Paskal se budi iz mrtvih?

Lazarus je konacno vasrksao (posle samo 10 godina )


http://www.lazarus.freepascal.org/index.php/topic,18019.html


Da su neka druga vremena mozda bih se i nasalio, ail timing mi deluje odlicno. Zapravo, sto ga vise gledam, to mi manje izgleda smesno narocito ako uzmemo u obzir nameru MSa da utepa dominaciju Winowsa na desktopu i sve vise izgleda kao viable opcija za post-MS eru ako do toga dodje. Single source, cross-platform, cross-widdget (gtk, qt, carbon). Jete drastican korak unazad u odnosu na .NET ali nesto je inace mrsava ponuda u tom segmentu.

Jel ima neko da se igrao sa ovim dok je bio u beti? Kakva su iskustva?

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Koje su prednosti ovoga u odnosu na C/C++ i sta vas je sprecavalo da koristite Paskal do sada? Zasto je zamro?

Prednost ovoga je da ako znaš paskal/objektin paskal bolje nego C/C++ ili te profesor tera da radiš paskal ili jednostavno više voliš paskal, onda možeš raditi u tome. Druge prednosti ne znam jer ne znam nijednu prednost paskala u odnosu na C, odnosno objektnog paskala u odnosu na C++, osim možda lakše sintakse za učenje.

E, sad, zašto je zamro? Pa, ne znam nijednu njegovu prednost, ali znam istorijske mane.

Zamisli da imaš zadatak da učitaš prirodan broj n, a onda n realnih brojeva i na kraju ih sve ispišeš u neopadajućem poretku. U C-u ćeš nakon učitavanja broja n jednostavno rezervisati potreban prostor sa malloc i posle je jednostavno. E, u starom paskalu to jednostavno nije moglo. Pravilno rešenje je bilo da napraviš listu, koja opet u paskalu nije unapred definisana, pa da koristiš nju, već si morao da definišeš odgovarajući slogovni tip o odgovarajuće funkcije/procedure. Sa listom takođe imaš manje mogućnosti pri izboru algoritma za sortiranje.

Kasnije je Borland dodao funkcije GetMem i FreeMem, koje zamenjuju C-ovske funkcije malloc i free, ali je njihova upotreba u to vreme bila prljava. Nije GetMem bila kao danas, da prihvata pokazivač na određeni tip i broj bajtova, a da vraća pokazivač na taj tip, već je prihvatala samo broj bajtova i vraćala pokazivač koji odgovara C-ovskom void*, koji bi se onda dodelio pokazivaču na tip koji bi odgovarao nizu od jednog elementa jer sintaksa p[n], gde je p pokazivač, a ne niz nije postojala.

Takođe, paskal nije imao aritmetiku pokazivača, a for petlja mu je bila ograničena na nabrojivi tip za brojačku promenljivu. Ako si pisao program za numeričku integraciju, gde je priraštaj realan broj, obično mnogo manji od jedinice, morao si da koristiš while petlju. Nije bilo naredbi break i continue, a iz procedure/funkcije si mogao da izlaziš samo na kraju (nije postojala return naredba, već se rezultat funkcije vraćao kroz implicitno definisanu promenljivu tipa povratne vrednosti funkcije i imena istog kao funkcija). Nije postojala konverzija realnih brojeva u cele (naravno, uz odsecanje razlomljenog dela).

Nije bilo ni mogućnosti pisanja programa čiji se izvorni kod sastoji iz više od jednog fajla, kao ni pravljenje biblioteka. Doduše, borland je to ispravio u verziji 4.0 turbo paskala, ali ne kroz standardne obj fajlove, već kroz svoje tpu module, tako da nije bilo mogućnosti korišćenja biblioteka pisanih u drugim jezicima.

Borland je postepeno dodavao naredbe za kontrolu toka, adresnu aritmetiku i ostalo što je trebalo, ali sa velikim kašnjenjem u odnosu na C, koji je sve navedeno imao još 70-tih. Naravno, turbo C je sve to imao i bio upotrebljiviji od turbo paskala. Konačan ishod je da paskal danas ima iste mogućnosti kao C, a objektni paskal kao C++, međutim, u C/C++ ima mnogo više napisanog koda. Takođe, borland nije baš nešto podržavao operativne sisteme koji nisu majkrosoftovi. Svojevremeno je izašao Kylix (delfi za linuks), koji nikada nije zaživeo na linuksu zato što je besplatna verzija dozvoljavala samo pravljenje GPL projekata, a komercijalna koštala papreno, pa pored postojećih alata Kylix nije imao šta da traži.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

U bre, nedeljko, to je davna istorija sve u to doba o kojem ti pricas beo uni je i dalje radio sa busenim karticama

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Slažem se da je u pitanju pluskvamperfekt, ali ne znam kako drugačije da objasnim zašto u profi svetu paskal nikada nije ozviljnije zašiveo, nego istorijskim razlozima. Kasnio je u odnosu na C/C++. Doduše, u hobi programiranju je imao veliku popularnost jer je borland razbio dogmu da kompajliranje i linkovanje moraju dugo da traju, što mu je davalo udobnost u radu, uz cenu od samo 99 dolara u vreme kada su cene kompajlera bile čak i četvorocifrene. Naravno, ima i sada skupih alata/biblioteka/okruženja, ali ima i besplatnih. Onda nije bilo jeftinih alternativa.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nije bas da nije zaziveo, samo sto ga je ms isekao u usponu sa .netom. Ja sam radio na vise razlicitih Delphi projekata koji i dan danas rade. Sta vise, jedan od rasprostranjenijih domacih ebanking desktop klijenata je delphi app (da ne reklamiram)

Delphi samo nije imao skoro nikakav exposure u FOSS areni.

http://www.embarcadero.com/products/delphi

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Šta znam. Znam da je bilo profi projekata u delfiju, ali ni blizu kao u VB i C++. Ja sam se nekad pržio na delfi. Delfi 6 je bio prvi RAD alat koji je podržavao veb servise, ali avaj.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.