gromobran i uzemljenje

Dobra vecer dobri lugje. Ova e moj prv post,pre neko vreme sum doznal zxa ovaj forum, jas sum iz Makedonije pa malku ke mesam vo pisuvanje ,ne sum ucel srpsko-hrvatski vo shkolo.Svaka cast za ovaj forum super ste i ima tuka dosta da se nauci. E sega,imam neki pitanja koi ne mi se jasni 100% pa sakam nekoj sovet od nekoi poiskusni tuka so znajne. sakam da pitam nesto oko gromobrana...na faksu imalo je dilemu dali gromobran se vrziva na zaednicko uzemlenje od kuka(zgrada),ili treba da se postavi na zasebno uzemlenje.U knige pise da sve(zastini sprovodnici,vodovod ,itn) se vrzava na ekvipotencijalnu shinu kao i lenta od gromobrana i seto to na zaednicko uzemlenje.Imalo je dilema ustvari kad udri grom, se javlja neki potencijal da recimo oko 6 kv na gromobranske trake(odvonik ) a i na svi zastitni sprovodnici povrzani na EPS t.e po uticnice u stanu.Po moe mishlenje ako e gromobranska lenta povrzana direkno samo na ekvipotencijalnu sinu i nigde na drugo mesto taj cel potencijal bi se ispraznal u zemlje i ne bi imalo opasnost po uticnice ili metalni delova na uredima ako nekoj u toj trenutak popipa nekoj metalni del. .Dali sum vo pravo ili ne sam?? Sakam malo detalje oko ova ,vo nijednu knigu ne e e napisano shto bi se slucilo pri udar na grom ,itn.
pozdrav.

Uste da naglasim,chitao sam slicni temi tuka na forum z a gromobrani ama ne najdov resenie tocno za ovaa problematika.Ako e veke pishano tuka za ovaj problem ve molam da mi dadete link.pozdrav.

Generalno , moze da se veže gromobranska instalacija za zaštitno uzemljenje .

Konkretno , to se opredeljuje na osnovu proračuna .

Otpor uzemljenja i komplikovana procedura proračuna verovatnoće struje groma , će reći da li treba pored postojećeg i dodatni uzemljivač .

Gromobransko i zaštitno uzemljenje se ne sme objediniti.
Gromobransko uzemljenje se mora voditi na odstojnicima čak i ako je objekat od metala

Potpis

Pozdrav
---ivanhoe---

Generalno zastitno uzemljenje i gromobransko uzemljenje su jedno, osim ponekad u TS, i to preko 35kV.
Najcesce su za 10(20) kV TS objedinjeno radno, zastitno i gromobransko uzemljenje.
U zgradama uvijek.
Sve metalne vidljive mase ( koje u normalnom pogonu nisu pod naponom ) se vezuju na taj uzemljivac - to je dodatna mjera zastite.
Metalne konstrukcije zgrade se obavezno povezuju na uzemljivac.
E sad, ako je u pitanju skladiste eksploziva ili slicni ex objekti vaze drugaciji propisi.

zgrada ima temeljni uzemljivac koji je uliven u beton, koliko se secam da se uzemljenje posebno izvodi od uzemljivaca kao i na kucjama, svaka traka koja silazi u zemlju se stavlja tj vezuje na poseban uzemljivac, e sad vidim u poslednje vreme da se na novim zgradama umesto vertikalnih traka iskoriscavaju oluci sto nije bas po propisu i pitam se ko vrsi kontrolu ovoga kad je proslo tehnicki prijem (ako ste videli na zradama da je na krovu traka vezana selnom za cev olika a dole takodje vezana selnom pa uzemljena , na to mislim)

Ja lično praktikujem da gromobran posebno uzemljujem od ostalog uzemljenja, dakle zasebni zemljišnji uzemljivači. Koliko se sad sećam, neko kom je pamćenje po ovom svežije neka me dopuni, mislim da uticaja ima i namena objekta, te se i po tom slučaju i odlučuje da li je gromobran u sklopu uzemljenja električne instalacije objekta il se izvodi potpuno zasebno.

Nekako mi je odvajanje sigurnija opcija, jer ko zna kasnije dodje do prenamene objekta , a retki su slučajevi da se naknadno tu nešto modifikuje u instalaciji najčešće bi to bio slučaj privatne svojine, a objekti često počnu kao objekti pomoćne namene, npr garaža, iz garaže u magacin, iz magacina u proizvodni pogon, tako da dodješ u situaciju da od mesta gde je čovek prisutan samo da bi parkirali kojekakva vozila i priključke, postane magacin i čovek je mnogo više tu, pa na kraju ako predje u neku proizvodnju, čovek je tu skoro 24h.

Iz tog razloga, čisto praktičnog slučaja, smatram da bi razdvajanje trebalo u startu raditi.

U slučajevma objekata javnih ustanova, svaka prenamena objekta traži izradu novog projekta svih elemenata i instalacija u objektu, tako da se kod njih verujem i vrše naknadne modifikacije na instalacijama objekata.

@shadow
Nije zabranjeno koristiti oluke kao spusne provodnike , čak šta više , dozvoljeno je .
Dozvoljeno je koristiti i metalnu površinu krova , kao prihvatni sistem .

Za prihvatni sistem se mogu koristiti limovi ne tanji od 0,5mm

Za spusne provodnike se mogu koristiti oluci ako površina poprečnog preseka oluka nije manja od minimalne površine koja je proračunom predviđena za spusni provodnik .

@milovanmaric

Nije neophodno razdvajati uzemljivače , jer se time ništa ne postiže , osim ako uzemljivač gromobranskeinstalacije nije dovoljno udaljen da ekvipotencijale ne mogu da indukuju struje u štićenom objektu iznad dozvoljene vrednosti .

Shvatam zašto tako izvodiš uzemljenje , ali kod nas se zbog materijalne situacije ne koriste uređaji sa kojim bi se obezbedili i u slučaju objedinjenog uzemljenja .

Ti urađaji su Lighting Protection Zone od 1-4 uređaji .

To su zaštitna iskrišta i SiC odvodnici prenapona u kompaktnom pakovanju .

Zdravo na site.!! Hvala na svima za odgovorima,ali sepak nikoj ne napisa shto ke bidie pri udar na grom?? t.e kako udarot ke vlijae na zastitnite sprovodnici po utichnice u stanu ili ako sme dodirnuli metalen ured pri grom.Jel imao neko ispituvanje oko ova ili nekoe iskustvo kako vo praksa se dobile rezultati?? U tehnicka preporuka 5 slika 6.4 od Elektrodistribucija Srbije jasno se gleda deka se koristi edno uzemlenje i za zastitno i za gromobransko. drugo sakam da pitam, jel ima uste neki zakon ili pravilnik koj go definira ovaj problem za uzemlenjom ili ova je samo ova preporuka???
pozdrav.

Ja baš nisam uopšte upoznat sa problemom uzemljenja zgrade a interesuje me kako to treba ispravno da se uradi. Takođe, ja nisam električar/elektroničar i laik sam po tom pitanju.

Vidim da se pominje zaštitno, radno, temeljno i gromobransko uzemljenje. Da li neko može da mi da definicije ovih pojmova kao i da opiše način kako se ova uzemljenja realizuju u praksi?

Šta je to ekvipotencijalna šina?

Hvala

Ako nije protivno pravilima foruma , dovoljno podataka i dokumentacije ima na ovom sajtu
http://www.gromobrani.co.rs

Mi dosta uprošćujemo stvari,i malkice nesavestno pravimo gromobransku zaštitu (ono "i drugi tako rade" ),ali nedavno sam čitao skriptu zakona o gromobranima,gde tačno i detaljno opiše,da gromobranske zaštite kako treba da budu izvedeni,zavisno od vrste materijala objekta,šta se skladišti u tim zgradama,i velki je naglasak,dali rade (žive) ljudi u objektu.
Konkretno,gore pomenuta debljina krova lim 0.5mm važi za gvožđe (a ne bakar,aluminij,li neki drugi metal),za objekte gde se skladišti nezapaljajući materijal,radnic ne rade ispod tog krova stalno(izričito samo za vreme utovar-istovar robe).
Uzemljeni deo (trake odgovarajućeg preseka) može da se ulije u beton,ali mora da bude zatvoren krug(recimo kao "O" ali ne sme ostati otvoren "U" ).
Po meni vertikalni (stubni) uzemljivači (koji su međusobno povezani) su bolji,naročito ako su dosta duboko u zemlji,i dostižu podzemne vode(kao u mom kraju podzemne vode ima na 2-3 metara).
Pozdrav svima!

Ljudi, ovdje se ne prica o posebnim gradjevinama ( eksplozivne smjese, el. energetska postrojenja..) nego o stambenim zgradama i slicnim objektima.
Prema IEC 62305-1 i HRN EN 62305-3 ( na zalost mi nemamo taj standard jos uvijek)
Citat:

Sa stajališta zaštite od munje preporučuje se jednostavan zajednički sustav uzemljivača koji je pogodan za sve namjene (npr. zaštitu od munje, uzemljenje elektroenergetskog i telekomunikacijskog sustava).
Zavrsen citat.

Pozdrav

Aj evo kako ja na to gledam, ne mora da bude tačno.
Uzemljivački sistem može da bude zajednički (skup deo priče). Vod od gromobrana do uzemljivačkog sistema bi trebao da ide odvojeno od voda za radno/zaštitno uzemljenje. Razlog: prilikom udara groma kroz provodnik proteče prilično velika struja. Kakav god da je kvalitetan gromobranski vod, on ima konačnu otpornost. Ukoliko je još neki uređaj povezan (uzemljen) preko istog voda gde prolazi i grom, onda u trenutku udara groma njegovo uzemljenje se nalazi na prilično visokom potencijalu u odnosu na zemlju. Ukoliko je uređaj dodatno povezan (preko napajanja pre svega) na uzemljenje na drugom mestu, onda može da dođe do toga da struja poteče kroz uređaj upravo preko uzemljivačkih kablova. A to verovatno ne bi bilo poželjno.
Naravno, to je teorija. U praksi često pristajemo da povežemo radno uzemljenje na gromobransko, pošto je neisplativo izvlačiti dva voda.

Nisam strucnjak ali radim to.Evo kako mi radimo uzemljenje:
Kad krene izgradnja zgrade,znaci iskopavanje i za prvi temelj se postavi armatura onda mi pravimo g.mrezu na svakih 10 do 15 ide po jedan izlaz (koji kasnije vodimo do vrha zgrade).obicno se koristi u obliku zice fi 10 i tu u temelju sve povezujemo.
Kad se zgrada zavrsi spajamo one izlaze sa vrhom zgrade.Usput ako ima metalnih gelendera spajamo i njih.Gore na krovu spajamo sa olucima i opet pravimo mrezu po krovu stim sto obicno na sredini ostavljamo po 0.5m uvis .
Nema spajanja G.zastite i uzemljenja.I to je to

Potpis

b

Pri pravilno proektiran gromobranski sistem i zazemjuvanje,odvodnicite(trakata) od gromobranskiot sistem se povrzuvat direkno na zazemjuvanjeto bilo kako da je izvedeno(temelno,so sondima,trakasto itn).Od toa zazemjuvanje vadime izvod(traka ) koja odi do razvodne table kade se vrzuva na EPS i tuka se vrzuvaat site zastitni sprovodnici. E sega ,pri udar na grom strujata "patuva" prvo do zazemjuvacot(znaci stignala do zemja) i ne veruvam deka preku toj odvonik(traka) koj sme go pustile do tabla ke se vrati nazad,i da preku nje ke dojde na neki potencijal zastitne sprovodnici po uticnice.Po analogije struja od groma veke stignala vo zemja(na nizij potencijal) i se ispraznila. Sigurno ima neki mali momentni potencijal po zastitne sporovdnici ali kolkav e toj i jas sakam da doznam.Resavanje gromobrana i zazemlenje, napon na cekor ,pole koe se sozdava okolu zazemlenje itn e vo red matematicki presmetano, ama ne mi ide u glavi kako da ga presmetam bas taj mali potencijal(ako go ima) koj bi se pojavil na zastitne sprovodnici.
Ako ima neko razmishlano oko ova neka podeli neka ideja .
pozdrav i hvala na site koi se upustili u ovom raspraviju.

Tema je malko uskostrucna, ali ajde ovake da odgovorim na par stvari.
Balkanac, jel ti vodis sa uzemljivaca do GRO izvod? ( kako onda nema spajanja zastitnog i g uzemljenja?)
Marko, ma koliko ti razdvajao uzemljenja, neces mnogo dobiti.
Pazi sad, neka je uzemljivac vrlo dobar i neka je njegov otpor reda 5 Oma ( te je za jednosmjernu ili NF struju toliko ali za VF- a grom je u principu VF- to je nesto vise oma , ali ostavimo da je 5 Oma). Posmatraj omanji grom sa nekih 20 kA sturje, na tih 5 Oma to je 100 kV. To je potencijal uzemljivaca, gromobrana i svih metalnih masa u kuci, pa cak i potencijal zemlje u neposrednoj blizini uzemljivaca. Beskonacno daleko pot. zemlje je 0 V. Kriva po kojoj napon opada je blizu eksponencijalne, dakle ako u blizini g uzemljivaca imas neli drugi uzemljivac na njemu ce biti nesto manji pot. nego na G uz.
Pazi sad sta si dobio.
Ako su zdruzeni uzemljivaci tebi je komplet kuca i sve metalne mase u njoj na nekom potencijalu, ali tebi nece biti nista - vjerovatno ces prezivjeti. Ali ako razdvojis uzemljenja dobices da je gromobran na recimo 100 kV, a preko njega i dio zgrade ( zidovi koji su provodni, oluci, moguce i metalni prozor koji je blizu spusta...) a na zastitnom uzemljenju recimo 80 kV. Elem, ti si u kucu uveo 20 kV razlike potenijala razlicitih predmeta koje ti mozes dotaci i eto problema. S druge strane tih 20 kV ce se negdje zatvoriti, ne daj boze kroz unutrasnjost kuce, bilo bi finih varnica i pozara.

Naravno da je lijepo imati i odvodnike prenapona ( katodne odvodnike) koji ce u slucaju groma spojiti sve tri faze ( a kod TT sistema i nulu - kod TNC sistema nula je svakako spojena na PE) na PE.
Pozdrav

Aj dobro, ja više razmišljam o konkretnim situacijama sa kojima se ja srećem, nego sa opštim.
U svakom slučaju ono pomenuto napajanje koje je vezano na uzemljenje je vezano opet na isti taj uzemljivač. Što znači da će razlika potencijala biti samo ono što struja groma ostvari od neke tačke gde smo se vezali na gromobranski vod, do mesta gde se spajaju gromobranski vod i vod radnog uzemljenja. Da li je posle toga otpor uzemljenja 5 ili 500 oma mi je svejedno, isti je uzemljivač i radnog i gromobranskog uzemljenja.
Tačno, ukoliko mi uzemljenje dolazi kablom, i vezano je na neki uzemljivač xy kilometara od mene, tad bi bilo problema.

Ja ne shvatam kako se sme objediniti kucno sa gromobranskim uzemljenjem u jednu tacku,u momentu praznjenja od tih milion i vise volti/mada to verujem samo nagadjaju i da niko nije dosad izmerio/ ce se bar nekoliko hiljada volti naci na svim uticnicama,iako je vreme reda nekoliko mili sekundi vecina elektricnih aparata po kuci to nebi izdrzala.

Ne javljaju se tu nikakvi milioni volti .
I sve se može izmeriti .
Izmerili su rastojanje do neke zvezde tamo u tri lepe a ti misliš da ne može da se izmeri napon .
I u pravu si .
I ne mere napon nego struju pražnjenja , jer je napon na nekom elementu posledica struje , a sve je zavisno od otpora i impedansi.

Drugo , smatraš da je došlo do direktnog pražnjenja struje groma u taj tvoj objekat a verovatnoća da se to desi je neverovatno mala .

I kada se desi pražnjenje u objekat , male spratnosti , to su najčešće strujnice koje su nastale od skokovitog lidera .

I ako je se sad desilo da prenapon putuje po vodovima u tvoju kuću , po propisima , svi prekidači i šuko utičnice su predviđeni za pojavu prenapona od 4kV , usponske funkcije 8/20 mikrosekundi.

Ne može da se ništa generalizuje , svaki objekat se zasebno proračunava , velike su razlike u zavisnosti od spratnosti , nadmorske visine itd .

Evo nešto iz knjiga :
Pražnjenja u objekte
http://www.megaupload.com/?d=IMQQL14N

Atmosferska pražnjenja

http://www.megaupload.com/?d=4Z3EPV72