Mnogi se smejali Richard Stallmanu kada je objavljen clanak. Jeste on pomalo lud, al' nakon odredjeno vremena ispostavi se da je skoro uvek u pravu.
Moje pitanje je: šta je tu realna opasnost? Mnogi ljudi kažu "neka me prate, nemam šta da krijem". Uostalom, mobilni operater nas prati (dok ne isključimo telefon), banka nas prati dok koristimo kartice, ISP ima obavezu da čuva logove godinu dana. Vidim "sitne" zloupotrebe gde momak pogleda iPhone svoje ribe i vidi gde je bila. Ideja je da nadzor ne bude nametnut već da ljudi sami žele da budu nadgledani zarad lažne bezbednosti.
Međutim, koja je "big picture"? Gugl dodeli ID s kojim skuplja info da bi bolje targetirao svoje usluge ili prodao nekome informaciju (gde si, šta voliš, koje su navike, koliko trošiš). Lakše je preturati po nečijoj prošlosti. Recimo, kandidujem se za gradonačelnika, a ekipa mog protivkandidata kopa svo "đubre" koje može da nađe o meni -- da li bi im ove infomacije od Velikog brata pomogle i ko zapravo njima može da pristupi zvanično i nezvanično? Krađa identiteta? O čemu bi trebalo da razmišlja obični smrtnik koji živi od legalnog posla, o čemu biznismen, o čemu švaler, o čemu političar, o čemu trgovac mutnom robom?
Za one koji žele da izađu iz igre (eng. opt-out), postoji rešenje!
Citat:
"Nemam telefon. Ne bih nosio telefon. To je Staljinov san. Mobilni telefoni su oruđe Velikog brata. Neću nositi uređaj za praćenje koji sve vreme beleži gde ja idem, i neću nositi uređaj za prismotru koji može da se pretvori u prisluškivač u svakom momentu", rekao je Stolmen u intervjuu za NetworkWorld.
Moje pitanje je: šta je tu realna opasnost? Mnogi ljudi kažu "neka me prate, nemam šta da krijem". Uostalom, mobilni operater nas prati (dok ne isključimo telefon), banka nas prati dok koristimo kartice, ISP ima obavezu da čuva logove godinu dana. Vidim "sitne" zloupotrebe gde momak pogleda iPhone svoje ribe i vidi gde je bila. Ideja je da nadzor ne bude nametnut već da ljudi sami žele da budu nadgledani zarad lažne bezbednosti.
Međutim, koja je "big picture"? Gugl dodeli ID s kojim skuplja info da bi bolje targetirao svoje usluge ili prodao nekome informaciju (gde si, šta voliš, koje su navike, koliko trošiš). Lakše je preturati po nečijoj prošlosti. Recimo, kandidujem se za gradonačelnika, a ekipa mog protivkandidata kopa svo "đubre" koje može da nađe o meni -- da li bi im ove infomacije od Velikog brata pomogle i ko zapravo njima može da pristupi zvanično i nezvanično? Krađa identiteta? O čemu bi trebalo da razmišlja obični smrtnik koji živi od legalnog posla, o čemu biznismen, o čemu švaler, o čemu političar, o čemu trgovac mutnom robom?
Za one koji žele da izađu iz igre (eng. opt-out), postoji rešenje!
Kako si se samo setio ovog klipa... svaka cas' za podsecanje.