Uhhh, odlicnu si temu naceo.
Citat:
Moze li to da bude, da vuk bude sit i sve ovce na broju?
Naravno da moze.
Direktno: vuk moze da pojede pastira (ne onog sto nema iskustva u cuvanju crnih ovaca, nego uopste).
Uopste - citav niz profesija postoji kojima je win-win u srzi poslovnog uspeha.
Recimo - headhunteri koji pronadju odlicnog kandidata i plasiraju ga na pravo mesto, pravu firmu
gde se ispostavi posle nekog vremena da je seo k'o doope na noshu, potrefio okruzenje, svi srecni
i svi zadovoljni....napravice pozamasnu zaradu, kao i odlicnu preporuku za naredni put.
Provodadzije, likovi koji znaju u sirem regionu momke i devojke kojima je vreme da se zene/udaju,
i koji imaju nos da provale ko je za koga, takodje rade na win-win-za-sve principu, i dobijaju cascenje
od obe porodice mladenaca.
Investitori u nove tehnologije, razni likovi zainteresovani da dunu vetar u jedra perspektivnim projektima,
i da dele rezultate ostvarene iz te saradnje (venture kapitalisti su se izrodili u nesto znatno drugacije).
Ima jedna jako slicna, ne kompletno ista disciplina, a to je 'dobro za ceo kolektiv', 'da se svi osecaju
dobro, postovano, i deo celine', koja je totalno tipicna za amere.
Nigde se bolje ne vidi ta komponenta mentaliteta nego u dva u fundamentu americka sporta:
...kosarci...
(poslednji izraziti protagonisti principa su bili onaj tim Sacramento Kings-a sa pocetka prosle decenije,
sa Divcem i Pedjom, i svim ostalim iz seta ludaka od kojih nikad nisi znao sta ce odakle ce da te snadje,
jer nije bilo toga sta ce jedan za drugoga da urade na terenu, niti se znalo gde je granica u lucidnosti
kojom ce lopta naci svoj put do onoga ko ce je najlakse plasirati gde treba...dok se pred kraj nije i to
malo pokvarilo)...
...kao i americkom fudbalu.
Nikad necu zaboraviti noc u nekom motelu tokom svojih prvih dana u USA, kad sam na jednom od TV
kanala prvi put pogledao u detalje jedan mec americkog fudbala (godine su rane devedesete, mnogo pre
nego sto su TV kanali premrezili planetu).
Quarterback dobacuje loptu jednom od trkaca, koji krece ka protivnickom kraju terena, na koga se
ustremljuje jedno 5-6 protivnickih igraca. U cugu, na svakog od protivnickih igraca se obrusava jedno
7-8 saigraca od ovog koji bezi sa loptom, bacaju im se u noge, grudni kos u grudni kos, guranje tamo,
guranje ovamo, drz-ne-daj...uglavnom - ovaj lik sa loptom uspeva da kroz koridor koji su mu ortaci napravili
telima protrci i 'ladno zabada touch down.
Gledam sve to, i u narednih par sekundi mi protrcava ispred ociju sublimirano sve sto sam upravo ostavio
iza sebe, sistem zivota baziran na ubacivanju klipova u tockove, osporavanju, sitnim nadmudrivanjima,
spletkama i saplitanju, gusenju u raspravama sa mamlazima i sirokom asortimanu poludebila koji nikako
da se sami sklone s puta, i na kraju sirokoj lepezi izdaja ovog i onog vida.
Ako bih trazio geometrijsko mesto najvecih razlika izmedju dva naroda, verovatno bi bila upravo u ovom
domenu - zelji i posvecenosti da se sa velikim zarom sledi kolektivna vizija potrage za kolektivnim dobrom.
[Ovu poruku je menjao milanche dana 29.08.2011. u 06:24 GMT+1]
Registrovani: 5 ( zeoN_Rider, Flo33, zoksy, DSL, mosfet BJT )
Re: Amerika vs Evropa