Kakav to nestandardni "ISO" sada koriste na Linuxu?

Nepodrzanog hardvera od strane linuxa ima svakako vise nego kod windowsa sto nije za cudjenje s obzirom na trzisni udeo. Ako hoes da vozas linux postoje svakako linux ready konfiguracije.

Sto se tice kobasica po forumima - Vecina ljudi nema neku potrebu za masovni rename pa se obicno javljaju ljudi kojima je to verovatno deo svakodnevnog posla i ponude ti skriptu. Slozices se da i pod windowsom za iole komplikovaniji rename od onog koji je tebi trebao potrebna skripta.

Neko je pitao za prednosti Ubuntu-a nad Debian-om - Razlike su iskljucivo u popularnosti i stvarima koja ta popularnost donosi (zajednica, 99% aplikacija se prvo spakuje za ubuntu..). Osim toga Debian previse forsira slobodan i nista osim slobodan softver. Dotle idu da se firefox ne zove firefox vec iceweasel. Ubuntu takodje ima prilicno zgodan PPA sistem 3rd party repozitorijuma.



Postoji rename.ul i prename. U zavisnosti od distribucije prvi ili drugi linkuju na rename. rename.ul je ona komanda sto ti je Nedeljko poslao, a prename prima perl regexp kao argument.

Ma cuj, Linux na kraju verovatno podrzava nebrojeno puta vise hardvera nego Windows, iz prostog razloga zato sto je portovan na sve od ves masine do nuklearne podmornice.

Medjutim, kada se radi o PC platformi tu cesto zna da stuca - na kraju se to namesti da radi, ali svaki put covek mora da izgubi par sati. Evo ovo sa GRUB-om... nikad video taj problem, probao par saveta - ne radi. Na kraju uzeo drugi disk i uradio in-place upgrade. Ukupan trosak - 5 sati.

Ne sumnjam da bi neki Linux guru to resio za krace vreme - ali zasto ffs moras da budes guru da bi instalirao OS na standardan hardver, to mi nije jasno.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Google ume da bude crapshoot :)

/s je za verziju rename komande koja podrzava regularne izraze.

Izgleda si ti baksuz, pa ti je zapala ta worthless ;)

Nije sporno da je Linux mnogo, hm, heterogenije okruzenje, ako hoces i kupus. Ja sam ludeo kad sam poceo da ga koristim, sve mi je bilo bizarno, ni najprostije stvari nisam umeo da izvedem. Prvi period je valjda uvek ispunjen frustracijama... Kad se naviknes na drugacije konvencije (or lack thereof u nekim oblastima), nije tako lose :) Meni odnos Win-Linux lici na odnos Amiga/Atari/Apple/itd - PC iz davnih dana. Kucni racunari su bili utegnuti i monolitni; ako je prosirenja i bilo, dolazila su skoro iskljucivo iz maticne firme. PC je bio (i ostao) skup ne bas uvek dobro definisanih i postovanih standarda, skalamerija koja se tada stelovala jumperima i dip prekidacima dok komponente razlicitih proizvodjaca ne prorade. Kupus je bio i ostao cena fleksibilnosti i otvorene arhitekture. Ymmv sa Linuxom, u zavisnosti od toga da li tvoj licni dobitak njegovim koriscenjem prevazilazi kolicinu kupusa koju moras da istrpis :) Kao sto su sa druge strane gejmeri cesto suoceni sa izborom konzola (relativno utegnute, identicno iskustvo svuda, itd) i/ili PC (kupus, izbor komponenti, apdejt drajvera, ...).
IMHO, za osnovne desktop potrebe (web, filmovi, muzika, poneki jednostavan dokument) Linux desktop PC sa pazljivo odabranim hardverom je sasvim adekvatna zamena dobrom broju ljudi. Kod gejminga Win caruje, iako se nadam da ce Valve nesto uspeti tu da uradi sa Linux Steamom. A za profi upotrebu.. tu svi idemo tamo gde su nam alati koji nam trebaju :)

Ivane, Linux ima man i info strane koje treba koristiti pre Google-a. Sistem pomoći nije pisan bezveze.

Drugo,



Na osnovu čega tvrdiš da boost neće da radi sa novijom verzijom g++ -a od one za koju je pisan? Evo, skinuo sam verziju 1.42, imam openSUSE 12.3 (aktuelna verzija) sa 4.7.2 verzijom kompajlera, kucam



i prođe mi kompajliranje. Doduše, ne celob boost-a. Neki moduli nisu hteli da se kompajliraju bez mpi, za šta je bjam napisao da se u user-config.jam fajl doda linija

Ponovnim pokretanjem bjam-a se kompajlira i to. Ostao je Boost.Regex, koji je tražio icu da bi podržao unicode, instaliram to i ponovim se sa



i prođe i to. Ostali su nekompajlirani jedino moduli koji zahtevaju thread-ove, što neće sa gcc 4.7. Jesi li na to mislio? Da li si pokušao da koristiš noviju verziju boost-a (kod 1.48 thread podrška opet radi).

Na kraju, zašto nisi to radio pod Windows-om?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Meni nikad nije bilo jasno zašto neko ko ne programira i ko nije na Ti sa OS neće da koristi pomoćne alatke nego bi sve da radi preko konzole/terminala/shella ili čega već. Ja sam i pre nego je Windows postao glavni OS koristio razne PCT, NC ili DN za sve ovakve sitne intervencije. Ionako je bilo retko da sam morao da promenim ekstenziju baš svim fajlovima u direktorijumu pa bi korisćenje komade bilo malo komplikovanije. Tako je bilo i kasnije sa Windows a i sada u Linux varijanti. Zašto bih znao i pamtio sintakse kada je to neko upakovao u šaren prozor? A nije da nema komandi i načina nego nešto jednom naučeno ne može baš svuda da se koristi.

Ne znam kakve si probleme sa Ubuntu instalacijom imao, poslednjih dvadesetak meseci se igram Linuxima, neko vreme sam imao po 20 raznih na hardovima u kompu, trenutno ih imam 16 i nikada nisam imao problema. Jeste da se kod nekih malo razlikuje procedura pa mora da se pažljivo pročita šta i kako ali nikada duže od par minuta. Same instalacije traju od 4-5 minuta (neki mini PCLOS) pa do pola sata (mislim da je poslednji Debian malo više davio, instalacija sa DVD bez Live prolaza).

Što se samog problema u temi tiče, interesuje me da li OS X može da na neki način ali bez dodatnih programa prebaci Windows instalacioni .iso fajl na flešku pa da se on startuje odatle i normalno instalira? Ja i kod samih linuxa nalazim različite varijante, K/Ubuntu ne može nekim standardnim programom da prebaci recimo Suse .iso fajl na flešku i obrnuto, Suse ne može da napravi butabilnu flešku za Ubuntu. Bez korišćenja nekih posebnih programa. Zato i na flešku nabacim samo .iso iz srodnog linuxa dok za različite koristim optiku. To baš i nije toliko standardno.

Upravo to.

Problem je sto je program dostupan samo u binarnom obliku - tako da ne mogu da ga rekompajliram :( Inace bih rado uzeo najnoviji Boost.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Pa šta ako je dostupan samo binarno!

Uzmi noviji boost, kompajliraj ga, ubaci .so fajlove recimo u direktorijum programa, preimenuj ih da nose oznaku 42 i obezbedi da program najpre traži tamo dinamičke biblioteke. To možeš postići tako što napišeš jednu jednostavnu bash skripticu koju snimiš u direktorijum programa i preko nje pokrećeš program.


Naravno, treba joj dati dozvolu izvršavanja. Drugi način je da u .profile fajlu u svom home direktorijumu dodaš na kraj liniju


izloguješ se i opet uloguješ.

Treći način je da biblioteke iskopiraš tamo gde im je mesto u sistemu. Zbog oznake 42 se neće kositi nisačim.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Heh, nece... osim sa "Zivotom, Univerzumom i Svim ostalim". :P

@tema o rename
Citam ovih par poslednjih strana o renameovanju i gledam komande koje je kucao Dimke... i vidim da je upao u klasicnu zamku kada usled prathodno negativnog stava o necemu, previdja jednostavna resenja i pribegava komplikovanijim, a uz to usled frustracija pravi jos i basic greske cak i sa jednostavnim resenjima (kucanje man i pisanje viska zvezdica sto mu rece Nedeljko). Been there, done that... pa zato kazem. :)

Potpis

- Il n'est pas important qui, importe c'est quoi!

Spremi mu odma' skriptu za to

Potpis

Nebojsa Milanovic:
-Trumpa smatram vrhunskim predsednikom i voleo bih da živim u državi na čijem je on čelu
-Rusija ne laže, ne vodi osvajačke ratove
-Trump je svetla tačka u USA blatu
-Elon Musk, možda najpametniji i najtrezveniji Amerikanac

Evo, za vas sam jednu od kompajliranih biblioteka boost-a 1.42 preimenovao u "ovo_se_kosi_sa_svime.so.1.42" i iskopirao u

/bin
/lib
/lib64
/usr/bin
/usr/lib
/usr/lib64

čisto da vidim sa čime će da se kosi. Treba li momci još negde da je iskopiram da bi nešto prestalo da radi?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Evo, restartovah mašinu i gle, podigao se KDE, rade internet i Firefox, a nebo mi se još nije srušilo na glavu. Šta još treba da uradim da nešto prestane da mi radi?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

@Nedeljko,

Istini za volju, nisam probao da preimenujem 1.5nesto u 1.42 .so fajl... IMHO, mislio sam da je jednostavno velika razlika i da ne vredi pokusavati.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Zašto nije i Boost isporučen u binarnoj varijanti? Zar ne bi isto tako distribuirao i za Win?

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja

Pa ne znam zaista. Verovatno greska autora softvera.

Medjutim, da li si siguran da to radi kako treba?

Secam se da su ljudi imali probleme sa jednim vrlo popularnim Linux programom koji se zove CCCam koji sluzi, ehm, za deljenje kljuceva za satelitsku. Iz ociglednih razloga autori CCCam-a ne dele sors, vec isti distribuiraju samo kao binary. Elem, komplikacija je nastajala ako je glibc razlicite verzije od glibc-a za koji je CCCam kompajliran.

Ne znam da li to moze da se resi nekakvih 100% statickim linkovanjem, ne poznajem Linux toliko, ne znam koliko je glibc zapravo integralni deo OS-a i sta bi se desilo ako je sve staticki linkovano. Koliko je meni poznato, glibc vrsi direktno syscall-ove u kernel? Ili gresim?

Ako glibc sam zaista radi syscall-ove, da li su ti syscall-ovi binarno kompatibilni izmedju kernela? Ako nisu, onda ne znam kako bi to uopste radilo. U Windows-u CRT biblioteka zove iskljucivo userland kod tj. sistemske biblioteke ali koliko kapiram glibc je u Linuxu daleko vise od CRT biblioteke.

Sorry ako postavljam glupa pitanja.

@edit, koliko vidim - ovo: http://stackoverflow.com/quest...0/linux-static-linking-is-dead ukazuje bas na ono cega sam se pribojavao. Ako je to sto pise tu tacno (pojma nemam, kao sto rekoh, ne razumem se toliko u Linux arhitekturu) onda je na Linuxu prakticno nemoguce imati 100% staticki-linkovan program posto okreni-obrni neko mora da zove glibc.



Ma rado bih ja koristio MC na Linuxu ali MC ima drugacije keyboard shortcute od Windows varijanti. Na Windows-u koristim FAR (ne mogu da zivim bez istog :-) - medjutim privikavanje na Linux shortcut-e mi slabo ide posto Linux koristim <1% vremena.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Koristi *BSD. Nema razloga da se koristi Linux kad zeloti neće ABI iz ideoloških razloga, i prepusti ga onima koji nemaju izbor.

Prvo, da ovakva sintaksa nikako ne može da funkcioniše, to je znanje koje pripada osnovama uniks školjki.

Drugo, da ovakva sintaksa zapravo funkcioniše pod nekim sistemom i nekom školjkom, govori nešto o filozofiji tog sistema. Da bežim što dalje od njega.

Nisam ni mislio na 1.5x, već na 1.48, tj. prvi koji radi.

E, sad, probao bih ja to, ali mi nije jasno kako da isprobam tu biblioteku. Kao prvo, ako si mislio na ovo

http://www.nitrc.org/scm/?group_id=212

koliko vidim, on je open source (GPLv3), pa ne znam da li je to to na šta si mislio. Ako jesi, onda nije tačno da se isporučuje samo kao binary. Vidim, trenutni nightly build ima 536 MB u targuz formatu.

Drugo, ako jeste to to, ne znam kako da ga isprobam jer ne vidim nikakvu dokumentaciju. To je koliko vidim biblioteka, a ne aplikativni softver. Skinuo sam binarnu verziju, ali nigde ne vidim dokumentaciju.

Rešava se tako što se podesi Linux tako da promenljiva okruženja LD_LIBRARY_PATH ima oblik .:neki_spisak_direktorijuma_odvojenih_dvotackom, pa onda programima koji 3ajebavajy ubaciš odgovarajuće biblioteke u njihov direktorijum.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

glibc je kompatibilan unazad, ako hoćeš široko prenosivi binary, linkuješ dinamički u odnosu na najstariji podržan. Distrowatch je zgodan da vidiš koji se glibc gde koristi. Statički možeđ da linkuješ ostalo.

Ali zapravo možeš da isporučiš dinamički linkovan boost uz svoj binary. Alternativa je da praviš repozitorijum sa binarnim paketima za svaki distro i održavaš zavisnost prema trenutno dostupnim verzijama na toj distribuciji. To se retko kome isplati, ali u specifičnim situacijama tvoji korisnici to žele da plate.

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja

Nije. To "kompatibilno unazad" isprobaj sa, recimo, linux binary-only paketima starim pet, deset godina (neke stare igre mi padaju na pamet, Oracle DB itd).

Srećno.

Na svu sreću na freebsd/netbsd/openbsd ne deluje politika u toj meri, i vode projekte promućurniji ljudi (glibc je Stalmanovo FSF čedo).

Da li je tu problem baš u gnu libcu ili nekim drugim bibliotekama?

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja