Nove ekonomske mere vlade Srbije

Gluposti komunisticke ideologije.

Kao i sve ostale komunisticke gluposti, zvuci super na papiru ali u praksi ne funkcionise. Te "aristokratske" zaemlje imaju 40+ visokoskolovanih, mi koji smoo imali besplatno skolstvo vise decenija a i sada ga imamo iako smanjeno, sve sto mozemo da pokazemo time je <5% visokoskolovanih. Drugo, aristokratija se nikad i nigde i nece mesati sa radnickom klasom, kako god da obrnes oni ce uvek imati svoje skole i vrednovace te skole medju sobom i formirace elitisticku osnovu oko svog novca. bessplatno skolovanje za sve samo znaci da ce svi radnici placati kroz porez skolovanje za mali procenat ne-aristokratske dece, bez obzira da li njihova deca imaju sklonosti ka skoli ili ne. Da i ne ulazimo u dalje detalje oko formiranja aakdemskih oligarhija u komunizmu i korupcije/nepotizma i svega ostalog cime nasa akademija nimalo ne oskudeva.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Mozes li malo pojasniti tu budalastinu da nesto treba da bude apsolutno besplatno, a da ga ipak svi placaju?!

Rusija ima najvise obrazovanih u procentima dame I gospodo!

Da li bi bio ljubazan da navedes gdje je to i kad na ovoj temi Odin spomenuo kapitalizam ili komunizam ili ces opet ispasti glup?

Kod nas nije problem u državnom školstvu, zdravstvu i slično.Problem je što nije isplativo pokretati i održavati privrednu aktivnost na teritoriji Srbije, pa suštinski nemamo industriju, poljoprivreda propada, a jedino je isplativo uvoziti stranu robu.Privrednu aktivnost ne guše lekari, medicinske sestre, prosvetni radnici, činovnici.

Privrednici imaju veliki problem sa nerealnim kursom dinara, koji poskupljuje troškove proizvodnje, radne snage i čini privrednu aktivnost u Srbiji nekonkurentnom kada se svi ovi troškovi prevedu u evro/dolar.Kurs dinara treba da bude prepušten odnosu ponude/tražnje a ne treba da se veštački održava trošenjem deviznih rezervi.Navedeno trošenje deviznih rezervi koje se sprovodi kroz intervencije NBS je takođe javna potrošnja a nema najave da će ovaj vid potrošnje biti smanjen.

Drugi problem je što imamo liberalizovane carine, i domaći proizvođač nema nikakvu prednost zato što privrednu aktivnost obavlja u Srbiji.

Treći problem je što banke razrezuju velike kamate i tako onemogućavaju privredu da se povoljno zadužuje.Naša zemlja nema dovoljno kapitala pa se razvoj može očekivati jedino preko povoljnog kreditiranja.

Dok se ne eliminišu ovi uzroci, neće biti ništa od oporavka.Ovoga su svesni i naši političari i ekonomisti, ali pošto nisu dovoljno moćni da otlone neki od ovih uzroka oni jedino mogu da serviraju javnosti mitove o prevelikom javnom sektoru, i da pričaju kako će smanjivanje potrošnje pomoći posustaloj privredi, što se nikada nije desilo.
Intervencija države u bilo koji od ova 3 uzroka, vodi zaoštravanju odnosa sa stranim bankama, MMF, EU.Trenutno nema političara koji sme da se suprostavi ovim moćnim faktorima.

@kreatura
Mislim da se slabo razumes u ekonomiju
Da se kurs prepusti traznji??? Ludilo

Kakve veze imaju liberalizovane carine sa domacim proizvodima? Tu je situacija takva da imamo unistenu industriju da tesko da nas proizvod moze konkurisati po bilo cemu nekom stranom proizvodu (i ovde ima malih izuzetaka)
Znas li sta bi bilo da nema banaka sa velikim kamatama?

Slazem se da je glupo ziveti od kredita,ali vlasti tako opstaju vec duze vreme,u suprotnom bi bio haos.

Da te pitam@kreatura gde radis,cime se bavis? ako nije tajna naravno

Sinoc u Utisku nedelje je bila tema o novim merama.

Dinkic je ostro kritikovao.
Naravno, lako je to raditi iz opozicije, ali meni i dalje nije jasno zasto neki njegovi predlozi nisu bili prihvaceni.
Npr. ukidanje pausalnog oporezivanja za advokate i veci porez na imovinu (ko ima vise nekretnina skupljih od 50.000 e)...

Savetnik PPV-a (prvog potpredsednika vlade) je samo pricao o tome kako su mere iznudjene, a mere koje ce proizvesti rast ce se tek doneti.

Razocarao me je predsednik Fiskalnog saveta koji smatra da povecanje PDV-a nece smanjiti traznju (a tu se savetnik slozio sa njim).
Naime, po njegovim recima, do pada traznje nece doci, jer se ljudi snadbevaju na pijacama i sami prave svoju hranu!??

WTF? To je predsednik institucije koja savetuje drzavu u vezi fiskalne politike!?

Inace, Olja ga je dobro priupitala - hoce li gradjani da hleb, secer, ulje i grejanje da kupuju na pijaci!?
Dinkic je izneo podatak da je ono povecanje gornje stope (sa 18 na 20%) smanjilo traznju za 12%, pa ce se to opet desiti.
Kupovace ljudi istu kolicinu zivotnih proizvoda, ali ce im ostati manje para za ne-egzistencijalne proizvode.

Sve u svemu, mrka kapa...

Kurs dinara mora biti rezultat realnog odnosa ponude i tražnje a ne administrativnih intervencija NBS.Ukoliko kurs bude prepušten samo tržištu, jedno kratko vreme će nastupiti period nestabilnosti, a onda će se kurs stabilizovati na realnom nivou.Ukoliko kurs treba da bude 150 ili 200 dinara za 1 evra, neka bude tako. Taj kurs treba da bude pokazatelj privrednim subjektima kolika je tražnja za dinarom kao valutom.
Realan kurs valute je samo indikator stanja privrede.To što neko administrativnim putem, trošenjem deviznih rezervi, veštački održava kurs na nekom precenjenom nivou ništa ne znači.To mnogo košta a i ne sprečava inflaciju, jer imamo jednu od najvećih inflacija u Evropi.To jedino odgovara uvoznicima.


Ove 2 stvari su usko povezane.Mi smo nekritički liberalizovali carine još 2001-2002 godine.Industrija nije mogla izdržati stranu konkurenciju pa je propala.Pošto nismo postepeno liberalizovali carine, i dali industriji vremena da se oporavi od sankcija, ratnih razaranja, privatizacionih šokova, ostali smo bez industrije a velikim delom i bez poljoprivrede.
Kada imaš problem sa premalim izvozom a prevelikim izvozom(spoljnotrgovinski deficit), trudiš se da motivišeš izvoz a demotivišeš uvoz.Najpogodniji mehanizam za to je povećanje carina i obaranje kursa domaće valute.

Postojale bi te iste banke sa nižim kamatama ili bi na njihova mesta došle druge banke.Kome ne odgovara srpsko tržište sa nižim kamatama, neka kupi krpice i neka ide.Ima mnogo onih koji bi i po nižim kamatnim stopama vršili bankarske usluge.

Dužnik ne može živeti od kredita, već samo kreditor.Dobijanje kredita nije besplatno, već se mora vratiti glavnica sa kamatom.Dužnik može da živi od kredita tako što će kredit iskoristiti za obavljanje neke lukrativne delatnosti koja donosi profit koji je veći od rate glavnice+rate kamate.


Dodatni problem je što i sama najava pada tražnje izaziva pad tražnje.Država najavljuje smanjenje potrošnje i povećanje PDV, a privredni subjekti to znaju.

Kada imaš izvesno smanjenje tražnje u bliskoj budućnosti, moraš odmah prilagoditi svoje poslovanje kako to smanjenje tražnje ne bi dočekao nespreman i pretrpeo gubitak.Logično je odmah početi sa prilagođavanjem nivoa punude smanjenom nivou tražnje, odnosno smanjiti ponudu tako što ćeš nivo privredne aktivnosti svesti na niži nivo.

Smatram da bi realno kurs bio minimum 200 din za 1 evro. Sta bi to znacilo bolje da ne polemisemo

Da ne idemo dalje u raspravu bez potrebe...

Cinjenica je da svi "gore u vrhu" znaju kako srediti situaciju,za pocetak smanjiti uvoz a povecati izvoz.... Ali sve njih boli patka za to,privatni biznis i privatna kasica je na prvom mestu.
Da se razumemo,nisam obojen politicki i smatram da su svi oni skoro ista g*vna,samo su neki manja a neki veca.

Bicu zadovoljan novom vlascu kad se neke stvari malo urede,npr kad se uredi poslovanje privatnih firmi koje su kupljene za sicu a samo im placevi vrede 10x nego sto su placene.
Evo npr drug radi u Min kovacnica u Nisu,vlasnik je firmu kupio za x para a onda je pola fabrike prodao u vrlo kratkom roku za 5x para.

Ma katastrofa a politicka volja ne postoji za necim boljim.

To bi predstavljalo jedan od problema, ali se ovakvi negativni efekti mogli poništiti ili u velikoj meri ublažiti.

Banke su u većinu ugovora ugradile valutnu klauzulu pa bi obaranje vrednosti dinara izazvalo problem za veći deo privrede i stanovništva.

Ugovori o kreditu su ugovori po pristupu gde jedna ugovorna strana(banka) određuje sadržinu ugovora.Takvi ugovori su pod posebnim režimom, i sankcionisani su blažim kriterijumima za njihovu ništavost.
Pred obaranje vrednosti valute država bi morala da izmeni zakone i omogući dužnicima da efikasno pobijaju ovakve ugovore ili traže izmenu pojedinih odredbi zbog promenjenih okolnosti.To već delimično postoji u zakonodavstvu, jer su sudovi dužni da po službenoj dužnosti paze na apsolutnu ništavost ugovora, a svaki ugovor je moguće izmeniti ukoliko se okolnosti bitnije promene(da su nove okolnosti bile poznate u momentu zaključenja ugovora, ugovarači ne bi zaključili takav ugovor).Dobro bi bilo predvideti donošenje privremene mere koja bi suspendovala primenu valutne klauzule do pravosnažnog okončanja parnice.

Takav postupak bi se mogao odvijati kroz redovni parnični postupak ili spor male vrednosti pred sudovima opšte nadležnosti ili pred privrednim sudovima.Najbolje bi bilo uvesti neki sui generis parnični postupak, nešto slično kao potrošački spor koji već postoji u zakonodavstvu.Pravo na podnošenje ovakve tužbe bi treabalo da dobiju i udruženja preduzetnika i privrednih subjekata(privredbne komore i slično) kao što slično pravo imaju i asocijacije potrošača.

Ovo bi izazvalo velike proteste bankarskog sektora ali bi se sve smirilo, i 90 % ovakvih sporova bi se završilo poravnanjem, jer ni bankama nije u interesu da dužnici propadnu i prestanu da otplaćuju kredite.

Ne znam ko te je slagao, ali mi nismo liberalizovali carine 2001. u stvari, mi smo te godine dobili mogućnost da izvozimo svu robu na teritoriju Evropske unije bez carina, a liberalizacija je počela potpisivanjem SSP, i ta liberalizacija i dalje traje, i trajaće, zavisno od privredne grane, još nekoliko godina.

To o čemu ti pričaš, propadanje industrije zbog ukidanja carina, desilo se malo ranije, 1990. kao posledica čuvenog Markovićevog programa, koji je naprečas ukinuo praktično sve carine, i odveo kompletnu privredu u bankrot (pad industrijske proizvodnje samo te godine 27%).

Potpis

:)

Totalna neistina gospodine!

http://en.wikipedia.org/wiki/Education_Index
http://247wallst.com/special-r...ated-countries-in-the-world/3/
http://newsfeed.time.com/2012/...rlds-most-educated-country-is/
http://www.citynews.ca/2013/08...-worlds-most-educated-country/
http://www.whichcountry.co/education-in-different-countries/
http://www.nbcnews.com/busines...ated-countries-world-1B6065913
http://www.educationnews.org/h...ation/most-educated-countries/

Rusije ni na mapi... Ne poricem da ima strasno pametnih rusa u nauci, kulturi, umjetnosti ali su u "nacionalnom okviru" veoma skromno "obrazovani". Daleko iza razvijenih zemalja zapada uz dodatak japana ili juzne koreje recimo...

Ako kurs bude 200 dinara za evro, govoricete da je realan kurs 500. Zato sto ce sve poskupeti, i opet isto. Ne, nije isto, bude jos gore. Nisu mi jasni ljudi koji podizu cene svojih proizvoda. Odmah ih svi isprate i cena njihove robe bude jos niza. Kad god svi podignu cene, bude nam svima gore. I nama i njima.

Cini mi se da se ovde ne znaju neke osnovne stvari...

Realan kurs je nominalni koji je oslobodjen uticaja promene cena, pa ne moze biti "nerealan" u smislu u kome se ovde pise.

Drugo, mi nemamo fleksibilni devizni kurs, vec rukovodjeno fluktirajuci, sto je s obzirom na 'nemoguce trojstvo' dobar izbor.

Trece, ako bi kurs porastao, to je lose za duznike, ok. Pa? Prihvatili su rizik zaduzivanja, sto bi ostale to tangiralo!?
Ionako je odbrana kursa neka vrsta subvencionisanja duznika od strane svih gradjana.



Da je tako, drzava bi odmah izasla iz krize!
Sem ako nisi mislio samo na sopstveni biznis "politicara".



http://trzisnoresenje.blogspot.com/2009/02/ante-markovic.html

Ni meni nije jasno zasto se to vec jednom ne uradi.
Svojim sam ocima vid'o da u portirnici u zgradi vlade na kontrolnom panelu postoje ova dugmad:



Sve sto po tom pitanju smanjenja uvoza i povecanja izvoza treba da se uradi je da neko izda nalog portiru da te dugmice podesi na odgovarajuci nivo, ali zasto to niko dosad nije uradio ili nece da uradi - nemam pojma.