Na bilo kom delu kabla.
Struja je zajednicka za sve provodnike u jednom zatvorenom kolu.
Jezgra se smeste tako da ne smetaju, a omoguce veliku gustinu pakovanja Elko.
Velika gustina pakovanja je veoma pozeljna zbog kracih vodova, manji su gubici na njima.
Gubici na provodnicima nisu uopste zanemarljivi jer se radi o ogromnim strujama.
Realno, uz malo eksperimenata se kondenzatori mogu veoma tesno spakovati, izmedju paketa se postavi neka izolaciona poliesterska folija (zbog toga sto podnosi vece temperature), paketi se naslanjaju jedan na drugi, a bakarne sine na koje se leme kondenzatori onda formiraju tunele kuda ce proticati vazduh od ventilatora za hladjenje (to je potrebno kod brzog punktovanja) i tako se jednim udarcem ubiju dve muve, dobijes tunele za hladjenje i gusto pakovanje.
Bakarne sine pored kojih protice vazduh, znacajno poboljsavaju hladjenje Elko odvodjenjem toplote kroz njihove nozice.
Na zalost nisam fotografisao napravu, pravljena je u vremenu kada su jos uvek bili dominantni fotoaparati sa filmom, pa mi je to predstavljalo dodatnu komplikaciju.
Neces moci mnogo da pogresis ako ne uspes veoma gusto pakovanje i kratke provodnike, jedina posledica ce ti biti nesto manja struja punktovanja.
Vremenom ce ti sazrevati sve bolje ideje kako to sabiti u mali prostor.
Zaboravih: sve jedno je da li izmedju jezgara postoji razmak ili ne, ja sam ih npr. smestao dosta blizu samih tiristora, tako da oslobodim "guzvu" oko kondenzatora.
Lepo objašnjeno,samo da još nešto razjasnimo oko šeme.
Vrednost otpornika na"moc3063" i ovi od 1k koliko wati.
Izgleda da sam samo ja zainteresovan za ovaj odličan ptojekat.
Pozdrav Peda.
Zaboravljeno jbg. Ostarelo se, izlapelo se :-).
Na 6. nogu MOC ide 330 ohm/2W.
Svi ostali otpornici su 0,25W ukoliko nije naznacena snaga pored njegove vrednosti.
Drago mi je da si zainteresovan. Sprava inace (kada ima pun set Elko za 540J) moze zapunktovati lim od 1mm za plocu od 20mm, sa tackom precnika 3mm.
Lepo to radi, a sa punom snagom moze punktovati oko 1 punkt u sekundi, sa dobrim hladjenjem Elko, a ako se radi punkt na 10 sekundi onda im ne treba hladjenje.
Treba staviti DVA takva tiristora ili jedan disk tiristor za min 600A, bez obzira sto imate manji paket kondenzatora.
Smanjenje paketa na polovinu nece smanjiti vrsnu udarnu struju. Bojim se za zivotni vek tog jednog od 470A (dosta je blizu kriticne granice).
Napisite njegovu tacnu oznaku, pa da vidimo kolika mu je dozvoljena udarna struja (valjalo bi da bude iznad 5KA).
Takodje, upotreba oba gejt kola definisu vreme gejt impulsa, sto je veoma vazno.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Struja plasirana u gejt svakog pojedinacnog tiristora je oko 1A, i to je zbog sprecavanja uspostavljanja uskog provodnog kanala u peleti. Kod velike brzine prirasta struje, neophodna je snazna pobuda gejta da bi bila zahvacena cela povrsina pelete dok se ne zasite toroidna jezgra na grupama kondenzatora i na anodama tiristora.
Ta jezgra i konfiguracija provodnika su jedini faktori koji ogranicavaju brzinu prirasta struje. Posto je konfiguracija provodnika individualna stvar, a uticaj toga moze u sirokim granicama varirati, na taj faktor nisam racunao posto je nepouzdan. Zato postoji set jezgara koji definise taj parametar, i svodi ga na dovoljnu meru i kod najmanje induktivnosti provodnika (prakticno je to najvestije postavljanje istih).
NEMOJTE modifikovati kolo gejtova ni u kom slucaju!
Ako nadjete jedan dovoljno snazan tiristor, jedan gejt otpornik cete prikljuciti na gejt doticnog tiristora, a drugi otpornik kroz dve diode 1N4007 ka katodi istog.
----------------------------------------
Kondenzatori ce ostati napunjeni bar jos nekoliko sati po zavrsetku posla (ustedece vam na prvom ponovnom punjenju). Ako vam treba praznjenje jednostavno iskljucite automatski osigurac od 10A na punjenju i uradite jos jedan punkt.
Pozdrav svima.
Obzirom da me interesuje nabavka ili izgradnja CDW aparata, je li moguce sa cca 500J zavariti mesingani M3 vijak za 2 ili 3mm mesingani lim. Inace pored ostalog proizvodim mesingane znackice pa zelim umjesto lemljenja preci na zavarivanje i ubrzati proces. Koristim M3 vijke ili iglice sa sesiricem koje spajam na ledja znacke.
Da li mi mozete pomoci gdje da nabavim povoljno Jamicon elektrolite od 6800 ili 10000 microf, za ukupan kapacitet od 3F, napon 25V.
Sta mislite o ovakvom nacinu pakovanja kondenzatora za dvije perforirane, medjusobno izolovane ploce.
Ovo sa plocama na prvi pogled simpaticno i lepo izgleda, ali je dobro jedino za ovakve youtube demonstracije.
Proximity efekat ce rasporediti glavninu struje po bokovima obe ploce, tako da ce se razlikovati pojedinacne struje kondenzatora.
Magnetna polja pri ovakvim strujama su izuzetno snazna (vidis po konzervi iz snimka), pa se ploca ne ponasa kao kompaktan provodnik jer magnetne sile izvrse preraspodelu struja u njoj.
To ce se za izvesno vreme odraziti na zivotni vek pojedinacnog kondenzatora (vec je dovoljno stetan neizbezni proximity efekat u samom Elko).
Posto mi ovde razmatramo masinu koja treba da radi svakodnevno sa mnogo operativnih ciklusa, vek kondenzatora je od kljucnog znacaja, a pogotovo su na raspodelu struja osetljivi Elko.
Nacin koji sam opisao je neuporedivo bolji od ploca.
Raspodela struja se da lakse kontrolisati kod uskih a dugackih provodnika koji formiraju BUS za grupu Elko, a prikljucci se izvedu po dijagonali (vec sam nacrtao to).
Kada se uz to ispostuje pravilnost rasporeda grupa medjusobno (da sve to lici na vojnicki stroj), onda ce struje biti pravilno rasporedjene i vek pojedinacnih kondenzatora maksimalan.
Da bi se to izvelo plocama, one bi morale biti razrezane sa vise proreza po tacno odredjenim putanjama, a koje je ultraslozeno izracunati, i posle kalkulacije je neophodno brzim meracem magnetnog polja sagledati dobijeno stanje, pa dopunski iskorigovati proreze.
Opremu za takva merenja imaju samo veoma bogate institucije, preskupa je za nas obicne smrtnike.
Kod masina za punktovanje (ne samo CDW), koriste se ogromne jacine struja, posledicno se pojavljuju strahovito snazna magnetna polja izmedju kojih se javljaju privlacne i odbojne sile, i medjusobno deluju, kako mehanickim silama, tako i pomeranjem putanja struja, pa i nezeljenom indukcijom u susednim metalnim predmetima.
Mora se shvatiti da se sile ne razvijaju izmedju jednih i drugih molekula bakra u provodnicima, vec izmedju jednog i drugog TOKA ELEKTRONA kroz provodnike, pa ako se npr. plocasti provodnik ne da pomeriti sa svog mesta, pomerice se putanja toka elektrona u njemu.
------------------------------------------------------------------------------------------
Napisao sam vec da je ekonomski najopravdanija varijanta 1000uF/63V, takodje i sa aspekta strujnog opterecenja pojedinacnog Elko i njegovih izvoda, kao i dobijene rashladne povrsine.
Stoji prilicno utrosenog vremena iza konstrukcije koju sam postavio, i izbora komponenata, pa me nemojte zaskakati pitanjima o izmisljanju tople vode.
Svaka sitnica je tu sa razlogom iza koga stoji rad i iskustvo.
Prvo napravite onako kako sam postavio, da biste izbegli inicijalne greske (koje nisu jevtine), pa potom slobodno poboljsavajte moj sklop, jer svakako da se (uvek, i dok postoji svet) nesto moze jos bolje izvesti.
Nije mi namera da prosipam neko pametovanje, vec da vas postedim neuspeha i bacenog novca.
Postavljen sklop pociva na znacajnoj bazi predznanja i dve godine razvojnog rada u oblasti punktovanja, sa posledicom od desetak masina koje i dan danas rade.
Ne mozete za pet minuta prevazici taj nivo potrosene energije, ma koliko slicica i snimaka gledali.
Posle prve napravljene masine, otkricete citav novi svet problema koje takve masine vuku za sobom, pa cete polako i vec "potkovani" nekim znanjem i iskustvom, resavati jedan po jedan.
Kada vam se prvi provodnik otkine na prikljucnom mestu, zbog magnetnih sila koje neprestano deluju na njega, shvaticete o cemu govorim. Onda cete doci na ideju da navucete na kraj provodnika uvodnik koji je napravljen od izolovane celicne opruge koja je jednim krajem pricvrscena na nepokretni deo masine itd itd....
Sve sitnice (a koje su vazne) oko oblasti punktovanja, nisam mogao napisati ovde. Malo bi bilo i 1000 strana literature.
Ujedno preporucujem da za vreme dok pravite samu masinu, proucite neku literturu o tehnologiji punktovanja (izbor elektroda, pritisci istih, oblik, povrsina, materijali i njihova medjusobna zavarljivost i sl..), sve to takodje sa ciljem da vam odmah uspe ono sto zelite.
Nema boljeg stimulansa od uspeha iz prvog pokusaja.
Korekcije i unapredjivanje posle nisu teski.
Ali, ako se ne vidi nada za uspehom kod prvog pokusaja, obicno se projekat tu zauvek zaustavlja.
Re: Spajanje baterija - PUNKTOVANJE
11.08.2012. u 18:47 · pre 172 meseci
#41
Re: Spajanje baterija - PUNKTOVANJE