Perpetuum mobile u balkanskim zemljama

Ja se izvinjavam:

http://www.ziscg.me/doc/Glasnik_10.pdf

Ako se pogleda pazljivije dokument, vidi se da su navedena polja 51, 21, 22, 54, 11, 13 (dalja nisu bitna, u pitanju su polja o imenu i prezimenu autora i sl...).

Sve u svemu, nedostaje kljucno polje #45 - datum objavljivanja patenta.

Sta to znaci?

Znaci da je u pitanju najobicnija patentna aplikacija. I to lokalna patentna aplikacija bez medjunarodne (PCT) prijave.

To znaci da se ne radi o patentu vec o pokusaju patentiranja, i to lokalnom bez medjunarodne prijave.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Datum podnošenja zahteva za patent je važan datum jer, ukoliko bi patent bio priznat, onda je
to datum važenja prioriteta u odnosu na eventualne druge prijave koje bi mogle da uslede u
međuvremenu.
Autor ne mora da traži međunarodno priznanje, ali ga zato u drugim zemljama niko ne štiti.
Da bi patent bio priznat mora da se izvrši tzv. suštinsko ispitivanje t.j. da li je nešto slično već
priznato ili je u toku, a to može da potraje i nekoliko godina.
Od dana podnošenja zahteva autor ima punu zaštitu kao da je patent priznat dok god se ne dokaže
da prijava ne ispunjava uslove za priznanje patenta.

Ali to ovde, trenutno, nije važno - čudno je to što se ljudi od naučnog ugleda brukaju na stvarima
koje im osporavaju taj ugled.

Mislim da nije tako. Nema nikakvu zaštitu dok god se patent ne odobri.
Tako bi neko mogao da podnese patentnu prijavu za točak, i niko ne bi smio da koristi točak dok se ne završi procedura odbijanja zahtjeva.

Zastita vazi od momenta podnosenja aplikacije, AKO ta aplikacija postane patent.

U ovom konkretnom slucaju vidimo da je samo podnesena aplikacija - kao sto se vidi, jos nije naveden datum kada su izdati nalazi sustinskog ispitivanja - sto znaci da u momentu publikacije dokumenta koji sam linkovao ta aplikacija uopste nije ni razmatrana (tj. mozda je razmatranje u toku itd... ali svakako proces nije okoncan).

IMHO, sanse da doticni izum "prodje" su minimalne - eventualno mozda i prodje u Crnoj Gori (mada i to sumnjam) - ali sanse da ovakva aplikacija prodje u bitnim PCT zemljama je ravna nuli.

Sve to uopste nije bitno - cak i da se nadje neka budaletina u zavodu za patente Crne Gore koja bi odobrila ovakav idiotizam, to nece promeniti sustinu da je u pitanju potpuno beskoristan izum (pod korist mislim komercijalnu korist, ne neku ne-tangibilnu korist tipa kao eksponat "da li ste culi da...").

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Suštinsko ispitivanje se debelo plaća pa će autori možda i odustati ako poslušaju glas razuma.

Mislim da je momenat podnošenja aplikacije relevantan samo u slučaju spora dvije ili više strana za pravo prvenstva na patentu, ako do toga dođe.
Period od trenutka podnošenja prijave, pa do eventualnog dobijanja patenta se naziva nešto kao "Patent pending" i ne daje nikakvo pravo podnosiocu aplikacije na njegov izum protiv nekih trećih strana, osim da na tom svom proizvodu (ako ga je već turio na tržište) napiše "Patent pending", što je neka vrsta upozorenja da bi uskoro samo on (ako dobije patent naravno) mogao da ima pravo da ga dalje proizvodi/prodaje.
Međutim, do tog momenta - i svi drugi imaju pravo da iskorišćavaju taj izum, bez ikakvih posljedica. U nekim zemljama neka prava nakon dobijanja patenta se protežu u rikverc i na taj period od apliciranja pa do dobijanja, ali u nekim ograničenim slučajevima i ograničenim situacijama (lako dokaziva krađe intelektualne svojine i nečasne namjere i sl.)

Momentom podnošenja patentne prijave - izum/rješenje/invencija... postaju "stanje tehnike" i nakon nekog vremena objavljuju se u nekom službenom glasilu i postaju dostupni javnosti.
Od tada počinje teći neki rok (obično 6 mjeseci) kada je potrebno podnjeti zahtjev za ispitivanje patenta i uplatiti neku sumu para za to, koja često nije mala.
Dakle, ni ti što je podnjeta aplikacija i objavljena u nekom službenom glasilu ne znači da je ušla u sistem ispitivanja patenta i da će uopšte biti razmatrana. Većina odustane kod ovog koraka jer obično nisu male pare u pitanju. Po isteku tog roka, prijava se odbacuje ili smatra napuštenom ili nešto tome slično, ne znam koji su pravni izrazi za to.

Za međunarodno priznanje patenta su već potrebne desetine hiljada evra.
Pretraga baza podataka svih patentnih zavoda zahtjeva ozbiljnu opremu, ozbiljno vreme i ozbiljne stručnjake koji su u stanju da procjene tu stvar.
A to sve mnogo košta, i mnogo traje. Ovo uglavnom rade samo velike kompanije koje to sebi mogu da priušte.


Nema nikakve šanse da prođe igdje napolju, jer ne zadovoljava nijedan od preduslova.
U Crnoj Gori možda može da prođe iz sledećeg razloga:
Citat iz obavještenja u onom glasniku koga si linkovao (str. 11) :



što pretpostavljam da znači da će samo neka šalteruša da pregleda da li su popunjeni formulari koji treba, da li se slaže JMBG u formularu sa onim u ličnoj karti i tako to...
Pretpostavljam da CG zavod za patente nema para, tehnike, ljudstva i stručnjaka da bi bio sposoban za takvu rabotu i da prema tome to rješavaju na neki drugi način, npr. "priznajmo svakom šta god ko traži, pa ako dođe do nekog belaja, eto im suda, pa nek se tamo ganjaju..."

Ja nisam pravnik, ali evo šta kaže srpski Zakon o patentima:


Prava iz objavljene prijave patenta

Član 18

Podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent objavom prijave patenta, koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta.

Ako patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz objavljene prijave nisu ni nastala.

Obim zaštite iz objavljene prijave patenta

Član 19

U periodu do priznanja patenta obim zaštite određen je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u skladu sa ovim zakonom.

Ako je patent priznat na osnovu patentnih zahteva koji su tokom postupka menjani, izmenjeni patentni zahtevi određuju obim zaštite, ako se time ne proširuje obim zaštite iz stava 1. ovog člana

Zvuči kao da je tako, ali treba vidjeti kakvo je stvarno pravno tumačenje toga i na šta se ta prava odnose.

Ako neko ima pravo na neki patent - onda to znači da svakom drugom može na teritoriji važenja tog patenta zabraniti komercijalnu eksploataciju tog patenta.
Kada bi to bilo moguće raditi i samom prijavom - čak i ako ne dođe do samog priznavanja, nastao bi haos.
Tada bi svako mogao prijaviti šta god hoće i pred sudom izdejstvovati zabranu prodaje nečega dok se ne rješi patentna prijava (bilo pozitivno bilo negativno), a što može trajati godinama.

Mislim da se to odnosi na to šta sam podnosilac prijave može da radi sa svojim potencijalnim patentom iz prijave (da ga eskploatiše, nudi nekome i sl., pod uslovom da njega ne tuži neko ko već ima patent za koji smatra da pokriva tu oblast), ali ne i na to šta može od drugih da zahtjeva kako da se odnose prema tom patentu iz prijave (da im zabranjuje eksploatisanje i sl.)

Jednom sam razgovarao sa svojim bivšim šefom, koji je po prirodi posla bio upućen u te stvari, a ja sam imao neku ideju, pa sam umislio da to nekako zajedno pravno uokvirimo patentom i ponudimo industriji, jer to ne bismo mogli sami ni finansiriti ni izrađivati, pošto se radilo o spravi za čiju izradu i projektovanje bi trebala veća firma sa maltene industrijskom snagom i ljudstvom.
Njegov odgovor je bio ovakav: "Oni će nas saslušati da im iznesemo sve na tacni, pa ako im se svidi reći će nam da nisu zainteresovani i onda će sami bez nas to napraviti. To ti je 99.99% da će biti tako. Patent ti ne znači ništa, ako nemaš milione da se sudiš. Već sam to vidio n puta..."
I to je u to Austriji. Pretpostavjam da ni igdje drugdje nije naročito bolje, a pogotovo u C.G. ili SRB.

U SRB jedno vreme (tamo negdje oko 2000-te sam se lično uvjerio u to) nisu uopšte ni procesirali patentne zahtjeve.
Rekli su mi da nemaju uslova (prostorija, para, ljudi, papira, kompjutera, olovaka, spajalica, kafe...) te da se već neki broj godina unazad (ko zna koliko, možda i 10...) uopšte ne vrše ispitivanja patentnih prijava. Mogao si ih podnositi, mogao si plaćati takse,...sve oni primaju, ali to je to, dalje od toga se ne dešava ništa. Postojao je i neki tzv. "mali patent", koji se izdaje bez provjeravanja, a traje dosta kraće od "pravog" patenta, svega par godina.
Da li su poslje toga nekad počeli nanovo da ih procesuiraju i kada - nemam pojma, nisam više u toku.

Zaštitu treba razumeti drukčije. Ako autoru bude priznat patent onda će se zaštita primenjivati
od dana prijave iako će ta zaštita uslediti danom priznavanja patenta - dakle retroaktivno na
vreme između ta dva datuma.
Autor je, dakle, odmah zaštićen ako njegova ideja valja i biće priznata, samo što izvršni deo
te zaštite ne nastupa pre priznanja patenta, ali se primenjuje retroaktivno od datuma prioriteta.

Dakle primeniće se na nekoga ko je to isto prijavio, ali kasnije, pa se tome nekome neće priznati
taj isti patent ili nekakve druge radnje koje ne može ostvariti.

Retroaktivna primjena se ne može sprovoditi u svim pravima, već samo u nekim, možda u pogledu važenja patenta i sl.

Često se dešava da jedna ista stvar bude pronađena u kratkom vremenskom razmaku od strane dva ili više pronalazača/kompanija/instituta...
(To je slučaj sa mnogom otkrićima u nauci.) Nije sporno da je nezavisno pronađena, nije sporno ni da nije došlo do krađe pronalska, ali će patent i pravo na eksploataciju ipak dobiti ipak onaj ko je prvi podnio prijavu.
Međutim, od momenta otkrića, pa do momenta odobrenja patenta (uključujući i period od prijavljivanja pa do odobrenja) obe strane mogu da koriste svoj pronalazak, ali nakon što jednoj strani bude odobren patent - onda dalje može samo ta strana.
Međutim, to ni u kom slučaju ne može da znači da će druga strana biti kažnjena retrokativno za korišćenje tog svog izuma u vremenu prije odobrenja patenta drugoj strani isto kao da je od prvog dana tog korišćenja već neko drugi držao patent na taj izum i kao da su od prvog dana namjerno radili nezakonito.

Uostalom, ako je neko podnio patentnu prijavu za nešto u C.G., dok je neko mjesec dana prije njega podnio istovjetnu međunarodnu patentnu prijavu u npr. Masačusetsu - ne postoji nikakav način da ovaj u C.G. može znati da je neko već tu stvar prijavio i pokušao da zaštiti patentom negdje na drugoj hemisferi, zato što samo priznavanje traje često godinama, a sam čovjek pojedinac takođe ne može pretraživati čitav svijet da vidi da slučajno neko nije patentirao nešto takvo kao on. Kad bi svako lično bio u mogućnosti i stručan da sve to isprovjerava i ocjeni da li ugrožava nečiju intelektualnu svojinu, onda međunarodna prijava ne bi ni koštala €50,000 nego npr. €50.
I onda, ne može se taj pronalazač u C.G. retroaktivno kazniti za "protivzakonitu" upotrebu "tuđeg" pronalska kada nekad ovaj iz Masačusetsa nakon 5 godina dobije patent, jer taj Crnogorac jednostavno nije ni mogao znati ništa o tome, pa se ne može ni kažnjavati kao da je znao i namjerno činio prekršaj. Jednostavno, od momenta kad neko drugi dobije patent na pravo, on gubi pravo da ga dalje koristi, ali neće odgovarati za vreme koje ga je prije toga koristio.

Sem toga - patentiranje uopšte nije ni obavezno. Svako može da izmisli šta god hoće i to počne da koristi bez ikakvih obaveza da bilo kome šta prijavljuje ili objašnjava. Takvi su npr. svi tajni vrhunski industrijski procesi - niko nije lud da ih patentira i tako nekome daje recept za džaba "na izvol'te". Zato nigdje u patentnim zavodima nećeš pronaći kako Japanci i Amerikanci jedini u svijetu prave one svoje supermagnete jer je to industrijska tajna. Za Coca-Colu ćeš pronaći zaštićen znak, zaštićen oblik flaše, zaštićen logo, ovo ono, ali nećeš pronaći recept za spravljanje samog napitka u patentnom zavodu.

Znači, neki Crnogorac koji nešto smisli može slobodno početi to da eksploatiše bez ikakve patentne prijave ili obaveze (ako to već u tom momentu nije zaštićeno patentom), i naravno da ne može biti kriv za to vreme eksploatisanja, ako neko nekad kasnije to zaštiti patentom.

Jedan od osnovnih principa modernog prava je da ne može neko danas odgovarati za neko djelo koje je učinio u prošlosti u vreme kada to djelo nije bilo prekršaj, iako npr. danas takvo djelo jeste prekršaj.
Tako bi onda mogao pokažnjavati svakog ko je nekad npr. pušio u kafanama ili restoranima u kojima je danas to zabranjeno, a tada nije bilo.

Prava iz objavljene prijave patenta

Član 18

"Podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent objavom prijave patenta, koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta."

Ovde se ne govori o kažnjavanju povredilaca tog prava ni načinu kako se to čini.
To se rešava sudskim postupkom koji se sprovodi po važećoj pravnoj regulativi.

Dzaba. Odinu ne vredi ni kad mu se pokaze crno na belo. Nije mu prvi put.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kada imaš važeći patent na nešto onda imaš pravo ekskluzivnog raspolaganja njime, i imaš pravo da to pravo ostvariš sredstvima sudske prisile.
Kada imaš samo patentnu prijavu - imaš samo pravo raspolaganja njime, ali ne ekskluzivno.

Kad bi ti bio sam na svijetu - onda su ta dva prava po sadržini ista. A kad još neko u tom periodu može da se koristi tim pronalaskom - onda to nije suštinski isto.
Dakle, to "po sadržini ista" ne znači "buvkalno ista u svim slučajevima", i zbog toga sem samog zakona postoje i knjige koje se zovu "Tumačenje tog i tog zakona" u kojima je detaljno pojašnjeno na šta se u zakonu misli, da se sam zakonik ne bi opterećivao praktičnim primjerima i time činio nepraktično velikim.

Ovdje se radi uglavnom o pravnoj terminologiji - "po sadržini ista" odnosi se na ono što podnosilac prijave, ne uzimajući u obzir postojanje drugih lica sa konkurentnom prijavom ili proizvodom, može da radi sa svojim pronalaskom - sve ono što bi mogao da radi i da mu je patent već odobren - OSIM da zabranjuje drugim licima (koja su takođe možda podnjela istu patentnu prijavu prije ili kasnije od njega) da rade to isto.

Teorijski pravno sročeno - može se reći "po sadržini ista". Praktično - neka firma će da propadne na tržištu ako nema dovoljno para da se sudi dok neki drugi kopiraju i prodaju njene pronalaske, a ona čeka 5 godina rješenje na patent. To baš i nije "po sadržini isto" kao da je jedina sa tim proizvodom na tržištu i još zaštićena zakonom u tom ekskluzivnom položaju.

Zakon, uostalom, uopšte nije sporan - pitanje je samo šta npr. ti podrazumjevaš pod time "po sadržini ista", a šta podrazumjeva neki sudija. Da li ti misliš da ćeš moći dobiti obeštećenje od nekoga ko je za vreme trajanja tvoje prijave na tržištu valjao isti proizvod (do koga je npr. sam došao, samo mjesec dana poslje tebe), kao i da ga je valjao dok si već imao patent? To mi reci - šta ti misliš konkretno za taj slučaj?


I tekst u Blablabiji je napisan crno na bijelo, tako da vidiš da nije pametno bez razmišljanja vjerovati svemu što je crno na belo.

_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 12.03.2013. u 11:46 GMT+1]}

Jest malkice tema skrenula ali je i dalje ja mislim interesantna (nikad nije naodmet novih korisnih podataka - a i rasprava o tome šta jeste a šta nije patent se donekle uklapa u osnovno pitanje - ko su foliranti a ko pravi - možda malo na drugačiji način)

Mene sada interesuje - tj zainteresovali ste me (iz predhodnih postova) sledeće:

Šta ako - dve iste osobe na dva kraja sveta otkriju otprilike isto - a na nešto drugačiji način realizuju.

To nije nemoguće, naprotiv - naučna saznanja dođu u jednom trenutku do tog nivoa da je iz njih MOGUĆE doći do nečeg novog na bilo kom regionu.

Da li onda SAMO onaj koji je prvi ima prava na proizvodnju ili pak može i neko ko je nezavisno došao do istog otkrića da radi to isto na svoj način.

Nadam se da sam bio razumljiv.

btw - čini se da je ipak moguće (barem u određenim sredinama) razbiti folirante jednom finom raspravom i time pomoći ljudima koji bi možda bili prevareni

pozz

To vec zahtjeva konkretan primjer.
Mislim da se neka uopstena otkrica i ne mogu patentirati - vec samo konkretne realizacije koje rjesavaju neki konkretan i jasno definisan problem, tj. stvar koja se prema patentnoj prijavi moze konstruisati i primjeniti u praksi/industriji. Ako se te realizacije dovoljno razlikuju jedna od druge, tako da ta druga predstavlja zaista nesto novo, inovatnivno, neocigledno i netrivijalnu kombinaciju vec postojecih rjesenja ili poznatih elemenata - i to tako da rjesava navedeni problem - onda se moze patentirati kao razlicita realizacija, i to bi bila dva razlicita patenta.

Konkretan primjer ovog zalosnog crnogorskog pokusaja patentiranja ne zadovoljava ni jedan od ovih uslova, a niti je srocen patentni zahtjev kako treba - kao da su ga djeca pisala.
U patentnoj prijavi mora se tacno navesti sta se postize tim pronalaskom, koji industrijski problem patent rjesava i to dokazati, a ne lupati bez veze neodredjene pridjeve "pouzdano, jeftino, nezavisno, ekolosko...", pa na kraju jos doda " i dr. "?>
WTF "i dr."?!?!?
Sta je to "i drugo"? Kruni kukuruz, izaziva podsmjeh, smrdi u cosku..?
Ako zbog necega vredi sjediti u patentnom zavodu - to je zbog beskonacnog izvora zabave. Biti zatrpan ovakvim prijavama svaki dan garantuje idealnu liniju - six pack stomak od stalnog smijanja i najljepsu smrt - umreti od smijeha.

Patentnom prijavom uspješno se pravno štiti robna marka,žig,grb ili nekakav drugi zaštitni znak proizvođača.
Intelektualno vlasništvo kao što je muzika,video uradci itd,uspješno se pravno štiti i bez patentne prijave.
Pronalazak u tehnici ili tehnologiji je gotovo nemoguće pravno štititi u sadašnjim
uslovima.Zato niko neće praviti patentnu prijavu za komercijalno uspješna rješenja.Konkurencija bi brzo na osnovu te prijave,a uz dovoljno izmjena nekih detalja izašla gotovo istovremeno na tržište.I to sa nižom cijenom jer nisu imali troškova istraživanja.

U ovom slučaju prijava je napravljena radi lične promocije.Izlazak iz anonimnosti je osnovni cilj.Mnogo jeftinije i efikasnije od "jumbo" slika.Uspješno je obavljena i sad slijedi lagano uspostavljanje kontakata sa uticajnim ličnostima.Možda se čak zakači neki naivac sa novčanom podrškom (u šta sumnjam).
Napredak u karijeri,političkoj ili nekoj drugoj,slijedi.

Potpis

________________________________

Najbolja kritika formule za Sagnac effect:
https://www.omicsonline.org/op...090-0902-1000189.php?aid=78500

OK evo prave formule:P=2wft^2 [period]

^Nedeljko

Link koji sam tražio od tebe ne postoji. Izmišljaš a za izmišljotine ne možeš dobiti ni dinar a kamoli novac.

Kad je patent registrovan onda jeste patent. Tako da možeš da žališ koliko hoćeš



Ne izmišljaj. Ja osporavam lupetanja da je reč o perpetuum mobile uredjaju. Osporavam lupetanja da će uništiti elektroprivredu kad autor jasno kaže da se uredjaj koristi u slučaju nestanka električne energije. I slično.

Dakle, osporavam samo izmišljotine polupismene partijske stoke a ništa ne branim.

Osim toga ti si sada nastavio sa spinovanjem. Ističeš (crveno) lek protiv virusa gripa u temi iz fizike. Osim toga ne znaš ništa o tom leku ali već znaš da je "glupost".

Takva kaka rezonovanja su gluposti!!!



Ne izmišljaj! Ja sam jasno napisao zašto pišem "registrovan patent". Tako da je to još jedna tvoja kaka podmetačina. Podmećeš drugima svoje falično zaključivanje.



Prvo, ako se to odnosi na mene, ja nisam vernik tako da se moje rezonovanje ne zasniva na verovanju. Zato to ne govori o mom "poznavanju stvari, fizike i naše realnosti uopšte". Osim toga nije jasno šta ti je to "naše realnosti". Čovek je iz Žabljaka, da li to znači da smo svi iz Žabljaka?



To sam ja sve pročitao ali to je spisak prijavljenih patenata. Nemaš dokaz da je patent odbijen. Ipak sve što pišeš zasnivaš na pretpostavci da je patent odbijen i to koristiš kao činjenicu.

Kaka činjenica.



Opet lupaš gluposti van konteksta. Kakav sad 13. decembar?

Imaš tvrdjenje autora: "patent je registrovan".
Niko nije naveo ni jednu činjenicu kojom bi dokazao da to nije tačno. Prema tome "patent je registrovan".

To je toliko jednostavna činjenica da ja ne vidim kakva je uopšte diskusija moguća o tome?!

Autor je jasno rekao da nije perpetuum mobile - dakle, nisu hteli "da stvore perpetuum mobile".
Osim tioga, na snimku se vidi da rad uredjaja staje nakon nekog vremena te da su uredjaj ponovo inicirali. U patentu ne stoji ništa što bi asociralo na "beskonačan rad bez dovodjenja energije. Baš naprotiv, pominje se generator. Ništa od perpetuum mobile.

@Odin D.,

Od momenta podnosenja aplikacije vazi puna zastita za sve tvrdnje koje ce biti priznate.

Neophodan uslov je da patent, na kraju, prodje - ali ces zastitu imati za svaku priznatu tvrdnju od momenta kada si tu tvrdnju podneo u aplikaciji.

Ova informacija je direktno od patentnog advokata.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey