Sve o (La)TeX-u na ovom forumu

Malo da dignem iz mrtvih ovu temu.
Treba da radim diplomski, pa mi je potreban neki program u kome mogu TeX da ukucavam "vizuelno" kao u Wordu. Trenutno imam samo Lyx. Imate li neki bolji predlog?
Unapred hvala svima, pozz

Zasto ne pokusas sa Scientific workplace-om. Starija verzija 2.5 nije imala, al zato 5.5 ima tu mogucnost da izveze u LaTeX. Ja sam ga prvi put koristio u sedmom razredu osnovne skole tako da ne bi trebalo da ti bude problem da ovladas sa njim u dovoljnoj meri za tvoje potrebe.

Potpis

Leonardo da Vinči

Nema istine u onim naukama u kojima se matematika ne primenjuje.

Milorad Stevanović

Bog postoji zato sto je matematika neprotivurečna.

Ja mislim da nema boljeg WYSIWYG programa or Word-a. Kome taj način rada odgovara neka koristi njega ili ako nema sredstava, postoji LibreOffice koji je besplatan program najbliži pomenutom.

ima svoje prednosti zbog drugačijeg načina rada. Ako nećeš da radiš na taj način, onda diži ruke od njega.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

uslov je da mora u texu da bude pisan, mada ne vidim razlog. U wordu umem da uradim bilo šta. Čak i da izgleda kao tex. Ali ne, ne može
A šta kažete za LyX?

Pa, ti kao da radiš diplomski iz -a, a ne iz matematike/fizke/elektrotehnike/mašinstva/građevine...

Mislim, u čemu je poenta tog uslova? Razumem te da ti taj problem ne možeš da rešavaš. No, savetovao bih ti da pitaš onoga ko je taj uslov nametnuo da li priznaje bilo šta osim plain -a. Džabe ti i LyX i sve ostalo, ako ti on to posle ne prizna.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ja sam ti predlozio jednu varijantu. Dakle, ne pises u LaTeX-u, ali gotov dokument mozes otvoriti kao LaTeX kod i iskompajlirati ga.

Za Lyx ne znam stvarno, nikada ga nisam ni koristio. Ne znam ni po kom principu radi.

Inace, onaj deo price da se u Wordu moze uraditi sve isto kao u LaTeX-u i ne pije bas vodu. Matematicke formule pisane u Wordu su jednom recju odvratne u odnosu na LaTeX. Kad vidim neke "matematicke" radove inzenjera pisane u Wordu, meni se samo nakostresi kosa. Jednostavno, LaTeX je perfektan za pisanje.

Potpis

Leonardo da Vinči

Nema istine u onim naukama u kojima se matematika ne primenjuje.

Milorad Stevanović

Bog postoji zato sto je matematika neprotivurečna.

Detekcija rukom napisanog simbola: http://detexify.kirelabs.org/classify.html .

PROBLEM RIJEŠEN! Ovako možete koristiti latinicu i ćirilicu u Latex-u!

_{[Ovu poruku je menjao Sini82 dana 02.08.2013. u 23:33 GMT+1]}

Znam da je ovo tema vezana za LaTeX na forumu, al ne vidim sad neki problem da pitam ovde. Naime, nesto petljam oko latexa i trazim resenja po netu, i malo malo pa naidjem na neka resenja i da su za njih korisceni ili (tj. da su oni korisceni za kompajliranje?), a ja stalno koristim pdflatex jer mi je tako najlakse, pa me interesuje za sta se koriste spomenuti i koja je njihova prednost (jer vidim da ljudi obicno rade preko njih), il se oni koriste u Linuxu, stvarno ne znam, voleo bih da mi neko to objasni ako moze?

Potpis

Leonardo da Vinči

Nema istine u onim naukama u kojima se matematika ne primenjuje.

Milorad Stevanović

Bog postoji zato sto je matematika neprotivurečna.

Neko?

Potpis

Leonardo da Vinči

Nema istine u onim naukama u kojima se matematika ne primenjuje.

Milorad Stevanović

Bog postoji zato sto je matematika neprotivurečna.

Ne kontam pitanje, ako misliš na "kompajliranje" TeX fajla, to podrazumeva da se TeX/LaTeX dokument prevede u DVI fajl, koji se potom najčešće konvertuje u PS, a zatim PS u PDF.

Razlog je što dosta ljudi još uvek koristi EPS za slike i razne pakete za crtanje slika tipa PSTricks, TiKz i slično, mada postoje i varijante za PDFLaTeX (PDFTricks i sl.), ali ljudi već imaju gomilu materijala, knjiga... a i dalje gotovo svi časopisi zahtevaju LaTeX i EPS fajlove i zatim koriste stari sistem TeX->DVI->PS->PDF.

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Pozdrav svima.

Da li neko zna kako da se isključi da LaTeX uvlači prvi red na samom početku dokumenta? Pokušavam da napravim pripremu za jedan srednjoškolski čas u LaTeX-u, cela priprema je u jednoj velikoj tabeli, koju onda ovde pokušavam da napravim od više povezanih tabela. I prvu od tih tabela mi uvuče. Kako to da izbegnem?

Staviš \noindent na početku pasusa za koji ne želiš da bude uvučen.

Potpis

Ljubičice crvena, što si plava kô zelena trava.

Za uvlačenje prvog reda prvog paragrafa u sekciji može se koristiti paket indentfirst, tj.
\usepackage{indentfirst}
i to je sve, paket jednostavno uvlači i prvi red prvog paragrafa za već defiisanu \indent vrednost.


Uvlačenje prvog reda podešava se ručno sa:
\setlength{\parindent}{X}
gde je X bilo koja validna vrednost (npr. 5mm, 7mm, 1cm, 10em, a može biti i složeniji izraz ili definisana promenljiva).

Takođe, na početku reda se može staviti:
\hspace*{5mm}
da prvi red bude uvučen 5mm (zvezdica mora ako je na početku reda, na drugim mestima u tekstu ne mora).


Za podešavanje razmaka između paragrafa možeš koristiti paket parskip (pogledaj dokumentaciju) za naprednije formatiranje (rastegljivi/stretchable razmaci itd.) ili jednostavno:
\setlength{\parskip}{X}
gde je X bilo koja validna vrednost (npr. 5mm, 7mm, 1cm, 10em, a može biti i složeniji izraz ili definisana promenljiva)

Potpis

Blessed are those who can laugh at themselves, for they shall never cease to be amused.

Pozdrav svima. Može li neko da mi objasni, u vezi sa okruženjem eqnarray, na koji način možemo u daljem tekstu da se pozovemo na bilo koji red? Na primer:

\begin{eqnarray}\label{nekoime}
1+1=2\\
2+2=4\\
3+3=6
\end{eqnarray}

Sad, ako bismo u nekom tekstu koji sledi stavili \ref{nekoime}, pojavio bi se broj kojim je numerisan prvi red, tj. broj koji je pored 1+1=2. Medjutim, kako da se pozovemo na drugi ili na treći red?

\begin{eqnarray}
1+1=2\label{jed1}\\
2+2=4\label{jed2}\\
3+3=6\label{jed3}
\end{eqnarray}

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Hvala!

Kada hoću da etitujem neku formulu iskucanu u Latex-u, Mozila i Crome me pitaju sa čim da je otvorim da bih je editovao.
Jedino mi funkcioniše u internet exploreru. On je otvara i edituje. Ali više ne koristim internet explorer.
Šta treba da podesim u Mozili ili u Google Crome da bi mi radilo editovanje formula?

Opiši problem detaljnije. Ti ne menjaš dokument, nego HTML? U čemu je tačno poenta?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kada dvokliknem na formulu napisanu u Latexu, nebitno da li sam je nekada ja napisao ili neko drugi, Internet explorer regularno ulazi u editovanje formule. Mozilla i Crome ne, vec mi nude dijalog save as ili izbor programa za open width. Okacicu skorije sliku tog dijaloga.