Fotografija za početnike - Bracketing

Ne znam koliko je glupo (ili pametno) postavljati ovakva (i slična) pitanja na ovom forumu (gde su svi "profi" fotografi, neki sujetni itd.), ali iako mogu da pročitam u uputstvu šta čemu služi, volim i da razmenim iskustva i mišljenja sa "živućim" ljudima na ovom forumu.

Elem, opcija "Bracketing".

Možda grešim, no, na mom aparatu Bracketing fotografiše isti kadar sa različitim ekspozicijama, ili u različitim formatima (3:2, 4:3, 16:9).

Pretpostavljam da isti kadrovi različito eksponirani, služe da se nekako preklope, tj postave jedan preko drugog u nekom 3rd parti softveru, ako ne i u okviru softvera na samom aparatu, da bi se dobio nekakav efekat.

Kakav efekat je u pitanju i čemu to najbolje služi? U kojim situacijama je to korisno? Kako preklapati slike istog kadra različito eksponirane? Da li se preklapaju cele slike ili se katuju određeni objekti sa slika itd? Jasno mi je da nema pravila uklesanih u kamenu, i da je stvar kreativnosti fotografa šta će da uradi sa dobijenim fotkama, ali voleo bih da čujem neka iskustva, kada, kako i sa kakvim rezultatima je neko koristio Bracketing?

Takođe me zanima svrha fotografisanja istog kadra u različitim formatima? Imaju li oni koju drugu (kreativnu) svrhu osim da imaš određeni kadar u svim dostupnim formatima?

Voleo bih da postoji neka tema sa ovakvim "početničkim" pitanjima, na koje bi iskusniji davali svoje odgovore i mišljenja. Jer jedno je čitati uputstvo a drugo razmenjivati iskustva sa ljudima.

Pozz.

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.

Naravno da ovde nisu sve "profi fotografi"... štaviše - ta reč je baš u fotografiji retko povezana sa umećem.

No da ne širimo priču u tom smeru.

Bracketing je, kao što si primetio, opcija kojom se okida niz od 3 i više snimaka, od kojih se svaki razlikuje barem po jednom parametru. Inicijalno, ova opcija je podrazumevala isključivo snimke različitih ekspozicija, a sada aparati nude i WB bracketing, na primer, kada se tri ili više uzastopnih snimaka okida različitim WB setovanjem.

Šta se dobija?

U težim scenama, dobija se mogućnost automatskog okidanja različitim ekspozicijama, kako bi se kasnije mogao izabrati onaj koji je sačuvao najbolji balans između osvetljenih delova scene i delova u senci. Bracketing je određen pomoću svega jednog parametra - razlikom u dužini ekspozicije, koji se postavlja u odnosu na nominalnu (izmerenu svetlomerom ili ručno postavljenu) dužinu ekspozicije.

Ako je izmerena ekspozicija od 1/100, bracketing od 1EV će pucati: 1/50, 1/100 i 1/200. To znači da će, u odnosu na nominalnu vrednost, jedan snimak biti podeksponiran, a jedan preeksponiran za 1EV (u žargonu - jednu blendu) i time omogući bolje očuvanje svetlijih, odnosno tamnijih partija na snimku. Kasnijim "blending-om" tih snimaka, može se dobiti HDR (High-Dynamic-Range) fotografija, odnosno fotografija šireg dinamičkog raspona. Jasno je da ovo što bracketing radi može biti urađeno i ručno, pa ova opcija nije neophodna, ako aparat raspolaže manuelnim kontrolama (premda jeste brže, defitnivno)

Poznato je da, kad pucamo u sred dana, scenu koja obuhvata blještavilo neba i npr. ljude u senci nekog drveta, aparat ne sačuva sve detalje podjednako, odnosno onako kako ih je oko videlo. Razlog za to je vidljivo uži dinamički raspon digitalnog senzora, zbog kojeg će ili nebo "pregoreti" (ako svetlo merimo prema senci), zbog čega postaje belo ili će senka biti "zapušena" (ako svetlo merimo prema nebu), zbog čega će detalji ispod drveta biti potpuno crni, tj. izgubljeni.

Kada pucamo bracketing, podeksponirani snimak će se pobrinuti da nebo (tj. svetliji deo kadra) ostane očuvano po svaku cenu (na uštrb svega ostalog), a preeksponirani će učiniti obratno - sačuvati delove snimka u tami, tako što će ih duže eksponirati, opet na uštrb svega ostalog. Tako imamo očuvan veći deo kadra, koji će, uz onaj inicijalni, dati dovoljno informacija da, uz namenski softver, dobijemo fotografiju šireg dinamičkog raspona, tj HDR.

Neke primere HDR fotografije možeš videti OVDE.

Nažalost, HDR uvek, barem u početnom stadijumu eksperimentisanja, tera ljude da maksimalno bludniče nad snimcima, pa se kao krajnji rezultat dobijaju isuviše napucane fotke, nerealnih boja i ultra-čudnih senki. Nekome se to sviđa, ali većina kasnije to odbaci kao kič, što u neku ruku i jeste. Namena HDR fotografije je, s druge strane, upravo suprotna - da nadomesti nesposobnost digitalnih senzora da scenu zabeleže onakvom kakvom je vidi čovečje oko. Minimalan broj fotografija je tri, a rezultat je kvalitetniji ukoliko se HDR procesoru pruži više informacija (do 9 fotografija snimljenih različitim ekspozicijama)

Ako Te je tema zaintrigirala, preporučujem da počneš čitanjem sledećeg linka:
-HDR na wikipediji

Ovakvi efekti se ponekad mogu postići i korišćenjem samo jedne fotografije, ručno ili pomoću specijalizovanih Photoshop filtera, a takav način dobijanja nazivamo "pseudo-HDR", obzirom da je prisustvo neophodnih snimaka simulirano.

U slučaju da poželiš da eksperimentišeš, alati sa kojima možeš da probaš su Photomatix ili Artizen HDR, na primer.

Na sledećim stranicama imaš nekoliko dobrih tutorijala na ovu temu:
-Stuck-In-Customs
-Vanilla-Days
-Merging-HDR-using-Photoshop
-HDR-Tutorials-Roundup

Naravno, nije HDR jedina upotreba bracketinga, ali se najčešće za to koristi. Ja je koristim isključivo kada snimam jako kontrastne scene, gde pogrešno određena ekspozicija može da upropasti vredan snimak. Tada mi je nezamenjiva.

Pozdrav

P.S. Hint: Najbolji HDR je onaj kod kojeg posmatrač uopšte nije svestan da posmatra HDR.

StORM48, hvala na iscrpnom odgovoru.

To što si objasnio je i meni manje više bilo jasno, odnosno da te različite ekspozicije služe kako bi se sačuvali oni delovi slike koji bi ili izgoreli ili na drugi način bili izgubljeni.

Zanima me konkretno kako se to najefikasnije koristi, makar mi je jasno da ni tu nema pravila već se stvar rešava od slučaja do slučaja.

Da li se cele fotke preklope jedna preko druge ili se pak nekim drugim tehnikama samo određeni delovi "katuju", te slažu u "mozaik" koji bi trebalo da predstavlja najbolju kombinaciju svih fotografija?

No, to je više pitanje praktičnog eksperimentisanja nego razglabanja na tu temu po forumu. Voleo bih da vidim neki konkretni primer više različito eksponiranih fotki, i krajnji rezultat nakon njihove obrade.

Druga stvar koja me zanima, a kojom nisam još stigao da se poigram, je rad sa RAW fajlovima.

Imam instaliran sav potreban (i nepotreban) softver, onaj koji je došao sa aparatom (Silkypix), za koji neki kažu da nije nešto posebno a mislim da imam i Adobe Lightroom (ako se ne varam on služi za to, ili možda i sam Photoshop?). Jedino nisam siguran da sam sredio sve stvari sa plug-inovima za Adobe, jer mislim da postoji napravljem plug-in za moj fotoaparat, dok se pre toga vršila konverzija Lumix-ovog RAW fajla u Leica d-lux 4 RAW format.

Da li se igranjem sa RAW formatom mogu dobiti značajno bolji rezultati od onih "skuvanih" u samom aparatu? Koliko vas ljudi ovde na forumu često koristi RAW format za izradu krajnjeg rezultata, kao i koji softver koristite?

Znam da je ovo za posebnu temu, ali mi je glupo da za svako pitanje pokrećem novu temu. Ako moderator misli drugačije, može da napravi novu temu.

Poz.

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.

Storm ti je vec dao dosta objasnjenja i uglavnom je razumljivo sve sto je napisao :). Ako trazis primer 3 razlicito eksponirane fotke pa spojene u jednu I TO ti je dao.... Pogledaj malo bolje link na Wikipedia.....

http://en.wikipedia.org/wiki/File:BrnoSunsetHDRExampleByIgor.jpg (eto primera).

U programima koji su navedeni za HDR samo ubacis 3 (ili vise) slike i program ih sam spaja (na osnovu podesavanja raznih parametara).....

zZ

Slažem se, pogledao sam primere.

Nego kako stoje stvari sa RAW formatom? Koliko ga često koristite u praksi?

Potpis

Sell 'crazy' some place else. We're all stocked up here.