Ovo je baš primer gde blenda nije igrala krucijalnu ulogu u dobijanju ovakvog bokeha, pa i ovakvog DOF-a.
Recimo, ova fotografija je uslikana sa 50mm1,8 prajmom sa otvorom blende f/2,5
dok je ova urađena sa Sigmom na 214mm sa f/8.
Ovo je momenat kada prajm 50mm ide u torbicu, a nastupa sigma sa svojih jako upotrebljivih 200-300mm i 9 listića blende, koji prave ovakav bokeh, čak i na tih f/8 … pa i više
Dakle, ništa čudno, čista fizika … samo je stvar procene koliko se igrati sa DOF-om, udaljenosti od objekta koji se slika i biranjem ugla iz kojeg će se izvući najbolji bokeh, i time još bolje izdvojiti ono što je u prvom planu.
Generalno, hteo sam jasno izdvojen detalj na kome je fokus, i mekanu pozadinu.
Naprimer, ova kruška … 300mm i f/8 … najbolje oslikava rečenicu iznad.
A konstatacija, da je ovo najbolje od mene do sada, uopšte nije daleko od istine, upravo iz razloga što sve češće odlazim sa aparatom da uslikam nešto sa namerom, pa se onda usput prilagođavam uslovima na koje nailazim, što mi je mnogo draže nego kad ponesem aparat bez neke jasne ideje šta bi to mogla danas da uleti u kadar.
Tako da,
hvala … na takvom komentaru, znači da se mrdam napred ;)
Potpis
Lomografija je kad imaš sa čime, a nećeš … a Pinhole kad nemaš sa čime, a hoćeš! tm
?
