toliko nemate pojma da me i mrzi da pišem
ko je uošte rekao da soja treba da zameni meso?
ko je rekao da treba jesti voće?
sve mi ovo liči na nekoga koga je lakše preskočiti nego zaobići, pa se sada smara ovde i traži za sebe opravdanja.
da probam malo...
energetski elementi su:
proteini, (makro element)
ugljeni hidrati, (makro element)
masti (makro element)
transportni elementi su:
proteini,
ugljeni hidrati,
masti,
vitamini (mikro element)
gradivni elementi su:
proteini,
ugljeni hidrati,
masti,
vitamini,
minerali (mikro element).
NEMA ničeg spornog ni u proetinima, ni u UH, ni u mastima.
proteini služe sa izgradnju i očuvanje mišićne mase. kada nema dovoljno proteina, mišić počne da jede sebe samog (razgrađuje se) odnosno ulazi u period katabolizma. čoveku su potrebne one namirnice koje sadrže POTPUNI profil amino-kiselina. te stoga soja, koja nema potpuni profil, ima smisla samo u nekim situacijama. koje ovde nikome nisu određene od strane lekara. unos proetina tokom dana bi trebalo da je uvek isti.
UH svima poznati. za razliku od proteina, lako je uneti dnevnu dozu. unos tokom dana bi trebalo da opada. ne zato što 22 sata predstavlja magičnu brojku, već što ćemo ubrzo da idemo na spavanje. šta je sporno kod UH? unos prostih UH. kada unesemo proste UH, izluči se velika količina insulina, na scenu stupa jetra i sve lepo pretvori u masti. kako to da izbegnemo? na dva načina. prvi da unosimo složene UH, za doručak žitarice (to košta 500 dinara za mesec dana) kao na primer ovsene (najbolje), ječmene, ražana i tako dalje. drugi način izbegavanja preteranog lučenja insulina je naravno da se msanji unos prostih šećera. iz sopstvenog iskustva znam da je taj unos moguće prekinuti u jednom danu. ne kažem da mozak nije pokušavao da me prevari, ali sam pobedio. svi prosti UH su loši, dolazili oni iz voća ili iz kole. ta stara engleska poslovica na koju se svi pozivaju glasi: AN apple a day. AN! a ne, 5 komada. i to ne zbog šećera, već zbog neophodnih mikro elemenata.
masti. stare, dobre masti. nezasićene, poli-zasićene, zasićene. masti su neophodne kao i druga dva pomenuta elementa. opna ćelije ne bi mogla da se stvori bez masti. a da vam ne pričam u kakvoj su vezi transport vitamina i masti. hladno ceđeno maslinovo ulje (jednostavno zbog odnosa cena/kvalitet), omega3/6, i slično.
-----------------------------
ono što verovatno može da izazove zabunu je: kako mi je ono nezdravo toliko lako dostupno i svuda ga ima, za razliku od zdravog? jer to je ono u čemu ćemo se verovatno svi složiti, pošto je jasno da nema svima ružun ukus ono što je zdravo.
odgovor leži u tome da je svuda oko nas konditorska i prerađivačka industrija, i sa njom relano nije ništa sporno. ali police sa čokoladama su dugače 20 metara, a frižider sa mesom nekih 4 metra. ajde i da se složimo da je ok uzeti čokoladu iz ne znam ni ja kakvih mambo-džambo razloga, onda je to jedna. a ne jao nova milka, jao sada simka sa mlevenim bademima, jao vidi trouglasta čokolada! jer po toj logici i kupovina mesa bi trebalo da ozgleda slično: jao vidi ovo parče sigurno je zaklano na selu, a ovooo ovo mora da je nemačka kokoška! i tako dalje...
[Ovu poruku je menjao aleksandaraleksandar dana 24.01.2010. u 13:53 GMT+1]
Re: Zasto sve sto je zdravo ima ruzan ukus?
Re: Zasto sve sto je zdravo ima ruzan ukus?