Kakav to nestandardni "ISO" sada koriste na Linuxu?

Uopšte nije lakše/teže isprogramirati, težina implementacije fajl sistema sigurno ne leži u implementaciji poređenja imena fajlova (iako je case-sensitive poređenje efikasnije, svakako nije lakše/teže). A Windows/DOS ekipa je svakako uložila mnogo više truda da podrži nazive fajlova duže od 8+3 karaktera nego u case-sensitive poređenja.

Možda je tebi svejedno i da to nazoveš pIsMo ZakONOdAvNom oDBoRu, možda ti ne bi smetalo da neko umesto pisač napiše pisac, umesto pišač napiše pisac ali neko i dalje smatra da su pravopis i gramatika nešto što bi trebalo da se koristi. To da je bolje i teže da se nešto ne koristi me podseća na pojavu Zastave 101 Mediteran sa troja vrata, bila je skuplja od obične jer će na taj način deca koja sede na zadnjim sedištima da budu bezbednija jer ne mogu da otvore vrata i ispadnu. Tako su kupci plaćali povećanu bezbednost. ;)
Verovatno je Microsoft uložio dobre pare da Windows ne može da čita ext4 fajl sistem (osim uz neka budženja) jer na taj način štiti korisnike a i proizvođače raznih uređaja koji koriste baš ext4 pa će da bude bezbednije za sve. Možda bi bilo dobro da vrate 8+3 jer će da spreče da se pišu sumnjiva i problematična imena fajlova. Obavezno da ukinu bilo koj raspored osim ASCII jer je sigurnije onima koji ne znaju kako su nazvali dokument i gde su ga sačuvali. Lakše će da ga pronađu.

@calexx Mešaš stvari koje nemaju veze jedne sa drugima, ubacuješ pravopis i domaća slova kao da to ima ikakve veze sa case-sensitive imenima fajlova. Pismo ZakonOdavnom OdboRU je isto što i pismo zakonodavnom odboru, bez obzira što ti smatraš da prvo nije napisano pravilno. To da li je pravilno ili nije nema veze sa time da li je u pitanju ista stvar ili nije.



Sigurno će mi biti mnogo lakše da imena fajlova upoređujem čisto upoređujući ASCII vrednost bez ikakvog razmišljanja o tome da li je u pitanju 'A' (ASCII 65) ili 'a' (ASCII 97), nego da konvertujem svaki "upercase" znak iz imena u "lowercase" pa tek onda dobijeno ime upoređujem sa taženim (koje je takođe konvertovano u lowercase).

Znači, jeste jednostavnije. A pri tome nema nikakvog smisla.

Vidiš, nisu isto. Dali je nešto napisano ispravno ili ne je irelevantno, ali malo slovo je malo slovo, a veliko veliko. Ako ne shvataš zašto je dobro da ih OS drugačije tretira, ne isplati se razgovarati sa tobom (hint: ceo internet je case sensitive).

Drugo, da li si ikad pokušao da preimenuješ FaJL1 u Fajl1 u Windowsu, i shvatio da OS NEĆE da promeni ime, jer su za njega identična? Pa moraš da preimenuješ u nešto drugo prvo? Ili ti je jedini argument "meni to ne odgovara"?

U slučaju da tražiš Fajl1 i da je fajl sistem case-sensitive, imaš sledeće parče koda (napisano u C-u):



U slučaju da je fajl sistem case-insensitive:



strcasecmp je deo POSIX-a, a i da nije dostupna, svako je može napisati za dva minuta:



Kao što vidiš, uopšte nije niti lakše, niti teže. Imao sam prilike da pišem "školski" FAT sistem, i ovo nije ništa naspram bilo kakvog rada vezanog za implementaciju čak i najprostijeg fajl sistema.

Dalje, NTFS interno čuva imena kao case-sensitive, i na oba sistema ovo je implementirano na sličan način.

Da i Windows može da se podesi preko registry baze da koristi case sensitive imena fajlova, samo to najverovatnije ugrožava kompatibilnost sa nekim programima (kao što može da se podesi da koristi interno UTC vreme ili mount points umesto imena diskova).

A može i bash da pomogne piscu da nađe porniće jednim pritiskom na TAB:

echo set completion-ignore-case on | sudo tee -a /etc/inputrc

Evo mog skromnog doprinosa UNIX/Linux razvijaocima:

Ako je u tome bio razlog što im sistemi nisu imali taj killer feature Windows-a, evo im, pa neka ga sad sravne sa zemljom.

---

To sa Internetom (posledica linux-a) je takođe teško sra*

Sem toga, koliko se sećam (bavio sam se IIS pre više od 8 godina), web serveri na IIS nisu case-sensitive, tako da nije tačno da je ceo Internet to što si rekao, već ceo linux-centričan deo Interneta. Ako se nešto nije promenilo u međuvremenu na IIS, pošto su uspeli da upropaste sve što je bilo dobro na Windowsu pa su možda i to upropastili.

Baš zbog te neopisive gluposti web servera na linuxu ja sve putanje/foldere i nazive fajlova pišem malim slovima, iako bih vrlo rado stavio velika slova na mestima na kojima treba da budu velika slova po pravopisu i po logici.

Zamisli trebaš nekome da kažeš neki link, i onda mu naknadno opisuješ koje slovo treba da bude veliko.

To je u stvari ubedljivo najveća mana linuxa.




Jesam. Ništa posebno.

A da li si ti pokušao da izmeniš a zatim preimenuješ FaJL1 u Fajl1 u linuxu, a taj FaJL1 se inače nalazi u folderu koji se automatski sinhronizuje sa drugim serverima, i onda umesto da se nova verzija fajla replicira svuda, dobiju se dva fajla na svim serverima?

A da li si nekada trebao da opisuješ nekome kako se zove fajl, pa onda kažeš: Zove se fajl1, ali sa uzmi onaj koji ima veliko slovo J i veliko slovo L, jer to je taj fajl koji nama treba.

@Burgos, jeste da nisam programer, ali moraš ipak malo više da se potrudiš da me nasamariš. Ajd' sad uzmi pa mi isprintaj funkciju strcmp pa da vidimo razliku.


_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 15.06.2013. u 23:01 GMT+1]}

Ne, nije to razlog, nego je glavni razlog to što na linuxu ne radi ren *.aaa *.bbb

Ako misliš da se šalim... razmisli još jednom

Meni www.elitesecurity.org radi isto kao i www.EliteSecurity.org
Takodje, kada u pretragu kucam BlaBla ili bLabLA, dobijam isto.

Naravno, postoje neke application-specific stvari koje jesu case sensitive, ali POSTOJE NEKE, sto je daleko od ceo internet.


Jesi li ti?

---

Znaš u čemu je problem sa mutnom logikom? Napiši tu naredbu i pitaj 100 ljudi šta ona znači. Nećeš dobiti isti odgovor. Zato mašina ne treba da bude vrač pogađač koji će bez upozorenja da uradi šta on misli da treba, pa da se onda češeš ako je projektant zamislio da je logično da to radi jedno, a da je tebi logično da to radi nešto drugo.

Upravo sam isprobao ren komandu i ne daje nikakav opis toga šta će zapravo da uradi, već samo uradi bez pitanja. Osim toga, nije ni dokumentovana. Kud ćeš gore od toga?

---

dos ren -> About 20,700,000 results (0.18 seconds)
--

Umesto * mogu da se koriste i ?, kao zamena za jedan karakter.

Inace, meni je ren komanda totalno logicna: promeni ime fajlu iz IME u IME. Neam pojma, verovatno zato sto sam DOS naucio pre bas dosta godina, mnogo pre kupovine prvog kompa, pa mi je po defaultu. :D

Nije problem ni sa Linux rename komandom. Jedina razlika je sto na linuxu za razliku od windowsa moras kinda duplo da definises kojim fajlovima zelis da promenis ime, tacnije staro ime pa novo ime pa kojim fajlovima.

ren *.bla *.buc
rename .bla .buc *.bla

---

Kod ren *.c *.cpp mi je savršeno jasan prvi argument. To znači da se preimeniju sve datoteke čija se imena završavaju sa .c. Međutim, drugi argument mi je nejasan. Šta radi ona zvezdica tamo? Po čemu ne može pera.c da preimenuje u laza.cpp? pera.c odgovara mustri *.c, a laza.cpp mustri *.cpp.

Kod rename prvi argument označava koji podstring se zamenjuje, drugi čime se zamenjuje i treći kod kojih se fajlova vrši zamena.

Kako bi na Windows-u uradio ovako nešto

rename .c .cpp ui*.c

Ova komanda na Linux-u preimenuje sve datoteke čija imena počinju sa ui i završavaju se sa .c tako što im .c prelazi u .cpp.

Ili kako bi datoteke file1.txt,...,file239.txt preimenovao u file001.txt,...,file239.txt? Na Linux-u trebaju dve komande

rename file file0 file?.txt
rename file file0 file??.txt

---

Zašto bih to radio? Na Linuxu imaš dostupnu i strcmp i strcasesmp (čiji je kod dat, a strcmp je još jednostavija). Onaj ko je razvijao fajl sistem neće porediti slovo po slovo već će pozvati strcmp, odnosno stricmp, baš kako sam ti prikazao.

Mada više ne razumem ni šta si hteo da kažeš, sa tim da je "lakše isprogramirati", a ne verujem da ni ti to razumeš.

Slažem se da je lakše nositi i neki deblji 13'' laptop nego tanak 17'' laptop, ali ako pričamo o izbacivanju optičkog uređaja iz određenog modela laptopa da bi se napravilo tanje kućište, onda bi veličina ekrana trebalo da ostane otprilike ista, a i težina ne bi trebalo da se poveća izbacivanjem optičkog uređaja.


Pa ne iznajmljuju svi filmove na DVD-u da bi ih gledali na laptopu... bolji je doživljaj kada se filmovi gledaju na velikom ekranu... ali ni to što noviji Macovi nemaju optički uređaj ne znači da ljudi ne mogu da iznajmljuju filmove... Apple ima iTunes Store, pa je preko interneta moguće iznajmljivati/kupovati filmove... a postoje i drugi online servisi koji legalno iznajmljuju/prodaju filmove.

Čak i da imaš brdo DVD-ova kući, jednostavno možeš da priključiš eksterni optički uređaj i da ih backupuješ na neki hard disk preko Disk Utility, pa onda možeš i da ih imaš u laptopu.


Svaki novi Mac kupljen u prodavnici dolazi sa preinstaliranim OS X-om i iLife paketom aplikacija... može odmah da se koristi, čim korisnik odabere na kom jeziku da mu bude OS X, koje će korisničko ime da mu bude, koja će šifra da mu bude i slično.


Može OS X da se instalira/reinstalira i bez internet konekcije... to je samo jedna od više opcija za instalaciju.

Može neko da pripremi instalaciju i na drugom Macu i da je stavi na eksterni hard disk... postoji i "target disk mode" (opcija da se jedan Mac poveže na drugi preko FireWire ili Thunderbolta, pa onda jedan Mac može da odradi instalaciju na drugi Mac na taj način)... Ako neko nema drugi Mac u blizini, niti ima Internet konekciju kući, a iz nekog razloga hoće da preformatira kompletan hard disk (to nije obavezno za instalaciju), onda ili nek pripremi šta mu je potrebno za instalaciju pre nego što preformatira ceo hard disk ili nek pita komšiju da mu privremeno pozajmi WiFi dok instalira preko Interneta.

Znači, instalacija preko Interneta se koristi u slučaju da nisi pripremio baš ništa pre nego što si kompletno preformatirao hard disk ili ako te mrzi da pripremaš šta ti je potrebno za instalaciju sa nekog eksternog hard diska.


Pa i nije potrebno da imaš audio CD-ove da bi slušao muziku... pesme mogu da se kupuju i preko iTunes, a u ponudi imaju čak i albume od "Rokeri s Moravu". Čak i da već imaš gomilu CD-ova, možeš samo da priključiš eksterni optički uređaj i da ih ubaciš u računar da bi mogao da ih slušaš i sa hard diska.


Je l' čitaš ti uopšte šta ja pišem?

Mogu ja i da mountujem standardne ISO i DMG datoteke na klik i da od neke standardne ISO ili DMG datoteke napravim bootabilni USB... nikakvi dodatni programi mi nisu potrebni za to jer OS X već ima sve što je za to potrebno.

Znači, to uopšte nije nešto što OS X kao "ne može"... Pravio sam bootabilnu particiju na eksternom USB hard disku od DMG-a koji je napravljen od instalacionog DVD-a za Snow Leopard i to RADI... za Windows takođe može da se napravi bootabilni USB samo uz one programe koji dolaze uz OS X i to RADI.

Za Ubuntu, ono uputstvo sa Ubuntu sajta mi nije radilo, a Disk Utility nije hteo da otvori taj Ubuntu ISO jer taj Ubuntu ISO nije bio standardan ISO... kasnije sam slučajno našao na nekom sajtu informaciju da postoji 3rd party alat "Unetbootin" koji može da se koristi da se Ubuntu ISO prebaci na USB memoriju i pod OS X... bar da su u onom uputstvu (onom sa Ubuntu sajta) za prebacivanje Ubuntu Linuxa na USB memoriju pod OS X napisali da taj Ubuntu ISO nije standardan ISO i da bi trebalo da koristim neki 3rd party alat za to... a ne da po njihovom uputstvu to konvertujem u drugi format, pa da onda pokušavam da prebacim iz drugog formata na USB memoriju (takođe po njihovom uputstvu) i onda se na kraju ispostavi da mi to ne radi, a i na onoj prvoj stranici koju sam naveo i drugi kažu da ni njima ne radi.


Na onoj prvoj stranici koju sam pomenuo imaš da pročitaš komentar u kom je neko pomenuo bug report vezan za taj "novi" ISO koji Ubuntu sada koristi, a u tom bug reportu se pominje da je problem što koriste isti GPT UUID (koji bi trebalo da bude unikatan) za dve particije.

GPT standard propisuje da GPT UUID bude unikatan, što je očigledno i iz same skraćenice UUID (universally unique identifier).

Ako neko isti UUID koristi za više od jedne stvari, onda ne možeš da kažeš da bi Apple trebalo da ažurira svoje programe da bi dozvolili korišćenje istog GPT UUID-a za više od jedne particije istovremeno, iako GPT standard propisuje da GPT UUID bude unikatan, što se vidi i iz same skraćenice...

Koja bi uopšte bila poenta da se UUID zove tako kako se zove kada bi se promenio standard i dozvolilo koršćenje jednog istog UUID-a za više stvari istovremeno?

Ako bi, na primer, ti tražio da doktor primi neku tvoju komšiku na pregled preko tvoje knjižice, doktor s punim pravom može da kaže "ne može... nek izvadi svoju" i neko ne bi mogao da kaže da doktor pravi problem tu jer i ne bi bilo po propisima da dve osobe koriste istu knjižicu.


Pa iTunes definitivno ima daleko veći izbor filmova u ponudi nego neki lokalni video klub u Srbiji što ima. Verovatno nisu dostupni baš svi filmovi koji su izašli na DVD-u, ali ni u lokalnom video klubu nisu dostupni baš svi filmovi koji su ikada izašli. Poenta je da im je izbor filmova dobar i u poređenju sa velikim video klubovima iz USA, a kamoli u poređenju sa domaćim video klubovima.

Žikinu Dinastiju verovatno nemaju u ponudi, al' možda bude i to kada Srbija jednog dana bude dobila svoj zaseban iTunes Store.


Živim u Srbiji, ali ne iznajmljujem filmove da bih ih gledao na laptopu.

Ako iznajmim DVD film, gledaću ga na televizoru jer je doživljaj bolji nego na laptopu (veći ekran + 5.1 zvuk).



_{[Ovu poruku je menjao Marcus Naissus dana 16.06.2013. u 00:42 GMT+1]}

U pravu si, ne treba. Pogledao sam ASCII tabelu u binarnom obliku i utvrdio da mala slova od velikih imaju samo razliku u bitu 2⁵. Nikakvo pretvaranje nije potrebno već samo maskiranje tog bita, što znači da je poređenje bez uzimanja u obzir veličine slova mačiji kašalj, odnosno teže je samo koliko za taj trud maskiranja tog bita

Što samo totalno obesmišljava praksu da se fajlovi sa različitim veličinama istih slova posmatraju kao različiti fajlovi. Možda je to nekada davno u dalekoj istoriji, kada je EPOCH počeo svoj život, i imalo nekog smisla. Ali već od prvih Apple/Spectrum/Commodore kompjutera koji su počeli da silaze u narod to nema smisla. Ovi što su pravili posix su živeli u prošlosti, i još uvek žive.

Marcus Naissus,

A šta ako drugar napravi autorski film na DVD-u? Mora li i to na iTunes da bi moglo da se gleda?

---

pisac

Naravno da ima smisla ono i samo ono za šta ti kažeš da ima smisla.

Preimenuj sve *.c datoteke u sve *.cpp datoteke (beskonačno mnogo kombinacija) ima smisla, ali zameni .c u .cpp u *.c fajlovima nema smisla.

Ima smisla da se različita slova tretiraju isto, ali nema smisla da se različia slova tretiraju različito.

OK, shvatam da ti se Linux ne sviđa. Pali bre na Windows gde je sve savršeno! Ako je kinta problem, nauči da radiš nešto korisno, pa neće biti.

---

Najzad si shvatio.


Ima smisla samo je potpuno nepotrebno iskomplikovano, jer je ren *.c *.cpp jasno svima sem matematičarima i geekovima.


Velika i mala slova nisu različita jer nemaju različito značenje, samo se pišu različito da bi se naglasila reč koja treba da bude naglašena. I to je jedini razlog zašto postoje velika i mala slova. Imenica koja je imenovana ostaje ista bez obzira gde je stavljeno veliko a gde malo slovo.


Nažalost, MS je upropastio windows do koske, i nema povratka nazad. Da su se zadržali na win2K/2003 i ispravljali mu bagove umesto da smišljaju nekakva pro*eravanja, to bi funkcionisalo mnogo bolje nego ovaj arhaični linux.

A, gle čuda, i linux ide nazad. Upropastili su KDE 3.5.10, upropastili su gnome 2, i na kraju će da upropaste sve što se može upropastiti. Možda bih probao MAC, ali strašno mrzim da plaćam bilo šta ako imam besplatnu varijantu, a besplatna varijanta ne može da se odlepi od arhaičnosti i brljotina popularnog trenda upropaštavanja dobrih stvari, tako da ću na kraju izgleda da odem da se bavim poljoprivredom a kompjutere bacim u đubre



_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 16.06.2013. u 03:37 GMT+1]}