Pomoć početniku oko šeme korektora napona 220V

Možeš misliti kako "Potrošači Vrište od Sreće"


ovo je dobro,...

Potpis

1. Ko zna više, bog mu je dalje
2. Ko zna manje, bog mu je bliže
3. Ko ništa ne zna, njemu bog može biti svako

sto se itce resetovanja kompa zavisi koliko su brzi relei, ne mora da znaci da ce se resetovati, u svakom slucaju je bolje za komp staviti ups sa vec ugradjenim korektorom napona ili staviti el motorni korektor.

kad smo vec na temi, moze li neko da mi objasni kako su radili oni stari stabilizatori napona koji su se u glavnom koristili za napajanje TVa pre 15-20 i vise godina ?

nikad mi nije bilo jasno niti sam se preterano rasppitivao kako radi ta kanturina od 30-ak Kg :)

takodje da pitam, postoji li korektor napona koji u sebi nema cetkice ili releje vec mu napon regulise elektronika ?

mislim nesto kao trafo koji je namotan npr 110/220V a elektronika mu na primaru smanjuje napon iz mreze na 110V kada je napon iz mreze 220V, dakle ovakav korektor bi mogao da radi cak iako je napon u mrezi 110V i da na izlazu da 220V, ovo mu dodje kao neko svicersko napajanje samo sto na izlazu daje AC umesto DC napon....

Radili su na principu zasićenog magnetnog jezgra.

Potpis

Pozdrav
---ivanhoe---

Za ove sto ih ima po oglasima pise da ceo proces prebacivanja dok ponovo ne dostigne 220V traje oko 300ms. To mu dodje za komp nekako mnogo sta znam. Ostali uredjaji tipa TV ili pojacalo verovatno nece ni da primete tu razliku ali za komp ne znam. A jel ti sa motorom nemaju prekid u napajanju nego ima kao neki klizac po namotajima ili nesto slicno?Evo ima ovde mada su oni izgleda i posle svih godina najbolji od svih, ako je potrebno kontinualno napajanje kao za komp. Samo sto na ove obicne male TV stabilizatore od 4 - 5 kg mogu da se prikljuce uredjaji do 200 - ak vati. A za sta su se koristili ti od 30 kila i ima li to da se nadje po buvljacima?

mislio sam na ovako nesto kad sam pomenuo regulaciju elektronikom, ne verujem da je ovo toliko skupo napraviti :)


ovde se sve svodi na to da je izlazni napon vec po prirodi sinhronizovan sa ulaznim, a regulacija se vrsi tako sto se na primaru transformatora 110V/220V vrsi regulacija tako da on na izlazu daje 220V tj na primaru treba da dobije 110V. rekao bih da ovo moze i bez prvog - razdvojnog trafoa da se napravi.

torusi ne vole ali zato EI radi bez nekih problema koji se ne mogu resiti... mozda umesto trijaka ubaciti dva kontra okrenuta tranzistora pa to terati mikrokontrolerom, ili dva kontra okrenuta triaka, a palo mi na pamet da se napravi kombinjacija sa trafoom npr 220/400V pa da se sekundar kontrolise u zavisnosti od opterecenja da pad napona bude toliki da na izlazu bude 220V sto je opet lakse nego prvobitna ideja ....

pretpostavljam da postoji nesto slicno vec izradjeno, naravno sa kontrolerom...

nesto kao automatski dimer za svetlo prilagodjen za trafoe koji bi na izlazu davao 110V koliki god da je ulazni napon tj mrezni (naravno ne manji od 110+ gubitci)

ovo bi u stvari bilo najlakse napraviti sa svicerskim napajanjem koje radi od 110-230V ili slicno a na izlazu da daje 12VDC pa na njega nakaciti 12/220V pretvarac, pa koliki god da je ulazni napon a da nije ispod 110V , na izlazu ce pretvarac davati 220VAC jer ima stabilnih 12VDC na ulazu od svicerskog napajanja, samo sto treba naci takvo napajanje vece snage :) kao i pretvarac sto nije jeftin... takodje ako napravimo pufer vezu, tj dodamo akumulator paralelno pretvaracu i napajanju eto nama stabilnog izvora i kad nestane struje, bez prekida napajanja.... takodje za pretvarac nije lose uzeti clock iz mreze kako bi bilo sinhronizovano napajanje sa mrezom...

Korektori dobro rade gde promene napona nisu ceste i za frizidere, zamrzivace itd. EI je pravio regulatore pomocu promenljivih autotransformatora (onaj motan na torusu, jednoslojan sa cetkicama menjao je napon bez prekida) i motor, naravno i dodatna elektronika za upravljanje. Inace, proste seme nemoj ni pokusavati, najprostija je pomocu kondezator+diak+ triak + grec na kondezatoru i obavezno sijalica ili grejac priblizne snage kao i transformator paralelno transformatoru. Antiparalelno vezana dva SCR-a za vece snage, traze i mnogo komplikovaniju elektroniku za pobudu.
pozdrav

@robert:

mozda je cova mislio da kaze "sa dva kontra okrenuta tiristora",,,

ni ja ne znam sta bi postigao sa dva okrenuta triaka.

ijaoj, moracu malo da obratim paznju na brzopletost, naravno da sam mislio na tiristore :) izvinjavam se, puno pozdrava!

Je li, a s obzirom da je korektor napona u stvari trafo, da li koriscenje korektora nesto utice na racun za struju, ono za domacinstva gde se ne racuna reaktivna energija, na primer da se racun za struju smanji za nekih 10 - 15 ili koliko vec % ako se koristi korektor, u odnosu na situaciju kad korektora nema, ili to uopste nema veze?

kad se ubaci korektor napona rekao bih da uredjaji (bar vecina) vuku vecu struju, veci napon-veca struja-vise KWh, pogotovo kad su termogene otpornosti u pitanju kojih je najvise u domacinstvu :)

Apsolutno tacno nasuprot cestim misljenjima i tvrdnjama
da elektrouredjaji
"vuku mnoooogo vecu struju i pregorevaju"
usled nizeg napona od propisanog


jedino sto uredjaji veoma vole je to sto
uz korektor napona oni rade
mnooogo korektnije u pravom smislu reci

P.S. ovoj matematici vece potrosnje treba dodati
i procenat gubitaka u samom korektoru