Ne zna se sa sigurnoscu, zato i pise tamo da su podaci neprovereni jer svako moze da ih unosi po svojoj volji. Wikipedija je informativnog karaktera, kao zidne novine nekada. Ne obavezuje ali pruza osecaj da smo doprineli nesto zajednici.
Clanci koji se cesto vandalizuju dobijaju zastitu, tako da ne moze svako da ih edituje. A bukvalno svaka promena se belezi, i sa dva klika moze da se odradi undo. Klikni na view history za vise detalja... Uglavnom, za neke popularnije stvari i duze clanke ne moras da brines da li su tacni. Ne veruj nista domacoj vikipediji, uvek koristi englesku. I ako hoces vise informacija o clanku, klikni na discussions. Tamo obicno ima zanimljivih rasprava i informacija...
Sve funkcioniše po principu revizija. Npr. kad neki zlonamerni korisnik obriše ceo teksta, to se pamti kao revizija broj recimo 701. Ali isto tako, neka prethodna izmena je sačuvana u reviziji 700, tako da tekst u svakom trenutku može da se rollback-uje u bilo koje prethodno stanje.
Podaci na Wikipediji, posebno oni politicko istorijski, su nastali konsenzusom, ili glasanjem vecine.
To ne znaci da su informacije tacne odnosno niti da su tacne niti da nisu.
Enciklopedija ima razlicitih, a nastale su pod kontrolom partije na moci.
Tako recimo kada citam istoriju filozofije koja je izdana pocetkom 1980, ogromno je poglavlje o Marxu, Engelsu i Lenjinu, kao bitnim filozofima danasnjice.
Enciklopedije iz USA, Srbije ili Rusije se razlikuju svakako, a "demokratsko" unosenje podataka u Wikipediji se procesljava nizom korekcija na nivou opsteprihvacenih dokaza vecine.
Kako wikipedia kontrolise svoj sadrzaj