raspored, kao što je veličina i položaj naslova itd), u naučnim časopisima se to radi ovako:

Takve stvari se u latehu opisuju stilovima. Isti dokument različito izgleda kada se obradi u različitim stilovima (koji se zovu još i klase).

Skineš sa sajta časopisa fajl sa stilom, kao npr. svjour3.cls i uključiš ga u dokument (navedeš na određenom mestu lateh sorsu dokumenta). Sa tim će sve biti automatski podešeno po standardima časopisa, a upisivanjem podataka o autorima, naslova i šifre oblasti na odgovarajuća mesta ne samo da se ti podaci pojave u PDF-u, nego se kod izdavača automatski izvuku i obrađuju (automatsko prosleđivanje odgovarajućem recezentu na osnovu šifre oblasti, automatsko registrovanje citiranja itd). Dakle, cela priprema se po standardima časopisa vrši automatski. Naravno da su stilove pravili profesionalci. No, lateh je pravljen tako da autor ne razmišlja o tome - profe su već ubacile šta treba.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nedeljko, fontovi u PS i PDF-u su vektorski, i oni mogu da budu embedovani kao CFF, TTF ili OTF. Dakle ni govora o rasterizaciji fontova.

Samo maštaj!

Kada drugi alati prave PDF-ove i PS-ove, pošto koriste vektorske fontove standardnih formata, naravno da to i ugrađuju, jer nemaju problem koji imaju teh i lateh. Ako ne veruješ da su rasterizovani, prilažem jedan takav PDF fajl, pa mi izvadi iz njega vektorski font i edituj krive ili nađi sistemski font jednak onom u dokumentu.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Mora da imam neki mnogo dobar Illustrator pošto mi dozvoljava da 'rasterizovani' font zumiram do besvesti, editujem tekst i menjam mu krive :)

OK, dokazao si da je vektorski. No, vidi ovo:

Dakle, metafont vrši rasterizaciju u bitmapirani font koji se može ugrađivati npr. u PS. Nekada je tako i išlo.

Na istoj stranici ima i "Producing PostScript Type 1 fonts"., a koliko vidim, u instalacionom direktorijumu MikTeX-a 2.9 vidim ne samo metafont fontove (.mf i .tfm), nego i TrueType i Type1 pored ostalih. No, nije uvek bilo tako.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nedeljko, posle ovog faila sa fontovima sam rešio da prestanem da gubim vreme sa tobom, uzaludno je.

Potpis

 Certified Trainer Mojave 101 macOS Support Essentials 10.14
http://www.adamov.co.rs http://milan.adamov.rs http://www.infinitum.rs

Jesi li shvatio? Blamiraš se "raspravljajući" o programu za koji si samo čuo i za koji niti znaš čemu služi, niti kako se koristi. Naravno, "problem" je u tome što sam napisao kako je sistem radio nekad (što se vidi sa vikipedije), a ne sad. Naravno da problem nisu nalupavanja sa helvetikama, naknadnim pripremama, obraćanju pažnje na ugrađivanje fontova za koje ne postoji opcija neugradnje itd.

Ovakva "rasprava" je čisto trošenje bajtova i vremena.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.