Societe Generale Banka preuzima portfolio KBC banke, Telenor licencu za rad

Šta da kažem, kriv sam, ja sam jedan od onih koje je KBC zaje... tj. ex-worker ex-banke, nekada u službi zla (banke uopšte), i da ne citiram Batu Stojkovića šta kaže u Balkanskom špijunu ("... jeste, bio sam kriv, jeo sam...) Otkrili ste me mada se nisam krio, pisalo je u profilu da sam uskoro bivši kbc, a obrisao sam to zato što sigurno neće pisati "Telenor uskoro". Za koji dan po sopstvenom izboru idem van ovog galimatijasa, tj. neću čekati da me i bukvalno šutnu u donji deo leđa. Ne treba mi otpremnina, nek se nose i oni i otpremnina u .....
U se i u svoje kljuse, kaže se. Uzgred budi rečeno, teško da će iko od zaposlenih ostati u Telenoru, možda nešto malo iz "centrale" čisto za one poslove koji se direktno tiču rada sa NBS + informacioni sektor. Inače Telenor je već kupio i jednu banku u Pakistanu, pre Srbije, a u istu svrhu :

Telenor testira za za njega male pare in-vivo na tržištu kao što smo mi, budućnost personalnog bankarstva tj. zamena kreditnih i debitnih kartica mobilnim telefonom, tačnije sim karticom kao identifikatorom. Ideja je da bez dolaska na neki šalter, u bilo koje doba dana ili noći možete da zatražite pozajmicu od banke (npr. sms-om) i da vam na zahtev bude odgovoreno u roku od 10 minuta. Za platni promet mobilni telefon već sada možete koristiti umesto kartice s tim da je procedura zaštite računa korisnika u slučaju gubljenja/krađe telefona u ovom momentu tajna ali ću pokušati da saznam makar koncept. Kad su krediti u pitanju biće mini pozajmice do recimo max 100.000 rsd i ne duže od godinu, godinu i po dana. Za početak će "njihove" telefone ubuduće tako prodavati, eliminišu paket+telefon, biće biraj paket, a telefon koji hoćeš ali na kredu, za dinar neće imati ništa.
Ideja nije nova, ali karakteristično za Srbiju je potreba da se zamene čekovi (koji će biti trajno ukinuti u svim bankamado kraja godine) kod plaćanja na rate u trgovinskim lancima koji i do 25% robe tako prodaju. Čekovi za plaćanje na rate su ex-YU izum i nigde u svetu se nisu koristili i ne koriste tako, Po zakonu je to i kod nas zabranjeno, ček je gotovinsko sredstvo plaćanja, ali eto, navike se teško brišu, a kartice za tu svrhu nisu u Srbiji nikada zaživele u nekom bitnom obimu. Sad bi Telenor tu da se ubaci i ako uspe, biće to bruka od para za Telenor. Pa kad to posle plasiraju u EU, na kraju u USA i Aziju...samo im je nebo granica. To ako ideja zaživi.

Sa svim ovim ima neke veze i stalna priča o prenosu kako mobilnog tako i fiksnog broja sa jednog na drugog operatora. Od ex-kolega iz ICT kbc banke koji ostaju telenoru sam čuo neke detalje što se tiče tehničke implementacije, ali ostaju nejasni čisto bankarske i pravne stvari koje moraju da reše. Recimo i dalje se ne zna kako Telenor misli da obavlja klasičan platni promet a da nema šalter (ne može bankomat čak ni iz 31 veka baš sve), kako misli da "opravda" odobravanje mikro-kredita a da nijedan papir ne mora da bude potpisan (ako ništa zahtev za izveštaj iz kreditnog biroa mora da bude potpisan zbog zakona o zaštiti ličnih podataka npr.) i tako te sitnice ....

Ono što je sigurno je da sigurno počinju 1.1.2014. Iskreno, ne volim telenor, nemam njihov broj (još uvek), ali ako pola od ovog što se priča urade, mts telekom će biti zbrisan, vip će ostati sa nekom prepaid korisnicima, a i mnoge male banke (findomestic npr.) koje imaju istu ciljnu grupu će "pod led" jer neće imati šta da rade. Zato Telenor svakako treba ubuduće držati na oku, ako zaživi biće ovo fantastično novo tržište i mnogo novih prilika za nezavisne programere i sveže ideje. Recimo zamislite razvoj aplikacija za trgovinske lance koji hoće da imaju svoje verzije mobilnih aplikacija nekadašnjih trgovinskih kartica (merkator/pika card) da mogu da se reklamiraju daju popuste da "verne" kupce nagrađuju i tako te gluposti.. Kako ja to vidim praktično online silazi na lokalni nivo tj online plaćanje, proceosori, paypal, 2co i slično na nekom mikro nivou, Gotovo da će se praviti aplikacije za svaku piljaru ili butik koje će se naslanjati na neki api koji će davati telenor ili banka kao procesor. Kraće rečeno - biće posla za informatiku i sve u vezi nje !!! ! Da nisam malo preterao a ?

Nisi preterao, bice to sjajno ako bude.

Potpis

www.yanado.com
www.startupscave.com
www.e-75.rs
www.twitter.com/mojsilo_

@amaama

Ima u izmeni profil opcija:'Prikazivanje Vaše IP adrese ili domena (reverse DNS) uz poruke' pa izaberes 'bez prikazivanja' ako hoces da se sakrijes od poslodavaca ;)

Licno ne vidim svrhu svega toga sto mislis da je prednost Telenora, a ni tehnicku realizaciju - ali dobro vreme ce pokazati.
Pogotovo bi im bio pun promasaj telefon ali na kredu a ostali daju za dinar, kao i ideja o istiskivanju cekova- vecina ljudi koje ja znam zivi od njih.

Ma šta ima da se krijem, to je ionako moja (buduća) davna prošlost.

Što se tiče ovoga sa Telenorom, i ja sam bio vrlo skeptičan u početku. Sa tehničke strane i logističke strane je (koliko sam imao prilike da virnem) T je već sve pripremio. Sad se samo petljaju sa papirima koji se tiču naših zakona.

Čekove mora NBS da eliminiše jer ovako kako ih koristimo su praktično "siva" emisija novca. I ja sam jedan od onih koji ih je do sada maksimalno koristio, ali to što su te kupovine bile formalno bez kamate npr. u tempu, ne znači da tu kamatu nisam platio kroz uvećanu cenu. Kreditne kartice nisu uspele da zamene čekove jer nemaju jasnu strukturu vraćanja duga, srpski rečeno rate. Većini ljudi kod nas (a bogami i van) nije jasno kako treba da koriste kreditnu karticu da bi kako tako bila isplativa. Mada, kad bolje razmislim, sumnjam da ikako može biti isplativa njena upotreba. Elem, banke su to obilato koristile i drale svoje klijente. T će uvesti mikro zaduživanje koje će praktično biti nešto poput mikrokredita za neku kupovinu preko 5000 din, s tim da izabereš broj rata. Odmah dobiješ koliko iznosi rata i tačno znaš kada dospeva, koliko još možeš da se zadužiš itd ... To svi ljudi razumeju i ljudima će, rekao bih, to biti primamljivije od čekova. Sa druge strane, trgovci će odmah naplatiti pun iznos (kod čekova moraju da ih eskontuju, tj. prodaju dug po nižoj ceni), znači brži obrt, znači (trebalo bi) niže cene. Nepoznanice u svemu ovome su - za koliku kamatu će se odlučiti T, kako će da reše neke zakonske začkoljice, da li će odmah pružiti priliku i manjim prodavcima. Sa obzirom da se radi o kratkoročnim pozajmicama, verujem da će u celu priču uvući i neku osiguravajuću kuću koja bi sve te plasmane osiguravala i time bi pred NBS bili 100% čisti.

Što se tiče telefona, priča se telefonom na kredit i posebno paketom će biti dobra ako cena paketa bude smanjena, jer sadašnja priča sa telefonima za dinar (pričam o onim skupim S3, S4, sutra iPhone i sl) se oslanja na skup i u 90% slučajeva nepotreban paket koji je praktično rata za telefon. Na kraju ga platiš bitno skuplje nego da si izvadio keš i uzeo paket koji ti zaista odgovara. U ovoj kombinaciji sa kreditom, trebalo bi da cela kombinacija telefon-paket bude značajno niža. Takođe, T će otvoriti priliku za druge uvoznike i prodavce telefona, naravno njihove klijente banke, ponuda telefona će drastično biti proširena a skinuće sa sebe troškove servisa i održavanja aparata. Sve je to jako lepo zamišljeno.

Druga opcija je da se Telenor okrene klasičnom bankarstvu, gde bi po mom mišljenju vrlo brzo propao.

E sad, ako pola od ovih lepih priča zaživi, eto prilike da npr. u Metrou imaju svoju aplikaciju preko koje vršiš plaćanje kod njih i koja odmah na osnovu prethodnih kupovina daje popuste, šalje ti obaveštenja o promocijama i popustima na osnovu prethodnih kupovina ili tvojih želja, imaš mogućnost da se prijaviš unapred za neki uređaju/nešto , da ti neke stvari odmah i pošalju a da ne moraš da dolaziš u prodajni objekat. Zamisli za nas iz "pasivnih krajeva", koji nismo pored nekog većeg TC-a ili Tempa, ili Kike, ili Metroa, ili Brikolaža, koliko bi to bilo praktično. E sad, zašto to isto ne bi radio i DIS, ili neko udruženje zanatilija, ili tekstilaca itd. Iako to nije namera ovima iz T-a, ja nešto imam osećaj da je ovo prilika za visprene Srbe da zato što smo (ne našom krivicom) prvi napravimo lepe parice na pametnim rešenjima i da ih kasnije ponudimo drugim tržištima.

Prvi razlog što nemam nameru da se guram da ostanem u SG-u ili čak T-u je što sam mator. Možda ne baš toliko mator. Sem toga, upravo to što mi sve ovo miriše na priliku me motiviše da se ponovo aktiviram u softveraju i da, iako možda ne mogu više da pariram današnjim klincima po klikerima, iskoristim iskustvo, neke insajderske informacije, poneko poznanstvo i da skupim ekipu koja će medju prvim da ponudi "nešto" za ove "male" prodavce.

Samo da ovi iz T-a nešto mnogo ne izmene do 1.1.2014. Ko će to sada dočekati.

Nemoj da brineš, nisi sam platio kamatu, i ja sam ti se pridružio... Ja koji sve plaća u odmah, u kešu, za mene su iste cene kao i za tebe, prema tome tu tvoju kamatu smo bratski podelili...

Pretpostavljam da je ideja otprilike, odes u Telenor ostavis im sredstvo/a obezbedjenja (Ili to obavis vec prilikom sklapanja ugovora u Telenoru za telefon i broj.) i na osnovu toga dobijes kreditni limit, koji bi posle trebalo da mozes da koristis u mikro kreditima?


Ako je tako -U cemu je fakticka razlika izmedju kombinacije postojece npr metro/merkur/merkator kartice+kreditne kartice/ceka i TelenorBanka telefona?

Primer:
Koristim metro karticu i placam kesom pa nisam primetio da su mi ikada ponudili neki dodatni popust na kasi? Ustvari njihova filozofija je Cache &Carry - ni ne ocekujem da treba da bude jos jeftinije.
Ili drugi pristup, dosta koleginica ima pika karticu, plati kreditnom karticom/cekom/zelenom pikom (instant mikro kredit) i posle na konto sakupljenih pika dobije popust.

Za telefone opet, one koje sam ja gledao (jeftinije) su ispod trzisne cene. A skupe pretpostavljam da vecinom kupuju firme za zaposlene?

Za ovo prvo, još uvek ne znam kako su to planirali, čuvaju kao poslovnu tajnu. Ne znam ni da li će određivanje kreditnog limita i kamate imati veze sa tim da li primaš lični dohodak preko Telenor banke ili ne (kod običnih banaka je razlika u kamati na kredite ogromna u zavisnosti da li LD ide preko računa kod njih ili ne). Valjda će i to isplivati mada je poenta za sada upravo u tome što si i ti zaključio - jednostavnost, jedan dolazak i sveobuhvatno rešenje za današnje ljude koji nemaju vreme da drežde ceo dan u banci.

Što se tiče u čemu je razlika u odnosu na postojeće platne kombinacije je (kako ja to vidim):
- u ceni, u načinu, nameni i brzini odobravanja mobilnog mikro-kredita (za kreditnu karticu treba ista papirologija kao i za svaki kredit, ima gomilu pratećih troškova, od održavanja do zatezne kamate i sl.), namena jednog mikrokredita je ta kupovina koju obavljaš (npr tv, veća mesečna kupovina i sl.), možeš imati više mikrokredita sve do ukupnog limita, pošto su to ipak krediti i kamata i troškovi bi morali biti drastično manji od kreditne kartice
- u načinu vraćanja (kod kreditne kartice anuitet nije određen nego minimalan iznos u odnosu na "pozajmljenu" sumu što zbunjuje ljude), vraćaš anuitet po svakom mikrokreditu/kupovini koju si napravio, slično kao što si izdao ček pa znaš kad ti i za šta stiže
- ne mora sve na kredit, može i keš-plaćanje, dakle isto kao debitna kartica
- praćenje svoj računa svih obavljenih plaćanja, priliva, transakcija, mikrokredita tj. anuiteta, kupovine i prodaje deviza, plaćanja trajnim nalozima i sl. je uvek dostupno na telefonu u aplikaciji banke
- u ovom momentu i za merchant kartice (kod nas jedino pica-mercator) imate gotovo istu proveru kao za kreditnu karticu jer vas na kraju trgovac kreditira kod nekih kupovina, dok kod mobilnog bankarstva trgovac ne kreditia nego daje popust na kupovinu po osnovu nekog ostvarenog prometa/prava/promocije i sl
- čekova uskoro neće biti
- mobilno bankarstvo daje trgovcu uvid u vaše navike i može da personalizuje ponudu (mada sam ja protiv ovoga , ne volim "big brother" ni u kakvom obliku ali šta da se radi) i da ponudi čak i posebne popuste samo određenoj grupi kupaca Sa druge strane, na osnovu obaveštenja o promocijama i personalizovanim ponudama moguće je da kupite nešto a da čak i ne odete u hiper/giga/mega/market/kuću-šta-već

itd itd

Opet kažem, ovo su više neke moje pretpostavke na osnovu informacija koje sam sticajem okolnosti pokupio i nekih stvari koje sam video. Da li će sve ovako teći zavisi koliko od Telenora toliko i od trgovačkih kuća, koliko uopšte imaju potrebu da sve što im se nudi na tacni iskoriste "do koske".

Ne treba mi otpremnina, nek se nose i oni i otpremnina u .....



ja mislim da trebaš uzeti sve što ti pripada .......

Otkud ti ovo? Čekovi će u Srbiji još dugo "živeti" čak i kao sredstvo beskamatnog odloženog plaćanja, a daleko od toga da će biti trajno ukinuti.

Da li je poček uopšte beskamatan je i duga i druga priča, ali odkud mi ovo o ukidanju ?
Ja ne umem ukratko da ispričam, zato sledi pooodugačko obrazloženje,

Ček je gotovinsko sredstvo plaćanja. Izdavanje čeka bez pokrića je krivično delo. Tačka.
Tako je po Zakonu i tako je ne samo kod nas nego apsolutno svuda u svetu.
A ipak niko sem nas ne koristi ček "na odloženo" ?
Gde je kvaka, zašto u svetu ne koriste ček na isti način kao mi ?

Evo u čemu je fora. Primetili ste da svi kažu čekovi Intesa banke, KBC banke, Agrobanke... Kod nas ček u stvari plaća banka, a ne izdavalac čeka ! Toga u svetu nema, niti je ikad bilo, za ček oduvek odgovara samo izdavalac, ako nema para na računu u momentu naplate ček će biti odbijen od strane banke, banka nema nikakvu obavezu prema donosiocu čeka. A kod nas banka ček svog klijenta donosiocu isplaćuje odmah, zato je uvek naplativ. Tek onda pokušava naplatu od tog tog istog klijenta, pa ako trenutno nema para na računu nastaje čuveni "nedozvoljeni minus". Za strance (a i za svakog ekonomistu) je taj termin apsolutno neshvatljiv i nenormalan. Banke to nemoguće stanje dozvoljavaju, naravno, zbog monustruozne kaznene kamate i zato što smo i dalje u principu, i pored velike bede, prilično odgovorni i uglavnom na kraju izmirimo nekako svoje dugove.

Pokušano je to da bude rešeno čini mi se 2010. godine, tada je zabranjeno da banke eskontuju čekove građana sa "budućim" datumom dospeća. Do tada su trgovci uzimali čekove i eskontovali ih kod banaka, s tim da su korigovali cenu za plaćanje čekovima za % eskonta. Eskont čekova građana je zabranjen, ali država nije smela da se meša u odnos kupac-prodavac, tj. ko sme da zabrani prodavcu da prihvati ček kako god da je napisan ako on to hoće. Računalo se da prodavci neće imati interes da primaju čekove "na odloženo" ako ne mogu da ih eskontuju. Od tada, jedino AIK banka (a neko pominje i Univerzal) eskontuje čekove građana na foru deponovanja (uglavnom kod registracije vozila, za račun nekih osiguranja) i to država i NBS toleriše a da niko ne zna razlog !!!!. Čekove građana su dugo eskontovale i neki trgovački lanci (pa i kod već pomenute banke), ali su prestali to rade jer su jednostavno čekanje naplate prebacili na dobavljače, tj. plaćaju im u rokovima 120, 180 pa i više dana. Tako im je bilo jeftinije i profitabilnije. Sada je i plaćanje dobavljačima limitirano na 60 dana što će (iako i ovo može da se zaobiđe) umnogome pomoći trgovcima da se odluče da smanje ako ne i ukinu "poček" prodaju, a poček će nestati sigurno onog momenta kad bude izričito zabranjeno da banka unovči ček bez pokrića svog klijenta. Tada će čekovi postati apsolutno beskorisni.

Zašto se ta zabrana ne donese koliko ujutru ? Pa zato što su čekovi još uvek direktno vezani za neku socijalnu dimenziju našeg društva tačnije rečeno za preživljavanje, zato što bi ogroman broj ljudi prakitčno momentalno morao da bude krivično gonjen zbog izdavanja čekova bez pokrića (jer u momentu dospeća nemaju novac na računu), što bi to zbog značajne novčane mase izdatih a nedospelih čekova napravilo poremećaj i kod banaka, zato što bi gotovo sigurno u tom momentu uticalo na drastično smanjenje svake prodaje, čak i hrane...

Ipak, prema informacijama koje sam dobijao u banci, čekovi (na poček) će do kraja godine otići u istoriju, ako ni zbog čega drugog zbog insistiranja npr MMFa i drugih poverilaca Srbije. Ovakav način kreditiranja, "sive" novčane mase, nije moguće kontrolisati, nema ga u bilansima države. To se njima ne sviđa. Iako mi ne želimo da se odreknemo počeka, oni nas teraju i nateraće nas da to uradimo.

Mogao sam kao odgovor da napišem samo ovaj poslednji pasus, ali eto, došlo mi da se malo raspišem, cenim da na ovakvom forumu ovakve skribomane ioanko niko ne čita, pa da se malo opustim. Mislim, ako preteram, admin će da "skrati"... Ako (pro)čita... :-)

^ Sjajan post.

Potpis

www.yanado.com
www.startupscave.com
www.e-75.rs
www.twitter.com/mojsilo_

OK, neću polemisati o svemu što si napisao, mene je prvenstveno zanimalo otkud ta eksplicitna tvrdnja da se čekovi ukidaju. Sad si malo ublažio ovim da misliš na čekove na poček, ali ni ta informacija koju si dobio u banci nije tačna. Ne razmišlja se o izmeni propisa kojim bi se ukinuli čekovi kao sredstvo plaćanja, a što se tiče korišćenja čeka za beskamatno (jeste beskamatno) plaćanje na odloženo, ni tu se ne planira ništa, pogotovu ne do kraja godine. Pokušano je 2004/2005. pa zatim 2010, ali bezuspešno.

^ na osnovu cega tvrdis?

Potpis

www.yanado.com
www.startupscave.com
www.e-75.rs
www.twitter.com/mojsilo_

^
Na osnovu informacija koje imam.

A izvor je?

Potpis

www.yanado.com
www.startupscave.com
www.e-75.rs
www.twitter.com/mojsilo_

^
Nisi tražio izvor za inicijalnu tvrdnju o ukidanju čekova?

Nisam jer je covek rekao da je izvor banka u kojoj radi.

Potpis

www.yanado.com
www.startupscave.com
www.e-75.rs
www.twitter.com/mojsilo_

^
Nije, čovek je to rekao tek pošto sam ja pitao otkud tako decidirane tvrdnje. Ja se ne bih ni javljao da je pisalo "ja mislim..." ili "u KBC banci sam čuo...", ali mislim da je potrebno kada se tvrdi tako nešto bez argumenata to demantovati na isti način. Elem, ti i ostali ovde možete da prihvatite kao validno bilo koje od dva tvrđenja...

Pa eto ti si pitao, covek je odgovorio. Sad ja tebe pitam, pa i ti odgovori.

Potpis

www.yanado.com
www.startupscave.com
www.e-75.rs
www.twitter.com/mojsilo_

@amaama
zaboravio si jednu jako važnu činjenicu: limitan iznos na čeku. Sve bi bilo drugačije da je iznos na čeku slobodan. Onda banke ne bi ni u ludilu prihvatile da uvek isplaćuju ček.
A sada, stvari stoje tako, da kad odeš i ponizno zamoliš za 10 čekova, bankaruša pogleda tvoja primanja, kretanje stanja na računu, preračuna 5.000 din x 10 čekova i kaže "može" ili kaže "možemo da Vam damo samo 6 čekova"

Potpis

OTPOR blokadi ulica, OTPOR blokiranom Beogradu, OTPOR blokiranoj Srbiji