Re: Objavljivanje naučnih radova
- sujeta svuda postoji mada kod pravih naucnika preovladjuje racionalizam).Ali kvalitet rada predstavlja i nacin na koji pristupamo resenju nekog problema, pa sto vise prosecnih ljudi moze da shvati nas rad tj. dokaz neke "bombe" lakse cemo se "procuti". Cesto su radovi daleko od mogucnosti i nadprosecnih ljudi a kamoli prosecnih, mada i tematika i problemi su dovoljno apstraktni da vecina prosecnih i ne zna cime se u stvari rad bavi.
A sto se tice Pereljmana, ja sam iz nesto procitanog materijala, shvatio da se on u toku i posle objave dokaza tj. posle objave svog rada (i jedne ili dve dopune) povukao iz javnog zivota. Za mene je novost da je on na bilo koji nacin promovisao svoj rad.
Ja sam daleko od svega ovoga, ne bavim se strucnim radom, nikad nisam objavio nikakav rad. Ne kazem da nisam zainteresovan za neke stvari u matematici ali ja jedva da znam i ono sto su drugi objavili pre 100, 200, 300 ili 600 godina a ne da objavljujem i pronalazim nesto
.Ali samo sam hteo da kazem da ko zeli i ima kapaciteta i mogucnosti treba da se bavi resavanjem problema a ne da ide obrnutim redosledom.
Ozbiljni radovi (a i mnogo manje ozbiljni) traze godine rada i za 2-3-5 godina mozda ovo sto smo sad napisali nece vaziti, po pitanjima internet veza, formata u kom se predaje rad, mozda neki casopisi nece ni postojati a pojavice se neki drugi, itd.).
U stvari princip je potpuno obrnut. Talentovani studenti, strucnjaci prvo pocinju da svoja znanja nadogradjuju iz odredjenih oblasti upravo iz ovih casopisa, jer su to prilicno uskostrucne oblasti i mislim da ne postoji drugi izvor da se dodje do nekih novih saznanja mimo ovih casopisa (stampanih ili elektronskih nebitno).
Jer kako objaviti i raditi na necemu ako ne znas da li je to pitanje uopste otvoreno ili je to neko vec dokazao ili opovrgao. To jedino moze kontinuiranim pracenjem radova iz tih oblasti za koje smo zainteresovani. Tako saznamo koja su pitanja i problemi otvoreni i pocinjemo da radimo na njima (danima, mesecima, godinama). Pa ako ih neko ne resi u medjuvremenom i dok dodjemo u situaciju da nesto novo i mi objavimo mi ustvari znamo sve sto treba u vezi objavljivanja, koncepta i formata rada, jer smo ih procitali na hiljade pre nego dodjemo u situaciju da i mi nesto napisemo.
Ne verujem da se neko moze probuditi ujutru i uzeti papir i olovku i resiti bilo koje otvoreno ili zanimljivo pitanje u bilo kojoj oblasti i doci na ideju da ga objavi
a da pre toga ne procita nijedan strucni rad i ne procita na desetine i stotine uskostrucne publikacije.Mozda i gresim u pojedinim detaljima, ali verujem da je moj koncept ispravan.
Pa, mladi ljudi (a i svi ostali) treba puno da citaju, razmisljaju i rade i ostalo ce doci samo po sebi kao reultat svog tog rada. Ja ne verujem da moze drugacije. Cuda postoje ... ali samo u bajkama
.
