2 godine kasnije... Slobodan-Markovic-postao-savetnik-ministarke-Matic

Ajde malo podrske ovde. Vidite da covek ima problema sa za*ebanim igračima. Ajde malo lajanja na zvezde, prelaznog roka. Pa ne mogu sve da nas pobiju. Valjda. Dokle taj strah jbg.

Zayebani igrači u Srbiji??... šta reći... ljudi sa vremena na vreme pogledajte koliki smo na mapi, i kakva nam je ekonomija, pravo, nauka, kultura, obrazovanje... iza proklete Albanije smo, a slatko smo im se smejali...

---

nemojte zaboraviti da savetnik nije ministar niti ima bilo kakvu vlast :).

Ja mislim da je Sloba nije zadužen za telekomunikacije, kao savetnik, i da se više bavi drugim delom ministarstva.

---

@boxxter @Angelico
Da ne bude zabune - kada sam pominjao "za*ebane igrače koji igraju za*ebanu igru", nisam mislio na drastične scenarije tipa Ibarska magistrala ili neke James Bond 007 varijante ;) To se odnosi na državne ili poslovne organizacije (ili pojedince u tim organizacijama) koji imaju političku podršku u okviru vladajuće većine za sprovođenje određenih interesa (od državnih, preko stranačkih do privatnih) i na raspolaganju su im različita formalna i/ili neformalna sredstva za ostvarivanje uticaja. Dakle, ključna reč je politička podrška. Uvek je lako lupiti šakom o sto i reći -- ne može više ovako, od sutra će biti drugačije -- kada postoji politička podrška da se to sprovede. Ali, kada takva podrška ne postoji, onda obično ne možeš da dobiješ baš sve što si zamislio, na način kako si zamislio i to je politička realnost koju ne možeš da ignorišeš...

Takođe, ne bih se složio sa @boxxter-om da nemam svoju "lobi grupu" čije bih interese zastupao. Milje iz koga dolazim jeste Internet zajednica, što se, u najširem smislu, odnosi na sve one koji privatno ili profesionalno zavise od Interneta i koji se, između ostalog, okupljaju po forumima kao što je ovaj. Interesi te grupe su oni interesi koji su meni bliski i koje zastupam. Zato mi je malo bez veze kada se diskusija postavi u okvir "Predstavnik Vlasti vs. Narod" ili obrnuto. Ne učestvujem ja u diskusijama po Internetu da bih polagao račune Narodu, nego da bih pomogao i sebi i svojoj "lobi grupi" da u praksi što pre dobijemo stvari koje nam olakšavaju svakodnevni privatni i profesionalni rad i razvoj. Što je moja "lobi grupa" informisanija/organizovanija/fokusiranija, to je i moj posao lakši... :)

@ZanLepen @flylord
Moja pozicija u MTID je "posebni savetnik ministra" što znači da sam organizaciono pri kabinetu ministra i nisam vezan za neki od sektora ministarstva. Tokom proteklog perioda više sam se bavio temama iz oblasti telekomunikacija, nego informacionog društva, ali to je čisto statistički gledano... :)

@bachi
Kada me pitaš - šta ja uopšte savetujem ministarku - odgovor je relativno jednostavan. Sve ono što i sam pominješ i svojoj poruci: bržu liberalizaciju, bolje uslove za poslovanje, manje sumanute birokratije, više zaštite za korisnike, više mehanizama koji obezbeđuju konkurenciju itd. NO, TO JE SAMO POČETAK i to je obično najkraći i najlakši deo posla. Prvo sledeće pitanje je - KAKO sve to realizovati u praksi. I tu počinje pravi posao za koji u ogromnoj većini slučajeva ne postoji trivijalno rešenje. U igri je uvek veliki broj faktora koji moraju da budu ukalkulisani u predlog rešenja, inače su male šanse da će takav predlog ikad biti usvojen i sproveden u praksi. Ti faktori nikad nisu čisto stručni, objektivni, zdravorazumski ili u najboljem opštem interesu. U igri su vrlo često borba za stečene pozicije, otpor promenama, sprovođenje ličnih/političkih/stranačkih ciljeva itd. U takvom okruženju, mislim da je primarno obezbediti političku podršku za sprovođenje ciljeva i gledati da se procesi kreću u pravcu ostvarivanja tih ciljeva, umesto da stoje. Naravno, uvek je lepo kada neki proces može brzo da se okonča, pa da svi brzo osetimo pozitivne promene. Međutim, imajući u vidu društvene i političke odnose u Srbiji danas, mislim da je bitnije da se pobrinemo da pozitivne promene u oblasti telekomunikacija i informacionog društva dođu u neko dogledno vreme, makar i posetepeno, nego da potrošimo i priliku i vreme tražeći sve, odmah i sad.

Sve ovo ne znači da u narednom periodu neće doći do promene na domaćoj sceni, koje će za posledicu imati poboljšanje položaja sektora IKT u političkom smislu. Tada će verovatno biti moguće tražiti mnogo više stvari za "odmah i sad" i manje vremena provoditi baveći se "prelaznim periodima", "prelaznim rešenjima" itd.

Imajući to u vidu, pokušaću da ti odgovorim na neka od konkretnih pitanja koje si postavio:

- MTID nije "onesposobilo" Telenor u fiksnoj telefoniji, na protiv. MTID je, nakon zastoja koji je trajao od 2005. godine (kada je Telekom formalno izgubio monopolska prava), stvorilo uslove za pokretanje postupka za dodelu nove licence u fiksnoj telefoniji, uključujući i pristup lokalnoj petlji. Na temu "zašto baš jedan operator, zašto ne 1000" pokušao sam da odgovorim u ovoj temi http://www.elitesecurity.org/t387702-2#2494333 tako da sada ne bih širio priču u tom pravcu. Sa druge strane, obezbeđeni su uslovi za usvajanje novog Zakona o elektronskim komunikacijama, kojim je određen rok za potpuno otvaranje tržišta i data odgovarajuća ovlašćenja RATEL-u za regulisanje odnosa na tržištu, koja ranije nisu postojala. U svakoj zemlji koja je prošla kroz liberalizaciju telekomunikacija postojao je period u kome su novi igrači pregovarali sa nacionalnim telekomima oko cene zakupa kanalizacije, optike, lokalne petlje, interkonekcije itd. To isto je moralo da se konačno desi i kod nas, i to je ono što imamo prilike da gledamo poslednjih 6 meseci između Telenora i Telekoma. Dakle, to što na prvi pogled deluje kao zastoj, zapravo je prolazna faza u kojoj se alternativni operatori i bivši monopolista "cenjkaju" i bore za što bolje startne pozicije. Ja očekujem da ugovori o zakupu kanalizacije, optike, lokalne petlje i interkonekciji krenu sa primenom od septembra i da Telenor do februara krene sa pružanjem usluga određenog obima. Novosti u ponudi će svakako biti, ali ne očekujem ništa spektakularno na tom planu tokom narednih godinu i po dana. Međutim, uvođenje +1 FWA i +1 fiksnog operatora jesu suštinski korak napred, kao što je to i uvođenje prenosivosti brojeva u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. Do potpunog otvaranja tržišta fiksne telefonije ostalo je manje od godinu i po dana i tada će Srbija preko noći dobiti na desetine fiksnih operatora, ali će oni imati od početka imati daleko bolje uslove za poslovanje i razvoj.

- Što se tiče infrastrukture Telekoma i njenog izdvajanja -- akcionarskim ugovorom iz 1997. godine Telekomu je preneta u vlasništvo kompletna infrastruktura JP PTT za obavljanje telekomunikacione delatnosti, što uključuje određeni broj kilometara kanalizacije, cevi, bakarnih i optičkih vodova, određeni broj šahtova, centrala i druge telekomunikacione infrastrukture. Jedan od zadataka privatizacionog savetnika jeste da napravi pravnu analizu važećih ugovora i imovinsko-pravnih odnosa, da napravi analizu i projekciju poslovanja u zavisnosti od različitih faktora i predloži opcije za prodaju dela državnog udela, sa posebnim osvrtom na pitanje infrastrukture. Dakle, to pitanje će svakako biti uzeto u obzir i razmotreno. U teoriji, verovatno bi mogla da se nađe formula po kojoj bi se Telekom prvo interno reorganizovao na neki način (recimo tako kako si opisao, ili nešto drugačuje...), pa tek onda ponudio na prodaju. Međutim, imajući u vidu prethodnu političku odluku donetu na nivou vladajuće koalicije, da se Telekom proda do kraja godine i po što višoj ceni, kao i činjenicu da bi svaka reorganizacija morala da dobije "amin" OTE-a, ne verujem da će prethodna reorganizacija biti deo konačne odluke o prodaji. Što se tiče MTID (koje BTW ne vodi proces prodaje državnoj udela u Telekomu), prioritet je bio da se usvoji Zakon o elektronskim komunikacijama, kako bi se pre bilo kakve prodaje fiksirali rokovi za liberalizaciju, fiksirala ovlašćenja RATEL i obezbedili uslovi za pristup infrastrukturi bez obzira na vlasničke odnose. Takođe, Vlada je na predlog MTID odobrila uspostavljanje "Državne mreže", koja bi objedinila posebne sisteme veza organa bezbednosti, službi za hitne intervencije, drugih državnih institucija i resurse javnih preduzeća (tipa EPS/EMS). Primarni cilj jeste da se takva mreža tj. telo koje će upravljati tom mrežom, formira do prodaje državnog udela u Telekomu. Dakle, postoji plan da se infrastruktura EPS/EMS stavi u korisnu upotrebu, ali je sasvim drugo pitanje da li bi viškove te infrastrukture trebalo staviti na raspolaganje privatnim operatorima, u kom trenutku, u kom obimu i pod kojim uslovima. Ta pitanja još uvek nisu na dnevnom redu, što ne znači da neće doći na dnevni red u bližoj budućnosti...

- Što se tiče tzv. WiMAX tendera, ne radi se o odugovlačenju, nego o stvaranju uslova za raspisivanje tendera za dodelu prava na korišćenje radio-frekvencija na određenoj teritoriji u uslovima kada na delovima te teritorije postoje korisnici važećih dozvola za radio-stanice, izdatih u skladu sa ranije važećim propisima. Ovaj problem je odavno mogao da se reši recimo nasilnim oduzimanjem stečenih prava, ali to nije opredeljenje za koje se zalažemo :) Takođe, moguće su bile i opcije sa raspisivanjem tendera za manje regione, isključujući Beograd, ali bi to bilo neodrživo sa ekonomske tačke gledišta (imajući u vidu tržišni segment koji pokriva WiMAX, visinu investicije u infrastrukturu, cenu CPE, kupovnu moć stanovništva itd). Koliko je meni poznato, uslovi za raspisivanje tendera konačno su usaglašeni između MTID i RATEL, pa se očekuje njegovo raspisivanje od septembra ove godine.

- Što se tiče "kartela u mobilnoj telefoniji", on je, na žalost, uslovljen ograničenom količinom radio-frekvencija koje su na raspolaganju za mobilnu telefoniju i slična situacija je svuda u svetu. Tržišna dinamika može se značajno unaprediti uvođenjem prenosivosti broja, što je stvar koja će vrlo brzo da proradi u Srbiji (RATEL je pre par dana okončao tender za centralnu bazu prenetih brojeva i do septembra će objaviti ime najboljeg ponuđača koji će realizovati sistem tokom jeseni). Takođe, stupanjem na snagu novog Zakona o elektronskim komunikacijama stvoreni su uslovi za rad virtuelnih mobilnih operatora, ali njihovo uvođenje ne zavisi toliko od MTID ili od RATEL, koliko od firmi koje bi bile zainteresovane za dogovor oko VMNO sa postojećim operatorima (jer VMNO usluge su, kao i sve ostale usluge, osim fiksne telefonije preko fiksne mreže, na režimu opšteg ovlašćenja od pre mesec dana).

- VoIP usluge bez korišćenja numeracije (recimo korišćenjem greb-kartica preko 0800 broja, preko SIP telefona ili na drugi način), može da pruža svako od kraja 2008. godine. VoIP usluge uz korišćenje brojeva iz Plana numeracije mogu da pružaju operatori koji imaju licencu za javne govorne usluge preko fiksne mreže (trenutno Telekom, Orion Telekom i Telenor + budući vlasnici "WiMAX licenci"). Ovo ograničenje će važiti još nešto manje od godinu i po dana, nakon čega će svako moći da pruža koje god usluge želi, preko koje god infrastrukture želi, sa numeracijom ili bez nje.

- Što se tiče para iz budžeta koje se troše na MTID, ne bih se složio da se radi o ogromnim parama -- osnovni budžet MTID je oko 3.9 miliona evra i nalazi se na pretposlednjem mestu u konkurenciji svih drugih ministarstava. Druga stvar je da li vrede te pare koje se potroše na postojanje MTID. Moje mišljenje, koje sam zastupao davno pre nego što je MTID osnovano 2007. godine, jeste da svakako vrede, jer postojanje ministarske stolice u Vladi daje sektoru IKT veću vidljivost, veći značaj, a samim tim i veći manevarski prostor. Ne kažem da bez MTID ne bismo mogli da preživimo, ali bi realizacija onoga što trenutno radimo bila dosta teža.

- Što se tiče brzine napredovanja, ni ja nisam zadovoljan, a jasno mi je da posle toliko godina izneverenih očekivanja nijedna Vlada ne može da očekuje neko veće razumevanje javnosti za brzinu napredovanja. No, ne treba izgubiti iz vida da svako činjenje ili nečinjenje ima svoju cenu. Meni je isto žao što smo imali zastoj u liberalizaciji telekomunikacija praktično od usvajanja Zakona o telekomunikacijama 2003. godine, pa sve do 2008. godine kada je oživljena saradnja na relaciji MTID-RATEL i kada su započete pripreme za uvođenje novih operatora. Neko će reći da brže nije moglo u okruženju koje je, posle decenije međunarodne izolacije, sunovrata ekonomije i rata, počev od 2000. godine izloženo "kaubojskoj tranzicji" ;) dok se drugi neće složiti sa takvim argumentima. Bilo kako bilo, propušteno vreme niko ne može da nam nadoknadi i sve ono što je možda trebalo uraditi od 2003. do 2008, mora da se radi danas. Zato mi danas u Srbiji imamo 2,5 fiksna operatora, a Rumuni/Slovenci/Makedonci nekoliko desetina. Slična stvar je sa e-potpisom, servisima e-uprave itd. Zapravo, kada realno pogledam protekle dve godine, najveći deo posla kojim se ovaj saziv MTID bavio odnosio se na "čišćenje repova" koji su zaostali iz protekla 2-3 mandata Vlade... Sada je napravljen neki catch-up u najvećem broju oblasti i trebalo bi da u bližoj budućnosti osetimo efekte tih promena. Naravno, budući saziv Vlade će imati odgovornost da nastavi istim tempom, a ako se to ne obezbedi, opet postoji mogućnost da skliznemo u zaostatak...

Pozdrav,
Sloba

Bas sam juce dobio na poklon repliku sata Omega-seamaster automatic, koji nosi Bond, James Bond 007!



Da li onda mozemo da konstatujemo da mi ustvari radimo pogresne stvari, iako znamo kako bi to trebalo ispravno da se uradi, zbog necijih interesa? Mi ustvari idemo pogresnim putem, i svesni smo toga?

Dakle bez lupanja sakom o sto, ljudi pocnu da rade nesto, i vide kako bi to trebalo da se uradi. U samom pocetku kada se nesto radi, ljudi vide da bi to moglo i na bolji nacin da se uradi, lepse, brze i kvalitetnije. I stalno tako napreduju gledajuci mane i gde su gresili, tako da sve kvalitetnije i pametnije rade. Mi ne radimo tako? Ne idemo u tom pravcu?

Vrlo uopšteno govoreći, do svakog cilja može se doći različitim putevima, različitom brzinom i po različitoj ceni. Nekada na putu nema prepreka, pa stigneš na cilj lako i brzo. Nekada se na putu pojavi prepreka, pa moraš da usporiš i rešiš problem, pre nego što nastaviš dalje. Kada kreneš da pregovaraš o prevazilaženju problema bitno je da znaš ispod čega ne ideš. Ja u principu ne pristajem na varijante hoda unazad i tapkanja u mestu. Sve što se dogovori u cilju nastavka puta ka cilju u principu je dobro -- nekad manje, nekad više. Najgore je kada se stoji ili kreće unazad.... a Đavo se krije u izboru ciljeva, određivanju kursa i procesu pregovaranja ;)

Pozdrav,
Sloba

Slazem se sa tobom. Ali koji je temelj, i koji je osnov? Ako sami shvatamo da ponekad radimo besmislene stvari zbog nekih mocnih lobija. Nema osnovne inicijalne ideje i dobre volje. Tako da su svi sledeci putevi i nacini pregovaranja i dostizanja cilja, sporni.

Temelj i osnov je ono oko čega uspemo da postignemo što širu načelnu saglasnost za duži period. Ta saglasnost obično se zapisuje u strategijama razvoja, u kojima ćeš naći sve one lepe stvari kojima težimo, kao što su -- otvoreno tržište, zaštita od zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, bolja zaštita prava korisnika, izgradnja infrastrukture koja podržava velike protoke, smanjenje administracije, više izbora, niže cene itd. :)

Srećom, u našoj oblasti nivo opšte saglasnosti oko stvari koje treba uraditi relativno je visok u poređenju sa drugim oblastima. U oblasti IKT obično se već godinama svi slažemo oko toga šta treba da se uradi, samo što nikako da krenemo sa realizacijom :) i to ima svoju cenu -- što kasnije kreneš, gomilaju se stvari koje treba uraditi, skraćuju se prelazni rokovi, stvara se nervoza, raste cena promena, raste otpor itd.

Dakle, po meni nisu sporni ciljevi koji su zacrtani, ali jeste problem to što krećemo u njihovu realizaciju sa ogromnim zakašnjenjem na svim frontovima, a očekujemo brzu i laku vožnju. Te stvari obično ne idu zajedno.

Pozdrav,
Sloba

Vidis, sve ove stvari koje si pomenuo, nismo mi izmislili, nego su ljudi u svom radu i razvijanju dosli do toga. Jednostavno su shvatili da nemaju izbora drugacije da rade. Nepodnosljivo je. Kao kada zidas, sumanuto je da zid ode ukrivo.

Prvi i pocetni osnov je zdrav razum. To je inicijacija i temelj. Ako u tom temelju zdravog razuma ima mala devijacija, kasnije ce postati ogromna pukotina. Koja je tedencija? I razvoj stvari? Da li pazimo da zid ne ode ukrivo, i da bude sto kvalitetniji i bolji, ili ga namerno zidamo nakaradno, i stvaramo ruglo zarad necijih licnih interesa? Koji deo ove moje recenice je blizak nama?
Moje pitanje govori o razvoju stvari. I o nasoj trenutnoj situaciji i fazi.

Slobo, hvala na iscrpnom odgovoru, mada kada se sumira, sve je u fazonu - biće bolje za godinu, godinu i po dana... To je sjajno, kada bi zaista bilo tako, ali tu priču slušamo od 2003. godine.

A što je najgore, (ili najbolje?) na sledećim izborima će žuta crvena banda da pukne i onda sve Jovo nanovo što se telekomunikacija tiče.

Inače po meni nema opravdanja što se ovako sporo ide, ali dobro, tu ne mogu da krivim tebe lično, ali ministarstvo i celu vladu mogu.

Što se telekomunikacija tiče, najgori smo u regionu. :( Džabe savetuješ, kada nema ko da te sluša. A i nije mi jasno što je toliki problem odraditi copy/paste strategije/odluka/zakona (i primene istih) od neke druge pametnije zemlje.

---

Stvaranje rugla i krivljenje zidova je ono što ja zovem kretanje unazad. Dosadašnji način rada bio je takav da se obraćala pažnja na to da, kada su i bila neophodna, prelazna rešenja ne dovedu u pitanje ostvarenje krajnjeg cilja. Naravno, čak i kada postupaš sa najboljom pažnjom, ne možeš uvek sve stvari da držiš pod kontrolom. Nekad te klepe spoljni uticaji, kao što je recimo taksa od 10% i to jeste krivi zid koji mora da se ispravi. Neka druga rugla i krivi zidovi su takvi zatečeni od ranije, ali njima još uvek niko nije krenuo da se bavi. Itd. Sve to jeste frustrirajuće, ali mora da se gura napred i da se neuređenost sistema smanjuje.

Pozdrav,
Sloba

@bachi
Nije problem iskopirati strategiju. To se u praksi de facto i dešava u velikom broju slučajeva i, što se tiče ciljeva, tu nema puno toga spornog -- sve zemlje u načelu idu na povećanje konkurencije, smanjenje birokratije, pružanje podrške izgradnji infrastrukture, zaštiti interesa korisnika itd. To sve imamo u našim strategijama. Akcioni planovi su malo teži za kopiranje, jer zavise od specifičnih problema svake države i njenog pravnog uređenja. No, tokom procesa usvajanja akcionih planova, mi se relativno lako usaglasimo oko najbitnijih problema i redosleda koraka na putu do rešenja. Dakle, strategije i akcioni planovi u oblasti IKT uopšte nisu tako loši i to važi godinama unazad. Daleko veći problem do sada je bio to što se realizacija planova odvijala vrlo slabo. Sad, kada bismo mogli da "prekopiramo" u Srbiju političare i druge ljudi koji su u uspešnim zemljama sprovodili reforme, to bi već bila druga priča... :))

Iako se slažem sa tobom da cela Vlada ne sprovodi potrebne promene dovoljno brzo, kao i da pitanjima iz oblasti IKT još uvek ne posvećuje odgovarajuću pažnju, ne slažem se da je posao koji radim uzaludan. Uvek je dobro da u državnim institucijama i organima vlasti bude što više zastupnika sektora IKT na što višim pozicijama. Bez toga, smanjuju nam se mogućnosti uticaja na brže rešavanje problema koji nas muče.

I na posletku, jeste tačno da većina stvari zvuči kao "biće bolje za godinu-dve" i tačno je da slične priče slušamo već decenijama. Međutim, za moju priču postoji pokriće u realnim promenama koje su ili stupile na snagu ili će stupiti na snagu tokom narednih meseci -- od prenosivosti brojeva, preko dolaska novih operatora, otvaranja lokalne petlje do potpunog otvaranja tržišta za sve operatore/mreže/usluge -- pokreće se tržišna dinamika koja sasvim sigurno donosi novi kvalitet/nove usluge/nove investicije/itd. Dakle, ovde se ne priča o putevima za koje još ne postoje planovi :)

Pozdrav,
Sloba

Pa dobro... ne priča se o putevima, ali se priča o demonopolizaciji tržišta koje nema. Ako je nazovi-operater "Orion telekom" nasioc demonopolizacije, rekao bih da je naše viđenje značenja tog termina dijametralno suprotno. Posebno ako je daleko jači igrač prethodno odbijen, a ovi mrsomudi dobili licencu. Znači, i dalje se licence (i ostala slična papirologija zvučnog imena) dele po ortačkoj liniji. A tu je i priča sa Telenorom koji je platio ciglu i ispušio za ono što im po pravu pripada.

Da ne pominjem termin "pretplate" koji se samo u Srbiji tumači tako kako se tumači i kako kome prdne na doope, lepo poveća pretplatu i onda kaže "za taj novac dobijate toliko&toliko besplatnih minuta" ili čega god.

Pozdrav

Tačno, neodobravanje licence SBBu za pružanje fiksne telefonije je bilo jasno koliko u stvari država ne želi pravu demonopolizaciju tržišta.

---

@StORM48
Pošto rizikujemo nastavak diskusije po sistemu "ja u klin, ti u ploču" :) možda ne bi bilo loše da se prvo dogovorimo oko toga šta priznajemo kao faktor otvaranja tržišta, a šta ne. Ako faktor otvaranja tržišta nisu novi operatori koji imaju mogućnost da ponude proizvod sličnih karakteristika, u sličnom obimu i po sličnoj ceni kao dosadašnji monopolista, šta jeste?

Što se tiče "daleko jačeg igrača", on jeste izgubio bitku, ali nije izgubio rat. Eto njega spremnog kao puška da ti ponudi paket usluga glas-Internet-TV za manje od godinu i po dana, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama kojim su ukinute licence i tenderi za fiksnu telefoniju i govorne usluge.

Što se tiče "mrsomuda" :) oni se bore za početne pozicije i dosta dobro napreduju, budući da su svaki pregovori sa bivšim monopolistom teški, a naročito oni oko pristupa lokalnoj petlji, optici, kanalizaciji itd. RATEL je super brzo po srpskim standardima doneo odluke o svim spornim pitanjima i to predstavlja solidno polazište na osnovu koga je do sada zaključeno 90% ugovora između Telekoma i Telenora (ovde imaš više detalja http://bit.ly/cCcX6K).

Sve ove stvari vode idealnom cilju koji se zove "potpuno otvoreno i konkurentno tržište elektronskih komunikacija" i koji usput nije fiksna, nego pokretna meta, jer se standardi "otvorenosti" i "konkurentnosti" stalno menjaju. Nemoguće je sve pomenuto -- od regulative, preko boljih uslova poslovanja, investicija i infrastrukture, do promene situacije za krajnje korisnike -- realizovati za šest meseci ili godinu dana i očekivati neki boljitak u kratkom roku.

Pozdrav,
Sloba

Vidi, slažem se ja sa Tobom po mnogim pitanjima. Nemoj ovo shvatati lično, jer ja Tebe apsolutno ne smatram krivim za bilo šta. Posebno jer je politika jedna mašinerija koja svaki posao shvata u stilu "lako ćemo", a viši ciljevi vrhuške uglavnom ne mogu biti nadvladani naporima pojedinca, pa taman se on zvao i Klark Kent.

Šta je sporno u celoj priči? Da sam se ja pitao, kompletna infrastruktura Telekoma bi bila razdeljena na segmente i delimično prebačena u vlasništvo države, a onda bi se ti kapaciteti iznajmljivali svim operaterima, pa i samom Telekomu Srbije. Zašto? Zato što se mi, kao država, ne možemo pozivati na ekonomsko/poslovne modele iz EU (i drugih kapitalističkih zemalja), jer nam gro infrastrukture počiva na "bratstvu & jedinstvu", koje smo gradili svi (zvuči demagoški, ali JESTE TAKO!), a sad muzu samo izabrani.

Kao što ne mogu da razumem po kom je to aršinu neko lupio pečat i odobrio da kompetna železnička mreža (ma kakva bila) automatski pređe u vlasništvo Železnica Srbije, isto tako ne mogu da razumem kako EPS raspolaže svim elektranama, dalekovodima, trafo-stanicama, pa i brojilima, kada ih nije ni izgradio, niti platio svojim novcem ("...da nam živi, živi rad..." i ostali postulati proleterijata).

Po istom tom modelu, ni jednom javnom preduzeću infrastruktura nije smela biti poklonjena, a to se posebno odnosi na Telekom, koji i dalje vedri i oblači kompletnom scenom fiksne telefonije i broadband interneta, uz časnu borbu SBB-a. Mada ni njih nešto ne obožavam zbog, na drugoj strani, udružene kartelizacije tržišta, gde se najjači igrači za istim stolom dogovaraju oko podele tržišta, pa sam ja u situaciji da ne mogu da kupim SBB paket, nego sam prinuđen na KDS-ov krš. Prosto, za mene LIČNO, demonopolizacija na nivou zgrade ne postoji, jer mogu da gledam samo ono što mi je nametnuto, a to se u mom rečniku ne zove "pravo na izbor".

Mnogo je stvari koje su puštene niz vodu i sad ih je izuzetno teško vratiti na pravi kolosek. Nisam se dotakao ni 1% gluparija koje su urađene, neurađene ili urađene pogrešno za poslednjih 10 godina. Trebao bi mi skoro pa podforum za to.

Pozdrav

Ne znam kako ti je (i da li ti je) promaklo, ali država je i dalje vlasnik više nego delimičnog dela Telekoma (taj deo se kretao 100%->60%->80%). A sad je rešila da proda deo svog dela da bi znamovećšta.
Ako smatraš da država treba da zadrži meso a da kosku i malo mesa uz nju proda drugome, i još pri tome nađeš ovcu za šišanje, onda ja (i ne samo ja) mogu samo da ti čestitam na više nego uspešnom poslovnom potezu.
Takve akcije su (po mom skromnom znaju) moguće samo kad je prodavac privatnik sa 'vezama' a ovca državna firma, za obrnuti slučaj još nisam čuo

---

Mene cudi kako niko nije ozbiljno pokrenuo ovo pitanje, jer pored infrastrukture koju su svi gradili sistemom " da nam zivi zivi rad" postoji veliki deo infrastrukture, i to narocito u unutrasnjosti Srbije, ( Telekom i EPS) koja je izgradjena ne samo radom vec i parama korisnika ( investicije u trafo stanice, bandere i telefonsku mrezu). Te investicije uopste nisu bile male - reda velicine od 500 - 3000 nemackih maraka u ono vreme, nekad cak i vise, a svi koji su to finansirali kasnije nisu imali nikakve pogodnosti ( ako se kao pogodnost ne racuna dobijanje telefonskog broja ili stabilnog napona u mrezi).

---

Razdvajanje Telekoma na više segmenata je bilo više puta u planu, ali ova vlada hoće da dobije što više novca što pre i ne razmišlja dugoročno. Razdvajanjem usluga i infrastrukture i prodajom samo sektora usluga, nikome ne bismo ništa uvaljivali po nenormalnoj ceni, nego bi se išlo na tender, pa ko hoće, a sektor infrastrukture bi funkcionisao kao javno preduzeće čije bi usluge svi zainteresovani mogli da koriste pod jednakim uslovima.