Microsoft u opasnosti?

@Nedeljko

Ma možeš ti da napraviš aplikaciju za grafički dizajn i na nekoj kanti, ali šta ako imaš neki bug koji se javlja samo ako se aplikacija koristi na najnovijoj verziji OS-a, a ti ne možeš da instaliraš najnoviju verziju jer je mašina na kojoj radiš preslaba da tera najnoviji OS? Šta ako budeš morao da otvoriš sliku kao za bilbord u slučaju da ti korisnici prijave da postoji neki bug u tvojoj aplikaciji kada rade sa tolikim slikama? Šta ako ti korisnik prijavi, na primer, da ima problem sa color banding, a ti imaš TN panel u monitoru koji ne može da prikaže sve one nijanse koje IPS panel može da prikaže?

Što se tiče rada u firmi gde će da ti daju neki prosečan računar... Ako ti kvalitetno radiš i znaš engleski jezik, onda bi trebalo da možeš da biraš posao, tako da ti nije nužno da radiš u firmi gde nećeš imati onakve uslove rada kakve ti hoćeš da imaš. Možeš i kao freelancer da zaradiš i više nego dovoljno da sam sebi kupiš neki high-end računar i da radiš od kuće gde ćeš sam sebi da budeš gazda.

Što se tiče onakog API-ja na Linux... Možda Qt 5 i ima nešto slično, ali zašto onda aplikacije na Linuxu uglavnom nemaju nikakve animacije?

Da se razumemo... ne mislim na Compiz animacije za okvire prozora i dodatke za desktop, nego na animacije u samim aplikacijama.

A i šta je sa GTK aplikacijama koje su popularne na distribucijama poput Ubuntu?

Šta će animacije u aplikaciji? :)

Qt ima sjajnu podršku za animacije i, po želji klijenta, par aplikacija koristi tu podršku (uglavnom za window switching i za popup poruke, i sl.). To što Linux aplikacije nemaju animacija unutar sebe nema veze sa Qtom (isto kao što nema animacija ni na Windowsu). Ne razumem kakve veze ima GTK sa ovom pričom.

Može se programirati na bilo kakvom računaru. Ja sam, eto, u januaru prošle godine počeo na devojkinom starom laptopu (ni sam nisam imao računar), sa nekim Celeronom, 512 RAM, itd. i nisam imao nikakvih problema da počnem posao i da zaradim za prvi laptop. Pa za telefon, pa za dobar desktop računar, pa za novi laptop itd. Istina, mnogo mi je udobnije ovde za stolom, sa brzim diskovima, sa kamarom memorije, i ne osetim nikakav problem sa računarom, pa bih se sada teško prilagodio nečemu sporijem. Ali da sam mogao da radim - mogao sam. Da sam želeo udobnije da radim - želeo sam, radio sam, kupio sam.

Ko može da kupi dobar računar odmah, kupiće i to je to. Ko ne može, kupiće malo slabiji i ako mu bude potreban bolji, kupiće.

Ne kažem da Marcus Naissus nije u pravu - u pravu je i on, a u pravu su i ostali.

A što se tiče testiranja - dobro testiranje mnogo košta - najmanja cena je tu računar, i to, nažalost, malo ko može da priušti.

E svaka čast Burgos! Konačno da neko kaže nešto pametno. A ovi bi se prepucavali do sutra

@Burgos

Upravo to! O tome sve vreme pričam.


Drž' se frejmvorka i alata kod kojih verzija OS-a nije bitna i ne sekiraj se.

Dok početnik stigne do nivoa kada ima more ozbiljnih korisnika... ihaj, ima leba da se najede.

Ako kvalitetno radiš i znaš engleski jezik, poslednja stvar koja ti treba je jak hardver. Firmama hardver uopšte nije problem jer su plate zaposlenih daleko veći izdatak, ali se svakako ne preteruje bez potrebe. Kupiće ti firma dva monitora - jedan za sors, a drugi za izvršavanje programa/dokumentaciju jer to ima smisla.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ako ti ne mozes pokazati da ces brzim racunarom konkretno brze zavrsavati posao, sve dok ne budes radio nesto sto radi samo 100 ljudi na svetu, neces moci da dobijes sve naj u firmi.
Ako si jedini programer, od toga koji racunar trazis, zavisice ti plata. I jedino u takvim firmama ces imati osecaj da mozes da biras.
Ako nisi jedini programer, firma ti nece kupiti nista bolje od najjeftinije kante za koju moze da dobije podrsku. A sve ozbiljnije sto trebas raditi ce se odvijati na "Server" masini, kako je zovu, koja ce stvarno biti zverina.
Ozbiljne firme danas se cak vracaju na terminale a sve se odvija na serveru.
Nijedna ozbiljna firma nece dozvoliti jednom programeru da drzi nesto na svom laptop racunaru tek tako. Sve to mora da bude dostupno samo na jednoj masini; ako nisi u firmi, onda preko VPN-a.


I ovo se nije juce desilo. Nije ni prosle, pretprosle, natprosle godine... vec 5+ godina, u koju god ozbiljnu firmu udjem, vidim nesto po ovom principu.
Nigde ne vidjam da se dele ko zna kakvi laptopovi, ako se uopste dele.
Programira se veliki projekat - jedna obicna quad-core stanica sa SSD-ovima za rad i HDD-ovima za bekap ce drzati projekat i alate. Ti sa svog racunara uglavnom ne mozes ni da editujes direktno vec preko VPN-a ili cesce, unutar firme, preko VMWare VNC-a.
Za ovo ti ne treba ni dual-core masina. Treba ti mozda veci monitor, nekome veca rezolucija. Ali ona kanta sa eBay-a ce raditi sve sto treba inace ;)

Ne moram ja ništa da "zamišljam" i nemoj da nagađaš da li ja imam iskustva jer me ne poznaješ.

Možeš i lično da se uveriš da ima jako puno ljudi koji po sajtovima za freelancere sasvim lepo zarađuju (što može da se vidi po broju pozitivnih komentara koje im klijenti ostave nakon odrađenog posla). Rad u firmi od 7 do 3 nije jedina opcija da neko ko se bavi nečim što je vezano za računare zaradi, tako da developer ne mora da pristaje na uslove koji mu manje odgovaraju nego da radi od kuće kao freelancer.


Interfejs na OS X je imao 3D compositing sa animacijama još od svoje prve verzije (imaš na YouTube klipove i iz 2000. godine kada pokazuju animacije na OS X), a to u klipu samo priča za API koji developerima olakšava da naprave dodatne custom animacije za svoje aplikacije (taj API je predstavljen 2007). Znači, animacije nisu mogli da kopiraju od Linuxa jer Linux 2000. godine nije imao ni 3D compositing window manager: http://en.wikipedia.org/wiki/Compositing_window_manager#History


Evo našao sam sad nešto za Qt 5 i animacije što je Nedeljko pominjao...
http://qt-project.org/doc/qt-4.8/qt4-6-intro.html
http://qt-project.org/doc/qt-5.0/qtdoc/qt5-intro.html

Znači, izgleda da Qt još od verzije 4.6 (koja je izašla decembra 2009) ima taj API i u verziji 5 (koja je izašla decembra 2012) su dodali i još neke mogućnosti... tako da mi ovo sada već izgleda kao nešto što i bi i na Linuxu moglo da omogući da aplikacije imaju slične animacije i efekte kao one na OS X.

Ne pratim baš nešto često kako se razvija Qt, pa nisam znao da su u međuvremenu napravili ovo, a sadašnje Linux aplikacije uglavnom nemaju animacije i sve te efekte.


Prirodnije izgleda kada se nešto povećava/smanjuje uz animaciju nego samo kada u momentu promeni veličinu, a čak i da ti nisu potrebne animacije za interfejs, to može da bude vrlo korisno ako developer razvija aplikaciju za rad sa slikama ili video klipovima jer onda može da iskoristi te mogućnosti da prevrće sliku/video, da dodaje razne efekte i slično, a sve to da radi grafička umesto procesora. :)


Pa distribucije koje koriste Gnome nekako više "vole" GTK aplikacije... to jest GTK je popularniji na Gnome distribucijama, a Qt je popularniji na KDE distribucijama... osim ako se nešto nije promenilo u skorije vreme.


Ne kažem ja da neko ne bi trebalo da radi ako nema za jak računar... samo da je bolje da se štedi za jači računar nego da se kupuju samo jeftinije mašine. Ako neko nema odmah za high-end mašinu, nek radi ono što može i nek štedi za mašinu koja mu najviše odgovara. High-end mašine su daleko komfornije za rad od onih prosečnih i ne zastarevaju toliko brzo kao one slabije, pa se isplate na duži period.

Ali što se tiče onih mašina koje su neki pominjali... ono sa Pentium III procesorom ili sa 96 MB RAM... to smatram da nije dovoljno ni za početak u današnje vreme jer te mašine više nisu dovoljno jake ni za surfovanje internetom, a ako neko radi preko interneta ili uči preko interneta, to bi trebalo da mu je bitno... tako da je bolje da se uzajmi ili da štedi mesec - dva ako baš mora i da kupi bar neki polovan Core2Duo računar nego da u 2013. kupuje polovan Pentium III računar.

Jbg, ja tada nisam imao ni od čega da uštedim :).

Za ovo si u pravu:



Dakle, bilo šta što može da otvori pdf, dve-tri stranice na internetu, neki tekst editor i ssh konekciju je sasvim dovoljno za početak.

Zanimljivo je i da je dovoljno i za kasnije - evo, već dva meseca sam na poziciji u kojoj i ne kucam ni kod na svom računaru, niti ga prevodim - sve direkno na serveru (naravno, ne onom koji je u produkciji). Nažalost, stanje interneta je katastrofalno ovde, a serveri su u Teksasu, te mi je najbolja investicija bila u VPS lociran u Nemačkoj, pa je onda "Ja -> ssh Nemačka -> ssh Teksas" najbolja solucija što se tiče odziva.

Ne treba da te poznajem. Dovoljno je da pročitam šta pišeš i uporedim to sa stvarnošću.

Nekome su uslovi kod kuće takvi da ne može da se sakrije od svoje dece, a freelanceri takođe ne dobijaju takve vrste projekata o kojima pišeš. Takođe, nisam viđao developere po firmama da kukaju za SSD-ovima i jezgrima.

Žešću glupost odavno nisam pročitao.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

GTK jeste bio deleko popularniji izbor od Qt za distribucije koje su koristile Gnome (ako je danas stanje drugačije, možeš da napišeš), a do pre par godina Qt biblioteke čak nisu ni dolazile uz intslaciju Ubuntu Linuxa, što znači da ni jedna jedina Qt aplikacija nije dolazilauz standardnu Ubuntu instalaciju jer bez Qt biblioteka ne bi radile...

To ne kažem samo ja, nego to kaže i osnivač Canonicala (oni razvijaju Ubuntu), što možeš da pročitaš ovde: http://www.markshuttleworth.com/archives/568

Vidi ovo "As part of our planning for Natty+1, we’ll need to find some space on the CD for Qt libraries, and we will evaluate applications developed with Qt for inclusion on the CD and default install of Ubuntu."
Članak je iz 2011 i tada je napisao da bi za Natty (što je verzija Ubuntu Linuxa iz 2011. godine) trebalo da nađu mesta za Qt biblioteke na CD-u, što se slaže sa onim što sam ja napisao (da Qt aplikacije ranije nisu dolazile uz Ubuntu).

Pročitaj i ovo: "We care that the applications we choose are harmonious with one another and the system as a whole. Historically, that has meant that we’ve given very strong preference to applications written using Gtk, because a certain amount of harmony comes by default from the use of the same developer toolkit."

Posebno obrati pažnju na ovo: "we’ve given very strong preference to applications written using Gtk"

To se slaže sa onim što sam ja napisao... Gtk aplikacije su pre par godina bile daleko popularnije na Ubuntu od Qt aplikacija, a koliko ukupno Qt aplikacija ima u najnovijoj verziji Ubuntu Linuxa (i da li ih ima uopšte) ne znam, ali mi ne izgleda kao da su Qt aplikacije postale popularnije na Ubuntu od GTK jer na Ubuntu sajtu među aplikacijama koje dolaze uz Ubuntu pominju uglavnom iste aplikacije koje su i ranije dolazile uz Ubuntu (a ranije ni jedna od tih aplikacija nije bila Qt aplikacija)... tako da izgleda da je još uvek Gtk daleko popularniji na toj distribuciji (a to je najpopularnija distribucija Linuxa).

Tako da, Nedeljko... je l' možeš sad da nam kažeš da li ti bolje poznaješ Ubuntu i Canonical od Marka Shuttlewortha koji ga je osnovao? Moja poruka (da je GTK popularniji na Gnome distribucijama, a Qt je popularniji na KDE distribucijamada... osim ako se nešto nije promenilo u skorije vreme), za koju si ti napisao da je "žešća glupost" se slaže sa onim što je i on tada napisao, a ti nisi naveo ni jedan jedini argument zašto se ne slažeš sa time, nego koristiš "ad hominem" napade i nagađaš čime sam se ja bavio.

To za libove je istina, iako danas vise nebi trebao biti toliki problem. Qt se bolje integrira i ide s KDE, dok GTK+ ide s Gnome i ostalima. To se na Gentoo dobro vidi kad se instalira pure KDE ili pure Gnome apliakcija i sta za sobom vuce.

I šta, nema Qt programa na repou? Naravno da ima. To što Qt nije dolazio na CD-u nema nikakve veze sa ovim o čemu pričamo. Ubuntu je distro koji je podrazumevao dobru internet vezu. Sa CD-a se instalira samo najosnovnije, a onda sa repoa skidaš šta hoćeš. Da, Qt i KDE programi sa repoa će povući odgovarajuće biblioteke.

Od Qt aplikacija uz ubuntu dolazi npr. Skype. Naravno, na repou, a dolazi i Qt SDK, zatim TexMakerX i da ne nabrajam dalje.

To je kao da si rekao da je tekst procesor koji dolazi uz Windows WordPad. Da, jeste, ali ljudi najčešće koriste Word. Isto tako ubuntu korisnici skidaju sa repoa šta im treba. Od open source programa za 3D modlovanje se naravno koristi Blender kao najbolji (rađen u Python-u), a ne nešto što je rađeno u ovome ili onome. Isto tako GIMP (rađen u GTK+) dolazi uz sve distribucije, nezavisno od toga da li su KDE ili GNOME ili XFCE orjentisane.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Dakle, poenta je da distro nije samo ono što ima na medijumu, nego i sve ono što je na repoima.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

U stvari, priča je krenula tako što si tvrdio da treba skupa oprema za profi rad, pa sam naveo neka besplatna profi rešenja, pa si tvrdio da neki API-ji nemaju alternativu u open source svetu, pa ti je odgovoreno da Qt pokriva navedeni primer (gle čuda, uzeo si baš Apple-ov API), pa si onda počeo sa pričom kako Qt "nije popularan" među GNOME distroima (šta god to značilo) da bi se ispostavilo da svi izbiljni distroi dolaze i sa GTK i sa Qt i sa KDE i sa wxWidgets bibliotekama, makar na repoima.

Ko onda zavlači?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nedeljko, čovek ti ne odgovori na poruku preko 20h i umesto da staviš prst na čelo i razmisliš da se i ti povučeš, kad ono međutim - seješ li ga seješ.

Možda zvuči otrcano, ali stvarno bre get a life!

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

Da, stvarno.. ako je već reč o Markusu Najzusu, Nedeljko.. pa zar ti nije prošlo kroz glavu?

Potpis

about:networking

Kad bachi nešto odvali, to zlata vredi. Kleše se u kamen.

A ja inače živim od Markusovih odgovora.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Pa izgleda da živiš, jer ne vidim drugi razlog zašto bi napisao tri poruke jedne ispod druge u intervalima od po par sati, sem da isprovociraš odgovor te nastaviš bespoentnu diskusiju.

Da nije tako, makar bi koristio edit i u prvoj poruci dodao sve što si kasnije napisao.

Ih bre Nedeljko, ko te ne zna...

Potpis

... Vladimir Vučićević aka. Bachi
~~~ www.bachi.in.rs <<<<>>>> [email protected]
>>> It's nice to be important, but it's more important to be nice...

Idi kod oftamologa.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Toliko o besplatnom qt-u, ako govorimo o profesionalnom radu.


O dev.hardware-u se ovde zesce lupetalo.

Najcesci slucaj u srbiji je neki outsource-ing, sto znaci:
- email client (outlook...)
- skype, gtalk, gotomeeting..
- vpn client
- visual studio, eclipse, intellij, netbeans, zend ... sa svn plugin i jos brdo pluginova koje trazi klijent
- virtal masine za reprodukovanje os specific gresaka i testiranja..
- i jos brdo toga


Tako da minimum-minuminuma 500 eur za hardware, optimum 1500 eur.

Takodje klijentu se najcesce ne svidja ideja da placa dodatne sate na spori build, odnosno kojekakva krahove i podesavanja os-a, pa trazi striktno win7 ili osx u zavisnosti od posla.

Qt besplatno dolazi pod LGPLv2.1 licencom, a ona dozvojava dinamičko linkovanje sa proizvoljno licenciranim modulima, koji se smeju prodavati. Opensource izdanje se u binarnom obliku isporučuje u vidu biblioteka za dinamičko linkovanje. Dakle, besplatan je i za profi rad.

Sa druge strane, postoji komercijalna licenca, koja se masno plaća po cenama koje si naveo. Komercijalno izdanje ima sledeće prednosti:

1. Dozvoljeno je statičko linkovanje sa proizvoljno licenciranim modulima.
2. Dozvoljeno je proizvoljno licenciranje izmenjenih varijanti Qt-ovih modula (dok LGPL zahteva da izmene Qt koda budu takođe pod LGPL).
3. Uključuje komercijalnu podršku.
4. Ima nešto malo dodatnih funkcionalnosti (<1%), koje pokriva zatvoreni kod koji nije digia-in.

Dakle, profi rad je itekako moguć i sa opensource izdanjem.

Tačnije, opensource izdanje dolazi dvostruko licencirano, pa korisnik može da bira između LGPLv2.1 i GPLv3. To je tako zato što te dve licence nisu kompatibilne, tj. LGPLv2 ne omogućava licenciranje linkovanog koda sa GPLv3 (zbog ograničenja koje nameće GPLv3), pa na taj način dozvoljavaju i pravljenje GPLv3 licenciranih programa.

http://qt-project.org/downloads

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.