Citat:
vladared:
@plague
Ovde ima jedna kvaka, za koju priznajem da nisam najstručniji da dam odgovor, ali koju mogu oni koji se bave makroekonomijom da objasne. Dakle, država finansira "javne radove", gde veštački stvara uposlenost ljudi, omogućava zaradu, samim tim finansira i potrošnju tih istih, koji opet stvaraju nova radna mesta. Fazon je da je veoma bitno da budžetska potrošnja bude usmerena ka razvoju privrede (strateški, a ne ad hoc, što bi rekli nije bitno što sada država sve i svašta finansira, nego ne finasira ono što bi eventualno generisalo još posla), što znači kresanje svih drugih manje bitnih troškova i otprilike izvlačenja optimuma (racionalno i strateško raspoređivanje para koje se investiraju u odnosu na očekivane rezultate i strateški položaj). Otprilike nešto fiskalna odgovornost i razvojni budžeti. Nije u pravom smislu perpetuum mobile, nego je država generator početne spirale u privredi, otprilike varijanta rušenja domina, gde država svojim ulaganjima pokreće privredu, odnosno ruši dominu, koja automatski ruši onu iza sebe, i tako dalje. Svi veliki izlasci iz kriza su bili na ovaj način regulisani, ali je pitanje političke volje i snage. Najbolji primer je SAD model koji je knjiški primer kako se to radi, a neki svežiji je singapurski . Kažem, nisam skroz ovde svoj na svome, tako da ne bih da objašnjavam, ali suštinu razumem.
@plague
Ovde ima jedna kvaka, za koju priznajem da nisam najstručniji da dam odgovor, ali koju mogu oni koji se bave makroekonomijom da objasne. Dakle, država finansira "javne radove", gde veštački stvara uposlenost ljudi, omogućava zaradu, samim tim finansira i potrošnju tih istih, koji opet stvaraju nova radna mesta. Fazon je da je veoma bitno da budžetska potrošnja bude usmerena ka razvoju privrede (strateški, a ne ad hoc, što bi rekli nije bitno što sada država sve i svašta finansira, nego ne finasira ono što bi eventualno generisalo još posla), što znači kresanje svih drugih manje bitnih troškova i otprilike izvlačenja optimuma (racionalno i strateško raspoređivanje para koje se investiraju u odnosu na očekivane rezultate i strateški položaj). Otprilike nešto fiskalna odgovornost i razvojni budžeti. Nije u pravom smislu perpetuum mobile, nego je država generator početne spirale u privredi, otprilike varijanta rušenja domina, gde država svojim ulaganjima pokreće privredu, odnosno ruši dominu, koja automatski ruši onu iza sebe, i tako dalje. Svi veliki izlasci iz kriza su bili na ovaj način regulisani, ali je pitanje političke volje i snage. Najbolji primer je SAD model koji je knjiški primer kako se to radi, a neki svežiji je singapurski . Kažem, nisam skroz ovde svoj na svome, tako da ne bih da objašnjavam, ali suštinu razumem.
Problem sa ovim modelom je sto drzave koje imaju previse razbacivanja ne mogu da ga primene, posto para nemaju, a vec zajme puno kako bi finansirale svoje razbacivanje u javnom sektoru.
Razbacivanje = prenaduvane administracije i naduvani troskovi istih.
Da bi se to resilo, jedna takva drzava koja je u jadnom stanju bi prvo morala da uradi detaljan pregled svih svojih troskova i da eliminise dobar deo naduvanih i besmislenih razbacivanja koja rezultuju u cistoj potrosnji bez kreiranja nikakve vrednosti za drzavu.
To uopste nije jednostavno - ne samo tehnicki, vec i politicki posto je u tim razbacivanjima investirano puno politickih interesa. Cesto citave politicke koalicije i vlade funkcionisu samo zato sto su se dogovorili sta ce ko moci da razbacuje "svojima".
Bez toga nema nikakvog smisla pricati o nekakvim "new deal-ovima" posto a) za tako nesto ne postoje novcana sredstva sve dok se milijarde i milijarde zajme vec ni za sta i nema ni teorijske sanse da se dobiju dodatni krediti po povoljnim uslovima. b) vlast koja pociva na nezvanicnom sporazumu o razbacivanju dobara izmedju politickih cinilaca nema tehnicku kompetenciju niti verovatno uopste ume/zeli da unajmi istu za vodjenje takvih investicija. Sve sto bi se dobilo je eventualno jos vise razbacivanja u partijski podobne projekte.
Ono sto je potrebno je ostar reset tj. radikalnija promena u strukturi vlasti gde bi vlast bila tehnicka ("tehnokratska") i sa mandatom da zaista napravi neke promene u administrativnom sistemu. Te promene bi morale biti duboke, od formiranja pravog nezavisnog i efikasnog sudskog sistema do sece besmislenih propisa i nepotrebne administracije. Tek onda se moze pricati o ulaganju u neke vece projekte.
Najveci problem je sto ce takvom resenju realno gledano da se suprotstavi bar cetvrtina, a vrlo verovatno i vise stanovnistva i politickih faktora, zato sto trenutno zive od statusa quo i na takve promene ce sigurno gledati kao na lose za njih konkretno.
Koliko je tako nesto realno u zemljama kao sto je Srbija, to je pitanje.
Potpis
DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey
6Sviđa mi se :thumbsup: 6
