Privatna firma kao dopunski posao

Pozdrav svima,

razmišljam o otvaranju privatne firme, pa bih molio nekoga ko poznaje aktuelne propise za pomoć u rešavanju nekih dilema.

Trenutno sam u redovnom radnom odnosu – prijavljen na puno radno vreme. Poslodavac mi podmiruje sve obaveze u smislu PIO i zdravstva (na minimalac). Sada sam u prilici da popravim svoja primanja privatnim angažovanjem (softverska podrška), pa bih, uz postojeće zaposlenje, želeo da osnujem neki oblik firme (preduzetnik, DOO, ...). Obzirom da bi moja dopunska delatnost donosila svega oko 200 EUR mesečno, jasno je da baš nema prostora za kojekakve namete. U tom smislu su i moja pitanja:

1. Da li sam dužan uplaćivati nekakve doprinose u smislu PIO i/ili zdravstva, obzirom da se to podmiruje u firmi gde sam redovno zaposlen?
2. Šta se dešava ako ne zaradim ni ranije pomenutih 200 EUR?
3. Koji je po vama najbolji oblik firme (Preduzetnik PDV/paušalac, DOO, Ortačka radnja...) za poslove razvoja softvera i knjigovodstvene usluge?
4. Da li je moguće da firma postoji/posluje bez zaposlenih?

Nadam se da će neko imati vremena i znanja da odgovori na ovaj post.

Dejan

1. Ako otvoriš firmu moraćeš da plaćaš porez a od doprinosa samo PIO. Naime, s obzirom da se tebi dorinosi već plaćaju i da je logično da ne treba opet da ih plaćaš, zakon kaže drugačije: oslobođen si za zdravstveno i nezaposlenost a PIO mora da se plati.

2. Porez ne plaćaš a PIO mora da se plati na minimalac.

3. Za početak kreneš kao preduzetnik pa posle ako se posao razvije onda razmišljaj o konverziji u doo.

4. Može.

Hvala na odgovorima!

Pošto i ja imam slične nedoumice kao kolega sa foruma, molio bih ako može i meni pojašnjenje. U radnom sam odnosu, poslodavac mi plaća doprinose i PIO na punu zaradu. Otvorio bih doo za trgovinu na veliko. Obim posla ne bi bio veliki, par transakcija (faktura) mesečno. Interesuje me sledeće:
1. Koliki bi mi bili naniži doprinosi za PIO (doo bih registrovao u nerazvijenoj opštini, četvrti stepen nerazvijenosti), da li je to 4404,84 po ovoj tabeli http://www.pio.rs/lat/osnovice.html ili može i niže (obzirom na stepen nerazvijenosti opštine)
2. Da li je potrebno da imam poslovni prostor ili mogu da registrujem firmu na kućnu adresu
3. Koliki je porez na dobit za nerazvijenu opštinu, i da li se on plaća samo na razliku u ceni
4.Ukoliko u jednom mesecu nemam nikakav promet,koje sve troškove kao firma imam, da li su to samo troškovi za PIO i knjigovođu ili još neki pored ovih.
5. Koliki su troškovi osnivanja DOO, znam da je bilo depozit 250e odmah i 250e u naredne dve godine, da li je to ostalo isto ili se nešto promenilo i koje se još takse kod osnivanja plaćaju ?
6. Koja banka ima najniže provizije za ovakav vid poslovanja (održavanje računa i provizije) ?

Imam još neka pitanja, ali otom potom, bio bih zahvala da mi neko odgovori na ova.

Potpis

Prvo hopni pa reci skoč.

1. Doprinosi ne zavise od razvijenosti opštine.
2. Sedište firme može biti registrovano na kućnu adresu ali ako ima robe mora da postoji magacin.
3. Porez na dobit je sada 15%, postoje određene olakšice za firme u nerazvijenim opštinama 2 godine od osnivanja.
4. Troškova ima različitih, uglavnom su ti koje si naveo plus akontacije poreza na dobit i možda neke lokalne takse.
5. Minimalni osnivački kapital je ranije bio 500e, sada je 100 din. Troškove registracije ne znam tačno, oko 7-8 hiljada.
6. Svaka banka ima svoj cenovnik pa pogledaj na njihovim sajtovima pa uporedi.

Za osnivački kapital sam u međuvremenu video da je smanjen na 100 dinara. Kako to da se onda puno firmi registruje na nerazvijene opštine ako nema odmah u startu neke povlastice u smislu manjeg poreza na dobit ili nekoh drugih manjih troškova. Gde mogu da pogledam šifrarnik delatnosti i kako da registrujem firmu da bi pored trgovine na veliko prehrambenom robom mogla da se bavi i uvozom iste ?

Potpis

Prvo hopni pa reci skoč.

U međuvremenu sam našao Uredba o klasifikaciji delatnosti

Potpis

Prvo hopni pa reci skoč.

Svaki grad ima svoju Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj gde bi svi novi investitori i ulagači trebalo da se informišu o uslovima obavljanja posla na toj teritoriji. Vidi šta sve mogu da ti ponude, ako je neki ozbiljniji biznis sigurno možeš "dogovoriti" i nešto preko standardne ponude.

Ok, hvala, ipak je to mala firma, ali sa velikim ambicijama :) Pošto će to biti trgovina na veliko hranom, koju šifru da prijavim ( da li 4632, 4633, 4636, 4637 ili 46389) ?

Potpis

Prvo hopni pa reci skoč.

cao svima

iscitala sam sve sto ste pisali, ali opet nisam nasla sazet tekst o svim nametima na agenciju kao dopunsku delatnost.
danas sam bila u poreskoj, nazalost zapala me jedna nadobudna babuskera, izblajhana, sa ogromnim ustima i uzasnio cinicnim hladnim ocima. Grozno. Na sve sto sam je pitala davala je kratke i drske odgovore. Toliko mi se smucila, da sam u momentu pozelela da odustanem, zahvalila se, ustala i izasla glavom bez obzira, u neverci na kakvu spodobu sam naletela.
evo ovako, rekla mi je da je osnovica 36000 dinara, sto u startu znaci 7200 dinara samo za PIO, interesuje me koliki pausal mogu da ocekujem mesecno?
da li sam obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti? ako jesam, sta je moj prihod?
ima li i koliko znacaja moj prihod tj zarada koju ostvarujem kod mog poslodavca? uracunava li se i ona u neki prihod, podleze li nekom porezu vezano za agenciju? il mi predstavlja neku olaksavajucu okolnost mozda?
ukratko, moze li mi neko jednostavno nabrojati koji se sve i koliki porezi placaju na agenciju za konsaltnig na primer, osnovanu kao dopunsku delatnost?

bila bi veoma zahvalna da mi neko odgovori :)

Ovde na formu ima par stotina poruka koje se bave odgovorima na vaša pitanja, to znam sigurno jer sam jedan deo ja sam napisao a drugi deo sam pročitao. Meni deluje kao da vi hoćete, bez nekog posebnog truda, da dođete do sažvakanih informacija. Potrudiću se u kratkim crtama da pomognem:

Visina paušala zavisi od dosta faktora, možete očekivati 10-15 hiljada mesečno s obzirom da ste već zaposleni. Ako su vam rekli da će vam osnovica biti 36 hiljada, onda će vam PIO i porez biti 11.520 din.
Da, obveznik ste poreza na prihode od samostalne delatnosti, on je 10% na dobit. Prihod je ono što zaradite, trošak je trošak a dobit je prihod-trošak. Ukoliko ste paušalac onda plaćate porez na osnovicu koju vam odredi poreska uprava.
Prihod koji ostvarite van agencije nema direktno veze sa prihodom koji ostvarite u agenciji. Međutim, i jedan i drugi ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.
To bi otprilike bilo to.

Ono što mene zanima je kakav to konsalting vi planirate da radite? Mislim, koja oblast?

Dragi Sajo, tacno, zelim da dodjem do potrebnih informacija, sazvakanih, bez velikog truda. Naravno :) Ovo i nije toliko za cudjenje, obzirom da je rak rana nasih javnih sluzbi i servisa gradjana upravo neorganizovanost, nered, neljubaznost, nerad, glomazna birokratija itd..
Ocekivala sam kad odem kod poreskog inspektora na savet, da cu jasno dobiti sve informacije, pogotovo sto nisam pala s marsa, vec sam imala konkretna pitanja.

Sto se tice oblasti konsaltinga i sifre delatnosti, malo sam u dilemi, pa mozda mi mozes pomoci.
Pravnik sam vise godina, nazalost ne radim sa poreskim propisima i nemam dodira poslednje tri godine sa tom materijom, nije mi strana naravno, ali nisam imala iskustva sa osnivanjem preduzetnika i svim u vezi istog..

Dvoumim se da li da osnujem pod sifrom 70.20 Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem ili pod sifrom 69.10 Pravni poslovi (konsultacije i davanje saveta u pripremi pravnih dokumenata), obzirom da planiram da radim pre svega konsalting u oblasti javnih nabavki koji pored davanja saveta itd podrazumeva i izrade tenderskih dokumentacija, pripremanje ponuda za ucesce na tenderu, pisanje zahteva za zastitu prava ponudjaca itd..Sve ovo ja radim i inace, ali prosto sada zelim da to ozvanicim, da se ne patim sa placanjem, da to bude malo poslovnije i ozbiljnije, a i moze sasvim solidno da se zaradi :)
Jasno vidim kod sifre 69.10 da su advokatski poslovi pruzanja pravne pomoci itd prva stavka kod ove sifre, a druga "konsultacije i davanje saveta u vezi pripremi pravnih dokumenata", nadam se da se radi o dve razlicite stvari i da ovo drugo mogu da radim kao pravnik? Jesi li istog misljenja ili ja gresim? Ako gresim, sta ti mislis za koju sifru da se opredelim i koja ce mi biti negde "najsira" obzirom da ne planiram da se zadrzim samo na ovome ako uspem lepo da postavim na noge agenciju i da imam cak i saradnike pravnike honorarce kasnije?

Sledece sto me interesuje je, posto je prihod kod pausalca sve ono sto se fakturise koliko shvatam, da li mozda znas na koji nacin poreska odredjuje osnovicu za oporezivanje prihoda? Ako sam recimo ostvarila prihod od 2 miliona da li je to osnovica na koju placam porez na prihod od samostalne delatnosti ili moze biti manji i od cega zavisi? Uzima li se vec placeni pausal u obzir?

Trece pitanje, koji prihod tj bruto ili neto zarada kod poslodavca ulazi zajedno sa prihodom od agencije u osnovicu za godisnji porez na dohodak gradjana?

Volela bi da pre nego pocnem imam jasnu predstavu o svim nametima koji je ocekuju, limitima o kojima treba da vodim racuna itd..

Evo i ja da kažem koju reč, možda će neke informacija biti od koristi.

Pre neki dan sam baš pričao sa drugarom koji ima preduzetničku firmu - agenciju koja radi 2 godine
On je to otvorio ''iz radnog odnosa'', paušalac je
i ima dva plaćanja mesečno (akontacije):
1. doprinos za PIO
2. porez na prihode od samostalne delatnosti

Za prvu godinu su mu u zbiru bile obaveze oko
9.000 din a u drugoj 13.500

Razlika je bila tolika jer se navodno radilo o ujednačavanju između opština
Inače registrovan je u Beogradu u jednoj od centralnih opština.
Ranije su postojale veće razlike pa su ljudi otvarali u Sopotu, Barajevu i slično
ali mislim da je sada svuda ujednačeno.

Naveo je da radi u stanu u kome živi. Nema zaposlenih jer je njegova dodatna delatnost.
Nije u PDVu (ima negde recimo 2mil prometa) i nema knjigovođu - ima samo svesku u kojoj zavodi račune koje je izdao za ostvarene usluge.

E sada sporili smo se oko jedne stvari pa me interesuje da li neko može da mi odgovori.
Da li još išta od obaveza on ima kao preduzetnik u smislu porez na dobit,
ili je to sve u ovoj stavci porez na prihode.
Konkretno da li može da podiže novac sa računa samo na konto materijalnih troškova
ili može da podiže i kao ostvarenu zaradu tj. dobit i da troši kako god hoće?
Ja sam tvrdio da on SVE podignute pare mora da pravda računima za troškove koje
je imao u poslovanju, a on tvrdi da ne mora da ih ima i da može da
sa podignutim parama raspolaže kako hoće i da je sve plaćeno porezom (konkretno 10%)
i da sam naziv kaže da je to porez na prihode.
Delatnost mu je ??? nešto u vezi izrade projekata za legalizaciju, iako mi tvrdi je sve to liberalizovano i
da osim nekih delatnosti za koje treba posebna dozvola države, može da se ravnopravno bavi i drugim delatnostima ako bi hteo.

Hvala unapred na odgovorima.

nema pravdanja troskova kod pausalca, koliko ja znam moze da podize i trosi za sta hoce, zna se kako dnevno 150 hiljada maksimum bez ugovora.

sto se tice drugih poreza, imas u odgovoru na moje pitanje na ovoj strani da mora voditi racuna i o porezu na dohodak gradjana gde mu ulazi zajedno prihod od agencije i ono sto zaradi kod poslodavca, s tim sto ne znam da ti odgovorim da li se bruto ili neto zarada tj prihod koji je ostvaren kod poslodavca racuna. cekam i ja odgovor :)

Kriterijumi za visinu paušala su razni: delatnost, zona, opremljenost radnje, broj zaposlenih, prosečna zarada u toj oblasti rada i području itd... Najbolje da pogledaš uredbu o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza ua prihode od samostalne delatnosti. Koliko se sećam, visina prihoda ne utiče na određivanje paušala za sledeću godinu ali može, to sve zavisi od procene poreske uprave.

Što se tiče odabira delatnosti, tu ne mogu mnogo da ti pomognem, izaberi ono što najviše odgovara onome što radiš. Takođe treba da znaš da se paušal između ostalog određuje i po tim šiframa delatnosti pa pogledaj koje delatnosti spadaju u koje grupe pa na osnovu toga izaberi.

Za godišnji porez na dohodak se gleda neto prihod. Mislim da se kod paušalca ne gleda stvarni prihod već onaj po rešenju poreske uprave (osnovica) što je dobro za njega, ali to svakako proveri.

Hvala na odgovoru, poznato mu je za tih 150.000... :) ... samo što on nema toliko para za podizanje, pogotovo ne odjednom :)

A to što kažeš za dohodak ... to je ono: ukupni dohodak?
Zbir primanja u firmi gde je stalno zaposlen i ostvarenih priihoda preko agencije, jel to?
Da ne znaš kolika je tu godišnja granica preko koje mora da se plaća ekstra porez i koliki je?

Pa daaa, jedino u tom smislu ima smisla da on novac od agencije pravda nekim računima
jer onda to ne bi ulazilo u negov ukupan (zbirni) prihod već u poslovanje agencije.

Paušalci su ozakonjena siva ekonomija. Prvashodno su namenjeni za sitne zanatlije kojima treba "firma" a koriste se i od strane većih interesnih grupa koje preko paušala vrte velike pare (advokati, taksisti...). Ti možeš da zarađuješ prosečno do 250.000 din mesečno a da pritom državi platiš 15.000 na ime poreza i doprinosa, što iznosi smešan procenat nameta. Pogotovo ako nemaš obavezu imanja fiskalne kase, onda ti zakon omogućava da potpuno legalno radiš u sivoj zoni.

Da se vratim na temu.

Paušalci ne pravdaju troškove. Oni podižu novac na ime materijalnih troškova i onda taj novac troše kako hoće. Samo je bitno ispoštovati tu formalnost, paušalac ne sme da podiže PLATU/ZARADU koliko hoće već po rešenju poreske uprave ali zato može da podiže novac za materijalne troškove i da ga troši kako želi, nikakve papire ne mora da vodi. Sve to što je podigao jeste plaćeno porezom od 10% ali ne u celosti. 10% ide samo na paušal dok on može da zaradi koliko hoće, na taj ostatak se ne plaća nikakav porez jer se računa da onaj od 10% pokriva i taj deo. Kao što rekoh, siva zona potpuno legalizovana.

Pausalci, tj. "Mali poreski obveznici" su kategorija privrednih subjekata koja postoji u svim evropskim drzavama i nema veze sa sivom ekonomijom, vec je jednostavno ustupak drzave firmama najcesce iz usluznog sektora tipa "one man show" da na jednostavnij nacin i uz malo papirologije vode svoje poslovanje - ukratko...

To sto se kod nas zloupotrebljava u nekim slucajevima je druga prica, a te zloupotrebe se lako otkriju (npr. pausalac ima prihode samo od jedne ili nekoliko firmi - ocigledno pranje novca).

ja se izvinjavam, ali ovo "ako ima prihode od jedne firme" i sl...to mu dodje isto kao "uputstvo" na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, u odeljku "kako prepoznati namesten tender" hahaha sorry ali moram da se nasmejem :) A iz prakse od 10 godina znam da se ponudjaci valjda u strahu da im neko ne otvori ponudu, kao po pravilu pojave se da predaju ponudu u zadnjem satu poslednjeg roka, a Agencija kaze da je jedan od "sumnjivih znakova" da su neke ponude fingirane tj fiktivne taj sto se toboze predaju kao po pravilu u sliucno vreme...smesno...Ili, ja recimo koja vec godinu dana radim za jednu veliku firmu konsalting u javnim nabavkama, i sada zelim da to ozvanicim i da radim mnogo vise, pa sada ako ne uspem nedaj boze u tome, treba da strepim sto sam radila sa jednom firmom?

Kad smo vec kod toga, sta pausalac dostavlja poreskoj upravi na kraju jedne kalendarske godine kao dokaz ostvarenog prometa tj prihoda? potvrdu banke, fakture?

i jos jedno pitanje..Ako ja koja zivim na Cukarici, hocu da otvorim agenciju sa sedistem recimo u Krnjaci (ne znam kojoj opstini pripada), uglavnom u nekoj opstini gde su manji nameti, ili cak u unutrasnjosti, da li treba da se dostavi neka kopija pravnog akta o poslovnom prostoru agencije (ugovor o zakupu pp, ili vlasnistvu) ili je dovoljna prijava adrese u obrascima za registraciju u APR-u? Da li ce mi nesto traziti u poreskoj upravi po ovom pitanju, obzirom da njih ne zanima moj trosak kao pausalca? vrse li kontrole pausalaca u sedistu agencije? ne znam kakva je praksa..ranije sam nacula da ne vrse kontrole takve vrste kod pausalaca, ako uredno placas sve dazbine. Zna li neko nesto o tome?

Velike firme ne pilićare na ovaj način, već mnogo perfidnije ... Ti svoje angažovanje možeš uvek dokazati nekim ugovorom i sl.

Mislio sam na mala preduzeća, gde vlasnik ili direktor otvori paušalnu radnju na sebe ili nekog iz bliže rodbine, pa pušta keš kad mu zatreba... e to je lako utvrditi.