Pomoć oko popravke inverter aparata za varenje Awelco 160

Pozdrav
Zaglavio sam sa popravkom, već 5 meseci, jednog aparata za varenje, inverter, Awelco.
Prvi kvar je bio da je stradao tranzistor Q2P sa seme, tj. tranzistor u jednom od linearnih stabilizatora. U pitanju je PZT2222a U SMD varijanti. Taj tranzistor zamenjen je na moju asistenciju, jer nisam ja prvobitno radio aparat, tranzistorom koji je lako bio dobavljiv u Nisu, BCP55. Zatim je taj deo proradio, tj. na izlazu ovog linearnog stabilizatora pojavio se napon, tačnije na emitoru Q2P pojavili su se 15V. Medjutim aparat nije funkcionisao, tačnije na izlazu glavnog transformatora nije bilo napona. U tom trenutku aparat sam ja preuzeo na servis.

Uključio sam aparat na mrežni napon, i pogledao signale najpre na IC U3P, l6386 i otkrio da na izlazu nema pravougaonog signala. Posumnjao sam odmah u taj IC ali kako to kolo nije lako dobavljivo u tom trenutku Nisu, morao sam biti siguran da li je zaista to kolo, kako ga ne bih poručio uzalud. I napravio sam, ili nisam, GREŠKU. Otkačio sam pinove 13 i 9, kako bih proverio da nije greska do tranzistora Q10-Q13, koje sam prethodno proverio direktno na ploči, sve su SMD, i unimerom nisu pokazali grešku, tj. naponi spojeva su bili oko 0,67V manje više. Polakomio sam se jer prethodno je aparat ne samo kod mene bio uključivan na mrežni napon, i nisam uradio ono što obično radim, redno vežem sijalicu. Sa otkačenim pinovima U3P 9 i 13, uključio sam aparat, i BUM, otišli su IGBT. Meni nije jasno kako je sve to zaoscilovalo i pobudilo IGBT tranzistore, ali gotovo, i kreće moja noćna mora, da ne objašnjavam zašto.

Stradali su izlazni IGBT, doduše ne svih 8 ali valjda 6, medjutim moram ih zameniti sve. U pitanju su retki SGB15N60HS u D2Pak kućištu. Ovo se dešava u prvoj polovini decembra 2011. Iste nikako ne mogu nabaviti, nema ih, nabavka preko uvoznika iz Fernela, (ne znam kako se tačno piše) i sličnih preko firmi iz BG, može tek u drugoj polovini januara 2012, zbog praznika, tako mi rečeno. U Kelco-u nalazim preko druga iz BG-a SGP15N120, koji je isto to, samo malo jače, ali u TO-220. Dobijam ih, secem bakarni zadnji deo za pričvršćenje na hladnjak, i dobijam kućište D2PAK . Katastrofa počinje kada ih menjam na PCB-u.
PCB je ustvari Al ploča, sa bakarnim vodovima preko izolacije na Al-u, tako da sam uz veliku muku odlemio stare i zalemio nove. Grejanje duvaljkom, lemilicom limarskom + Weler od 40W uz obilatu količinu Flux-a, da sve pliva u njoj, i nekako zamenim IGBT i otpornike, 15 komada. Usled pritisaka pincetom, dok sam grejao duvaljkom, malo sam iskrzao kućišta tranzistora, što se i vidi sa slike, POWER BASE 5680. PCB zatim dobro ispiram od Flux-a četkicom za zube, metanolom skoro 1dcl i nitro razredjivačem isto skoro 1dcl.
Nalazim i l6386 u Nisu, radnja ElGo za 600 dinara. Ugradjujem L6386. Tranzistore Q10-Q13 BSR14 i 16 menjam sa BC807 i 817, jedino dobavljivim tr. u Nisu za SMD a da su u istom kucistu, iste struje i nesto manjeg napona, 50V naspram 60V za Vce. Povezujem aparat preko sijalice od 100W, testiram ga bez izvršne ploče, gde su IGBT, proveravam signale, i svi su tu. Pravilne četvrtke amplitude 15V. Povezujem izvršnu ploču, uključim i radi, ima napona na izlazu cca 40VDC. Rešim da, dok je vezan redno sa sijalicom od 100W pokušam da kratkospojim izlaz, sa najmanjom ograničenom strujom, na aparatu stoji 5A kako bih proverio ogranicenje izlazne struje preko PWM UC3845. i katastrofa, strada ponovo l6386 i Q10-Q13. Da nije bilo sijalice spalio bih i IGBT.
Ponovo preko istog izvora nabavljam l6386, menjam na isti način Q10-Q13, ali ovog puta kompletno elektroniku povezujem na kontrolisane izvore napajanja ( U i I kontrolisano). na izlaze Gretz-eva D21 i D22, na šemi pinovi 2 i 4, vezujem dva kontrolisana napajanja na po 15V i struju ograničim na 100mA dok glavno napajanje ostavljam bez napajanja. Testiram i ne radi. Uključuje mi se ograničenje struje od 100mA, koje povećam na 180mA, medjutim ništa. Proveravam kolo i ustanovim da l6386 nije ispravno. Odlazim uzimam 2-go na istom mestu. Stavljam na ploču, i ništa, nema izlaza na pinu 9 dok na pinu 13 ima, tj low side driver ne radi. Konsultujem prodavca, kaze moguće da ne rade, odlazim kupujem još jedno l6386. Stavljam, ovog puta ne prebacujem struju od 100mA i odmah mi pokazuje ograničenje struje na napajanju 14og pina Vboot. Konstatujem da je i 3-e neispravno, odlazim i kupujem 4-o misleci da ih ja ubijam, mada je sve ispravno . 4-o radi.
Testiranje započinjem na sledeći način. Dakle dva kontrolisana izvora idu na D21 i D22, a trći kontrolisani izvor, povezujem nakon glavnog greca, nema ga na šemi, na mestu glavnih elektrolita, gde se u radu dobija 310VDC usled usmerenog mrežnog napona. Kontrolisani izvori mi idu do 60VDC, tako da testiram aparat na kratki spoj i razne napone do nivoa od 70V (opteretim ispravljač malo više od 60V,pošto je sopstvena proizvodnja ) na mestu gde treba biti 310V, zbog ograničenog napona na izvorima. Struja max 5A, toliko može da da ispravljač, ali nije mi vukao aparat više od 3,5A, jer suzi impuls kada ga kratkospojim. Da napomenem, da u tom trenutku menjam sledeće tranzistore, i ako su ispravni Q8P, Q9P, Q7P, Q6P, ovo su BSR14 i 16 a menjam ih BC807 i BC817; sve kondenzatore u okolini l6386, i kondenzatore u okolini Q8P i Q9P koji mi ograničavaju struju varenja, tj blokada od lepljenja elektrode. Menjam i UC3845 iako ispravno. Sumnjam na sve. Testiram aparat na do 70VDC, kratkospajam, ali kada kratkospojim izlaz, suzi mi četvrtku na minimum širine, usled aktiviranja kola Q6P i Q8P, “ anti stick“ kolo, piše kod diode D10, kod U1 kola na šemi. Elektronika više ne dozvoljava širenje impulsa na normalu dokle god ne smanjim napon napajanja glavni, dakle na glavnim elktrolitima na 10-ak VDC. Vidim da se to dešava zbok anti stick kola, i odustajem od daljeg razmišljanja, jer sam sve zamenio. Da napomenem da sam skinute BSR 14 i 16 sada prebacio na mesto Q10-Q13, dakle nisu na Q10 – Q13 vise BC vec BSR. Resim da aparat uključim preko sijalice na mrežu. Uključujem, 1-2 sek. na osiloskopu ima signala na glavnom trafou i puf, sijalica se pali maksimalnim sjajem. Raskačim sve i proveravam šta je `crklo`. l6386, uc3845, Q10-Q13, svi otpornici u emitorskom spoju IGBT. I `pi_dim` u prisustvu devojke, slučajno se zatekla dok sam radio, lomim produžni kabl i redno vezanu sijalicu, šutiram šta mi dodje pod nogu, psujem, vičem, lomim vrata,...  ovo se dešava januara.

konstatujem da verovatno l6386 nisu dobri, da otkazuju pod naponom, i tražim drugi izvor l6386. Nalazi na e-buy-u. Hvata me kineska nova godina, i dobijam l6386 sredinom marta, nema PayPal-a pa isto dolazi preko rodjaka u Z Evropi, tačnije druga polovina marta. Zbog obaveza u firmi ne stižem 6-7 dana da menjam kolo. Menjam kolo 28 marta i stižem samo delimično da testiram pošto sam morao van zemlje. Delimično testiranje znači, da sam pred ova tri kontrolisana izvora obezbedio i treći, koi ide do 300VDC alinem ograničenje struje, tako da dva izvora podesim na 15VDC i vežem na D21P i D22P a treci koji ima kontrolu struje vezujem redno sa izvorom koji ide do 300VDC kako bih regulisao i struju. Kada sam se približio do 100V na glavnim elektrolitima, pojavio se blagi dim iz oblasti IGBT, najverovatnije je dogorevao Flux, koji se zadržao ispod IGBT-a, ali sve je normalno radilo do tog napona, sa strujom od oko 80mA. Nisam imao više vremena, ali imaću ga od utorka. Pa me zanimaju iskustva i da li je moguće da je oštećen PCB izvršne ploče, gde su IGBT pa da isti probija pod naponom i da li ste se susretali sa lošim pp komponentama kao ja sa l6386.
Morao sam ovakav esej da sastavim, jer sam otkačio sa ovim aparatom, a moram ga rešiti, da ne objašnjavam zašto.
Svaka sugestija je dobrodošla.

Ovde su korisni linkovi ali ja jedva ovo razumem, ne znam Ruski.

http://valvol.ru/topic491.html
http://valvol.ru/topic369.html

Uh bas si se namucio sa ovim ...

Popravka ovakvih sprava je veoma komplikovana. Najveci problem je tu sto to ne mozes sa sijalicom da zastitis dok experimentises ili meris jer se karambol desi u mikrosekundama i sijalica to ne moze da isprati; slicna stvar i kada koristis izvore sa ogranicenjem struje.
Pitao sam jednom prilikom kolegu i spominjao mu isto ovo sto si i ti radio i on mi odgovara: "Znas kako se to stiti?" - "Prekrstis se i ukljucis!" :)

Isti je problem i kod popravke SMPS. Evo moje iskustvo sa daleko prostijom spravom od 15W koja me je namucila (ne bas toliko koliko i tebe ali su je par majstora odpisala i nisu hteli dalje da je popravljaju). Na kraju se ispostavilo da je trafo bio zveknuo pa sam isti morao da premotavam ...
http://www.elitesecurity.org/t448623.

Preporucio bih i tebi da ako mozes prvo ispitas taj trafo pomocu L metra koji ima i merenje Q faktora. HINT: ako je recimo samo jedan navoj probio na transformatoru, Q faktor se drasticno smanji; to mozes i experimentalno da probas tako sto ces da provuces par navoja kroz jezgo, kada je trafo OK, Q faktor je ~10 - 15 a ako kratkospojis te dodatne navoje Q faktor ode dole za celu dekadu ... naravno ovo ti je samo orijentir i u konkretnom tvom slucaju te vrednosti mogu da budu drasticno drugacije ali u svakom slucaju ces primetiti pad Q faktora, a ako ti se ne menja Q faktor ili je recimo < 2 onda ti je trafo vec zveknuo :( ... sa OHM metrom to ne mozes da ustanovis.

Sto se delova tice, tu je vrlo moguce da si naleteo na fake delove. Pogledaj ovih par linkova
http://sound.westhost.com/counterfeit.htm
http://sound.westhost.com/fake/counterfeit-p1.htm
Ne spominju bas ove tvoje IC ali to mi lici na tu neku foru kada kupis 3 koja ne rade i 4. kupljen iz drugog izvora proradi.

Jedna od vizuelnih metoda (ne 100% sigurna ali pomaze) da prepoznas original je da ustanovis kako je oznaka dela ispisana. Ako je ispisana laserom tj izgravirana a ne ostampana nekom bojom onda je verovatno originalni deo u pitanju. Druga metoda koju originalni proizvodjaci rade (mada ni to nije pravilo jer ne rade to svi originalni proizvodjaci) je da u onim kruzicima koji se nalaze na prednjem plasticnom delu komponente (kruzic par milimetra precnika, utisnut nekih 0.3mm) dodatno upisu i neki broj ili logo firme. Fake proizvodjacima je to extremno komplikovano i skupo da rade zbog veoma komplikovanih alata koji prave te "pecate" pa i pomocu toga mozes da ustanovis original. Kod komponenti koje nisu u plasticnom kucistu situacija je skroz drugacija i tu u sustini ima i najvise fejkova. Treca varijanta za pronalazenje fake poluprovodnika (uglavnom tranzistora) je da koristis specialne sklopove koji mogu da detektuju razliku izmedju pravog i fake dela; spomenuti kolega je bas pravio jedan takav sklop koji mu je radio 100% tacno za neke tipove tranzistora na osnovu nekih "ludackih" merenja (naravno bez unistavanja komponenti).

Nadam se da sam bar malo bio od pomoci ...

---

@mikikg "Preporucio bih i tebi da ako mozes prvo ispitas taj trafo pomocu L metra koji ima i merenje Q faktora. HINT: ako je recimo samo jedan navoj probio na transformatoru, Q faktor se drasticno smanji; to mozes i experimentalno da probas tako sto ces da provuces par navoja kroz jezgo, kada je trafo OK, Q faktor je ~10 - 15 a ako kratkospojis te dodatne navoje Q faktor ode dole za celu dekadu ... naravno ovo ti je samo orijentir i u konkretnom tvom slucaju te vrednosti mogu da budu drasticno drugacije ali u svakom slucaju ces primetiti pad Q faktora, a ako ti se ne menja Q faktor ili je recimo < 2 onda ti je trafo vec zveknuo :( ... sa OHM metrom to ne mozes da ustanovis."

Hvala na odgovoru. Za trafo sam prilično siguran da je uredu, jer sam testirao 2 puta aparat sa napajanjem do 60VDC, dakle amplituda cetvrtki kroz glavni trafo i IGBT-e je isla 70VDC i signal je izuzetno pravilan, zumiram signal i posmatram iskljucivo trenutak tranzicije, ivica signala je izuzetno strma, tj. dV/dT je veliko, ono oscilovanje oko ravnoteznog položaja pri tranziciji je jako kratko (snubber služi da to oscilovanje smanji), a i merena struja je mala, do 80mA u praznom hodu, da je trafo probio struja bi skočila prilično, a signal bi morao biti izobličen, naročito u trenutku tranzicije. L metar nemam, a i neki do koga mogu da dodjem, bi mi izmerio induktivnost, i to veoma netacno, jer su u sekundaru diode + induktivni element, zavojnica, pa bi se induktivnost koja se preslikava kroz trafo razlikovala, a trafo je poprilično komplikovano meni odlemiti, jer je dupla stampa + kalaj bez Pb + metalizacija rupe + velika kolicina kalaja; sve u svemu za mene jako komplikovano, jer bih morao da ludacki grejem PCB i plus cupam debelu Cu zicu sekundara.

Probacu prvo da u utorak doteram napon do 310V na elektrolitima, i IGBT-ima bez pobudnog signala, kako bih testirao da li je u pitanju sam napon koji dovodi do proboja neke komponente ili PCB-a, a struju cu pokusati da kontrolisem povezivanjem na red napajanja kojem mogu kontrolisati struju i napajanja kojem ne mogu kontrolisati struju + neki otpornik. Plasim se samo elektrolita 3x470uF plus napon 310VDC, koji ipak uskladiste dosta energije tako da ja iako ogranicim struju, kada oni krenu da se prazne naglo oslobodi se velika kolicina energije, a njih isto tesko mogu da skinem iz istih razloga kao i trafo.

To je jedan od razloga zasto tu ne moze da pomogne sijalica ili ogranicavanje struje :( Eventualno za probu bi valjalo da poskidas ove kondenzatore i stavis nesto vrlo malo, 22 ili 47uF pa tako da probas preko kontrolisanog izvora struje. Znam da ti je to problem ali ja ti samo navodim sta bi valjalo.

U vezi ove slike https://static.elitesecurity.o.../3093048/komplet%20izvrsna.jpg, prvo obavezno vrati ove smd kondenzatore sto fale. Mozda ti to izgleda nebitno ali to ima poprilicno veze. Drugo, ako mislis da ce ovde da ti probija PCB zbog visokog napona to je vrlo mala sansa, nije to nesto prevelik napon da bi to moglo da tako probije, tehnicki tu moze da se dobije do nekih 600-700V u kratkim pikovima.

A ova druga shema https://static.elitesecurity.o...inverter%203200%20top%20dc.jpg vidis da su stavili i tacne vrednosti induktivnosti bas iz ovih razloga sto sam spominjao oko transformatora. Ako su ti crkavali IGBT-ovi u primaru ne mozes 100% da budes siguran da je trafo ostao ziv ili da nije ni malo ostecen. Tako sam i ja u onom mom slucaju bio ubedjen i bezveze sam spalio nekoliko VN FET-ova.

Jos jednom preispitaj SVE poluprovodnike uz nadu da su ona dva IC trenutno ispravna + mali kondenzatori u ispravljacu i probaj sa malim naponom (tih 60V sto kazes da imas sa ogranicenjem struje) pa bi mozda bilo zgodno da uslikas i oscilograme da to malo izanaliziramo - mozda se tu nesto upeca.

---

trafo ako uspes da skines ni u ludilu da ga rasturas ako to vec nisi radio ili ako nemas u rezervi takvo isto jezgro.
Gde se nalazi prodavnica u koju si spomenuo

---

@mikikg, kasno sam video temu sa onim tvojim napajanjem, tvrdo si se namučio a imalo je brže rešenje
Rešenje je ovaj sklop.

Jedna žica je kolektor, druga minus 300V a treca je za slučaj da mreža ima stand by. U tvom slučaju bi se koristile samo dve žice. Veoma lako bi sa njom ustanovio da li ti je trafo bio problem. Ja ni sada nisam siguran da ti je tamo trafo bio problem, jer za 20god mog iskustva sa tim trafoima nisam ni jedan imao da ne valja. Crkavali su oni zaliveni, a ti otvoreni nikad. Bas sam i sa kolegom komentarisao, i on je par puta motao te trafoe u Epromu kod Kolonske kapije, ali uvek je bilo bespotrebno. Ne kažem da kod tebe nije bio slučaj trafo, ali sam ostao u neverici
Ova "sprava" paše u svim mrežama koje se napajaju sa 300V, a menja sve moguće STR-ove, tranzistorske i fet izvedbe. Radi savršeno dobro, a cena je oko 5e. U tom aparatu za varenje ova mreža neće pomoći ali vredi znati da postoji. Sa njom uvek možeš utvrditi ispravnost trafoa i sekundarnog dela. Ja sam ih ugradio nekoliko i ni jedna mi se nije vratila.

---

@djolejr

Tu se radi o jako losoj konstrukciji aparata: SMD elementi, male distance na stampanim vezama, nema kontrolu struje na sekundarnoj strani, lose hladjenje i jos puno toga...

Dobro pregledaj sve povrsine ispod SMD elemenata u delu gde su ti IGBT, takodje i sam vitroplast. Sve to zna da probije pod naponom. Na najmanji sumnjiv trag na vitroplastu dobro mehanicki ostruzi dok ne dobijes zdravu povrsinu, pa kada sve sklopis lakiraj sprejem plastic-70 (Itc).

Zameni dve grupe keramickih SMD kondenzatora na snubberima sa dva MKP 630V kondenzatora (velicine ukupne vrednosti koju ima grupa), naravno proveri diode i otpornike na snubberima.

Obavezno zameni one dve ultrabrze diode (STTHxxx).

Taj aparat je tipicni dvoprekidacki forward konverter, kome se sav visak energije iz jezgra trafoa vraca pomocu te dve STTH diode nazad u elektrolite. Ta energija je najveca u praznom hodu aparata. Tada su te dve diode najugrozenije i najtoplije. Kada ostare, zbog pregrejanih uslova rada, cesto znaju nekoliko sekundi po ukljucenju da odu u prekid. Dovoljna je samo jedna za BUM!

Takodje je moguce da ti se Qg (total gate charge) kod tih IGBT razlikuje (veci je) nego kod starih. To moze dovesti do faktora rezima veceg od 50%, jezgro sa nekoliko impulsa odlazi u zasicnje, sto je opet BUM! Faktor rezima mozes smanjiti povecavanjem Ct i smanjenjem Rt na UC3845 tako da ocuvas istu radnu frekvenciju.

Vidi iz data-sh. od UC3845 tabelu sa frekvencijom oscilatora i uporedi sa Rt i Ct. Ne bi bilo dobro ako je iz nekog razloga niza!

To su kriticne stvari.

Nikakve sijalice ni strujni izvori ti nece pomoci jer u elektrolitima imas punjenje od nekoliko dzula, spremno da u jednom impulsu razvali ceo izlazni stepen!

A evo kako ces napraviti pomocne alate protiv BUM! :-) :

Pronaci ces 6 polutki feritnog jezgra E42 (ima ih u Nisu, koristili su se za napajanje TV B-10 i sl..). Pedantno ces zalepiti po tri polutke tako da dobijes trostruki presek srednjeg stuba. Potom ces napraviti od pertinaksa ili vitroplasta telo za motanje za tako uvecano jezgro. Namotaces zicom debljine 2mm lakirane H ili F klasom laka (poznaces po veoma tamnoj boji laka, skoro je tamnocrvena, t=180^C) onoliko navoja koliko moze da stane u prozor jezgra. Pripremices podloske za procep izmedju polutki takvog uvecanog jezgra, napravices ih od vitroplasta (bez bakra na njemu) debljine 1,5mm, tako da pokrivaju citav srednji stub jezgra. Trebace ti nekoliko podloski da mozes napraviti procep 1.5, 3, 4.5, 6mm. Za pocetak ces staviti procep od 1.5mm i spolja stegnuti selotejpom jezgro. Tako dobijen kalem ces vezati na red sa primarom transformatora i on ce ti predstavljati nespregnutu induktivnost. To ti je nesto poput induktivnog reostata (variometar). Kod dvoprekidackog forward konvertera sa povratnim diodama je dopustena labava sprega ka sekundaru zato sto se kroz povratne diode neiskoriscena energija vraca u napajanje (elektrolite). Sa prigusnicom koja je redno sa primarom mozes se igrati sa transformatorom od kratkog spoja, preko zasicenja jezgra do otkacenog sekundara. Pik struja kroz IGBT ce ti biti ogranicena induktivnoscu nase alatke i vremenom impulsa, tacnije: Ipk=UL/L * t impulsa, sto vazi za totalan kratak spoj primara. U svim ostalim slucajevima ce biti manja.

Povecanjem procepa moci ces da smanjujes induktivnost, na taj nacin ces povecavati udeo snage koji se predaje trafou.

Ovu alatku mozes koristiti za: dvoprekidacki forward, half-bridge i full-bridge konvertere, u rasponu snaga od 500W do 10tak KW. Svi ovi konverteri dozvoljavaju labavu spregu posto imaju diode za povratak viska energije u napajanje.

Jedino regularno opterecenje takvog aparata je kad je napon gorenja luka u rasponu od 22-28V. ispod toga proradi anti-stick,koji je kod te glupe naprave jedina zastita od enormnih struja primara pri vrlo kratkom impulsu, sto je slucaj kod kratkog spoja na sekundaru, a jezgro bude zasiceno strujom SEKUNDARA. Kod tako kratkih impulsa strujna regulacija koja se posmatra sa emiterskih otpornika na stigne da deluje zbog blank-filter vremena. Bolji uredjaji koji imaju kontrolu struje i na sekundarnoj strani nemaju vitalnu ulogu anti-stick, vec ga stavljaju vise iz razloga udobnosti koriscenja.
Kod veceg napona od 28 V na izlazu nije tako opasna situacija, ali je nepovoljna zbog predugackog impulsa pri znacajnim strujama primara, pa se IGBT pregreju.

Opterecenje treba napraviti od neke velike metalne posude napunjene vodom u koju se doda saka bikarbone sode, i u koju se moze kontrolisano potapati velika metalna ploca ili lim. Dubinom potapanja ploce treba podesiti napon opterecenja u granicama od 22-28V za bilo koju struju opterecenja. Jedino je tako ispravno. Luk je inace jako teko simulirati jer se ponasa kao dzinovska zener dioda vezana na red sa otporom reda milioma.

Za vreme dok imas prigusnicu na red sa primarom mozes otkaciti anti-stick, da te ne ometa kod merenja.

Vidim iz teksta koji si napisao da raspolazes ozbiljnom kolicinom znanja, pa mislim da ce ti ovo biti dovoljno da se lepo snadjes. Zato nisam razglabao previse.

Srecno sa tom krsinom od aparata!
Pozdrav

@zmajtv

Svojerucno sam izmerio mikijev trafo mocnim rlc-metrom.
:-)

Pozdrav,
Macola
Kragujevac

Sta reci, Macola je tata za te stvari .... zato sam ga i upitio sa totalne jedne druge teme ovde da pomogne ako moze posto covek to zna u prste :) A i ja sam nesto novo naucio, posebno ovo oko ANTI-BUM alatke :)

Jos jedan + za Macolin odgovor ;)

---

@mikikg

Hvala braticu, samo sam odreagovao zbog jedva 30 godina iskustva sa SMPS i koju stotinu vidjenih trafoa sa totalnim ili parcijalnim ostecenjem :-)

@djolejr, otkacivanjem pinova 9 i 13 provewli IGBT-ovi zajedno jer nisi otkacio pobudne tranzistore,
kolo preko flipflopa regulise provodjenje jednog ili drugog (grupe) i mrtvo vrijeme izmedju da se isprazne
ulazni kapaciteti IGBT-ova. Ostalo sto je naveo @macolakg stoji . Mogucnost stradanja trafoa stoji.
najlakse otkaciti namotaj koji generise napon za ventilator i mjerenjem njega samog mozes ustanoviti
da li je trafo "zdrav". pOz

---

Hvala na odgovorima.

Pazljivo sam pregledao nekoliko clanaka o topologijama, ukratko nesto ima ovde http://www.eetimes.com/design/...boosts-forward-flyback-designs ali je problem to sto kod ovog aparata ne postoji druga dioda za demagnetizaciju jezgra. Ovo je sema koju sam iscrtao na osnovu PCB-a. Sada se cudim i pokusavam da odgonetnem na koji nacin se vrsi demagnetizacija, jer nema druge diode. Zaokruzeno crvenom bojom na slici jesu konekcije ove ploče sa trafoom, i tu se trafo preko vodova na glavnoj PCB povezuje sa ovom pločom. Žutom bojom je obeležena dioda za demagnetizaciju, i postoji samo jedna.
Nasao sam detaljno objasnjen ovakav primer u dizajnu, Application note ON Semiconductor AND8373/D.
Valjda cu razjasniti dizajn :-)
Videcu da napravim sutra zavojnicu, po uputstvu macolakg kako bih uspeo da testiram aparat.
A probacu i trik sa vodom i uronjenim elektrodama.

_{[Ovu poruku je menjao djolejr dana 16.04.2012. u 20:56 GMT+1]}

@zmajtv Ovo oko mog slucaja je bio trafo, zato je taj "raskupusani" ispravljac na kraju i zavrsio kod mene :). Nisam mogao da stavim nista slicno za zamenu tog ispravljaca jer je kutija/rack bio 1U visine i onaj mrezni prikljucak mi je pravio mehanicke probleme a u pitanju je bila neka lepa/fina spravica koju je bilo bas greota da totalno razbucam zbog ispravljaca; sve u svemu to je na kraju proradilo i eno je "svira" bez problema ;)
Foru sa merenjem Q faktora mi je upravo Macola pokazao i to prakticno pa sam to i preneo ovde ako nekome bude od pomoci. Spomenuti kolega sto premotava transformatore i izradjuje PCB, Zoki, znam ga super jer smo vise godina zajedno radili u istoj firmi - odlican i pedantan majstor.
Inace ja nemam toliko iskustva sa SMPS, vise sam za neku "sitnu" MCU elektroniku ... trenutno se profesionalno bavim programiranjem a kao hobi mi je ostala elektronika i kao sto vidis u mom potpisu igram se sa digitalnim radio komunikacijama.

---

pOz. Diode koje vrse povrat energije ne moraju biti istoga tipa-oznake. Evo sto su Rusi napisali:

--------------------------------------------------------------------------------

Юriй_F pisal(a):
Na foto vrode odin diod kvaknul - treщina.
Tekst prati fotografija br 2 sa tvog aparata. sa slike 1 se vidi o cemu pricaju:

---

Da, ali ako bolje zagledas stampu, videces kako su diode povezane, zato sam i stavio sliku na kojoj su zaokruženi šrafovi, tačnije navrtke na kojima se ostvaruje veza sa transformatorom i vidi se da nema druge diode, ne istog tipa već druge diode kao kod klasične topologije, koja bi zatvorila strujni krug, jer jedan kraj transformatora osim na emitore IGBT-a ne ide nikuda više, i kada tranzistori ne vode, praktično taj kraj visi.

@djolejr

Djole,
UC3842 istovremeno ukljucuje i top i bottom driver, tj. obe grupe IGBT. Definitivno je dvoprekidacki forward.
Druga dioda MORA da postoji! Proveri, pretpostavljam da je stampa viseslojna, verovatno je jedna od ovih manjih kroz drugi sloj vezana za drugi kraj trafoa. Proveri ommetrom.

Pozdrav

U pravu si. Nisam proveravao veze, samo sam vizuelno pregledao štampu, i to sa slike, jer nisam imao vremena da kod kuće fizički proverim veze. Evo modifikovane šeme. Via se nalazi ispod zavojnice sa slike, vešto skrivena, jer sam mislio da je to veza po površini ploče, ali nije.

O njoj su i rusi pricali. Zato sam i izdvojio sa tvoje slike. Evo ruske slike:

---

@djolejr

Dobro, posto je dioda na svom mestu, napravi onaj kalem pa polako...
Ovde nemas nikakvih death-time problema. Ponavljam, SVI IGBT ukljucuju i iskljucuju istovremeno.
Kriticna stvar je maksimalni faktor rezima <50% na samom transformatoru. Objasnio sam ti u prvom tekstu kako da se obezbedis korigovanjem Rt i Ct na UC3845.
Ta naprava u praznom hodu zauzima maksimalni PWM, obicno je 45-48%. U fabrici to natrimuju prema IGBT koje su stavili.
Kada stavis slicne IGBT, najveci problem ti napravi Qg (total gate charge). Prakticno, kapacitet Kolektor-Gate formira negativnu povratnu vezu za vreme tranzicija. Vreme tranzicija (pogotovo t-off), ako je Qg vece nego kod originalnih tranzistora, bude na nesrecu malo duze, Faktor rezima zbog tog (uslovno malog) kasnjenja predje 50% samo za dlacicu, i to je vise nego dovoljno da sve razvali jer se pojavi DC bias jezgra! Sad pazi! Qg je direktno srazmeran naponu napajanja, tako da kada probas sa par desetina volti i dobijes neko kasnjenje izmedju UC3845 i impulsa na trafou, kada povecas napon napajanja kasnjenje ce srazmerno porasti. Prouci malo datash. od UC3845 oko kontrole maksimalnog pwm.

Inace, da sam prinudjen da popravljam tu napravu, odmah bih izbacio charge-pump driver i umesto njega stavio driver trafo, sto je neuporedivo robustnije, pouzdanije resenje. Kod charge-pump drivera je vrlo nezgodno iskontrolisati parazitne pojave, pogotovo u regionu gornjih emitera, gejtova i kola za punjenje boost kondenzatora. Cak je i medjusobni polozaj stampanih veza prema zicama od trafoa kritican.

Kod driver trafoa nemas te probleme. Mota se sa jednim primarom i dva sekundara, i sekundare vodis predenom paricom ka emitor-gate. Predena parica je potpuno neosetljiva na razna rasipna magnetna polja (kojih kod te naprave ima u izobilju oko svakog voda kroz koji ide veca struja). I tako bar imas cistu situaciju.

Uz malo proucavanja sema drugih takvih aparata, mozes lako naci semu drivera sa trafoom. Ako se odlucis na takav potez posalji mi mail, a ja cu ti izracunati driver trafo sa nekim kod nas lako nabavljivim feritnim jezgrom. To se mota rucno za 10 min....

30 godina iskustva sa SMPS mi je pokazalo da 90% skrivenih uzroka pregorevanja visokonaponskih choper tranzistora bilo kog tipa, potice zbog neke sitne anomalije u driveru, a ostalih 10% zbog gresaka u snubber kolima ili anomalija napajanja (sto se daleko lakse otkriva).
Ako smes da zagrizes u konstrukciju drivera, ja cu ti pomoci. Zaboravices na glavobolje oko toga da li je ono kolo Lxxxx fals, da li se zbog nekog labavog spoja ka njemu vrati neka iglica od >20Vpp, koju ne stignes da vidis i sl....

Na primer: u velikom broju svojih konstrukcija reda 5-60KW, drajvujem mrcine od IGBT blokova tipa 1200V 500A pomocu torusnih jezgara RIK16 i RIK20, koje mozes kupiti u ITC ili Kelco, Retam i sl...

Javi se ako zelis da pokusas.

Pozdrav

@djolejr

Zaboravih:

Ako budes morao da menjas IGBT ili diode na rashladnoj ploci, stavi je celu na neku podlogu (recimo ringlu) koja je ugrejana na oko 150-180^C, i bice ti neuporedivo lakse da skines, stavis, i pravilno zalemis komponente snage. Tu je takodje od presudnog znacaja za hladjenje da se izmedju rashladnog krilca i PCB nalazi STO TANJI sloj kalaja. To znaci da kada i PCB i komponenta imaju jednake temperature koje su dovoljne za topljenje lema, treba cvrsto pritisnuti komponentu da istisne sav visak kalaja i bez pomeranja drzati dok se ne ohladi.

Pozz