Inicijativa za implemetaciju sistema otvorenog koda i standarda u javnom sektoru

Da bi neko pravio softver za enterprise kupca kakva je vlada neke drzave, taj neko mora da pruzi i SLA u vezi podrske, bugfixeva/kvaliteta i sl....

Prvo pitanje je - da li je neki fakultet u Srbiji spreman da ima komercijalni ugovor sa garantovanim servisima u oblasti dizajna softvera prema Vladi Srbije?

Tako nesto zahteva stalno zaposlenu radnu snagu za vodjenje projekta, kvalitet i sl... lako je pricati o studentima kao nekakvoj hipotetickoj beskonacnoj radnoj snagi, ali ne moze se ostaviti takav jedan projekat na studentima da sve zavisi od njih, zato sto tu nema nikakvih komercijalnih garancija, znaci mora postojati odredjen broj stalno zaposlenih koji bi iskljucivo radili na tim projektima.

U principu - to se onda svodi na to da li je neki fakultet:

a) Dorastao
b) Zeli
c) Moze

Da bude i ponudjac enterprise softverskih resenja. Ako je odgovor na sva 3 pozitivan, tek onda ima smisla ulaziti u pricu koliko bi to, zapravo, kostalo i koje su prednosti vs. mane.

Potpis

DigiCortex (ex. SpikeFun) - Cortical Neural Network Simulator:
http://www.digicortex.net/node/1 Videos: http://www.digicortex.net/node/17 Gallery: http://www.digicortex.net/node/25
PowerMonkey - Redyce CPU Power Waste and gain performance! - https://github.com/psyq321/PowerMonkey

Nema nikakvih prepreka. Samo nađi toliko blesavu firmu koja će da odradi posao džabe i da kod pod GNU licencom. Ako rešiš problem nalaženja takve firme, onda OK.



Pa, prijavile bi se firme, što da ne. Sve ima svoju cenu, pa i kod. Jedino što je FOSS u tom slučaju skuplje rešenje, jer da bi kupio više prava, moraš platiti više. Ako ima ko to da plati, nema problema, javile bi se firme.

Časlave, čak i GPL, koji je jaki kopileft se može skoro uvek dezinfikovati od kopilefta. Evo, recimo da pravim softver zasnovan na MySQL-u. Neću da plaćam komercijalnu licencu, hoću da koristim FOSS licencu. MySQL se isporučuje pod GPL licencom uz određene izuzetke, pri čemu ti izuzeci daju dodatna prava korisniku, a nijedno pravo ne uskraćuju. Napišem svoj serverčić koji će da se linkuje sa MySQL-om i da obavlja rudimentarne radnje - primi upit od klijenta kao string, izvrši ga i rezultat vrati kao string. Taj serverčić bi isporučio pod GPL kompatibilnom dozvoljavajućom licencom, kao što je MIT. Međutim, to je vrlo mali deo koda. Glavni deo mog koda je klijent koji komunicira sa tim serverčićem. On nije povezan ni statički ni dinamički sa serverčićem (drugi je proces u pitanju), tako da se može komotno zatvoriti.

E, sad, ja se slažem sa tobom da je kupovina GPL licence na neki kod nešto jeftinija od kupovine kopirajta. No, i dalje je daleko skuplja od kupovine EULA licence.

Takođe, pričaš o interesima naručioca da ima FOSS prava nad kodom. Ja to razumem, ali ta prava jednostavno koštaju. Sve je to lepo, ali je izvodljivo samo ako ima ko to da plati. U siromašnom društvu se obično ide na jeftiniju varijantu.



Ovde si pomešao dve stvari. Naručilac kupuje ili kopirajt ili licencu, a nikako oboje. Ako ima kopirajt, onda mu je licenca nepotrebna. To su potpuno različite situacije.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Časlave, pa ovo je omiljeni hobi. Nemoj to da diraš, dobro je ovako.

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja

Hteo sam da kažem da u slučaju da država preuzima autorska prava, dodatno se obavezuje da će kod koji firma razvijač isporučuje biti svima dostupan pod kopileftom. Samoj firmi razvijaču, i svima drugima. A na to se država obavezuje kako da bi smanjila neposrednu cenu (pošto firma može da koristi taj kod u pružanju razvojnih usluga trećim stranama), tako i da bi privukla druge firme da upoznaju softver i ponude bolju cenu kad dođe vreme za obnavljanje ugovora za održavanje.

U slučaju zatvaranja koda, naručilac dobija proizvod jeftinije pored ostalog i zato što računa na monopol po pitanju njegovog održavanja. Sa FOSS modelom, te stavke nema, baš kao što si napisao. Dakle, to privlačenje drugih firmi košta.

Takođe, mada bi forma koja bi prodala GPL na svoj kod državi mogla i dalje da ugrađuje taj kod u svoje zatvorene proizvode, ne bi mogla da ga naplati, jer bi zbog dostupnosti tog koda ostalima tržišna cena rešenja koja to koriste za toliko pala. To ti je analogno korišćenju FOSS komponenti. Budući da ih imate i ti i konkurencija, one se ne naplaćuju, tj. tržišna cena proizvoda je usklađena sa dostupnošću tih komponenti.

Kopileft se kao što rekoh, u najvećem broju slučajeva može eliminisati. Danas je Qt besplatan pod LGPL uslovima, a nekada je bio pod GPL. Kako mogu da te spreče da napraviš FOSS front-end za neku komercijalnu alatku, koju naplaćuješ?

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Sa otvorenim kodom, država bi dobila gomilu ljudi koji bi pravila "svoja" rešenja prema specifikaciji koja je država propisala za državna preduzeća, pošto bi FOSS standard bio jedini u državnoj upravi. Početak bi bio težak, jer defakto mi školujemo MS stručnjake u svetu računara, ali vremenom...
Prirodni tok bi otprilike mogao da ide, gde god se može treba vršiti postepenu migraciju sa zatvorenih (veoma skupih) rešenja na nešto jeftinije i po mogućnosti FOSS. U školama, pogotovo osnovnim, preći na Linux/BSD platformu, uz korišćenje LibreOffice-a ili nekog drugog free rešenja za obuku đaka. Slično i u srednjim školama, sa izuzetkom programa koji trenutno nemaju alternativu i budući će se sa njima susresti odmah po izlasku iz srednje.
Fakulteti slično kao i srednje, svi sem tamo gde se izučavaju informatičke nauke, gde bi usmesto na forsiranje alata koje daje ms (mislim da još uvek studenti za svoje potrebe budzašto mogu da nabave MS alate, ako to nije navlakuša, onda ne znam štaje) na one alate koje odgovaraju državi. Da to podrazumeva da se "najme" pojedine firme koje bi bile nosioci pojedinih projekata, koji bi se kasnije primenili u državnoj upravi i da to bi koštalo, ali isto tako fakulteti i instituti bi mogli da svojim doprinosima pomognu da ovaj projekat što pre se uspešno završi... I nije tačno da fakulteti ne mogu da nose ovakve projekte, jer se sećam vremena kada je, recimo, FTN u NS, ETF BG bili jedan od lidera u informatici, i kada su razvijali veoma prestižne, ali i finansijski isplative projekte. Ako su to mogli nekad, mogu i sada. Na kraju krajeva na zapadu fakulteti i tako funkcionišu. Tako da ako država plaća da gomila studenata obitava o trošku države, to bi se moglo definisati da radi kroz projekte, tako da bi verovatno po izlasku sa istih verovatno i nešto znali, a ono što je najbitnije, verovatno bi znali ono na čemu su radili, tako da ako treba mogli bi da nastave neki dalji rad na tome...
Zamena 20 servera sa pratećim desktop mašinama sa MSa na Linux i te kako oslobađa sredstva, koja verovatno će neko naći kako da se ugradi u recimo obuku zaposlenih. Da se to ne isplati, francuska policija ne bi beležila enormne uštede samo zato što je prešla na Linux...
Svaki od nas kada bi morao da plati neko rešenje, ako ima dobra alternativa, koja isto radi ono što i prvo ponuđena i skupa, bi se verovatno odlučio za onu jeftitniju. Svuda. To što se naša država maćehinski ponaša prema parama, to je nešto što ćemo verovatno ubrzo osetiti, pošto je država pred pucanjem zbog dugova... Samo što kod nas država ne radi nikako svoj posao, tako imamo slučaj da u institucijama gde je država vlasnik mi imamo piratski software, koji naravno da MS ne dira jer im odgovara čak i tako. Kada imamo takav jedan slučaj, kako onda očekivati bilo šta da država uradi kako valja?!?

Ma, otvoreni standardi i specifikacije su OK i ne treba ih mešati sa implementacijom.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Otvoreni standardi, javni rečnici podataka i specifikacije su kod nas jednako retki koliko i Alfresco kao sistem za upravljanje dokumentima (osim ako nije stigao pod imenom Adobe Lifecycle).




Ali zato Poreska uprava u prvoj fazi jasno kaže da ne proverava legalnost softvera u javnom sektoru.

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja

Što je do jaja. Samo mi smemo da krademo.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ko garantuje sysadmin-ima /programerima u javnom ili privatnom sektoru da ce deo sredstava ustedjen po prelasku na Linux/BSD resenja biti prebacen na njihovo dalje usavrsavanje, a ne na poltronsko-kafanska tapsanja po ramenu ko je koliko uspeo da "ustedi" u svom ataru od strane "sefova" koji su tu po partijskoj liniji ?

Zasto bi se iko bavio tim poslom ukoliko nije placen od strane istance za koju radi ? Iz ljubavi prema otvorenom kodu ?

Moze, ali tamo gde je skolovan menadzerski kadar naucen da prepozna inicijativu i podrzi je nakon analize. Ili u inostranstvu gde se bolje placa.

Ispravljanje krivih Drina...., generacije su to probale, i to ne samo na polju informatike.

Naravno, kada bi se u to krenulo sad, rezultati bi bili vidljivi nakon 10 godina, ako nista drugo bar u nacinu razmisljanja novih IT generacija.

I da, verovatno bi nam IT omladina lakse mogla u inostranstvo :)

Potpis

https://youtu.be/TYsIETEv4rw?t=12

Otvoren kod ne znači i besplatan kod.

Potpis

http://pedja.supurovic.net - http://wireless.uzice.net - Besplatni .RS domeni - Mikrotik uputstva - YT9TP - OpenStreetMap Srbija

+1

M.S.

O kojim uštedama govoriš? U slučaju naručivanja prilagođenih rešenja, otvoreni kod je praktično uvek skuplji od zatvorenog.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Poenta price je ovo gore sto je vladared napisao.

Uvek je sigurna samo jedna stvar: Odluke su u rukama onih kod kojih je novac. A sumnjam da ih interesuje bilo cije misljenje...

Potpis

https://youtu.be/TYsIETEv4rw?t=12

zato rusija misli prebaciti svu državnu administraciju na open source do 2015/2016?

tko kaže da je otvoreni code skuplji?

sad zamisli da umjesto db2 ili oracle se stavi postgresql?

u jednom i drugom slučaju se plaća db admin kao i školovanje, a postgresql je besplatan i vrlo dobra baza.

državna uprava u većini slučajeva je na .net-u ili javi.

java je isto open source.

te aplikacije razvijaju i održavaju veće firme, a rađene su prema narudžbi.

i da daju code državi, država nema sposobnih ljudi koji bi održavali taj code.



http://www.jutarnji.hr/ministr...ica-i-dalje-ne-radi---/841990/

ova aplikacija je rađena u .net-u sa sql server bazom i kako funkcionira?

nikako.



imam još najmanje dva primjera gdje su velike firme radile za državu, a aplikacije završile neslavno tj. jedna je propala, a druga ima bugove i code je loše napisan, ali uredno naplatili posao, jer se država nezna zaštiti od neuspjeha, a to sve plaćamo mi porezni obveznici.

@MarkoBalkan

Nedeljko prica o prilagodjenim resenjima, verovatno misli na aplikacije za drzavnu upravu koje se moraju razvijati od nule, ako bi se preslo na drugi OS, recimo. To bi naravno, kostalo, jer iza toga moraju stati firme koje se vezu ugovorom sa drzavom u smislu odrzavanja, razvoja, garancija, bezbednosti itd...

E sad, naslov teme je "implemetacija sistema otvorenog koda i standarda u javnom sektoru".

Mislim da bi odlicno bilo za pocetak samo instalirati UNIX-oide po skolama i tamo gde se moze, da deca shvate da postoji veoma ozbiljna alternativa.

Ne moraju se zakupljivati baneri i deliti majice, ali se moze krenuti na mala vrata, za sta ti treba dobro motivisano ljudstvo. A motivisan je samo onaj ko ima sigurno radno mesto, voli svoj posao i ostvaruje rezultate u razumnom vremenu - nesto sto moze da vidi kao ocigledan napredak i da to drugi priznaju i podrze.

Standardi i formati su nesto o cemu ne treba ni pricati. To je nesto sto se podrazumeva, bez obzira na OS.

Potpis

https://youtu.be/TYsIETEv4rw?t=12

Upravo tako.



E, o tim aplikacijama pričam. Nije problem da ti firma uradi softver po narudžbini pod kojom god hoćeš licencom, ali će cena biti prilagođena licenci. Više prava, više para.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ovde je odnos prava, kvaliteta, složenosti i cene sve samo ne predvidljiv.

Preporučio bih ovu knjigu:



Open Government
Collaboration, Transparency, and Participation in Practice
By Daniel Lathrop, Laurel Ruma

Potpis

http://sr.libreoffice.org — slobodan kancelarijski paket, obrada teksta, tablice,
prezentacije, legalno bez troškova licenciranja

Pa šta treba da radimo, imamo zatvoren sistem koji funkcioniše na principima na kojima se baziraju sekte. Da li u Srbiji postoji bilo kakva organizacija koja okuplja ljude kojima je profesija IT, i koji žele da utiču na probleme koji su ovde navedeni? Društvo za informatiku Srbije je imalo ukupno deset aktivnosti ove godine, i većinom su dodeljivali neke plakete

Problem ne postoji. Firme hoće da rade i open source za odgovarajuće pare ako je tender takav. Jedini problem je što je to skuplje, a to je već do naručioca da li želi da plati više ili ne.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Nije moguće kupiti softver koji je uže specijalizovan, i za koji ne postoje gotova komercijalna rešenja. Recimo, trezorsko poslovanje ne verujem da postoji kao gotovo rešenje, već se mora razviti u skladu sa potrebama našeg trezora. Zar onda nije logičnije kupiti kod, a ne plaćati licencu i različite modifikacije koje su neophodne, zbog čestog menjanja zakona. Iznosi za ovakvu vrstu softvera nisu mali, kreću se i do par miliona dolara.

Što se tiče OS i office paketa, kao softvera koji je tipski i koji se može nabaviti kao već gotovo rešenje, iako Microsoft daje svoje licence relativno jeftino (bilo bi dobro da neko napiše za koju cenu), ipak ne može biti jeftiniji od open source rešenja koja postoje (i kada se uključi implementacija i održavanje). I opet napominjem da bi od toga imali koristi zaposleni u IT sektoru, jer bi stekli odredjeno znanje, koje bi država mogla da iskoristi.