Koji fakultet, oblast IT

@igor_cz:

Cime se ja bavim nije bitno; da sam nasao za shodno da to napisem, stajalo bi u profilu, bas kao sto i tebi pise.

Znam vrlo dobro da je, sto se pocetnog kapitala tice, CET osnovao RAF, i kako je otprilike isla ta prica. Fakultet ne moze medjutim da se osnuje tek tako, odn. ne moze da se skupi grupa ljudi, makad i ako su svi doktori nauka, i da osnuje fakultet - jedan broj njih je morao ranije, na nekim drugim fakultetima, da bude biran u odgovarajuca naucna zvanja. Tako da je RAF u tom trenutku morao, na neki nacin, da zaposli odredjen broj ljudi sa drzavnih fakulteta, i to su upravo ovi o kojima pricam. Ostajem pri tvrdnji da su u najvecem broju u pitanju bili najobicniji tezgarosi za casovima; u nekom trenutku kasnije, jedan po jedan drzavni fakultet se dosetio da mu RAF odvlaci studente, pa se onda korak po korak doslo do tacke da je sada odredjenim internim aktima zabranjeno nastavnom osoblju da drzi nastavu na "konkurentskim" fakultetima, i tako vecina tih ljudi vise zaista ne radi kod vas. Bilo bi dobro da je to iskoristeno da se popunite na neki kvalitetniji nacin, ali to je prosto nemoguce - kako sam vec pomenuo u prethodnoj poruci, kod nas u zemlji jednostavno nema dovoljno kvalitetnih ljudi da drze ni jedan dobar program za racunarstvo, a ne ovoliko koliko ih ima. I tako smo tu gde smo: lako je ispaljivati fraze o "eminentnim strucnjacima", ali kad je vama npr. prosek godina docenta skoro 55 onda je jasno koliko je tu sati.

@QNaN
Mnogo vise toga je trulo u drzavi Srbistanu... Imas fakultete gde je prosek godina asistenta takav i gde imas masu asistenata koji su tu pustili korenje od kad su diplomirali pa do penzije, a nisu se makli s titule asistenta. Sto se mene tice, ja bih uvela zakon da ako za n godina koliko radis na fakultetu ne ispunis odredjene uslove, odma' lepo dobijes sut kartu. Ne bih da spominjem konkretno fakultet (nije u BG) gde imas asistente koji su to isto bili i kad je moj cale tamo studirao, a gde mladi diplomci s prosekom 10.00 moraju da dignu medijsku buku da bi dobili asistentsko mesto. Naravno, ako je nesto negde lose to ne pravda RAF, samo kazem :)

Uzgred, ako cemo o RAF-u, ja imam neki utisak da ce pravom strategijom to da se sredi. Sada tamo ima dosta asistenata koji su bas bivsi studenti RAF-a i koji su diplomirali sa visokim prosekom. Nadam se da ce RAF uspeti nekako da ih zadrzi i kroz koju godinu ima gomilu mladih, moderno obrazovanih profesora.

@sanja2010:

Ne bih se slozio ni sa jednim ni sa drugim. Asistenti na drzavnim fakultetima na kojima se izucava racunarstvo u Beogradu (to je ono o cemu ovde pricamo, o ostalim fakultetima zaista ne znam, i nije relevantno) su u proseku jako mladi - kako sam vec pomenuo, zadnjih godina su pootvarani ovi novi smerovi, i stoga su besomucno primani svrseni studenti da bi se popunile te pozicije. Ja medjutim ne mislim da je to dobro, cak naprotiv (zanimljivo je recimo da je navala na takva mesta, koja su i dalje jednako slabo placena kao i ranije, bila mnogo veca nego u ranijem periodu, sto cak i kad se uzme u obzir tekuca kriza, ipak pokazuje kolika je hiper-produkcija diplomaca sa racunarstva, i koliko manje sposobni oni sada izlaze iz klupa - ranije bi, cak i one prosecne, industrija odmah pokupila). Ali to i nije toliko vazno, asistenti u ovoj prici nisu previse bitni - docenti su ona grupa koja ovde treba da bude "udarna snaga": svezi, jos neistroseni, kurentni sa najsavremenijim stvarima u svojoj oblasti itd. To je i razlog sto sam upravo prvo pogledao kako tu stoje stvari na RAF-u (priznajem da u zadnje vreme nisam uopste bio upucen) - postava koju tamo zaticem u tom pogledu deluje, najblaze receno, anemicno. Naravno, ima slucajeva, pogotovu kod nas, kada covek iz sasvim razumljivih razloga doktorira kasnije, ili pak doktorira na vreme, ali ga onda kojekakvi klanovi ili sta vec sprece da dodje na mesto koje mu pripada, i godine uopste ne moraju da znace da neko nije dobar naucni radnik (ili predavac, sto je u ovoj prici najvaznije); ali ipak - izuzeci su izuzeci, a kad je bezmalo kompletan sastav takvog tipa, onda to ipak nesto govori.

Drugo, mislim da bi najgore sto bi RAF-u moglo da se desi da ima svrsene studente koji ce na njemu da doktoriraju, i onda da se opet na njemu zaposle kao profesori. Taj autizam, odn. zatvorenost u sebe, je upravo ono sto je ubilo svaki kvalitet na drzavnim fakultetima. Ti si, ako sam dobro razumeo, na MIT-u: pogledaj malo koliko ima profesora koji su PhD zavrsili isto na MIT-u, pa onda pogledaj opet koliko ima na drugim boljim univerzitetima profesora koji su PhD odradili bas na tim univerzitetima. Videces da su to dosta retki slucajevi - ako razmislis malo dublje o tome, razumeces i zasto.

Takodje, da iskoristim priliku kad si vec replicirala: posto mi se cini da je isto pomalo vezano za ovu pricu, bilo bi lepo, ako nadjes vremena, da napises tacno kako je isao tvoj upis na MIT, odn. da li je u pitanju bio klasican transfer, ili upis od nule, ili sta vec, kao i da li je, i kakvu tacno, ulogu u svemu tome uopste imalo to sto si bila student RAF-a. Naime, provlace se ovuda teze tipa "evo, vidite da i MIT priznaje RAF" - bilo bi interesantno cuti punu pricu...

U svom studiranju na RAFu predavali su mi razni profesori i moram da priznam da sam mnogo toga više naučio od ljudi koji su došli na fakultet iz određenih firmi ili državnih i vojnih ustanova. Njihovi konkretni primeri su mnogo bitniji od same priče, koju su mi prenosi profesori koji osim profesorskog posla ništa nikad nisu uradili. Neću nikoga da imenujem, ali bi se začudili ko su ti ljudi (većina se vratila svojim matičnim fakultetima)... Dakle, možda je neko u određenim krugovima manje poznata osoba, ali nemože niko ništa da kaže protiv VTIa, pa samim tim ni protiv stručnjaka sa istog instituta (ovo je samo jedan primer).

Iz ovoga što si napisao o osnivanju samog fakulteta, vidi se da ne znaš baš najbolje kako se osniva fakultet. Prvo se piše elaborat, zatim se predaje ministarstvu i ono ga odobrava ili ne, zatim se formira senat fakulteta, bira dekan, zapošljavaju profesori. Moguće je da nemaš prave informacije, jer veliki broj (čitaj skoro svi) privatnih fakulteta je počeo sa radom pre dobijanja dozvole od strane ministarstva (dobili su je posle godinu-dve) i tu je priča o osnivanju potpuno drugačija.

U principu se slažem sa tobom i Sanjom o tome kako neko postaje profesor, ali takav slučaj nije na RAFu. Da li uopšte znate kako je lako da fakultet nekoga imenuje u profesora ili asistenta, samo je pitanje da li to želi da uradi. Ovo je forum i ovde ipak neke stvari ne mogu da se napišu, ali neka se svako zamisli da li zna na kakvom konkretnom projektu, koji je kasnije imao primenu (bilo gde, ne bitno da li je to državni aparat, privatne firme, multinacionalne kompanije, vojska...), su radili profesori koji su mu predavali ili koji mu predaju. Da li se profesori drže isključivo svojih knjiga (koje su napisane pre desetak godina) ili se ozbiljno koriste i novije literature i da li su sami predmeti prilagođeni vremenu. Svaka čast profesorima koji su sve ovo od spomenutog primenili, koji prate trendove i prenose ih studentima i koji imaju ozbiljne projekte iza sebe, a takvih ljudi je mnogo na RAFu (ne kažem da su svi na RAFu odlični). Ti dobri profesori za mene ne moraju da budu članovi Akademije nauka da bi se pričalo da su kvalitetni, neka oni samo na najbolji način prenesu svoje znanje i neka zainteresuju određeni broj studenata da izučavaju najnovija dostignuća.

Hm da, trebalo je da budem preciznija :) Naravno da vecina ide na PhD negde drugde (zapravo, nekad nece ni da te prime na PhD samo zato sto si tu vec zavrsio Bachelor), ali mogao bi RAF nekako da stimulise da se vrate. Mozda gresim.

Elem, upis na MIT... U pitanju je bio transfer gde sam ja osim eseja i srednjoskolskih stvari koji nemaju veze s RAF-om prilozila svoje ocene i preporuke (komada 3) profesora odavde uz kratko objasnjenje kako ide sistem bodovanja (posto mi imamo ocene od 5 do 10, a ne od F do A itd.). Kad sam dosla ovde, trebelo je da se oceni koji mi se ispiti priznaju. Tu sam ja za ispite koji ovde imaju ekvivalent podnela:
- opis kursa, sta se radi, kako se ocenjuje - imas te opise na sajtu RAF-a u knjizi predmeta, nosila sam prevode
- sadrzaj knjige
- prevode ispita, domacih, testova i kolokvijuma
Examiner onda na osnovu toga odlucuje da li smo presli sve sto se inace prelazi na MIT-u (imaju listu bitnih stvari koje kurs treba da obuhvati) i na osnovu testova ustanovi da li je kurs bio zadovoljavajuce tezine. Kao sto sam vec rekla na temi, priznali su mi DVA predmeta, a ne SVE kako se provlaci po sajtu i okolo pa molim nadlezne da to drugacije sroce posto je dosta ljudi shvatilo da sam sve prenela sto jelte nije tacno :) Pretpostavljam (dakle, moje misljenje) da sam mogla da prenesem i diskretnu, ali nisam zelela jer je predaje Albert Meyer, a mozda sam i mogla neki racunarski predmet za koji ne postoji ekvivalent, ali bih dobila bodove za njega. Ovo drugo nisam uradila jer me je iskreno mrzelo da sve prevodim za eventualnih par bodova kredita. Kad semestar bude malo odmakao, moci cu i da povucem paralelu izmedju diskretne na RAF-u i MIT-u ako nekog zanima. Doduse, to nema puno veze s ovom temom.

Izvinjavam se, zurim na naredno predavanje, ako sam nesto ispustila i treba da dopisem, recite :)

Hmm - imao bih stosta da repliciram na zadnje izreceno od strane igor_cz-a, ali ne vidim smisla produbljivati tu pricu na ovoj temi, a na kraju krajeva stvarno i nemam nista protiv RAF-a: kad je vec situacija u pogledu racunarskih skola kod nas takva kakva je, onda mozda i bolje da postoji sto siri izbor, pa da svaki potencijalni student moze da izabere onu po svojoj meri. Tako da bih, umesto dalje, verovatno neproduktivne, price na ovu temu, iskoristio Sanjino prisustvo za jedno pitanje (a nadam se da nece biti bas potpuni hijack teme):

Kao sto vecina zna, MIT je od pre par godina napravio raspolozivim dosta materijala za odredjen broj kurseva, ukljucujuci i video-snimke predavanja za neke kurseve. Pretpostavljam da su najzanimljiviji bazicni kursevi iz matematike, racunarstva i prirodnih nauka (koji uostalom najvise i figurisu na listi najpopularnijih) - mislim da je ovo fantastican resurs za svakog studenta bilo koje inzenjerske discipline u nas, da moze da sam vidi kako to izgleda na jednom elitnom univerzitetu, i uporedi ga sa onim sto se njemu pruza. Za one koji nisu dosad bacili pogled, verujem da ce neke slicnosti biti iznenadjujuce (za mene je to npr. bilo kada sam video da se recimo i jedan Gilbert Strang od didaktickih sredstava uglavnom oslanja na tablu i kredu), ali isto tako da ce biti i stvari koje ce ih oduseviti (kao npr. potpuno otkaceni eksperimenti Walter Lewin-a za i oko katedre); uglavnom, meni se ipak cini da je najveca razlika izmedju ovde i tamo u sistemu kontinuiranog rada odn. stalnih domacih zadataka, testova i kolokijuma (odn. mid-term exam-a) - Bolonja je nesto slicno trebalo da donese i kod nas, ali se meni ipak cini da se nije daleko otislo u tom pogledu. No, bilo kako bilo - ono sto bih ja voleo da cujem od Sanje (naravno: ako eventualno nadje vremena) iz prve ruke, jeste pojasnjenje pratecih obaveza. Naime, stvari kao predavanja, pa onda domaci i ispiti itd. svima su nama bliski, ali stvari kao sto su recitations, reading assignments itd., a koje se stalno pominju kroz ove materijale za kurseve, bas i nisu; tako da mislim da bi bilo veoma korisno da neko ko ima direktno iskustvo sa americkim visoko-obrazovnim sistemom ukratko pojasni kako to funkcionise na svakodnevnom nivou: npr. ove pojmove koje sam pomenuo, ili stvari kao tipican broj casova predavanja/vezbi nedeljno, tipican odnos vremena provedenog na casovima sa vremenom provedenom u samostalnom radu, i naravno sve ostalo sto smatra da bi moglo biti zanimljivo (verujem npr. da mnogi ne znaju da se, bar za bazicne kurseve, u ovom sistemu obicno ocekuje od studenta da procita gradivo pre nego sto bude ispredavano).

Heh, pa dobro, nije da za linearnu mozes da koristis nesto mnogo vise od table i krede :) Walter Lewin koliko ja znam vise ne predaje :( Na MIT-u postoji nekoliko predmeta koji se odrzavaju u TEAL formatu (TEAL = Technology-Enhanced Active Learning) koji je cist primer kako previse tehnike ume da unisti sve. U TEAL ucionicama imamo projektore na sve strane, silne kamere, racunare, aparaturu... ali... TEAL voli mozda 1% studenata koji imaju takve casove. Osim tehnike, tu je akcenat na rad po grupama i u sustini, zamisao je dobra, ali iz nekog razloga ga vecina nas mrzi iz dna duse. Elem, to nije toliko bitno za pricu, samo ja volim da kukam na TEAL kad god mogu :)

Za neke stvari MIT nudi mnogo vise hands-on iskustva nego fakulteti u Srbiji. Prirodno, jelte, MIT ima toliki budzet pa moze da priusti mnoge stvari koje fakulteti u Srbiji ne mogu. Npr. za laboratorijske vezbe za Introduction to Electrical Engineering and Computer Science svaki par dobije laptop ili dva i robota sa senzorima ili neke druge dzidza-bidze pa se na njima radi. Taj predmet je i dobar pokazatelj razlicitosti u pristupu profesora i asistenata u Srbiji i USA. Dok recimo u Srbiji staff napise sebi beleske koje koristi 20 godina bez promene, nase predavace nije mrzelo da sami napisu razlicite simulatore, gradere i checkere za potrebe casova. Da stvar bude jos bolja, casovi nisu isti svake godine pa da se to samo kopira. Naravno, ne moze da se izmislja topla voda, ali te promene su dovoljne da zahtevaju vreme da se programi isprave i dorade za potrebe naredne generacije. Dalje, na odredjenom broju predmeta, teaching/lab asistants su studenti koji su taj predmet slusali pre godinu/dve (reklama za RAF: i oni su to uveli :)). Naravno, uz njih postoje i graduate TAs i profesor(i).

Naravno, uz takve profesore koji se trude, zahteva se da se i studenti trude. QNaN, u pravu si, osim motivisanosti profesora najveca razlika je sto ovde stalno ima domacih. Reading assignment je zaduzenje gde student treba da procita neki deo knjige za naredni cas i pokrije gradivo koje ce se predavati. Meni je to u pocetku bilo skroz glupo jer ja kad citam hocu sve da razumem. Onda sam shvatila da to samo treba da mi da predstavu o tome sta ce se raditi i da mi pomogne da uocim na sta treba da obratim vise paznje, a ne da sama sve naucim pa da se smaram na predavanju. Na nekim casovima to je skroz opciono (tj. niko ne proverava da li je student procitao) dok se na nekim daje mini-kviz koji je prilicno lagan i ne zahteva duboko razumevanje procitanog, samo neku odokativnu predstavu. Taj kviz ulazi u ocenu sa ~0.3 poena (od 100), ali 20-30 casova po 0.3 i skupi se par poena ako se ne radi. Osim mini-kvizeva koji se ticu citanja, ocenjuju se i problemsetovi... nocna mora svih nas. Obicno je to skup 3-10 zadataka za koji se ima nedelju dana i daju se svake nedelje. Oni sveukupno tokom semestra u ocenu ulaze sa oko 20%. Naravno, i to zavisi od predmeta do predmeta, ali 20% je neki safe bet. Nemaju ih svi predmeti, a i nisu svuda obavezni. Recimo "domaci" iz Solid-State Chemistry-a koji sad slusam se ne predaje na ocenjivanje, ali se na dan kad je "deadline" daje kviz koji je malo duzi od gore pomenutog mini kviza i nosi oko 15% ocene tokom semestra. Poenta je da stalno ima vecih i manjiih zadataka. To je prilicno dobro sa stanovista sto je student koji hoce dobru ocenu primoran stalno da radi i samim tim tesko da moze da zaostane s predmetom. Onaj ko nece dobru ocenu i ne radi redovno, bolje bi mu bilo da briljira na ispitu ako planira da polozi. Problem s ovim pristupom je sto je lako podlozan domino efektu - jedan vikend ste jednostavno preumorni da radite je dovoljan da se posle stalno trci s vremenom dok se ne postigne sve. Isto, sa tolikim domacim kad dodju stvarni testovi (kolokvijumi i ispit) skoro da nema vremena da se gradivo obnovi. No dobro, moj je problem sto ne organizujem svoje vreme dobro i sto sam navikla na srpski sistem rada :P Ima tu jos nekih sitnih stvari koje se boduju (tipa reading comments), ali to mahom zavisi od predmeta do predmeta. Negde je nesto opciono, negde nosi mali broj bodova, ali rule of a thumb je da treba da se radi sve sto makar preporuce.
Ja iskreno verujem da u Srbiji taj sistem nema teorije naglo da se uvede Bolonjom. Nema sanse da se preko noci iskorene navike da se uci samo pred ispit i kolokvijum, a isto tako je i tesko naterati profesore da svake nedelje posvete svoje vreme ocenjivanju i pregledavanju.

Recitations su manje-vise ono sto su vezbe kod nas. Tu se radi s asistentom i on pojasnjava ono sto je profesor predavao. Opet, to zavisi od predmeta do predmeta. Ako je predmet takav da predavanje slusa 500 ljudi (npr. Introduction to Solid-State Chemistry za koji toplo preporucujem da se pogledaju predavanja - drzi ih fantasticni Donald Sadoway), profesor ce kao kod nas samo da predaje, a kasnije ce asistent da pojasnjava i radi zadatke. Za predmete gde je broj ljudi manji ne moraju nuzno da postoje recitacije jer tu vec profesor moze da odgovara na pojedinacna pitanja tokom predavanja. Office hours (ako su se pominjali) su konsultacije.

Opet, nadam se da nista nisam propustila od pitanog. Izvinjavam se ako sam bila konfuzna, ali kao i uvek se jurim s vremenom pa sve ide na brzinu. Uzgred, samo da se ogradim, ovo sto sam napisala je moje dosadasnje (ne preterano dugo) iskustvo s MIT-a. Moze da znaci da ce kasnije biti drugacije, prilicno je verovatno da na mnogim mestima nije tako.

U rubricu „Društvo“ u dnevnom listu Politika od 26. 10. 2009. godine objavljen je intervju s profesorkom, dr Nevenkom Žarkić-Joksimović, prorektorom Univerziteta u Beogradu, i Vladimirom Smuđom, jednim od vođa studentskog protesta koji je ujedno i student prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta BU. U jednom delu ovog intervjua Vladimir Smuđa spominje i Računarski fakultet:
„...Smatram da treba pružiti priliku privatnim fakultetima, jer se državni štite, a dobra je stvar što ako se poveća konkurencija, onda bi, po logici tržišta, trebalo da se poveća i kvalitet. Imamo odlične primere privatnih visokoobrazovanih ustanova kao što je Računarski fakultet – malo koji državni fakultet može da parira tom znanju koje izađe odande...“

Pročitajte ceo članak: http://www.politika.rs/rubrike...aca-i-sabiranje-bodova.sr.html

nase srpsko poimanje akademskog skolovanja i ovog na Zapadu je kao u duhovnosti zen budizam i rimokatolicizam.

Ugled i znacaj jedne visokoskolske institucije cini njegov naucno-istazivacki rad, a ne studenti ili tezina ispita i obim gradiva ! Jer svako moze da nauci sve, ali malo je onih koji mogu da budu autoritet u nekoj oblasti u medjunarodnim razmerama.

Kada bi bilo do predavanja i studenata pa onda bi svako mogao da napravi Oksford. Neka samo uzme komplet plan i program i neka naruci udzbenike i nek plati par ljudi sa doktoratom da drze ispite. To moze svako, ali koliko njih moze da izbacuje 2-3 rada godisnje po naucniku, istrazivacu, PhD studentu ? Ili da ima nobelovaca u svojim redovima ?

Mislim da ti za taj fakultet nije potrebno nikakvo predznanje. Na prvoj godini ces uciti sta je folder, kako se kopiraju fajlovi, sta je C, a sta D particija, sta je ulazni/izlazni uredjaj, itd... To se na RAFu ne uci i na RAFu je potrebno ovo predznanje. Dakle ako ove stvari ne znas, bolje upisi Megatrend i osnovne stvari iz IT ces savladati, ali ako zelis da se profesionalno bavis IT, a ne da budes "menadzer" u ITu onda razmisli jos jednom... Sve u svemu samo uporedi studijske programe, uslove rada, uspehe i ciljeve fakulteta (RAF, SI-ETF, I i R - PMF, i dr.).

Dodaj i RTI-ETF na listu ;)

PS. i nije sve u onome sto pise u informatoru, sad gledam informator za megatrend ima slican program kao i svi ostali.