NASA je prošle sedmice proslavila dokaz da je na Marsu nekada bilo dovoljno vode za život i to je podstaklo nova pitanja: Gde je sad ta voda? Kada je nestala? Ima li tamo nekih fosila živih bića, ili makar mikroba?
Istaknuti naučnici van američke svemirske agencije, međutim, počinju da postavljaju mnogo teže pitanje: Da li je Mars vredan napora i para?
"Pa šta ako tamo gore ima vode?" pita sociolog Amitai Etzioni sa Univerziteta DŽordž Vašington, koji je u vreme Jimmy Carter bio savetnik za unutrašnje poslove u Beloj kući.
"Kakve to veze ima sa nama? Hoće li to doneti više hrane? Lek za bolesti? To čak ni ne širi naše horizonte", kaže on.
LJubitelji Marsa ukazuju da je otkriće dokaza o vodi u stenama, do kojeg je došao jedan od robota NASA, značajno jer predstavlja potvrdu višegodišnjih naučnih rasprava.
"To pokazuje da Zemlja nije zatvoren sistem, da ima vode i na drugim mestima", prenosi agencija AP reči fizičara Lorensa Krausa sa Univerziteta Kejz Vestern.
Po njegovim rečima, otkriće vode na Marsu je prethodnica možda nečeg još uzbudljivijeg. "Šta ako otkrijemo fosil? To će biti među najvećim otkrićima svih vremena."
Sadašnja misija vredna 820 miliona dolara, sa robotima Oportjuniti i Spirit, možda je samo početak ulaganja u istraživanje Marsa, a to brine naučnike na svim poljima.
Bela kuća želi da se vrati na Mesec i na kraju pošalje astronaute na Mars, možda do 2035. godine, a taj poduvat bi mogao da košta stotine milijardi dolara.
S obzirom na predviđeni budžetski deficit od 477 milijardi dolara i veliku konkurenciju za dolare iz budzeta, brojni naučnici kažu da je mnogo pametnije da se pažnja usmeri na naučna pitanja koja bi ovde dole, na Zemlji, mogla da doprinesu poboljšanju života.
Ecioni i drugi naučnici smatraju da su okeani na Zemlji mnogo očigledniji i perspektivniji naučni cilj.
Okeani su vrlo malo istraženi. Nisu ispitani ni novi potencijalni morski izvozi energije i lekova, kao ni uloga okeana u klimi i poreklu života na Zemlji od pre četiri milijarde godina.
Istraživanjem okeana se sada bavi više agencija i laboratorija. Najveća američka agencija, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) godišnje dobija oko 3,2 milijarde dolara, što treba uporediti sa 15,5 milijardi koje dobija NASA.
Uz to, u svom budžetu za 2005. američki predsednik DŽordž Buš predviđa smanjenje sredstava za NOAA za 8,4 odsto, a NASA treba da dobije 5,6 odsto više.
Godišnji budžet američkih Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH), glavne vladine agencije za biomedicinska istraživanja, udvostručen je u poslednjih nekoliko godina na oko 27 milijardi dolara, ali ta suma se deli na 27 sektora istraživanja, od karcinoma do Alzhajmerove i bolesti zavisnosti.
Svemirski entuzijasti ne kažu ipak da je sadašnja misija dva robota na Marsu takva istorijska prekretnica kao prispeće konkvistadora u Novi svet, niti Darvinovo putovanje na kojem je prikupljao uzorke za svoju teoriju evolucije.
Isto tako nema poređenja sa velikim korakom za čovečanstvo koji je na Mesecu učinio Nil Armstrong.
Naučna istraživanja se danas, očigledno, sve više obavljaju da bi se savladale ogromne daljine i složena tehnologija.
http://www.usatoday.com/tech/n.../2004-03-08-mars-so-what_x.htm
Re: Prvi put u istoriji prikazane slike u boji SA neke druge planete
Prvi put u istoriji prikazane slike u boji SA neke druge planete
! Ono što je čudno i što je zbunilo nasine naučnike je što se taj objekat nije nalazio na istom mestu na različitim slikama! 
Re: Prvi put u istoriji prikazane slike u boji SA neke druge planete
(i to bez zezanja, samo da se sete dobrog slogana)
