Objavljivanje naučnih radova

Cujte, vec sam rekao da je ovo bitka sa vetrenjacama.

Uzmimo hipoteticki (ali samo hipoteticki, ja stvarno ne zelim da ikoga ovde optuzim za takvo delovanje) da ste deo takvog sistema rada i da ste pisali drugima radove i da drugi pisu za vas. Sta biste rekli ovde? Priznali? Cisto sumnjam, kome nedostaje etike i morala do te mere da se kiti tudjim perjem niju mu problem ni da zastiti svoju "investiciju" lazima, sa druge strane ko trpi pod tim sistemom ima puno da izgubi, fizicki dokazi ionako ne postoje. Rekli biste upravo ovo/ono sto bi rekao i neko ko nije deo tog sistema "da, cuo sam da problem postoji, ail preterujes, vidis ja nisam nikad, paranoises". Ja to razumem i prihvatam i zato ne osudjuem svoje prijatelje sto ne dizu glavu protiv toga jer to nije pozicija iz koje mogu da pobede, mogu samo da ispadnu paranoicni teoreticari zavere kakvim mene sad pravite ovde i da blokiraju svoj dalji napredak ili gore da budu izvedeni oni pred sud casti za lazno optuzivanje i da tu zavrse karijeru. Da dodju ovde sad da daju svoj iskaz rekli bi isto sto i vi. Zato predlazem da zavrsimo ovu temu.

Potpis

Sloba je za 12 godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog
naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji
je voleo da vidi, da putuje, da upozna,
od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan,
sumnjicav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv - Z.Đinđić

Čekaj, mentora doktorant bira sam. Evo, Bojan Bašić je pažljivo birao mentora i nije imao problema.



Pa, kako onda nije mentor problem, kada te upravo on "prijateljski moli" da to uradiš? Vidi komentar iznad.

Što se matematike tiče, definitivno mislim da treba zaobići analizu u Beogradu (mentor ne može da podnese odgovarajuće zahteve za doktoranta, jer će biti banovan, jer se na katedri svako mrzi sa svakim, pa i sa tim mentorom), ali i to se može postići, jer se eto i u Novom Sadu neki bave izuzetno ozbiljno analizom, a nisu problematični.

Ako si naišao na neki problem, izgleda da se nisi dovoljno potrudio da ga rešiš ili zaobiđeš.



To sa pooštravanjem uslova jeste tačno, ali tako i treba da bude, bar kod nas, upravo zbog podizanja kvaliteta i sprečavanja zloupotreba. Uvedeni su kriterijumi koji ne zavise od lokalnih moćnika, nego od nekoga iz "belog sveta" na koga lokalni moćnici ne mogu da utiču. Tako je npr. uvedena SCI lista, koju ne sastavljamo mi. Tako se otežava proguravanje nekih svojih pulena tako što će se par lokalnih moćnika "složiti" da on ispunjava uslove za doktorat.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Kako bitka sa vetrenjačama, kad se sve može zaobići? Evo, ako želiš doktorat iz CS-a ovde, u Beogradu, predlažem ti da se javiš Predragu Janičiću (MATF, BG), za koga sam ubeđen da je vrlo pošten. Ja sam njim nikada nisam sarađivao, jedino mi je držao vežbe iz osnova geometrije, pa nemam nikakvog ličnog interesa da ga branim i nazivam poštenim ako ne msilim tako.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Dakle, ostavimo po strani da li smo mi koji te ovde ubeđujemo u suprotno pošteni ili ne. Ja sam ti preporučio čoveka kod koga ćeš sam moći da se uveriš da je pošteno napredovanje moguće.

_{[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 04.05.2011. u 12:46 GMT+1]}

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Svaka čast na otvorenoj temi.

Možete li ovdje da postavite linkove prema sajtovima na kojima mogu da se objave radovi?

Vidim da neki članovi foruma imaju iskustva sa objavljivanjem naučnih radova. Takođe me zanima sve o pravljenju radova (da li je obavezno da se rad kuca u Latex-u, koliko stranica mora da ima, na koliko jezika mora da se prevede rad, koja su pravila u vezi forme i sadržine, i uopšte sve što mogu ovdje od vas da saznam o svemu tome). Biću vam veoma zahvalan, vjerujem da ima još ljudi koje isto to zanima i koji bi kao ja voljeli da sve to sa nama u ovoj temi podijelite. Svima nama će ova tema da bude od koristi.

Evo na primer i mene bas interesuje cio postupak sve od nacina pisanja
pa do objavljivanja.

Potpis

حياتي هو العلم بلدي (الرياضيات)

Kao prvo moras imati dobar rad ...
Kad pripremis javi se za detalje, da ne rasplinjujemo temu

Kakvo rasplinjavanje teme? Ili imaš šta da kažeš na temu ili nemaš?

Pa, na sajtu časopisa uvek imaš nekakva uputstva za autore.

Što se jezika tiče, rad treba da bude napisan na bar jednom od službenih jezika časopisa. Engleski je praktično uvek jedini službeni jezik časopisa. Što se ograničenja broja strana tiče, opet to varira od časopisa do časopisa. U svakom slučaju, nećeš imati donje ograničenje za dužinu. Može i na samo jednoj strani. Što se formata tiče, opet varira od časopisa do časopisa, ali recimo da uglavnom prihvataju PDF, tako da nije nužan, mada bih ga ja najtoplije preporučio.

@pexi92

Pročitao sam tvoju obrisanu poruku. Ako smatraš da znaš nešto na datu temu, slobodno to napiši ovde, a ono što si napisao opet liči na obično baronisanje.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Samo sam rekao da ako neko ima konkretna pitanja spreman sam da odgovorim i ne razumem zasto je moja poruka obrisana, ja i dalje ne vidim kada i kojom porukom sam prekrsio neko pravilo foruma i molio bi moderatora da mi explicitno navede!!!

Nakon obavljenog istraživanja i pisanja rada treba pronaći časopis čijoj koncepciji odgovara taj rad. Rad naravno mora osm naslova da ima i sažetak (engl. abstract), čija je funkcija da čitalac odmah vidi da li ga članak zanima, tj. da li da ga čita. Takođe, mora se navesti i šifra oblasti kojoj članak pripada.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

@pexi92

Pa, napisao si da ako neko ima pitanja, da ti se javi (valjda preko PP ili elektronskom poštom), što bi značilo izbegavanje da ovde javno napišeš šta znaš. Ja sam tako razumeo brisanje tvoje poruke.

Inače, ja nisam moderator, a prilikom brisanja poruke poslata ti je elektronska pošta o tome ko ju je obrisao.

Apelujem na moderatore da autorima bar ukratko obrazlože brisanje njihovih poruka.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Hvala Nedeljko. Da li postoji neka lista tih časopisa u kojima objavljuješ radove ili koristiš google da ih nađeš. Kako znati koji časopis je prestižniji, da li je bitno u kom časopisu se rad objavljuje i za šta (koga) je to bitno? Šta je to SCI lista?

SCI je skraćenica od Science Citation Index. Sada nemam vremena, ali javiću se kasnije.

@pexi92, niko ti ne brani da ovde odgovaraš na pitanja koja su već postavljena.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Ukratko: časopisi poseduju tzv. impakt-faktor. Što veći faktor, jači časopis.
//edit - typo

_{[Ovu poruku je menjao maksvel dana 06.05.2011. u 17:23 GMT+1]}

Pisanje naučnih radova:

http://docs.google.com/viewer?...tbSCOW53uKvRmyFuDt0GNsqyBM1gKg


Objavljivanje naučnih radova:

http://www.masfak.ni.ac.rs/upl...javljivanje_naucnih_radova.pdf

Smatrao sam da neko ko ima kapaciteta da napise kvalitetan strucni rad, ima i kapaciteta da uradi sledece:
- upotrebi Google da pretrazuje npr. "Writing scientific papers mathematics"
- da pronadje stranicu npr. List of scientific journals - Wikipedia, the free encyclopedia
ili List of mathematics journals-Wikipedia i da u referenci npr. pronadje Journals Ranked by Impact: Mathematics ili nesto slicno ovome sto sam naveo
- da odabere odgovarajuci casopis prema tematici i ostalom
- da procita uputstvo za slanje radova na sajtu (mislim da svi casopisi imaju ovu stranu)
- da otkuca rad u Wordu, izveze kao PDF i posalje (mislim da svi primaju PDF format, barem prilikom razmatranja rada)
- da komunicira sa Editorom na jezicima navedenim u uputstvu (99% engleski)
- da prilagodi ili koriguje rad prema uputstvima i prema sugestijama koje dobije.

Jedino ostaje jos jedna sitnica - da se napise strucni rad.
A ako je rad toooooliko dobar onda uopste nije bitno kako ga napiste, formatirate i koncipirate i gde ga i kako objavljujete.
Ako imate rad takvog "kalibra" onda uradite kao sto je npr. Pereljman i cela svetska javnost ce znati za Vas

Cela poenta je u radu, a ne na tehnickim detaljima na koje si Sini82 insistirao.

Sa ovim ne mogu da se složim. Ako bih npr. ja, koji nisam poznat u svetu, uspeo da rešim neku problemčinu kao što je P vs NP (ostavimo po strani pitanje da li sam ja sposoban za tako nešto), taj rad niko ne bi želeo da čita, jer niko ne očekuje tako krupne stvari od nekih anonimusa. Ima koliko hoćeš primera ljudi koji imaju doktorate, rade na univerzitetima ili institutima, uredno objavljuju naučne radove u kvalitetnim naučnim časopisima, ali kada tvrde da su rešili neku "bombu", to niko ne želi da čita. Sam Pereljman, koji je iza sebe imao evropsu nagradu za najboljeg mladog matematičara, jedva se izborio da se njegovim radom neko pozabavi.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.

Sam naslov dokaza neke velike problemcine zainteresovao bi barem nekog da pogleda o cemu se radi.
Kad bi se utvrdilo da je rad dobar a mozda i tacan, lavina bi krenula i put ka svetskoj slavi bi bio zagarantovan.
Ove radove ne cita bilo ko, u pitanju je uglavnom strucna javnost i kad bi bilo ko od njih reko da je pronasao bilo kakav dobar rad to ne bi proslo neopazano.

Preljeman je, koliko ja znam, okacio rad i to bilo sve od njega. Nije dao nijedno dodatno objasnjenje ili bilo sta drugo. A i mesto gde ga je okacio nije bilo ocekivano za rad takvog kalibra, mozda i gresim ali otprilike mislim da je tako.
A daleko od toga da je i pre ovoga bio anonimus ili prosecan.

U praksi uopšte nije tako kao što misliš. Sam Pereljman je rodio mečku dok se nisu smilovali da razmotre njegov rad, promovišući dokaz po kojekakvim seminarima. Daleko od toga da je tek tako okačio rad na arXiv i da je to bilo sve od njega.

Radove sa arXiv-a slabo ko čita, jer su nerecenzirani, pa nema nikakve garancije da nema grešaka. Takve "bombe" uopšte nisu ni kratke, ni jednostavne za čitanje, već upravo suprotno od toga. Da je pokušao da objavi rad u nekom časopisu, možda bi na recenziju čekao i 10 godina, ako bi recezent uopšte hteo to da čita. Ljudi ne žele da gube vreme čitajući pogrešne radove, a to što je neko Dr, radi na ovom ili onom univerzitetu/institutu i ima objavljene naučne radove u kvalitetnim naučnim časopisima, nije garancija da nije nigde pogrešio. Dešava se, u mnogo jednostavnijim i kraćim radovima, da čak i recezenti ne vide nikakvu grešku, već je primeti neki od čitalaca o objavi kao zapažanje u vezi tog rada. Što se "bombi" tiče, najveći broj radova koji pretenduju da su rešenja je pogrešan.

Uzmi na primer Vaught-ovu hipotezu (Vaught se čita "Vot"). Mada postoji rad koji pretenduje na obaranje Vaught-ove hipoteze, još uvek nije niti prihvaćen, niti oboren, jer ne postoji interesovanje istraživača za time. Tom hipotezom se kod nas bavi Predrag Tanović, koga možeš naći na Matematičkom institutu SANU, pa pitaj njega za status tog rada. Nije slučajno njegov status "rukopis" (maniscript). Recezent časopisa u koji je rad poslat nije hteo da ga čita.

Potpis

Nije bitno koji su zaključci izvučeni, već kako se do njih došlo.