Da li je neko pravio ovaj QRP?

Ok hvala, trebace ovakva spravica za stelovanje MF-a u prijemnicima moze i za to da posluzi.
Nisi rekao kako ti uspevaju plocice sa peglom?
Jednom si pomenuo da je kritican izlaz od integratora 7474 i to mi se dogodilo kada sam opteretio izlaz Q smanjivao otpornik i stvarno tesko radi, znaci veci otpor i s sledeci dodatni pojacavac sa tog izlaza bi bio pozeljan, to sam se usput setio da sam probao...

Ja sam testirao ovaj vfo sa promenljivim kondenzatorom, vazdusni iz starih radio aparata,sa obe spojene sekcije frekvencija ide
do ispod 200kHz do oko 800kHz. Medjutim opterecenje vfo-a mnogo utice na stabilnost, primetio sam da samo prikljucivanje
frekvencmetra smanjuje amplitudu, pa sam koristio sondu od osciloskopa sa preklopnikom /10.
Imam neke module od ranije pa sam priljucio na 4049 pojacivac i iza toga delitelj sa dva, - 4013.
Tu je stabilnost reda nekoliko hertza gore-dole. Prilazem semu koju bih radio, ali nisam jos testirao ovaj VCO.Kasnije bih uradio
plocicu, imam u EAGLu vec uradjeno.

Ja sam uradio par plocica sa peglom i tonerom, prva je bila dosta losa, kasnije sam ukapirao da treba da bude vrlo dobro ociscena
plocica, i ne preterivati sa peglanjem, pa je ispalo odlicno. Napisao sam gore neke tipove.

Ovo u vezi 74LS74, moguce je to sto kazes, kod mene je bilo prikljucivanje jednog vfo-a sa malim nivoom signala
pa je na izlazu bila cetvrtaka sa neravnim gornjim delom cetvrtke, malo zaobljena uzlazna ivica. Mozda ako se bolje pojaca pre ulaza.

Nisam bas siguran da li cu raditi ovo, posto sam jednom vec radio, radi dobro, ali sada bi mi bilo interesantnije da uradim
pravi pll, ali tu je problem koraka, naprimer SAA1057 ima 1kHz korak cini mi se.

Zaboravih, evo uradjene ploce u EAGlu, ako se snalazis u tom programu mozes direkto iz njega da stampas, i korigujes elemente
ako odlucis da radis ovaj pll.

Ako uradis nesto sa huff-puff stabilizatorom objavi ovde, interesantno je da se napravi.
poz.

Za SAA1057 moze 1khz jedan korak, nisam siguran koliki je minimalni korak, ali znam da ne moze bez procesora da radi!

Ova tvoja shema PLL-a mi bolje izgleda i sigurnije, razmisljam da i ja to pravim, ne znam do koliko moze navise da ide oscilator? Mislim na finalni oscilator, ono sa vise tranzistora gore u shemi, ulazni mi je jasno sta radi.

Moglo bi da se uradi, jedan bafer sa fet-om i jednim obicnim tranzistorom, emiter folover na emiterski izlaz i to bi trebalo ra desi stvar ako tako hoces?
Pozdrav

TRebalo bi da se testira taj vco i bafer, pre nego sto se finalizuje plocica. Ima u onom pdf-u minisynth tabela sa vrednostima
elemenata za pojedine opsege, oni preporucuju torus T50-6 , ja imam samo T50-2, valjda ce biti ok i sa njim.
Ako imas vremena istestiraj i ti to pa daj shemu po kojoj ce se raditi da ubacim.

poz.

Toliko bas vremena nemam ali ono sto znam kad sam probao, 10nF kondezator redno sa varikap diodom je mnogo! taj detalj nece biti ok, sledece odvojak od mase sa tog kalema za dalje pojacavanje nije upotrebljen bafer pojacavac, upotrebljen je nisko inpedansni ulaz sa emitera, taj signal se moze upotrebiti sa izlaza bafera, na drugoj levoj strani gde stoji bafer sa 2 tranzistora!
Nisam probao T50-2 u oscilatoru kako radi, verovatno dobro, T50-6 samo pod uslovom da je skroz zute boje!
Torus koji je sa jedne strane sa belom bojom nije istih karakteristika, T50-2 ide od 1-30mhz ali ovo treba probati u praksi. To cu probati sa oba torusa kako rade!
Pa sledeci korak je mesanje tog signala promenljivog oscilatora i kristalnog sa 2 kristala? od koliko su ti kristali?
Ja bih tu zavrzlamu probao na sledeci jednostavniji nacin, spojio bih C17 na C23, izbacio Q8 bez njega i odvojka sa oscilatora.
Mislim da je to bolje resenje i Q10 tu bih stavio bafer sa BF245A i izlaz preko drejna sa 1,5k i ostavio sledeci spoj sa Q11.
Probao sam crvenu led od 5mm radi dobro, kao varikap dioda.
Ako vreme ovako nastavi da bude hladno, probacu nesto od ovoga pa cu napisati ovde javno kako sta radi.
Pozdrav

Pa, probaj da napravis ovaj vco, kada budes u prilici, interesuje me kakve ces rezultate dobiti.
Ja sam napravio na brzinu sa BC558 i T50-2 torusom. Primetio sam da su veoma kriticni elementi kondenzatori C24 i C25.
Od njih zavisi i amplituda signala i raspon frekvencije. Krece se od 2Vpp na izlazu C28 - 4p7 a i na izvodu je isti napon, pa do 200mVpp,
u zavisnosti od vrednosti kapaciteta koji se stave, kao i raspon frekvencije, a i oblik signala se menja, nije cista amplituda.
Tako da bih ja ovaj vco koristio samo za uzi opseg frekvencija, verovatno je dobar za amaterske opsege i to samoza jedan,
preklapanje vise opsega tesko da je ostvarivo.
Ja bih to za prijemnik sa rasponom od 1mHz, zato sam i stavio dva kristala.

Ja sam ranije radio drugi vco za ovu semu i bio je posebno uradjen, imam ga jos, on je isao 2mHz bez problema, cini mi se
da je radio negde oko 16-18mHz. Ali nema mesta na plocici da se stavi taj vco.

A ovo sto predlazes nema potrebe mislim, da se izbaci izvod na kalemu, ne utice mnogo na rad oscilatora,a i zgodno je,
na mora da se vraca veza od izlaza unazad ka mesacu.

poz

Korekcija, napisao sam nije cista amplituda, treba da pise nije pravilna sinusoida.

pozdrav

Ovaj VCO radi dobro i isti je kao u tvojoj shemi. Radi u rasponu od 7-25mhz. Evo ima bas te opsege i svi su pomereni od onoga sto pise za 5,645mhz to stoji u MF-u.
Jedino ne raditi isto zadnja dva tranzistora Q402 i Q403 to nije dobro reseno, zbog grejanja zadnjeg tranzistora 2n3866 tu nepotrebno stoji!

Amplituda i pravilnost sinusoide, uglavnom zavise od kalema i njegove rezonanse u rasponu, sa paralelnom vezom kondezatora, varikap dioda mora biti odvojena preko manjeg kondezatora!
Za vece pomeranje frekvencije, potreban je veci induktivitet kalema i mali kapacitet kondezatora!
Da se dobije veca stabilnost potreban je manji induktivitet a veci kapacitet, tu vec nastaje problem pa se mora voditi racuna da taj kapacitet ne pretera jer nece oscilovati, uglavnom ovakva veza se cesce koristi u stepenima za pojacavanje signala.
Taj redni kondezator od 4p7 je bitan da je mali, ukoliko nema sledeci stepen emiter folover! Ukoliko ga ima, onda je kritican taj emiter folover, jer unuitrasnji kapacitet tranzistora utice na pojacanje, frekvenciju i povezivanje instrumenta na to mesto treba izbegavati, emiter folover veza je najbolja u tom slucaju treba uzeti BF199 koji ja nemam da bih to probao, a on ima najmanji kapacitet, nemam sad ideju koji bih tranzistor izabrao, mada takvi podaci negde i ne pisu za neke vf tranzistore.

Ovaj je sa npn tranzistorom, nije bas potpuno isto resenje.

Moze izgleda da se dotera ovaj vco da radi dobro, probao sam sa drugim tranzistorom, BSX29, sa njim daje skoro pravilnu sinusoidu,
ali ostaje problem varikap diode, potreban je dosta veliki kapacitet, bar za sada u ovom stadijumu, steta sto nemam originalni torus,
mozda bi sa vazdusnim kalemom bolje radilo.

Probao sam i sa vazdusnim kalemom, i dalje je sinusoida malo izoblicena, ali to bi moglo da se dotera.
Sa varikap diodom BB204 sa obe spojene anode i kondenzatorom 1n za spregu postize se raspon od oko 800kHz sa promenom napona 0-12V.
Konkretno 11-11.8MHz. Kondenzator C24 440pF stirofleks i C25 82pF keramik NPO. Amplituda na izlazu je oko 2Vpp.

Kalem je namotan na telu od plastike 22mm obim, sa zicom 0.35, 8 namotaja razredjeno.

Eto nekih refernci za gradnju. U principu kalem moze da bude i manjih dimenzija.

Dobro, ja sam poceo nesto da se zanimam sa antenom za 3,7mhz tj. sobnom antenom, al ne bih off temi al usput i to moze da zatreba, malo malo pa baci mi varnicu sa spoljne antene na pl259 prikljucak! Kisa skoro svako vece pada...

Tranzistor moze da bude umesto 2n706=BSX20 odlican tranzistor.
Ja kao sto rekoh veliki je to kapacitet a dioda BB204 trazi od 2,7v-30v tu nastaje problem! kad je napon na varikap diodi ispod 2,7v dioda vise ne radi kako treba a nizi naponi su veliki kapacitet a vecim naponom se dobija, mali kapacitet.
U glavnom treba izbegavati nize napone od 2,7v ispod toga ne ici.

Dacu ti cim uslikam neke detalje sa ove Atlasove sheme, da vidis fabricki kako je to uradjeno. Ipak je najveca fora u tranzistorima, ostalo nije toliko bitno, mozda samo posrebrena zica i to je sve.

Taj staticki elektricitet iz antene bi mogao da spali izlazni mosfet , oni su bas osetljivi.
Stavi neku prigusnicu na konektoru antene prema masi.

Zestoko osvezavamo temu, novim slikama starih i proverenih sitnica...
Uzivajte




Lazi i prevare od amerikanaca i njihovih sajtova! ! !
Ove slike su moje delo, uslikane stanice koja je dosla na popravci, ocekivao sam tranzistore 2n4416 ali nema ga kao ni 2n706, 2n3866, MPS itd....!
Znaci ne verujte uvek ono sto vidite na sajtovima, istina je ipak na drugoj strani, tj. ono sto imate kod sebe, uzmete srfncigerung i otvorite uredjaj i onda lepo uslikate, stavite fotoaparat na makro, to vam je kad hocete ovako izbliza detalje.

U vezi oscilatora ...

Napraviti dobar i stabilan VFO je pravi izazov. Posebno je tesko napraviti VFO koji ima stabilnost reda +/- 10Hz a da ne pricam za red od 1Hz. Uraditi to bez PLL-a u kucnoj radionici je stvarno dosta tesko.

U ovakvim slucajevima, temperaturne promene ambienta od par celziusa mogu prouzrokovati jako velike promene radne frekvencije. Domisljati konstruktori stavljaju sijalice od par i vise vati kako bi odrzali radnu temperaturu u okolini oscilatora i samim tim smanjili uticaj promene temperature ambijenta. Napredniji princip se svodi na upotrebu termo-regulatora.

Sledeca stvar koja isto dosta utice na stabilnost oscilatora je mehanicka konstrukcija. Spomenuti oscilator iz Atlas-a izgleda relativno prosto na shemi ali verujem da vecina vas nije imala priliku da vidi kako je taj oscilator u tom uredjaju i prakticno napravljen. Ja posedujem Atlas 210 (nazalost ne koristim ga vise) pa vam prenosim malo detalja. U oci prvo upada ogromni promenljivi kondezator koji preko sajlica i prenosnog mehanizma pravi (odprilike) 1:15 prenos. To prakticno znaci da za promene od 100-ak Hz pomeranjem glavnog tockica, promenljivi kondezator se pomera stotinak mikrometra! Dalje, ceo oscilator je oklopljne i pregradjen gomilom limova i usrafljen na nosecu konstrukciju na dosta mesta kako bi se dobilo na robustnosti. Takodje, pojedini delovi su zaliveni smolom kako bi se sprecilo njihovo mehanicko pomeranje.

Stabilnost napona za napajanje oscilatora takodje ima veliki uticaj. Po pravilu, oscilatori uvek imaju svoj nezavisni regulator koji radi na 4-5 volti nizem naponu od napona napajanja (13,8V) kako bi imali rezervu da rade ispravno prilikom predaje kada napon prilicno varira. Danas je relativno lako napraviti veoma stabilan izvor napajanja upotrebom nekih od IC (pogledajte National). Moram napomenuti da postoje relativno jeftini IC koji u poredjenu sa nama poznatim LM780x stabilizatorima imaju 10ak puta bolju stabilizaciju i drasticno nizi shum. Takodje, uvek koristiti linearne drop-down regulatore, nikako "choper" bazirane regulatore jer oni proizvode prilicno smetnji sto je za radio uredjaje jako bitno.

To bi bilo ukratko o VFO. Ono sto mene trenutno okupira je nesto sasvim drugacije a radi "slican" posao.
U pitanju je fantastican IC od Silicon Labs Si570. Zamislite sve ovo gore spomenuto spakovano u jedan 8 pinski IC! Si570 je I2C programirajuci promenljivi oscilator velike rezulucije (1ppm) i stabilnosti. Da ne prepricavam sta sve ovaj IC radi i kako radi evo tehnicke specifikacije:
http://www.silabs.com/Support%20Documents/TechnicalDocs/si570.pdf

Ja sam Si570 iskoristio u prototipu SDR prijemnika. Verujte mi na rec (radio amater sam od svoje 10 godine i isto toliko se bavim elektronikom, 10-ak godina i profesionalno), SDR je zakon! Evo moje web stranice koja opisuje prototip SDR-a koji sam napravio:
http://mikikg.wordpress.com

Toliko za sada ...
73 YU3MA

Potpis

Site about Software Defined Radio – SDR
http://yu3ma.net/
https://github.com/yu3ma
On-line LM317 kalkulator

Prakticno je napravljen taj oscilator od Atlasa 206,210,215X ovo sto ima gore od slika i tu nema sumnje dok se ne otvori uredjaj!
Nista nije vidjeno da je zalivano ''smolom'' u oscilatoru!
Lim nema ali ima aluminijum u oscilatoru, takodje i donji poklopac koji se drzi na srafove i nije hermeticki izolovan!
Napon oscilatora je 6.2v sa zener diodom, napon posle 2 tranzistora je 8.5v!
I ta stanica ima 7805 sa otpornikom i diodom na srednjoj nozici da bi dobili 8.5v navodno bez shuma...

U vezi SDR-a ima vec tema i ne bih ovde za diskusiju!
Isto vazi i u vezi programiranja...
Otvorite novu temu pa diskutujte u vezi modernijih shvatanja i laksih resenja, ovakve teme su retke kao sto je ova.

73

Slažem se da su ovakve teme retke. I nema potrebe ubacivati ovde priču o SDR uređajima. Pored toga sdr i nije tako nova priča, već
godinama se vrti na internetu. Moje skromno mišljenje je da onaj ko hoće da gradi SDR, treba da izdvoji dobru lovu i nabavi
kvalitetne komponente iz inostranstva, uz rizik da dobije falš robu tj. kineske kopije ili još gore.

Dok pll sa vfo-om na niskoj učestanosti kao referentnom frekvencijom, čija šema je data gore, je jeftin i pouzdan, a stabilnost je
odlična, praktično kao kristalni oscilator.
Ako neko ima problem sa šemom vfo-a 400kHz koju sam dao , može slobodno da pita, to je način da se problem reši,
a kritike su najpe odraz neznanja.

Što se tiče programiranja, programiranje i elektronika ne moraju obavezno da budu povezane discipline, poznato je,bar meni iz literature,
da neki odlični programeri sa velikim tehničkim znanjem, naprimer nisu umeli da uključe svoj Video rekorder ili TV. Itd.

poz

@lucky88 : nije mi jasno zbog cega ljudi misle da za SDR treba ogromna lova i ezoterija od delova? Da ne pisem o tome na ovom mestu evo linka link, gde sam pokusao neke stvari da pojasnim.

Potpis

73 de YU1OL

CBT3253C je praktično nedostupan većini "običnih smrtnika" a i 74HC čipovi, koliko sam video na nekim sajtovima, je preporučljivo
da budu kvalitetnijih proizvođača, pa eto Esoterije.
Uprkos tome probaću ja taj sdr prijemnik, sa komponentama koje su dostupne, pa videćemo.

A sa polovnim delovima, kojih ima i na otpadima, mogu da se grade analogni prijemnici koji lepo rade, a i sa elektronskim cevima što da ne.

poz

Mnogo je lakse napraviti VFO sa DDS sintezom, sada vec postoje kola koja mogu veoma visoko da rade. Svaki VFO koristi NPO kondenzatore, koji imaju zadatak da temperaturno kompenzuju frekvenciju. Pored njih su i ostali temperaturno stabilni kapaciteti, kojih nema u trgovini. MikiKG je u pravu kad kaze da je dosta tesko napraviti kvalitetan VFO u domacim uslovima. Taj Atlas koga hvalite je najgori uredjaj koji su ameri uspeli da nam uvale. Niko se nije ofajdio sa tim stanicama, pocevsi od modela 210,215x 350xl, a da ne govorim koliko su skupo placeni u to vreme. U stvari neko se ofajdio uvozom tih stanica, ali svakako ne i korisnici. Shvatate sta hocu da kazem.

Tacno je da je lako danas napraviti DDS i tacno je da SDR ima izuzetne karakteristike. Medjutim, poenta ove teme upravo je suprotna. Uredjaj o kojem je ovde rec ne koristi mikrokontrolere i visokosofisticirana digitalna kola, a kamo li da uza sebe vuce neki super kompjuter da bi uopste mogao da radi.

Mozda je sa tehnoloske strane malo arhaicno ali ne smeta, lepo je podsetiti se vremena kada su se amaterski uredjaji pravili od delova iz rashodovanih aparata i slicno, kao i problema koje su takve gradnje nosile; vremena pre pojave skupocenih i tesko nabavljivih DSP i DDS kontrolera i cipova.

I ja sam krenuo sa gradnjom slicnog QRP-a, radi se o MMR-40 za 7MHz, od istog autora koji je objavio originalno i ovaj vas uredjaj. Cak sam i VFO napravio u originalu, sa srafom od 6mm kao jezgrom promenljive zavojnice umesto promenljivog kondenzatora. Prva iskustva su veoma pozitivna, mozda cu kasnije da postujem i neke slike.

Potpis

73 de Zele YU2AX