Prirodne katastrofe su 2003. odnele sedam puta više žrtava nego godinu dana ranije, a ta tendencija će se nastaviti.
U 2003. u prirodnim katastrofama - zemljotresima, talasima žege i uraganima – poginulo 75.000 lica, uključujući 40.000 u jakom zemljotresu koji je u decembru pogodio Iran.
Posle tri godine relativnog mira, u 2003. je registrovano čak pet velikih prirodnih katastrofa, koje su u ukupnoj šteti i gubicima učestvovale sa gotovo jednom trećinom.
Osim zemljotresa u Iranu, talas žege koji je tokom leta pogodio centralnu i južnu Evropu odneo je 20.000 života, a u zemljotresu od 6,8 stepeni Rihterove skale, prošlog maja u Alžiru, poginulo je 2.200 osoba.
Prošle godine su uragani u SAD, tokom maja opustošili srednji zapad, a talas žege izazvao sušu i šumske požare u Kaliforniji tokom oktobra i novembra, kada su uništene stotine kuća.
Kalifornijski požari su koštali oko dve milijarde dolara, dok će uragani u Teksasu ući u istoriju osiguranja pošto su izazvali štete od preko milijardu dolara.
Očekuje da će se u budućnosti ekonomski gubici u svetu povećavati zbog klimatskih promena na Zemlji. Samo u centralnoj Evropi će očekivani porast prosečnih temperatura za dva stepena Celzijusa do sredine ovog veka izazvati još više talasa velike žege i poplave.
Sve realnija je bojazan da će katastrofe u vezi sa klimatskim promenama imati sve teže posledice u budućnosti.
Stručnjaci smatraju da nijedno ljudsko biće, zgrada ni infrastruktura, kao ni sektor poljoprivrede, nisu pripremljeni za takve ekstremne situacije, a potrebno je da svi dobiju dobre savete za te dramatične promene.
Ipak se očekuje da će zaštita klime ipak uskoro dobiti novu dimenziju i pozdravlja odluka Evropske unije da u 2005. započne trgovinu emisijama štetnih gasova, što će biti finansijska podrška za smanjenje zagađenja.
Tim sistemom se, naime, omogućava kompanijama koje izbacuju ugljendioksid u atmosferu da u određenim okvirima razmenjuju dozvoljene kvote aerozagađenja.
Evropska unija bi, međutim, mogla da revidira svoju strategiju podrške Protokola iz Kjota o smanjenju emisija ugljendioksida, odnosno efekta staklene bašte, ako posle odustajanja SAD i kolebanja Rusije taj dokument ne stupi na snagu.
http://www.forbes.com/home_eur...ire/2004/02/25/rtr1275122.html
p.s.
The Kyoto protocol
U 2003. u prirodnim katastrofama - zemljotresima, talasima žege i uraganima – poginulo 75.000 lica, uključujući 40.000 u jakom zemljotresu koji je u decembru pogodio Iran.
Posle tri godine relativnog mira, u 2003. je registrovano čak pet velikih prirodnih katastrofa, koje su u ukupnoj šteti i gubicima učestvovale sa gotovo jednom trećinom.
Osim zemljotresa u Iranu, talas žege koji je tokom leta pogodio centralnu i južnu Evropu odneo je 20.000 života, a u zemljotresu od 6,8 stepeni Rihterove skale, prošlog maja u Alžiru, poginulo je 2.200 osoba.
Prošle godine su uragani u SAD, tokom maja opustošili srednji zapad, a talas žege izazvao sušu i šumske požare u Kaliforniji tokom oktobra i novembra, kada su uništene stotine kuća.
Kalifornijski požari su koštali oko dve milijarde dolara, dok će uragani u Teksasu ući u istoriju osiguranja pošto su izazvali štete od preko milijardu dolara.
Očekuje da će se u budućnosti ekonomski gubici u svetu povećavati zbog klimatskih promena na Zemlji. Samo u centralnoj Evropi će očekivani porast prosečnih temperatura za dva stepena Celzijusa do sredine ovog veka izazvati još više talasa velike žege i poplave.
Sve realnija je bojazan da će katastrofe u vezi sa klimatskim promenama imati sve teže posledice u budućnosti.
Stručnjaci smatraju da nijedno ljudsko biće, zgrada ni infrastruktura, kao ni sektor poljoprivrede, nisu pripremljeni za takve ekstremne situacije, a potrebno je da svi dobiju dobre savete za te dramatične promene.
Ipak se očekuje da će zaštita klime ipak uskoro dobiti novu dimenziju i pozdravlja odluka Evropske unije da u 2005. započne trgovinu emisijama štetnih gasova, što će biti finansijska podrška za smanjenje zagađenja.
Tim sistemom se, naime, omogućava kompanijama koje izbacuju ugljendioksid u atmosferu da u određenim okvirima razmenjuju dozvoljene kvote aerozagađenja.
Evropska unija bi, međutim, mogla da revidira svoju strategiju podrške Protokola iz Kjota o smanjenju emisija ugljendioksida, odnosno efekta staklene bašte, ako posle odustajanja SAD i kolebanja Rusije taj dokument ne stupi na snagu.
http://www.forbes.com/home_eur...ire/2004/02/25/rtr1275122.html
p.s.
The Kyoto protocol
Potpis
Quaerite et invenietis | Everything in life is Luck -- Donald Trump | http://www.akcenat.info | Momenat – Vaša instant doza vesti | Part Time Freelance Journalist